Защитные комментарии - как средство защиты национальных интересов в международном частном праве (комментарии общественного порядка)

CC BY f
79-83
1
2
Поделиться
Рахмонкулова, Н. (2018). Защитные комментарии - как средство защиты национальных интересов в международном частном праве (комментарии общественного порядка). Обзор законодательства Узбекистана, (2), 79–83. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/uzbek_law_review/article/view/12797
Н Рахмонкулова, Университет мировой экономики и дипломатии

Доцент кафедры международного частного и гражданского права к.ю.н.

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В данной статье тщательно раскрыты понятие, сущность и виды института оговорки о публичном порядке, которые являются одним из средств защиты национальных интересов с целью предотвращения решений, которые могут противоречить основам национального правопорядка и конституционной системы в процессе применения иностранных правовых норм при регулировании международночастноправовых отношений и проанализированы национальные законодательства зарубежных стран и правила международных договоров.

Похожие статьи


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА


2018

2

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

79

Н

.

Х

.

Рахмонкулова

,

Жаҳон

иқтисодиёти

ва

дипломатия

университети

Халқаро

хусусий

ва

фуқаролик

ҳуқуқи

кафедраси

доценти

,

ю

.

ф

.

д

.

ҲИМОЯВИЙ

ИЗОҲЛАР

ХАЛҚАРО

ХУСУСИЙ

ҲУҚУҚДА

МИЛЛИЙ

МАНФААТЛАРНИ

ҲИМОЯ

ҚИЛИШ

ВОСИТАСИ

СИФАТИДА

(

ОММАВИЙ

ТАРТИБ

ТЎҒРИСИДАГИ

ИЗОҲ

)

Аннотация

:

ушбу

мақолада

халқаро

хусусий

ҳуқуқий

муносабатларни

тартибга

солиш

жараёнида

чет

эл

ҳуқуқ

нормаларини

қўллаш

оқибатида

миллий

ҳуқуқ

тартибот

асослари

ва

конституциявий

тизимга

зид

келиши

мумкин

бўлган

қарорларнинг

олдини

олиш

мақсадида

миллий

манфаатларни

ҳимоя

қилиш

воситаларидан

бири

бўлмиш

оммавий

тартиб

тўғрисидаги

изоҳ

институтининг

тушунчаси

,

моҳияти

ва

кўринишлари

батафсил

ёритилган

ҳамда

турли

мамлакатлар

миллий

қонунчилик

ҳужжатлари

ва

халқаро

шартномаларнинг

қоидалари

таҳлил

қилинган

.

Калит

сўзлар

:

халқаро

хусусий

ҳуқуқ

,

чет

эл

ҳуқуқ

нормалари

,

миллий

манфаат

,

миллий

қонунчилик

,

халқаро

шартномалар

,

оммавий

тартиб

тўғрисидаги

изоҳ

.

Аннотация

:

в

данной

статье

тщательно

раскрыты

понятие

,

сущность

и

виды

института

оговорки

о

пуб

-

личном

порядке

,

которые

являются

одним

из

средств

защиты

национальных

интересов

с

целью

предотвра

-

щения

решений

,

которые

могут

противоречить

осно

-

вам

национального

правопорядка

и

конституционной

системы

в

процессе

применения

иностранных

право

-

вых

норм

при

регулировании

международно

-

частноправовых

отношений

и

проанализированы

национальные

законодательства

зарубежных

стран

и

правила

международных

договоров

.

Ключевые

слова

:

международное

частное

право

,

нормы

иностранного

права

,

национальный

интерес

,

национальное

законодательство

,

международные

со

-

глашения

,

оговорка

о

публичном

порядке

.


Annotation:

in this article, the disclosure of the con-

cept, the essence and types of the institution of a reserva-
tion on a public policy that is one of the means of protect-
ing national interests in order to prevent their emergence,
is carefully disclose the fundamentals of the national legal
order and the constitutional system in the application of
international legal norms in the regulation of international
private law relations and national laws and rules of inter-
national treaties are analyzed.

Keywords:

international private law, foreign law, na-

tional interest, national law, international agreements, pub-
lic order.

Халқаро

хусусий

ҳуқуқий

муносабатларни

тартибга

солувчи

коллизион

нормаларни

шакллантиришда

қонун

чиқарувчининг

асосий

эътибори

мазкур

муносабатларнинг

ҳар

бир

элементи

тегишли

бўлган

мамлакатда

ҳуқуқий

аҳамият

касб

этишини

таъминлаш

,

ҳуқуқий

муносабат

иштирокчилари

,

халқаро

савдо

ва

ҳуқуқ

-

тартибот

манфаатларини

ҳимоя

қилишга

қаратилган

бўлади

.

Немис

олими

Г

.

Кегель

халқаро

хусусий

ҳуқуқнинг

адолатлилиги

ғоясини

ривожлантирган

ҳолда

коллизион

нормаларнинг

асосий

вазифаси

учта

манфаат

:

тарафлар

,

халқаро

савдо

ва

ҳуқуқ

-

тартибот

манфаатларининг

мувофиқлаштирилиши

деб

ҳисоблаган

p [1, 15-

бет

].

Халқаро

хусусий

ҳуқуқда

шахсий

ва

ижтимоий

манфаатларнинг

адолатли

мувофиқлигига

асосан

оммавий

тартиб

тўғрисидаги

изоҳ

,

ўта

қатъий

нормалар

ва

қонунни

четлаб

ўтишнинг

тақиқланиши

ёрдамида

эришилади

.

Халқаро

хусусий

ҳуқуқнинг

мазкур

механизмлари

ўзида

давлатларнинг

иқтисодий

,

сиёсий

ва

ҳуқуқий

тузилишининг

асос

тамойилларини

ва

одоб

-

ахлоқ

тамойилларини

ҳимоя

қилиш

мақсадида

,

чет

эл

ҳуқуқини

қўллашдан

бош

тортиш

ва

эрк

мухториятини

чегаралашнинг

алоҳида

ҳолатларини

акс

эттиради

.

