Мақолада криминалистик тавсифини йўл-транспорт ходисаларни қайд этишдаги хозирги ҳолати ва аҳамияти, бу борада процессуал тартиб, автотехник, трасологик ва бошқа турдаги экспертизалар ўтказиш методикасига оид вужудга келадиган муаммоларни хал этиш таҳлил қилинган. Хорижий ва миллий олимларни ЙХҚнинг бузилиши билан боғлиқ жиноятларни очиш ва тергов қилишда криминалистик тавсифининг роли тўғрисида фикрлари кўрсатилган, йўл-транспорт ходисаларни қайд этишда криминалистик тавсифи механизмини такомиллаштириш тўғрисида таклифлар берилган. Ўшбу турдаги жиноятларни тергов қилишда йўл-транспорт ходисанинг жиноят-процессуал фаолияти ҳамда криминалистик услуби ва тактикасини криминалистик тавсифнинг ҳуқуқий ва ҳуқуқни қўллашни йўл-транспорт ходисаларни қайд этиш тизимидаги таҳлили мақоланинг асосий мақсадини билдиради. Йўл-транспорт ходисаларни қайд этишни таъминлаш жараёни хусусиятларини кўриб чиқиш муаммолари бу мақоладаги изланишнинг асосий мазмуни. Бундай караш криминалистик тавсифини йўл-транспорт ходисаларни қайд этиш механизмини асоси сифатида қизиқтириши мумкин. Тадқиқот вазифаси сифатида муаллиф томонидан йўл-транспорт ходисаларни қайд этишни таъминлашда суриштирувчи, терговчи, терговга қадар текширув ва тезкор-қидирув фаолиятини амалга оширувчи органлар алгоритмида криминалистик тавсифи қоидаларни қўллаш услуби ва тактикасини такомиллаштириш имконияти белгиланган. Суд экспертизаларни ўтказишда криминалистик тавсифинининг тактик хусусиятларни фойдаланишда эксперт ва эксперт ташкилотлар амалий тажрибасини умумлаштирилган холда криминалистик тавсифи борасида уларни ўтказиш ва билимлардан фойдаланиш тўғрисида услубини такомиллаштириш бўйича таклифлар ишлаб чиқилган. Мақоланинг муаллифи томонидан иннавацион аҳборот-коммуникацион технологияларни қўллаш орқали замонавий криминалистик методикаси, тактикаси, суд экспертизаларни ўтказиш, тергов ва эксперт фаолиятида автомитизациялаш ҳамда дастурлаштириш, мутахассисларни кенг иштирокини таъминлаш асосида истиқбол йўллари аниқлантирилди. Хулосада криминалистик тавсифини кўриб чиқилаётган доирасида ўрни ва аҳамияти очилган ва йўл-транспорт ходисаларни қайд этишга оид ҳуқуқни қўллаш амалиёти ҳамда жиноят-процессуал нормаларни такомиллаштириш бўйича таклиф ва тавсиялар асослантириб берилган.
Hozirgi vaqtda yirik shaharlarda qurilish shartlari shundan iboratki, aholi punktlarining Markaziy qismida eng intensiv qurilish ishlari olib borilmoqda. Zamonaviy shahar qurilishining o'ziga xos xususiyati yer osti makonini o'zlashtirishdir. Bu, bir tomondan, investorlar uchun muhandislik infratuzilmasi rivojlangan va
aholining keng kontsentratsiyasi bo‘lgan tumanlarda ob’ektlarni joylashtirishga jalb qilish, ikkinchidan, shaharlarning markaziy tumanlaridagi ko‘chmas mulk ob’ektlarining “nufuzli ” tarixiy psixologiyasi bilan bog‘liq. Shu munosabat bilan, shaharlarning yuqoriga o'sishiavvalgi ikki asr – XIX va XX -asrlarning o'zigaxos xususiyati edi. Ammo XXI -asrda zamonaviy shahar qurilishining asosiy xususiyati er osti makonini o’zlashtirishdir.
The subject of this article is the identification of the romantic originality of W. Irving’s short stories from the book «The Alhambra» In connection with this, the following characteristic features of the aesthetics of romanticism are clarified: the problem of the romantic hero, his opposition to society, the break of the ideal with reality, the role of folklore, the reception of contrast, etc. In the context of revealing the peculiarity of romanticism W. Irving, the creative evolution of the writer and the artistic structure of his short stories, reminiscent of a fairy tale. The problems and the subject-composition structure of Irving’s
works, based on the motive of adventure, are considered in detail; the uniqueness of the artistic chronotope
with elements of magic, the combination of myth and reality in the depiction of heroes; the plot-forming role
of the reception of contrast, the specificity of cultural, historical and spiritual realities borrowed by the writer
from Arabic and Spanish legends and fairy tales; the importance of fiction and irony as a means of understanding the contemporary writer of reality. All this gives grounds to draw a conclusion about the
romantic context of the works of the writer – the founder of American romanticism
Ushbu maqolada olmosh vazifasida qo'llaniluvchi so'zlaming o'ziga xos xususiyatlari to'g'risida fikr yuritilgan bo'lib, ulaming sof olmoshlardan o'zaro farqi ochib berishga harakat qilingan. Qayd etib o'tish lozimki, olmosh vazifasini bajaruvchi so'zlaming asl kelib chiqishi boshqa so'zlarga oid bo'lib, ulaming mohiyatini ochib berish ushbu maqolamizning tadqiqot obyekti sifatida xizmat qiladi.
