Mazkur maqolada O‘zbekistonda ot sportini rivojlantirish tendentsiyasi va istiqbollari yoritilgan bo‘lib, unda mamlakatimizda ot sportining klassik turlarini joriy etish, o‘zbek chavandozlari erishayotgan sport yutuqlari, keyingi yillarda ot sportida amalga oshirilayotgan keng ko‘lamli islohotlar yoritilgan.
Mazkur maqolada ta’lim tizimidagi so‘nggi innovatsion jarayonlar muhokama etilgan
O‘zbekiston Respublikasida ijtimoiy yo‘naltirilgan bozor iqtisodiyoti asoslarini shakllantirish, barqaror iqtisodiy o‘sishni ta’minlash orqali aholi farovonligini oshirish jarayonida bir qator murakkab vazifalarni hal etishni taqozo etadi. iqtisodiy muammolar. Ular orasida ta'minlash makroiqtisodiy barqarorlik va yaxshilanish investitsiya muhiti alohida ahamiyatga ega
Bugungi kunda milliy iqtisodiyotni isloh qilishning asosiy vazifalaridan biri ishlab chiqarishni rivojlantirish va oshirishdir xususiy sektor ulushlari shu asosda. Ushbu muammoni hal qilishda e'tiborni kamaytirishga qaratilishi kerak davlatning iqtisodiyotga aralashuvi, ya'ni. soliq yukini kamaytirish. Soliq yukini kamaytirish uchun, birinchi navbatda, iqtisodiyotning turli tarmoqlari va korxonalaridagi soliq yuki darajasini aniqlash va tahlil qilish zarur. Iqtisodiyotda ishlab chiqarishni rivojlantirish, ularning investitsiya salohiyatini oshirish, albatta, soliq siyosati bilan chambarchas bog'liq. Ushbu soliq yuki soliqlarning tadbirkorlik sub’ektlari faoliyatiga ta’sirini baholashning qulay iqtisodiy vositasi hisoblanadi.
Давлат бюджети даромадларининг шаклланишини таъминлайдиган ва иқтисодиётнинг ривожланишини
рағбатлантирадиган самарали солиқ тизимини яратмай туриб иқтисодиётда бозор ислоҳотларини мустаҳкамлаш ҳеч қандай мазмун-аҳамият касб этмайди. Мамлакат солиқ сиёсатини ташкил этиш ва шакллантириш, мамлакат миллий иқтисодиётининг барқарор, динамик ва ижтимоий йўналтирилган асосда ривожланишини таъминлаш мақсадида оптимал солиқ юки даражасини белгилаш, уни ҳисоблаш услубиётини такомиллаштириш,
солиқ ва бошқа тўловларнинг корхоналар фаолиятига таъсирини ўрганиш ва таҳлил этишни тақозо этмоқда.
Ушбу мақолада юридик шахслар бўйича солиқ юки таҳлили амалга оширилган бўлиб, унда юридик шахслар бўйича солиқ юкини амалдаги ҳолати таҳлили ва ҳисоблаш услубиёти тадқиқ этилган. Шунингдек, юридик шахслар бўйича солиқ юкини ҳисоблаш усуллари таклиф қилинган.
Ушбу мақолада аграр соҳада рақамли маркетингдан фойдаланишнинг таҳлиллари ўрганилган. Шунингдек, рақамли маркетинг технологияларидан кенг фойдаланган ҳолда маркетинг фаолиятисамарадорлигини ошириш борасида тавсиялар берилган.
Мақолада иқтисодиётда солиқ юки кўрсаткичининг аҳамияти, уни белгилаш муаммолари, иқтисодиётда солиқ юкининг оптимал даражаларини белгилаш бўйича маҳаллий ва хорижий олимларнинг турли қаршлари назарий жиҳатдан ўрганилган ҳамда илмий хулоса ва таклифлар шакллантирилган
Ушбу мақолада давлат солиқ сиёсатининг натижавий кўрсаткичи ҳисобланган солиқ юкининг макроиқтисодий даражада таҳлили амалга оширилган бўлиб, солиқ юки даражасининг макроиқтисодий барқарорликка таъсири, солиқ юкининг оптимал тақсимланиши иқтисодий ўсишга ижобий таъсири масалалари кўриб чиқилган. Шунингдек, иқтисодиётда солиқ юки динамикаси, уни иқтисодий ривожланишга таъсири, солиқ юки динамикасига солиқ ставкалари ва солиқ тўловчилар сонининг ўзгариш таъсири кўриб чиқилган ҳамда макродаражада солиқ юкини ҳисоблаш усуллари тадқиқ этилган бўлиб, макродаражада солиқ юкини ҳисоблаш усули таклиф этилган.
Мақолада солиқ юки кўрсаткичининг мазмунмоҳияти, иқтисодиётда уни белгилаш муаммолари, солиқ юкининг оптимал даражасини аниқлаш бўйича маҳаллий ва хорижий олимларнинг қаршлари назарий-амалий жиҳатдан ўрганилган ҳамда илмий хулоса ва таклифлар шакллантирилган.
Мақолада Ўзбекистон Республикасида инвестицияларни жалб қилиш бўйича
ҳукумат томонидан олиб борилаётган ислоҳотлар, инвестицион фаолиятни ҳозирги кун ҳолатининг таҳлили ва ташқи иқтисодий алоқалар олиб бораётган мамлакатларнинг иқтисодий ҳолати билан боғлиқ бўлган гравитацион моделни муаллиф томонидан амалиётга тадбиқи ҳамда натижалар
бўйича хулоса ва таклифлар баён этилган.
Мақолада солиқ юкини солиқ тўловчилар фаолиятига таъсири ўрганилган бўлиб,
унда миллий иқтисодиётда солиқ юкини ҳисоблаш зарурияти, иқтисодиётда солиқ
тўловчилар ўртасида солиқ юкини тақсимланиши кўриб чиқилган, шунингдек, юридик ва жисмоний шахсларда солиқ юкини ҳисоблаш йўналишларига эътибор берилган.
Солиқ сиёсатини шакллантириш ва амалга ошириш жараёнида ҳудудларнинг солиқ салоҳияти билан солиқ юки мунтазам равишда ўзаро алоқада бўлади. Уларнинг алоқадорлиги солиқ сиёсатининг ўзининг даражасини ва мос равишда, унинг самарадорлигини аниқлаш услубини белгилаб беради.
Мамлакат иқтисодий барқарорлигини таъминлашда солиқ юки кўрсаткичи муҳим ўрин тутиб, солиқларнинг жамият иқтисодий ҳаётидаги ўрнини белгилаб беради. Кўпчилик давлатларда амалдаги солиқ юки даражасини таҳлил қилишда давлат бюджети даромадларининг ЯИМга нисбати орқали баҳолаш услубиёти кенг қўлланилади. Бу макроиқтисодий даражада солиқ юкини ифодалаб, унинг айрим субъектлардаги даражасидан бирмунча фарқ қилиши мумкин.