Доктринада

оммавий

тартиб

тўғрисидаги

изоҳ

тамойилининг

салбий

ва

ижобий

концепциялари

мавжуд

бўлиб

,

изоҳнинг

салбий

варианти

россиялик

олим

Л

.

А

.

Лунц

томонидан

шакллантирилган

.

Унинг

таъкидлашича

,

оммавий

тартиб

тўғрисидаги

изоҳ

чет

эл

ҳуқуқига

ҳавола

қилувчи

миллий

коллизион

норма

қўлланилишини

чеклайди

.

Чет

эл

ҳуқуқ

нормалари

,

агар

уларни

қўллаш

оқибатлари

мазкур

давлатнинг

оммавий

тартибига

зид

келса

,

қўлланмайди

.

Халқаро

хусусий

ҳуқуқда

оммавий

тартибнинг

асосий

вазифаси

чет

эл

ҳуқуқининг

қўлланилишини

чеклашдир

[2, 269-

70

бетлар

].

Биринчи

марта

оммавий

тартибнинг

салбий

концепцияси

Германия

ФР

кириш

қонунининг

30-

моддасида

белгиланган

бўлиб

,

унга

кўра

,

чет

эл

қонунини

қўллаш

истисно

қилинади

,

башарти

ушбу

қўллаш

яхши

феъл

ва

Германия

қонунининг

мақсадига

зид

бўлса

.

Л

.

А

.

Лунц

оммавий

тартиб

ижобий

концепциясининг

мазмунини

миллий

ҳуқуқий

нормалар

муайян

мажмуининг

ўзига

хос

хусусиятлар

эвазига

чет

эл

қонунининг

қўлланилишини

бартараф

этиши

,

дея

талқин

қилган

.

Изоҳнинг

мазкур

варианти

,

ҳатто

коллизион

норма

бошқа

ҳуқуқ

-

тартиботни

ваколатли

деб

ҳисобласада

,

давлатнинг

ижтимоий

ва

ахлоқий

асосларининг

ҳимояси

учун

муҳим

аҳамиятга

эга

бўлган

миллий

нормаларнинг

қўлланилиши

шартлигини

назарда

тутади

[3, 269-70

бетлар

].

Биринчи

марта

оммавий

тартибнинг

ижобий

концепцияси

Франция

Фуқаролик

кодексининг

6-

моддасида

шакллантирилган

: “

Хусусий

келишувлар

ёрдамида

оммавий

тартиб

ва

яхши

феъл

манфаатларига

кирадиган

қонунлардан

чекиниш

мумкин

эмас

”.

Халқаро

хусусий

ҳуқуқ

бир

қатор

ўзига

хос

хусусиятларга

эга

бўлиб

,

уни

ички

ва

ҳақиқатан

халқаро

оммавий

тартиб

дан

фарқлаш

зарур

.

Ички

оммавий

тартиб

ички

давлат

муносабатларини

тартибга

солиш

борасидаги

зарурий

қоидалардан

иборат

.

Ҳақиқатан

,

халқаро

оммавий

тартиб

дунё

ҳамжамиятининг

тизимини

ташкил

қилувчи

қимматликларни

қамраб

олади

ва

ўзида

халқаро

оммавий

ҳуқуқда

оммавий

тартибни

акс

эттиради

[4,

28-

бет

].

Ю

.

Г

.

Морозова

ҳақиқатан

халқаро

ва

трансмиллий

оммавий

тартиб

[5,

28-

бет

]

тушунчаларининг

айнанлигини

таъкидласа

,

С

.

В

.

Крохалев

мазкур

атамаларни

қўлланилиш

доираси

нуқтаи

назаридан

ажратади

.

Ҳақиқатан

,

халқаро

оммавий

тартиб

тушунчасини

давлат

судьяси

қўллайди

. “

Трансмиллий

оммавий

тартиб

билан

халқаро

тижорат

арбитражи

алоқада

бўлади

.

Ҳакамлик

судьяси

чиқарилаётган

қарорнинг

юқори

даражадаги

самарадорлигини

таъминлашга

ҳаракат

қилади

,

шу

сабабли

,

нафақат

умумэътироф

қилган


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

2018

2

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

80

халқаро

тамойилларга

,

балки

қарор

тан

олиниши

лозим

бўлган

давлатларнинг

оммавий

тартибига

ҳам

мурожаат

қилишга

мажбур

.

Трансмиллий

оммавий

тартиб

унинг

халқаро

тижорат

арбитражи

эҳтиёжларига

мослашуви

мақсадида

халқаро

оммавий

тартиб

кристализацияси

йўли

билан

шакллантирилади

[6, 163-165

бетлар

].

С

.

В

.

Крохалев

трансмиллий

оммавий

тартиб

элементлари

орасида

шартномаларнинг

бажарилиши

шартлиги

тамойилини

,

коррупциянинг

ва

уни

бузувчи

келишувларнинг

ман

этилишини

,

инсоннинг

фундаментал

ҳуқуқ

ва

эркинликлари

,

нотижорат

муомаладаги

муайян

ашёларнинг

тан

олиниши

(

масалан

,

атом

қуроли

),

жараёнларнинг

фундаментал

тамойиллари

(

тарафларнинг

баҳслашувчанлиги

ва

тенглиги

тамойиллари

,

арбитрнинг

бетарафлиги

),

давлатлар

ва

юридик

шахсларнинг

арбитражда

ишни

кўриш

ва

арбитраж

келишувларини

тузишга

лаёқатини

санаб

ўтади

[7, 165-166

бетлар

].

Ю

.

Г

.

Морозова

эса

миллий

оммавий

тартибнинг

халқаро

оммавий

тартибга

ўзаро

тобелиги

тўғрисида

сўз

юритади

.

