Мақолада ҳуқуқбузарликлар профилактикасида профилактик стратегия ва тактиканинг илмий-амалий аҳамиятини ёритиш мақсад қилиб олинган. Бунинг учун ҳуқуқбузарликлар профилактикаси стратегияси ва тактикаси тушунчалари, уларнинг ўзига хос хусусиятлари, мақсад ва вазифалари илмий-амалий жиҳатдан таҳлил қилинган ва моҳияти очиб берилган. Бу борада биринчилардан бўлиб, ҳуқуқбузарликлар профилактикаси стратегияси ва тактикаси тушунчаларига нисбатан муаллифлик таърифлари ишлаб чиқилган, келгусида ҳуқуқбузарликлар профилактикаси самарадорлигини оширишда профилактик стратегия ва тактиканинг ролини ошириш бўйича илмий хулоса, таклиф ва тавсиялар илгари сурилган
Мақолада Ўзбекистоннинг хусусий секторда коррупцияни олдини олиш бўйича тажрибаси ўрганилган. Корхоналар ўртасида коррупция тарқалишининг салбий омиллари миллий иқтисодиётнинг рақобатбардошлиги, давлат бошқаруви сифатининг пасайишига олиб келиши, эркин рақобат асосларига путур этказиши, мамлакатнинг сиёсий барқарорлиги ва хавфсизлигига таҳдидлар туғдириши таҳлил қилинган.
Коррупциянинг тарқалиши билан ишбилармонлик муҳити ва корпоратив бошқарув сифати ёмонлашиши, компаниялар обрўси пасайиши ва уларнинг инвестициявий жозибадорлиги пасайиши ҳулоса қилинган. Товарлар, ишлар, хизматлар бозорларида салбий танлов амалга оширилганда монополия ва протекционизм кучайиши айтиб ўтилган.
Хусусий сектордаги коррупция демократик қадриятларни қадрсизлантиради, ҳуқуқий нигилизм, жазосиз қолиш ҳисси ва ҳоказоларнинг тарқалишига ҳисса қўшиши, ҳам жамият, ҳам давлат манфаатлари ҳамда фуқароларнинг ҳуқуқларига катта зарар етказиши аниқланди.
Хусусий секторда коррупциянинг олдини олишнинг энг самарали воситаси коррупцияга қарши мувофиқлик тизимларини ва уларни сертификатлашнинг тегишли усулларини унинг субъектларига жорий этиш эканлиги мақолада тасдиқланган.
Қиёсий тадқиқот усуллари асосида корхона тузилмаларида, шунингдек давлат иштирокидаги хўжалик юритувчи субъектларда коррупцияга қарши мувофиқликни жорий этиш бўйича чора-тадбирлар белгиланди.
Халқаро универсал, минтақавий ва махсус стандартлар (БМТ, ИҲТТ, GRECO, ISO ва бошқалар) ушбу соҳадаги миллий қонунчилик ва ҳуқуқни қўллаш амалиётини ривожлантиришга сезиларли таъсир кўрсатиши аниқланди. Коррупцияга қарши мувофиқлик тизимининг ҳуқуқий асосларини такомиллаштириш зарурлиги, Ўзбекистонда юридик шахсларнинг жавобгарлик институтларини жорий этиш, лоббичиликнинг ноқонуний фаолиятининг олдини олиш ва бошқалар тўғрисида мақолада атрофлича тўхталиб ўтилган..