Most researchers attribute an increase in the left atrium and changes in the left atrial myocardium
to the factors predisposing to AF. It is known that one of the reasons for the increase in the left atrium is diastolic dysfunction of the left ventricle, meanwhile, CHF in patients with CKD in most cases is based
on diastolic dysfunction. Atrial fibrosis is a common finding in AF. It is known that the formation of fibrosis in the myocardium is also a characteristic feature of heart changes in patients with CKD. In this regard, it is of interest to analyze whether a moderate decrease in renal function affects the frequency of atrial fibrillation in patients with chronic heart failure.
Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлигининг Республика ихтисослаштирилган онкология ва радиология илмий-амалий тиббиёт маркази (РИОРИАТМ) клиникасида кузатилган беморларнинг клиник ҳолатлари тўғрисидаги ретроспектив маълумотларнинг шарҳи ўтказилди. Текширув давомида беморнинг клиник ҳолати амалиётдан зарарланган ҳудудларни атипик локализация қилинган ҳолда ажратилган ва тавсифланган. Беморга суяк илиги ва скелет суяклари шикастланган Б-ЛБЛ ташхиси қўйилган. Юқори хавф. В ЛБЛ ташхисини текширишнинг давомийлиги 5 ойни ташкил этди, натижада бемор этарли даволанмади ва касаллик ривожланиб кетди, натижада унинг даволаниш натижаларига салбий таъсир кўрсатди.Хулоса Скелет тизимининг ўсма шикастланиши Б-ЛБЛда характерли аломат эди (11,1%), Т-ЛБЛда эса бу топилмади. Шунга қарамай, ушбу клиник ҳолатда ушбу кўрсаткич ишончли эмас эди.
Миллий адабий меросни қўлёзма ва тошбосма манбалар ҳамда архив ҳужжатлари асосида ҳар тарафлама чуқур ўрганиш, илмий тадқиқ этиш, ундан жамият маънавиятини юксалтириш йўлида фойдаланиш бугунги кунда адабиётшуносликнинг ҳар қачонгидан ҳам долзарб вазифаларидан бирига айланди. Зеро, “Бирон-бир жамият маънавий имкониятларини, одамлар онгида маънавий ва ахлоқий қадриятларни ривожлантирмай ҳамда мустаҳкамламай туриб ўз истиқболини тасаввур эта олмайди”.
Бугун, айниқса, XIX аср охири XX аср бошларидаги адабий жараённи, бу даврда яшаб фаолият кўрсатган, миллатни юксак маданият ва маърифатга тарғиб этган маърифатпарвар ижодкорлар меросини ўрганиш айрича аҳамиятга эга. Бинобарин, “...жамият тараққиётининг асоси, уни муқаррар ҳалокатдан қутқариб қоладиган ягона куч – маърифатдир. Асримиз бошида Туркистонда кечган воқеаларни бир эсланг. Нега бу ўлкада ўша йиллари маърифатчилик ҳаракати ҳар қачонгидан ҳам кучайиб кетди? Негаки, чор Россияси асоратига тушиб қолиб, буткул таназзулга юз тутган ўлкани уйғотишга, халқнинг кўзини очишга фақат маърифат орқалигина эришиш мумкин эди”
Шу жиҳатдан, миллий уйғониш даври ўзбек адабиётининг йирик намояндаси, шоир ва адиб, адабиётшунос ва мутаржим, муаррих ва этнограф сифатида ўзидан бой мерос қолдирган, хаттотлик ва журналистик фаолияти билан миллий маънавият ривожига улкан ҳисса қўшган, замонасининг машҳур табиб-ҳакимларидан бири сифатида эл дардига малҳам бўлган серқирра истеъдод соҳиби Зокиржон Холмуҳаммад ўғли Фурқат ижодиётини, айниқса, шоир ҳаётининг ўн саккиз йили кечган хориждаги даврини илк манбалар асосида тадқиқ этиш муҳим аҳамиятга эга.
Фурқатшуносликда шоир ҳаёти ва ижодий фаолиятининг хориждаги даври ҳақида мулоҳаза билдирилган тадқиқотлар муайян даражада мавжуд. Шунга қарамай, уларни таҳлил этиш натижалари бу борада қилиниши зарур бўлган ишлар кўп эканлигини кўрсатади.