Халқаро

оммавий

тартибнинг

ички

оммавий

тартибга

таъсири

халқаро

ҳуқуқ

умумий

тамойилларининг

мажбурийлиги

ҳамда

давлатларнинг

халқаро

конвенцияларга

қўшилиши

билан

таъминланади

.

Муаллиф

халқаро

оммавий

тартибнинг

давлатнинг

ичидаги

,

хусусан

,

халқаро

тижорат

арбитражидаги

бутун

ҳуқуқни

қўллаш

фаолиятига

улкан

таъсирини

таъкидлайди

[8, 30-31

бетлар

].

Халқаро

оммавий

тартиб

тушунчасининг

тўлиқроқ

таърифи

Халқаро

ҳуқуқ

ассоциациясининг

2/2002-

Резолюциясида

акс

эттирилган

бўлиб

,

унга

кўра

, “

ҳар

қандай

давлатнинг

халқаро

оммавий

тартиби

ўз

ичига

:

(1)

одил

судлов

ёки

одоб

-

ахлоққа

тааллуқли

асосий

тамойилларни

... (2) “lois de police”

ёки

оммавий

тартиб

тўғрисидаги

қоидалар

сифатида

маълум

бўлган

,

давлатнинг

муҳим

сиёсий

,

ижтимоий

ёки

иқтисодий

манфаатларини

таъминлаш

учун

мўлжалланган

қоидалар

ҳамда

(3)

давлатнинг

бошқа

давлатлар

ва

халқаро

ташкилотлар

олдидаги

мажбуриятларига

риоя

этиш

бўйича

мажбуриятини

қамраб

олади

” [9, 49-

бет

].

Халқаро

оммавий

тартибга

,

масалан

,

коррупциянинг

ман

этилиши

,

БМТнинг

санкцияларни

белгилаш

тўғрисидаги

резолюцияларида

назарда

тутилган

давлатларнинг

халқаро

мажбуриятлари

,

ички

оммавий

тартибни

ташкил

қилувчи

фундаментал

моддий

ва

процессуал

тамойиллар

киради

[10, 292-

295

бетлар

].

Халқаро

ва

ички

оммавий

тартибни

фарқлаш

амалий

аҳамиятга

эга

бўлиб

,

у

хусусий

ҳуқуқий

низолар

бўйича

халқаро

арбитраж

қарорлари

,

ҳатто

худди

шу

ҳолатларда

ички

ҳакамлик

қарорининг

мажбурий

ижро

этилишини

оммавий

тартибнинг

бузилиши

важи

билан

рад

этилишига

тўғри

келса

ҳам

,

ижро

этилиши

лозим

лигидан

иборатдир

.

Мазкур

тамойил

чет

эл

суд

қарорларининг

барқарорлигини

таъминлаш

ва

халқаро

тижорат

арбитражи

институтини

мустаҳкамлашга

мўлжалланган

[11, 43-

бет

].

У

оммавий

тартибнинг

халқаро

хусусий

ҳуқуқий

муносабатларни

тартибга

солиш

доирасидаги

юмшатилган

таъсири

(

эффект

)”

назариясига

асосланади

.

Мазкур

назария

миллий

оммавий

тартиб

чет

мамлакатда

қўлга

киритилган

ҳуқуқларни

тан

олишга

тўсқинлик

қилмайди

деб

ҳисобловчи

француз

суд

амалиёти

томонидан

ишлаб

чиқилган

.

Ушбу

ҳолатларда

оммавий

тартиб

юмшатилган

таъсирга

эга

бўлади

(

effet att

é

nu

é

) [12, 273-

бет

].

Халқаро

хусусий

ҳуқуқнинг

замонавий

кодификацияларида

қонун

чиқарувчи

оммавий

тартиб

тўғрисидаги

изоҳ

атамасини

қўллайди

(

ЎзР

ФКнинг

1164-

моддаси

,

РФ

ФКнинг

1193-

моддаси

,

Бельгия

кодексининг

21-

моддаси

,

Украина

қонунининг

12-

моддаси

).

Мазкур

кодификацион

ҳужжатларда

тегишли

қоидалар

ё

алоҳида

моддаларда

ёхуд

чет

эл

ҳуқуқининг

қўлланилишини

чеклаш

” (

Озарбайжон

қонунининг

4-

моддаси

,

Литва

ФКнинг

1.11-

моддаси

),

чет

эл

нормаларини

қўллаш

га

(

Монголия

ФКнинг

540-

моддаси

)

бағишланган

моддаларда

акс

эттирилган

.

Оммавий

тартиб

категориясининг

моҳияти

миллий

қонунчилик

ҳужжатларида

энг

муҳим

ички

давлат

ҳужжатларини

санаб

ўтиш

(

Озарбайжон

қонунининг

4-

моддаси

,

Литва

ФКнинг

1.11

1

-

моддаси

,

Монголия

ФКнинг

540

1

-

моддаси

),

ҳуқуқ

-

тартибот

асослари

” (

ЎзР

ФКнинг

1164-

моддаси

,

РФ

ФКнинг

1193-

моддаси

,

Украина

қонунининг

12-

моддаси

),

ҳуқуқнинг

муҳим

тамойиллари

” (

Эстония

қонунининг

7-

моддаси

),

ҳуқуқнинг

асос

тамойиллари

(

РФ

АПКнинг

256-

моддаси

,

Польша

қонунининг

7-

моддаси

), “

қонунчилик

ва

суверенитетнинг

асосий

тамойиллари

” (

Озарбайжон

ФПКнинг

465

1.5

, 476

0.2

-

моддаси

), “

суверенитет

ва

хавфсизлик

” (

РФ

ФПКнинг

412-

моддаси

), “

умумий

оммавий

манфаат

” (

Хитой

қонунининг

5-§), “

ижтимоий

тартиб

ва

яхши

хулқ

-

атвор

” (

Жанубий

Корея

қонунининг

10-§,

Тайвань

қонунининг

8-§)

тушунчалари

орқали

ёритилади

.