Dalillarga asoslangan tibbiyot ma’lumotlar bazalarida vitamin-mineral komplekslarni qabul qilish samaradorligini o’rganadigan tadqiqotlar profilaktika (birlamchi profilaktika) sifatida yoshga bogliq makular degenerasiyasi (YBMD) ning yuqori xavfini ko’rsatadi. Tadqiqotning maqsadi kasallikning oldini olish uchun YBMD xavfi yuqori bo’lgan shaxslarda lutein-zeaksantin vitamin-mineral kompleksini o’z ichiga olgan preparatlardan foydalanish samaradorligini baholash edi. Tadqiqot materiali YBMD rivojlanishining eng yuqori xavfi bo’lgan 1-chi (asosiy) guruhdagi 98 kishi (196 ko’z) bo’lib, ular YBMD profilaktikasida ishtirok etishga rozi bo’ldilar va 2-chi (nazorat) guruhidan 90 kishi (180 ko’z) , turli sabablarga ko’ra preparatni qabul qilishdan bosh tortdi, ammo vaziyatni kuzatishda ishtirok etishga rozi bo’ldi. Kuzatuv muddati 3 yil edi. Kuzatish natijalari shuni ko’rsatdiki, 1-guruhdagi odamlarda kuzatishning butun davri davomida ko’rish keskinligi va ko’rish sohasi ko’rsatkichlari, makula zonasining oftalmoskopik va tomografik rasmida barqarorlik mavjud. Kuzatuvning 3-yiliga kelib 2-guruhdagi odamlarda ko‘rish keskinligi 2,5 martaga yomonlashgan bo‘lsa, periferik ko‘rish maydonining umumiy chegaralari 47,10 ga toraygan, nisbiy va mutlaq skotomalar paydo bo‘lgan (p<0,05). Druzenning ko’rinishi kuzatildi va 8 ko’zda (4,44%) yoshga bog’liq to’r pardaning makula degeneratsiyasi, erta bosqich tashxisi qo’yildi. Xulosa. YBMD (1-guruh) rivojlanish xavfi yuqori bo’lgan shaxslarning giyohvand moddalarni iste’mol qilishdan saqlanishning tavsiya etilgan sxemasi retinaning funktsional holatiga sezilarli ijobiy ta’sir ko’rsatdi, 3 yillik kuzatuv davomida ko’rish funktsiyalarining barqaror saqlanishiga olib keladi va paydo bo’lishining oldini oladi. 100% shaxslarda YBMD.
Dalillarga asoslangan tibbiyot ma’lumotlar bazalarida vitamin-mineral komplekslarni qabul qilish samaradorligini o’rganadigan tadqiqotlar profilaktika (birlamchi profilaktika) sifatida yoshga bogliq makular degenerasiyasi (YBMD) ning yuqori xavfini ko’rsatadi. Tadqiqotning maqsadi kasallikning oldini olish uchun YBMD xavfi yuqori bo’lgan shaxslarda lutein-zeaksantin vitamin-mineral kompleksini o’z ichiga olgan preparatlardan foydalanish samaradorligini baholash edi. Tadqiqot materiali YBMD rivojlanishining eng yuqori xavfi bo’lgan 1-chi (asosiy) guruhdagi 98 kishi (196 ko’z) bo’lib, ular YBMD profilaktikasida ishtirok etishga rozi bo’ldilar va 2-chi (nazorat) guruhidan 90 kishi (180 ko’z) , turli sabablarga ko’ra preparatni qabul qilishdan bosh tortdi, ammo vaziyatni kuzatishda ishtirok etishga rozi bo’ldi. Kuzatuv muddati 3 yil edi. Kuzatish natijalari shuni ko’rsatdiki, 1-guruhdagi odamlarda kuzatishning butun davri davomida ko’rish keskinligi va ko’rish sohasi ko’rsatkichlari, makula zonasining oftalmoskopik va tomografik rasmida barqarorlik mavjud. Kuzatuvning 3-yiliga kelib 2-guruhdagi odamlarda ko‘rish keskinligi 2,5 martaga yomonlashgan bo‘lsa, periferik ko‘rish maydonining umumiy chegaralari 47,10 ga toraygan, nisbiy va mutlaq skotomalar paydo bo‘lgan (p<0,05). Druzenning ko’rinishi kuzatildi va 8 ko’zda (4,44%) yoshga bog’liq to’r pardaning makula degeneratsiyasi, erta bosqich tashxisi qo’yildi. Xulosa. YBMD (1-guruh) rivojlanish xavfi yuqori bo’lgan shaxslarning giyohvand moddalarni iste’mol qilishdan saqlanishning tavsiya etilgan sxemasi retinaning funktsional holatiga sezilarli ijobiy ta’sir ko’rsatdi, 3 yillik kuzatuv davomida ko’rish funktsiyalarining barqaror saqlanishiga olib keladi va paydo bo’lishining oldini oladi. 100% shaxslarda YBMD.
Терроризм билан боғлиқ жиноятларнинг олдини олиш ва уларга қарши курашиш самарадорлигини ошириш ҳар қандай давлатнинг энг муҳим вазифаларидан бири бўлиб қолмоқда. Мазкур мақолада бевосита ушбу жиноятларни олдини олиш ва профилактика қилиш масалалари ёритиб ўтилган.