Бу ҳақдаги энг дастлабки маълумот Исмоилбек Гаспрали муҳаррирлигида нашр этилган “Таржимон” газетасининг 1896 йил 18 август 32-сонида учрайди. Газетадаги “Кошғар” сарлавҳали хабар-мақолада Фурқат машҳур ўзбек шоири ва сайёҳи сифатида эътироф этилади. Унинг Ёркент маданий ҳаёти ҳақидаги публицистик мақоласи хусусида мулоҳаза юритилади. Хабар-мақола, жадид матбуотининг Фурқат ижодига муносабатини ўрганишда муҳим аҳамиятга эга.
XX аср бошида Оренбургда нашр этилган “Шўро” журнали ва унинг Туркистон жадидчилик ҳаракатида тутган мавқеи мутахассисларга аён. Мазкур журналнинг 1909 йил 1-сонидаёқ Фурқатнинг “Мухаммас Муҳаммад Худоёрхон тилидан” асари тўла ҳолда эълон қилиниши шоир ижодиётига жадид мутафаккирларининг катта қизиқиш билан қараганлигини кўрсатувчи яна бир муҳим далилдир
Шу пайтгача Фурқатнинг чет эллардаги ҳаёти ва ижоди у ёки бу даражада тадқиқ этилган бир қанча мақолалар тўпламлари 5 , рисолалар 6 , танқидий-биографик очерк 7 , услубий қўлланма 8 ҳамда монографик асарлар 9 яратилди. Мазкур тадқиқотларда Фурқат ҳаёти ва ижодий фаолиятининг хориждаги даврини ўрганиш жиҳатидан муайян ютуқлар қўлга киритилди. Бизнингча, уларда эришилган илмий натижаларни қуйидагича тасниф этиш мумкин:
1. Ўша пайтдаги сафар йўллари йўналиши асосида Фурқатнинг чет элларга қилган саёҳати маршрути белгиланди 10 .
2. Шоирнинг хориждаги ҳаёти ва ижодий фаолиятига оид янги манбалар аниқланиб, илмий муомалага киритилди, тадқиқ ва таҳлил этилди 11 .
3. Фурқат чет элларда ёзган бир қанча асарларнинг илмий таҳлили амалга оширилди 12 .
4. Шоирнинг хорижга кетиш ва юртга қайта олмаслик сабаблари ҳақида турлича мулоҳазалар билдирилди.
Кўриниб турибдики, адабиётшуносликда Фурқат ҳаёти ва ижодининг хориждаги даврини илмий ўрганиш борасида муайян ютуқлар қўлга киритилган. Лекин, мазкур тадқиқотларнинг аксарияти учун, хусусан, шўро замонида яратилган илмий ишлар учун хос бўлган, яққол кўзга ташланиб турадиган ва асл моҳиятга кўпда мувофиқ келавермайдиган бир хусусиятни ҳам айтмасликнинг иложи йўқ. Бу ҳам бўлса, деярли ҳар бир шеър, ҳар бир асар талқинида коммунистик мафкура талаблари асосидаги ёндашувнинг, шоирни ўзи яшаб турган тузумдан норози, жабрдийда қилиб кўрсатишга, уни сунъий равишда динга, диндорларга қарши қўйишга уринишнинг очиқ сезилиб туришидир. Шунинг ўзиёқ бу асарларни янгича тафаккур асосида қайта баҳолаш, уларни биринчи навбатда бадиият намунаси сифатида тадқиқ этиш ва адабиётимиз тарихида тутган ўрнини белгилаш нечоғлик долзарб вазифалардан эканлигини кўрсатади.
Мазкур тадқиқотларда эришилган илмий натижаларни заррача камситмаган ҳолда, таъкидлаш жоизки, уларда Фурқат ҳаёти ва ижодининг хориждаги даврини ўрганишда муҳим аҳамиятга эга бўлган қуйидаги масалалар етарлича ўрганилмаган:
1. Фурқатнинг хорижга кетиш ва юртга қайта олмаслик сабаблари.
2. Шоирнинг чор Россияси мустамлака сиёсатига муносабати.
3. Фурқатнинг хорижда ёзилган айрим асарларининг илмий таҳлили (Масалан, “Қавоиди Чин ва умуроти сиёсий”, “Рус аскарлари таърифида”, “Масарратнома” ва ҳ.қ.).
4. Шоирнинг ҳар бир хорижий мамлакатда қанча муддат бўлганлиги.
5. Фурқатнинг чет элларда ёзган асарлари матний тадқиқи.
Қуйидаги масалалар эса мутлақо ўрганилган эмас:
1. Фурқатнинг Араб мамлакатларида яшаган даврида яратилган диний-маърифий мавзудаги асарлари (“Ҳажнома” ва шу йўналишдаги шеърлари);
2. Хорижда ёзган асарларининг илк манбалар билан муқоясаси;
3. Шоир ҳаёти ва ижодига чет эллик олимларнинг муносабати;
4. Фурқат асарларининг хориждаги нашрлари таҳлили.
Ушбу илмий иш мавзуси мазкур муаммоларни ечиш йўлидаги интилиш эканлиги билан ҳам долзарб ҳисобланади.