Кўпчилик

кодификацион

ҳужжатларда

,

хусусан

,

Бельгия

кодекси

(21-

моддаси

),

Болгария

кодекси

(45-

моддаси

),

Македония

қонуни

(5-

моддаси

),

Туркия

кодексида

(5-

моддаси

)

мазкур

ҳуқуқий

категория

умуман

ёритилмаган

.

Бундай

қарор

оммавий

тартибни

шарҳлашга

норматив

ёндашувнинг

мақсадга

номувофиқлиги

тўғрисидаги

ёндашувнинг

кенгайганлиги

билан

ҳамоҳангдир

[13, 132-

бет

].

Ўзининг

кўпқирралилиги

ва

маъносининг

қўзғалувчанлиги

туфайли

мазкур

тушунчага

аниқ

таъриф

бериш

мушкул

. “

Оммавий

тартиб

жамиятнинг

эволюцион

ривожланиши

жараёнида

систематик

ўзгаришларга

мубтало

бўлган

ва

ҳар

қандай

,

ҳатто

унинг

аниқ

формулировкаси

вақт

ўтиши

билан

эскиради

.

С

.

В

.

Крохалев

эса

оммавий

тартиб

ўзининг

одоб

-

ахлоқ

,

ижтимоий

,

иқтисодий

элементларини

қамраб

олган

ҳолда

,

ҳуқуқий

майдонда

қатъий

шакллантирилиши

лозим

,

дея

таъкидлайди

[14, 47-48

бетлар

].

Энг

мақбул

таърифлардан

бири

Россия

Федерацияси

Олий

судининг

2008

йил

19

августдаги

91-

Г

08-6

Ажримида

берилган

:

Россия

Федерациясининг

оммавий

тартиби

деганда

,

Россия

Федерациясининг

Конституцияси

ва

Россия

Федерациясининг

федерал

қонунчилигида

мустаҳкамланган

,

давлат

томонидан

белгиланган

,

жамиятнинг

иқтисодий

ва

ижтимоий

тузилиши

,

ҳуқуқ

-

тартиботнинг

асосий

негизлари

тўғрисидаги

асос

нормалар

тушунилади

” [15].

Деярли

барча

қонунчилик

ҳужжатларида

оммавий

тартибнинг

салбий

варианти

назарда

тутилган

.

Масалан

,

Ўзбекистон

Республикаси

Фуқаролик

кодексининг

1164-

моддасига

мувофиқ

,

чет

эл

ҳуқуқининг

қўлланиши

Ўзбекистон

Республикасининг

ҳуқуқ

-

тартиботи

асосларига

(

оммавий

тартибга

)

зид

келадиган

ҳолларда

,

чет

эл

ҳуқуқи

қўлланилмайди

.


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА


2018

2

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

81

Бундай

ҳолларда

,

Ўзбекистон

Республикасининг

ҳуқуқи

қўлланилади

”.

Шу

қаторда

,

Литва

Фуқаролик

кодекси

(1.11

1

-

модда

),

Россия

Фуқаролик

кодекси

(1193-

моддаси

),

Эстония

қонуни

(7-

моддаси

),

Бельгия

кодекси

(21-

моддаси

),

Болгария

кодекси

(45-

моддаси

),

Украина

қонуни

(12-

моддаси

),

Македония

қонуни

(5-

моддаси

),

Туркия

кодексларида

(5-

моддаси

)

ҳамда

халқаро

шартномалардан

Воситачининг

эгалигида

бўлган

қимматли

қоғозларга

муайян

ҳуқуқларга

нисбатан

қўлланувчи

ҳуқуқ

тўғрисидаги

Гаага

конвенцияси

(11-

моддаси

)

(2006

йил

),

Халқаро

савдода

дебиторлик

қарзидан

бошқа

шахс

фойдасига

воз

кечиш

тўғрисидаги

БМТ

конвенцияси

(12-

моддаси

)

(2001

йил

),

Алимент

мажбуриятларига

нисбатан

қўлланувчи

ҳуқуққа

алоқадор

Халқаро

хусусий

ҳуқуқ

бўйича

Гаага

конференциясининг

баённомаси

(13-

моддаси

) (2007

йил

) “

Рим

I”

Регламенти

(21-

моддаси

)

ва

Рим

II”

Регламенти

(26-

моддаси

)

да

мазкур

вариант

назарда

тутилган

.

XXI

асрнинг

фақатгина

иккита

миллий

қонунида

оммавий

тартиб

тўғрисидаги

қоида

чет

эл

ҳуқуқига

зид

келмаслиги

лозим

бўлган

ҳужжатлар

рўйхати

берилган

.

Масалан

,

Монголия

Фуқаролик

кодексининг

540

1

-

моддасига

кўра

,

чет

эл

ҳуқуқ

нормалари

ва

умумэътироф

этилган

одатлар

,

агар

улар

Монголия

Конституцияси

,

бошқа

қонунлар

ёки

Монголия

қўшилган

халқаро

шартномаларга

зид

келмаса

қўлланади

.

Озарбайжон

қонуни

чет

эл

ҳуқуқини

қўллашга

,

агар

ушбу

қўллаш

Конституция

ва

референдумда

қабул

қилинган

ҳужжатларга

зид

келмаслиги

шарти

билан

йўл

қўяди

(4-

моддаси

).

Уларни

таҳлил

қилган

ҳолда

В

.

В

.

Кудашкин

изоҳнинг

салбий

концепциясининг

юридик

мустаҳкамланишига

қарамай

,

чет

эл

ҳуқуқини

қўлламаслик

режими

аслида

ижобий

концепция

асосида

яратилади

,

деган

парадоксал

хулосага

келади

[16, 101-

бет

].