Хар қандай эпидемия ва пандемия жуда катта стресс ёки фавқулотда холат бўлиб, ўз ортидан инсониятнинг рухий асаб тизимининг ва хулқ атворининг ўзгаришига олиб келади.Covid-19 инфекцияси оғир кечган беморларда психо-эмоционал қўзғалишлар ўпканинг ноинвазив сунъий вентиляциясини самарадорлигини кескин камайтиради. Ушбу текширув мақсади: организмни кислородга бўлган талабини камайтиришда дексмедетомидин ва пропофолни қўлланилишини самарадорлиги, ҳавфсизлиги ва ҳаёт сифатига таъсирини баҳолаш. Текширувга Covid-19 тасдиқланган, касалликни оғир ва ўта оғир кечиши билан бўлган 21 нафар беморлар олинди. 1-чи гурухдаги беморларда хамрох касалликлари бор, ўлим васвасаси кучли кузатилаётганларда пропофол+сибазон+фентанил дори препаратларини қўлланилди. 2-чи гуруҳдаги беморларга дексмедетомидин ва промедол дори препаратлари қўлланилди. Хулоса: коронавирус инфекцияси оғир кечган беморларда дексмедетомидин пропофолга нисбатан оғир когнитив функцияларни бузилишини ва рухий-асаб тизимидаги қўзғалишларни камайтиради беморларни кислород билан самарали таъмирланишига, нисбатан тез тикланишига олиб келади.
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурияти. Дунё ахолиси орасида бронхиал астма (БА) кенг таркалган оғир касалликлардан бири бўлиб, у билан болалик ёшидаги жаҳон аҳолисининг 3 фоизидан 12 фоизигача хасталанган. Бу касаллик билан хасталанган болаларнинг учдан бир кисми ўсмирларга тўғри келади. БА ўсмирлар орасида кенг таркалганлиги, ўсмирларда эндокрин ва иммун тизимининг ёшга боглик фаолияти сабабли касалликнинг ўзига хос кечиши каби холатлар ташхис қўйиш жараёнида маълум қийинчиликларни келтириб чикаради, бу эса, биринчи навбатда, касалликка ташхис қўйиш ва уни даволашда янги ёндашувларни излаб топишни тақозо этади.
Маълумки, БАнинг патогенезида иммун механизмлар ахамияти асосий омиллардан бири ҳисобланади. Ҳозирги вақтга келиб, аллергик касалликлар, хусусан БА патогенезида IL-4 ва IL-13 лар билан бир қаторда бир қанча бошқа (IL-6, IL-8, IL-10, IL-5, INF-a, ва INF-y) иммунорегулятор цитокинларининг иштирок этиши тадкикотчиларнинг эътиборини тобора кўпроқ жалб этмокда.
Аллергик касалликларнинг ривожланишида ирсий мойиллик муҳим аҳамиятга эга. Ҳозирда бронхиал астма ва шу касаллик белгилари билан боглик 150та ген полиморфизми хакида маълумот олинган. БА касаллигига мойиллиги жихатидан энг асосий ген бу - IgE юкори аффин рецептори (3-занжирини кодловчи ген хисобланади. Аллергик астма патогенезида антиген-специфик IgEHHHr FceRip билан юқори даражадаги ўзаро таъсири марказий ўринни эгаллайди. БА касаллиги ген-номзодлари қаторида алоҳида қизиқиш уйготувчи биотрансформация ферментлари генларидан бири - GSTnl, глутатион S-трансфераза л1 ни кодловчи гени хисобланади ва у, хусусан, ўпка тўкимасида экспрессияланади. Бу ген 11 q 13 локусда жойлашган бўлиб, унинг атопия билан боғлиқлиги бир неча бор кўрсатиб берилган. Тўпланган маълумотлар шуни кўрсатадики, FceRI, GSTnl генлари полиморфизми турли аллергик патологиялар билан богликдир.
Шу нуқтаи назардан мазкур касалликни ўсмирлик даври шаклланиши асосларига ёндашиб ташхислаш, рационал даволаш-профилактика чора-тадбирларини ишлаб чиқиш учун иммунологик ва генетик тизимни ўрганиш диссертация мавзусининг долзарблиги белгилайди.