Қонунчилик

техникасининг

бундай

услубини

омадли

деб

ҳисоблаш

хатодир

,

чунки

алоҳида

ҳуқуқ

-

тартиботнинг

асос

қоидаларини

ҳимоя

қилиш

учун

ўта

қатъий

нормалар

институти

хизмат

қилади

.

Изоҳ

оммавий

тартиб

асослари

ҳали

аниқ

норматив

мустаҳкамланмаганда

қонунчиликдаги

бўшлиқни

тўлдиришга

мўлжалланган

.

Унинг

қўлланилишининг

бошқа

ҳолати

,

бир

неча

ўзаро

рақобатлашувчи

ҳуқуқий

нормалардан

оммавий

тартиб

учун

мақбулроқ

бўлган

қоидани

танлаш

талаб

этилгани

ҳисобланади

.

Ижобий

изоҳ

тўғрисидаги

қоидани

замонавий

босқичда

фақатгина

Рим

I”

Регламентида

учратиш

мумкин

(3

3

-

моддаси

).

Рим

I”

преамбуласида

келишувлар

ёрдамида

чекиниш

мумкин

бўлмаган

қоидалар

ва

устувор

қатъий

нормалар

тушунчаларининг

бир

-

биридан

фарқланиши

таъкидланади

.

Устувор

қатъий

нормалар

чекланганроқ

талқин

қилинади

(37-

п

.).

Ижобий

изоҳнинг

механизми

,

муносабатнинг

заиф

тарафи

истеъмолчи

ва

ёлланма

ишчи

ҳимояси

учун

қўлланади

(6

2

, 8

1

-

моддаси

),

шу

қаторда

кўчмас

мулкка

нисбатан

ашёвий

ҳуқуқ

ёки

унинг

ижарасига

алоқадор

шартноманинг

шаклига

нисбатан

ички

давлат

талабларининг

риоя

этилишини

таъминлайди

(11

5

-

моддаси

).

Агар

салбий

концепцияда

урғу

чет

эл

ҳуқуқини

қўллашнинг

салбий

оқибатларига

берилса

,

ижобий

концепцияда

давлатдаги

асос

норматив

қоидаларнинг

дахлсизлигига

берилади

.

Оммавий

тартиб

тўғрисидаги

изоҳ

фақатгина

қонун

чиқарувчининг

ўз

мамлакати

ижтимоий

ёки

конституциявий

тузилишининг

ўзгариши

,

унга

путур

етказилиши

ёки

бузилишисиз

ўзи

ўзгартириши

мумкин

бўлмаган

қоидалари

(

тартиби

)”

ҳимоясига

хизмат

қилади

[17, 83-

бет

].

Ушбу

тамойилга

асосланган

ҳолда

,

замонавий

кодификациялар

оммавий

тартиб

билан

ошкора

ва

аниқ

тафовути

бор

бўлган

изоҳга

мурожаат

этишга

йўл

қўйишади

(

Жанубий

Корея

қонунининг

10-§,

РФ

ФКнинг

1193-

моддаси

,

Эстония

қонунининг

7-

моддаси

,

Бельгия

кодексининг

21-

моддаси

,

Болгария

кодексининг

45-

моддаси

,

Украина

қонунининг

12-

моддаси

,

Туркия

кодексининг

5-

моддаси

).

Бельгия

(21-

моддаси

)

ва

Болгария

(45-

моддаси

)

кодексларига

кўра

мазкур

тафовут

муносабатнинг

миллий

оммавий

тартиб

билан

боғлиқлилиги

ва

чет

эл

ҳуқуқини

қўллаш

натижасида

вужудга

келадиган

оқибатларнинг

аҳамиятлилиги

даражасини

ҳисобга

олган

ҳолда

белгиланади

.

Бу

ҳолатда

,

Бельгия

ва

Болгария

қонунчилигининг

немис

ва

француз

ҳуқуқ

доктриналарида

ишлаб

чиқилган

ҳуқуқий

муносабатнинг

ички

ҳуқуқ

-

тартибот

билан

алоқаси

назарияси

ёки

оммавий

тартибнинг

яқинлаштирилган

таъсири

назариясининг

тарафдорилиги

кузатилади

.

Мазкур

назарияларга

мувофиқ

,

оммавий

тартиб

нисбий

тушунчадир

,

оммавий

тартибни

бузиш

тўғрисидаги

хулоса

ҳуқуқий

муносабатнинг

миллий

ҳуқуқ

-

тартибот

билан

алоқасининг

табиати

ва

даражаси

билан

тўғридан

-

тўғри

боғлиқдир

.

Ушбу

алоқани

белгилаш

тарафларнинг

фуқаролиги

,

шахснинг

иш

фаолияти

жойи

каби

мезонларга

мувофиқ

амалга

оширилиши

мумкин

[18, 19-

бет

].

Салбий

изоҳ

чет

эл

нормасининг

оммавий

тартибга

зид

бўлмаслиги

презумпциясидан

келиб

чиқади

.

Бу

ердан

изоҳнинг

давлатларнинг

ҳуқуқий

,

сиёсий

ва

иқтисодий

тизимларидаги

фарқлар

туфайлигина

қўлланилишининг

ман

этилиши

келиб

чиқади

(

ЎзР

ФКнинг

1164-

моддаси

,

РФ

ФКнинг

1193-

моддаси

,

Украина

қонунининг

12

2

-

моддаси

).

Чет

эл

нормасини

қўллашни

рад

этиш

қандай

оқибатларга

олиб

келиши

масаласи

оммавий

тартиб

мазмунининг

белгиланишидан

кам

аҳамиятга

эга

эмас

.

Мазкур

муаммо

Озарбайжон

,

Монголия

,

Македония

ва

Польша

қонунларида

,

шу

қаторда

халқаро

ҳужжатларда

ҳал

қилинмай

қолган

.

Ўзбекистон

,

Литва

,

Россия

ва

Эстониянинг

кодификациялари

бу

ҳолатларда

миллий

нормаларга

ҳавола

қилади

.

Кўпроқ

халқаро

хусусий

ҳуқуқ

манфаатларига

,

аввало

,

ваколатли

чет

эл

ҳуқуқ

-

тартиботининг

вазиятга

мос

келадиган

бошқа

нормасини

қўллашни

таклиф

этиш

орқали

муаммонинг

ҳал

этилиши

жавоб

беради

.

Миллий

ҳуқуқ

нормаси

,

масалан

,

қўлланувчи

чет

эл

ҳуқуқининг

тўғри

келадиган

нормасининг

мавжуд

эмаслигида

вужудга

келадиган

зарур

ҳолатдагина

қўлланади

(

Бельгия

кодексининг

21-

моддаси

,

Болгария

кодексининг

45-

моддаси

,

Туркия

кодексининг

5-

моддаси

).

Масаланинг

универсал

ҳал

қилиниши

,

фикримизча

,

Украина

қонунининг

12-

моддасида

таклиф

этилган

бўлиб

,

унга

кўра

бундай

ҳолларда

,

ҳуқуқий

муносабатлар

билан

энг

узвий

алоқада

бўлган

ҳуқуқ

қўлланади

,

агар

бундай

ҳуқуқни

аниқлашнинг

ва

қўллашнинг

иложи

бўлмаса

,

Украина

ҳуқуқи

қўлланади

.

Халқаро

фуқаролик

процессида

оммавий

тартибнинг

ҳимояси

чет

эл

суд

қарорларининг

қонунийлиги

тўғрисидаги

таклифга

асосан

қурилади

.

Аммо

чет

эл

суди

,

халқаро

тижорат

арбитражи

ва


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

2018

2

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

82

бошқа

давлат

органлари

қарорларини

тан

олиш

ва

ижро

этиш

ҳамда

суд

топшириқларини

бажаришда

,

агар

ушбу

ҳаракатларнинг

натижаси

судлов

мамлакатининг

моддий

ёки

процессуал

оммавий

тартибига

зид

келса

,

рад

этилиши

лозим

(

РФ

ФПКнинг

412-

моддаси

, 1

5

-

п

.,

РФ

АПКнинг

256-

моддаси

, 2

1

-

қ

.,

Озарбайжон

ФПКнинг

465

1.5

, 456

2.1

-

моддаси

,

Литва

ФПКнинг

801-

моддаси

1(1)-

қ

., 802

1

-

моддаси

, 810-

моддаси

, 1(5)-

қ

.,

Украина

ФПКнинг

396-

моддаси

, 2(7)-

қ

.,

Бельгия

кодексининг

25(1), 27

1

-

моддаси

,

Болгария

кодексининг

117

5

, 123, 124-

моддаси

,

Македония

қонунининг

107, 116-

моддаси

,

Туркия

кодексининг

62-

моддаси

,

1(

с

)-

п

.,

Халқаро

шартномалардан

:

болаларга

халқаро

алимент

ундириш

ва

оилавий

таъминотнинг

бошқа

шакллари

тўғрисидаги

Гаага

конвенциясининг

22, 30

4

-

моддаси

, (2007),

Вояга

етмаганларнинг

халқаро

ҳимояси

тўғрисидаги

Гаага

конвенциясининг

22-

моддаси

(2000), “

Брюссель

I”

Регламентининг

34

1

-

моддаси

,

Брюссель

II”

Регламентининг

22

а

, 23

а

-

моддаси

).

Оммавий

тартибга

тўлиқ

чет

эл

қарори

эмас

,

балки

унинг

алоҳида

қисмларининг

ижро

этилиши

зид

бўлган

тақдирда

қисман

экзекватура

[19]

беришга

йўл

қўйилади

.

Шу

каби

қоидалар

айрим

халқаро

ҳуқуқий

ҳужжатларда

,

хусусан

,

Болаларга

халқаро

алимент

ундириш

ва

оилавий

таъминотнинг

бошқа

шакллари

тўғрисидаги

Гаага

конвенциясининг

21

1

-

моддасида

(2007),

Рим

II”

Регламентининг

4

3

-

моддасида

мавжуддир

.

Мазкур

қоида

миллий

қонунларда

мустаҳкамланган

бўлмасада

,

у

турли

давлатлар

суд

амалиётида

шубҳасиз

тан

олинди

[20, 48-50

бетлар

].

Оммавий

тартиб

тўғрисидаги

изоҳ

халқаро

фуқаролик

процессининг

асосий

тамойилларининг

бузилиши

билан

боғлиқ

бўлган

ҳолатларда

алоҳида

кўриб

чиқилиши

лозим

.

Масалан

,

халқаро

хусусий

ҳуқуқ

тўғрисидаги

миллий

кодификацион

ҳужжатлар

,

агар

тарафларнинг

лозим

даражада

ишнинг

кўриб

чиқилиш

вақти

ва

жойи

ёки

бошқа

ҳимоя

ҳуқуқлари

борасида

огоҳлантирилиши

тўғрисидаги

қоидаларга

риоя

қилинмаган

бўлса

,

экзекватура

беришни

рад

этиш

[2.52;

Б

.287] (

РФ

ФПКнинг

412-

моддаси

,

Озарбайжон

ФПКнинг

465

1.2

-

моддаси

,

Литва

ФПКнинг

810-

моддаси

, 1(3)-

қ

.,

Украина

ФПКнинг

396-

моддаси

,

2(2)-

қ

.,

Бельгия

кодексининг

25-

моддаси

, 1(2)-

қ

.,

Болгария

кодексининг

117

2

-

моддаси

,

Македония

қонунининг

103-

моддаси

,

Туркия

кодексининг

54(d)-

моддаси

).