Мустақиллик йилларида мамлакатимизда соғлиқни сақлаш тизимини ислоҳ қилиш юзасидан дастурий чора-тадбирлар амалга оширилиб, ижобий натижалар олинди. Амалга оширилган чора-тадбирлар таркибида БАни ташхислаш, профилактика ва даволаш ишларини самарали ташкил килиш юзасидан максадли тиббий-ташкилий ва илмий-тадқиқот ишлари амалга оширилди. Натижада мамлакатимизда мазкур касаллик билан хасталанган ўсмирларни даволаш юзасидан муайян ижобий кўрсаткичларга эришилди. Шу билан бир каторда бугунги кунда ўсмирларда БА касаллигини эрта ташхислаш ва даволаш-профилактик чоралари режасини ишлаб чиқиш муҳим вазифалардан бири ҳисобланади. Ушбу тадқиқот иши Ўзбекистон
Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2002 йил 25 январдаги «Аёллар ва ўсиб келаёгган авлод соғлиғини мустаҳкамлашга дойр қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида»ги 32-сонли қарорида белгиланган вазифаларни амалга оширишга хизмат қилади. Шу жихатдан БА жараёнида ўсмирлар иммунитети ҳужайравий ва гуморал буғинлари ҳолати, иммуногенетик текширувлар ва уларнинг патогенетик информативлигини аниқлаш юзасидан амалга ошириладиган тадқиқотларни янада чукурлаштириш диссертация мавзусининг заруратини изохдовчи мухим омиллардан бири хисобланади.
Тадқиқотнинг мақсади ўсмирларда бронхиал астма патогенези имммунологик ва генетик механизмларини ўрганиш ва шу асосда рационал ташхислаш ва даволаш-профилактика чораларининг режасини ишлаб чикишдан иборат.
Максадга эришиш учун ишда куйидаги тадқиқот вазифалари қўйилди:
Самарканд вилоятида яшовчи ўсмирлар орасида ўпка-бронх тизимида патологик жараённинг эрта босқичида БА клиник кечиши хусусиятларини аниклаш;
БА жараёнида ўсмирлар иммунитета ҳужайравий ва гуморал буғинлари ҳолати хусусиятлари ҳамда фаоллаштирувчи маркерли лимфоцитлар периферик қондаги иммунофенотипини аниқлаш;
иммунорегулятор цитокинлар интерлейкин-6 ва интерферон-у маҳсули даражасини ўрганиш ва ўсмирлар БАсида уларнинг патогенетик информа-тивлигини аниқлаш;
БА билан касалланган ўзбек миллатига мансуб шахсларда, соғломларига нисбатан FceRip ва GSTnl генлари полиморф вариантлари аллеллари ва генотиплари тақсимланиш частотасининг ўзига хос хусусиятларини аниклаш;
ўсмирлик даврида БА билан касалланганларда полиоксидоний ва циклоферон дори воситаларидан фойдаланилганда иммуномодулловчи даво самарасининг клиник-иммунологик жиҳатларини аниқлаш;
ўтказилган тадқиқотлар асосида БА шаклланишининг кўп омилли моделини ҳамда мазкур патологик ҳолатда ўсмирларда ташхис, даволаш ва такомиллашган профилактика алгоритмини ишлаб чиқиш.
Диссертация тадқиқотининг илмий янгилиги қуйидагилардан иборат:
БА билан касалланган ўсмирларда касаллик клиник кечишининг ўзига хос хусусиятлари аниқланган;
илк маротаба БА билан касалланган ва соғлом ўсмирларда иммун тизим микдорий кўрсаткичларининг ўзгариши тавсифланган ва амалий тиббиёт учун меъёрий хамда тавсиявий хужжатлар ишлаб чикилган;
илк маротаба БА билан касалланган ўсмирларда кон зардобининг цитокин профили комплекс баҳоланган. Иммунорегулятор IL-6 ва INF-y цитокинлари маҳсулининг ўзига хослиги ва уларнинг патогенетик хамда бошқарувчилиги тўғрисидаги маълумотлар аникланган;
илк бор БАнинг турли патогенетик вариантлари билан касалланганлар ва соглом индивидларда FccRip, GSTnl генларининг полиморф варианта аллелари ва генотипларининг тақсимланиш частотасига оид таҳлиллар асосида юқори ҳавф маркерлари аникланган, шунингдек, ўсмирларда БА ривожланишига резистентлиги аниқланган;
касаллик патогенезининг энг мухим жараёнлари очилиши асосида БАнинг тасдикланган модели хамда касалликни ўсмирларда босқичли ташхислаш, даволаш ва профилактика чора-тадбирлари алгоритми ишлаб чикилган.