Суд

қарорларини

моҳиятан

қайта

кўриб

чиқишга

тақиқ

миллий

ва

халқаро

ҳужжатларда

ё

тўғридан

-

тўғри

шаклда

(

Бельгия

кодексининг

25

2

-

моддаси

,

Болаларга

халқаро

алимент

ундириш

ва

оилавий

таъминотнинг

бошқа

шакллари

тўғрисидаги

Гаага

конвенциясининг

28-

моддаси

,

Брюссель

II

bis”

Регламентининг

24-

моддаси

)

ёхуд

қарорларнинг

тан

олиниши

ва

мажбурий

ижро

этилиши

жараёнида

текширилувчи

масалалар

доирасини

чеклаш

(

Болгария

кодексининг

120-

моддаси

,

Македония

қонунининг

113

1

-

моддаси

)

йўли

билан

белгиланади

.

Замонавий

ҳуқуқни

қўллаш

амалиётида

мазкур

қоидадан

фақатгина

битта

истисно

қилинади

.

Ишнинг

фактик

ҳолатларининг

қайта

баҳоланишига

,

агар

бусиз

чет

эл

қарорини

тан

олиш

ва

ижро

этиш

тўғрисидаги

масалани

ҳал

этаётган

давлат

суди

томонидан

оммавий

тартибнинг

бузилганлиги

тўғрисида

хулоса

қилиниши

мумкин

бўлмаса

,

йўл

қўйилади

[21].

Шуни

таъкидлаш

ўринлики

,

аксарият

халқаро

хусусий

ҳуқуқнинг

замонавий

кодификациялари

оммавий

тартиб

тўғрисидаги

изоҳ

ҳуқуқий

тартибга

солиниши

унификациясининг

жуда

юқори

даражасига

эришди

.

Бу

эса

халқаро

хусусий

ҳуқуқда

хусусий

ва

ижтимоий

манфаатларнинг

адолатли

нисбати

тўғрисидаги

масалани

ҳал

қилишда

комплекслилик

тамойилининг

қўлланилишига

кўмак

беради

.

Оммавий

тартиб

тўғрисидаги

изоҳни

қўллашнинг

зарурий

шартлари

бўлиб

:

а

)

чет

эл

қонунини

қўллаш

оқибатларининг

оммавий

тартибга

яққол

зидлиги

;

б

)

изоҳга

мурожаат

этишнинг

фавқулоддалик

хусусияти

;

в

)

миллий

ҳуқуқ

-

тартибот

билан

муҳим

алоқаси

;

г

)

чет

эл

ҳуқуқини

қўллаш

натижасида

вужудга

келувчи

оқибатларнинг

аҳамиятлилиги

ҳисобланади

.

Шу

қаторда

,

коллизион

норманинг

ўрнини

эгаллаш

масаласининг

эгилувчан

тартибга

солиниши

тобора

кўпроқ

назарда

тутилмоқда

.

Оммавий

тартиб

манфаатлари

йўлида

рад

этилган

чет

эл

нормасининг

ўрнига

айнан

шу

ҳуқуқнинг

бошқа

муносиброқ

қоидасини

қўллаш

ёки

ҳуқуқий

муносабат

билан

энг

узвий

алоқада

бўлган

ҳуқуққа

таяниш

таклиф

этилади

.

Чет

эл

нормасининг

ўрнини

ички

давлат

ҳуқуқи

билан

тўлдиришга

бошқа

муносиброқ

ҳуқуқни

белгилашнинг

иложи

бўлмаган

ҳолда

йўл

қўйилади

(

Бельгия

кодексининг

21-

моддаси

,

Болгария

кодексининг

45-

моддаси

,

Туркия

кодексининг

5-

моддаси

,

Украина

қонунининг

12-

моддаси

).

Адабиётлар

рўйхати

:

1. Kegel G. Fundamental approaches //International

Encyclopedia of Comparative Law. T. III. Private Interna-
tional Law. – Vol. III, chap. 3. – T

ü

bingen et al. (Mohr),

1987. – P. 15.

2.

Лунц

Л

.

А

.

Курс

международного

частного

права

:

В

3-

х

т

.

Т

.1. –

М

., 2002. – C. 269, 270, 286.

3.

Ўша

ерда

. – C. 274.

4.

Морозова

Ю

.

Г

.

Оговорка

о

публичном

порядке

в

международном

частном

праве

:

понятие

и

современ

-

ный

порядок

применения

:

Дисс

. …

канд

.

юрид

.

наук

. –

М

., 2001. –

С

. 28.

5.

Ўша

ерда

. –

С

. 28.

6.

Крохалев

С

.

В

.

Категория

публичного

порядка

в

международном

гражданском

процессе

. –

СПб

.:

СПбГУ

, 2006. –

С

. 163-165, 168, 171, 186-187.

7.

Ўша

ерда

. –

С

. 165-166.

8.

Морозова

Ю

.

Г

.

Оговорка

о

публичном

порядке

в

международном

частном

праве

:

понятие

и

современ

-

ный

порядок

применения

:

Дисс

. …

канд

.

юрид

.

наук

. –

М

., 2001. –

С

. 30-31.

9.

Хвесеня

В

.

М

.

Рекомендации

по

применению

публичного

порядка

в

качестве

основания

для

отказа

в

признании

или

приведении

в

исполнение

международ

-

ных

арбитражных

решений

//

Международный

коммер

-

ческий

арбитраж

. 2004. –

3. –

С

.49.

10.

Крохалев

С

.

В

.

Категория

публичного

порядка

в

международном

гражданском

процессе

. –

СПб

.:

СПбГУ

, 2006. –

С

. 292-295, 370, 378-381, 386-388, 392-

396, 401-403, 409-410.

11.

Хвесеня

В

.

М

.

Рекомендации

по

применению

публичного

порядка

в

качестве

основания

для

отказа

в

признании

или

приведении

в

исполнение

международ

-

ных

арбитражных

решений

//

Международный

коммер

-

ческий

арбитраж

. 2004. –

3. –

С

.43.