Хулоса
1. Арид зонада истикомат қилувчи ўсмир ёшдаги шахсларда «бронхиал астма» касаллиги структураси ва учраш частотаси белгиланди. Кайд этилган патология 9,6% текширилган ўсмирларда руйхатга олинди ва касаллик киз болаларда ўғил болаларга нисбатан кўпроқ учради. Касаллик структурасида интермитирловчи ва ен1 ил персистирловчи шакллари кўпрок учради
2. Арид зонада яшовчи ўсмирлар орасида БА клиник кечишининг ўзига хослиги аникланди, бунда ўпка бронхиал дарахтининг зарарланиши бошка орган ва тўқималарнинг аллергик жараёнлари билан биргаликда учраш частотаси юқорилиги кўрсатилмоқда, жумладан, 73,9% АР билан, 53,7% АК билан, 16,6% АгД билан ва 14% Квинке шиши/эшак еми билан биргаликда учради.
3. Усмир ёшдаги БА касаллар популяцияси текширилганда, уларда иммун тизимнинг сезиларли даражада намоён бўладиган ҳужайра (CD3 ,CD4 , CD8 , CD16 ), гуморал (CD19 IgA, IgG, IgM) иммунитет ва активацион маркерлар (CD23 , CD95 ) кўрсаткичининг дефицита аникланди. Усмир ёшдаги БА касалларда иммун макомининг ўзига хос томонлари бўлиб, иммунореактивлик бузилиш чукурлиги кичик ёшдаги гуруҳда яккол намоён бўлди.
4. Усмир ёшдаги БА касалларда иммун сисгсмада хужайралараро ўзаро таъсирда яккол ўзгаришлар: ТЬ2-ҳужайралар томонидан сскрстирланадиган ва иммуноглобулинлар ишлаб чикиши хамда ангитслогснсз жараёнини регуляцияловчи IL-6 маҳсулининг ишончли равишда ортиши ва бунинг акси - Th 1-хужайралар рсгулятори INF-y цитокини камайиши содир бўлади.
5. Псрифсрик қондаги IL-6 ва INF-y цитокинлар мивдори касалликнинг патогенетик варианта билан ўзаро боғлиқлиги аникланди. Усмир ёшдаги БА аллергик клиник-патогенетик вариантида кон зардобида INF-y ишлаб чикиш даражаси камлигини кўрсатди. БА инфскцион формаси билан хасталанган ўсмирлар псрифсрик конида IL-6 ишлаб чикиши ортди.
6. Узбек этносига тсгишли ўсмирларда БА аллергик шаклининг ривожланиши юкори хавф маркерлари аллел FcsRIp-109T ва генотип FceRip-109Т/Т, паст хавф маркерлари FcsRip-109C ва Fcr.Rip-109C/C хисобланади. Узбек нонуляциясида БА наслий мойиллик бўлганда FceRip-109T/T генотип ва Fcr.Rip-109T аллелнинг юкори богланиш даражаси аникланди.
7. Узбек миллатига мансуб кизларда БА ривожланиш хавфи GSTnl тени полиморф локусининг Не-105 аллел ва Пс-105/Пс-105 генотини билан ассоциацияси аникланди. Не-105 аллел ва Пс-105/Пс-105 генотип ўзбск нонуляциясида БА аллергик формаси ривожланишига олиб кслади.
8. БА билан касалланган ўсмирлар комплекс давосига циклоферон ва полиоксидонийнинг киритилиши иммункоррегирловчи таъсир курсатиб, базис терапия самарадорлигининг ортишига олиб келди. Иммунмодулятор-ларнинг профилактик самарадорлиги тскширилганда, иолиоксидоний олган беморлар гуруҳида ижобий кўрсаткичларга эришилди, бу эса ўсмирлар БА комплекс даво ва профилактикаси схемасига полиоксидонийни киритиш аҳамиятлилигини тасдиклади.
Мазкур мақолада солиқ ёки бошқа мажбурий тўловларни тўлашдан бўйин товлашни олдини олиш масалалари ҳамда ушбу жиноят қарши курашишда ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органларнинг ўрни ва аҳамияти илмий тадқиқ этилган. Солиқ ёки бошқа мажбурий тўловларни тўлашдан бўйин товлашнинг олдини олиш бўйича ишлаб чиқилган ва таклиф қилинган, шунингдек амалга оширилаётган чора-тадбирлартаҳлил қилиниб хулосалар берилган.
Мақолада уюшмаган ёшлар ўртасида ҳуқуқбузарликларнинг сабаблари ва содир этилишига имкон берган шарт-шароитлар таҳлил қилинган, профилактик амалиётда уларни аниқлашнинг долзарблиги ва мураккаблиги асосланган, олимлар ва
мутахассисларнинг фикрларига таяниб, уюшмаган ёшлар ўртасида ҳуқуқбузарликларга имкон бераётган омиллар тизими шакллантирилган.