12.

Лунц

Л

.

А

.

Курс

международного

частного

права

:

В

3-

х

т

.

Т

.1. –

М

., 2002. –

С

.273.


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА


2018

2

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

83

13.

Корецкий

В

.

М

.

Оговорка

о

публичном

порядке

в

англо

-

американской

судебной

практике

по

делам

,

за

-

трагивающим

интересы

СССР

//

Ученые

записки

. –

М

.,

1939. –

Вып

. 1. –

С

.132.

14.

Крохалев

С

.

В

.

Категория

публичного

порядка

в

международном

гражданском

процессе

. –

СПб

.:

СПбГУ

, 2006. –

С

.47-48.

15.

Определение

Верховного

Суда

Российской

Фе

-

дерации

от

19.08.2008

г

.

91-

Г

08-6. // http://

www.consultant.ru

16.

Кудашкин

В

.

В

.

К

вопросу

об

«

обходе

закона

»:

научная

полемика

или

наукообразный

базар

? //

Зако

-

нодательство

и

экономика

. – 2005. –

2. –

С

.101.

17.

Брун

М

.

И

.

Публичный

порядок

в

международ

-

ном

частном

праве

//

Журнал

Министерства

юстиции

.-

Пб

.:

Сенат

.

Тип

., 1916. –

1. –

С

.83.

18.

Крохалев

С

.

В

.

Категория

публичного

порядка

в

международном

гражданском

процессе

. –

СПб

.:

СПбГУ

, 2006. –

С

.225.

Брун

М

.

И

.

Введение

в

международное

частное

право

. –

Пг

., 1915. –

С

. 19,

67–73, 225.

19.

Чет

эл

суди

ёки

арбитраж

қарорининг

ижро

этилишини

санкициялаштирувчи

ҳужжат

бўлиб

,

ушбу

ҳужжат

қарорга

Экзеватура

берувчи

давлат

судида

мажбурий

куч

беради

.

20.

Хвесеня

В

.

М

.

Рекомендации

по

применению

публичного

порядка

в

качестве

основания

для

отказа

в

признании

или

приведении

в

исполнение

международ

-

ных

арбитражных

решений

//

Международный

коммер

-

ческий

арбитраж

. –

Москва

, 2004. –

3. –

С

. 48-50.

21.

Мазкур

қоида

2002

йилда

Халқаро

ҳуқуқ

ассоциацияси

томонидан

оммавий

тартибни

халқаро

арбитраж

қарорларини

тан

олиш

ёки

ижро

этишни

рад

этиш

учун

асос

сифатида

қўллаш

бўйича

тавсияномаларнинг

3(

с

)-

моддасида

шакллантирилган

[3.13].

У

.

Ш

.

Шарахметова

,

к

.

ю

.

н

.,

доцент

ТГЮУ

ЗАЩИТА

ПРАВ

НЕСОВЕРШЕННОЛЕТНИХ

ДЕТЕЙ

В

МЕЖДУНАРОДНОМ

ЧАСТНОМ

ПРАВЕ

Аннотация

:

в

статье

освещены

вопросы

защиты

интересов

детей

в

международном

частном

праве

.

Ключевые

слова

:

установление

и

оспаривание

отцовства

(

материнства

),

лишение

родительских

прав

,

алиментные

обязанности

родителей

и

детей

,

усынов

-

ление

(

удочерение

).

Аннотация

:

мақолада

болалар

манфаатларини

ҳимоя

қилиш

масалалари

ҳалқаро

хусусий

ҳуқуқ

нуқтаи

назаридан

ёритилган

.

Калит

сўзлар

:

оталикни

(

оналикни

)

белгилаш

ва

эътироз

билдириш

,

ота

-

она

ҳуқуқидан

маҳрум

қилиш

,

ота

-

она

ва

болаларнинг

алимент

мажбуриятлари

,

фарзандликга

олиш

.


Annotation:

the rights of children are focused from the

point of international private law in this article.

Key words:

establishing and complaining (maternity)

paternity.

Президент

Республики

Узбекистан

Шавкат

Мирзиёев

на

прошедшем

в

Сочи

саммите

СНГ

отметил

,

что

«

одним

из

насущных

вопросов

,

стала

поддержка

института

семьи

и

традиционных

семейных

ценностей

как

основы

любого

государства

и

обще

-

ства

» [1].

В

современном

мире

проблема

прав

и

свобод

че

-

ловека

и

гражданина

заняла

одно

из

ведущих

мест

в

международных

отношениях

.

Права

ребёнка

являются

неотъемлемой

,

составной

и

неделимой

частью

всеоб

-

щих

прав

человека

.

Проблема

защиты

прав

и

интере

-

сов

детей

вопрос

не

только

международного

публичного

,

но

и

международного

частного

права

.

В

соответствии

с

семейным

законодательством

права

и

обязанности

родителей

и

детей

,

в

том

числе

обязанности

родителей

по

содержанию

детей

,

опре

-

деляются

законодательством

государства

,

на

терри

-

тории

которого

они

имеют

совместное

местожительство

;

при

его

отсутствии

законодатель

-

ством

государства

,

гражданином

которого

является

ребенок

.

Таким

образом

,

права

и

обязанности

родите

-

лей

и

детей

,

проживающих

в

Республике

Узбекистан

,

независимо

от

того

,

являются

ли

они

гражданами

Республики

Узбекистан

или

гражданами

иностранного

государства

,

устанавливаются

материально

-

правовыми

нормами

семейного

законодательства

РУз

.

Останавливаясь

подробно

на

содержании

национального

коллизионного

регулирования

,

следует

заметить

,

что

законодательство

иностранных

госу

-

дарств

по

вопросам

,

связанным

с

защитой

интересов

детей

в

брачно

-

семейных

отношениях

,

устанавливает

различные

коллизионные

принципы

.

Например

,

со

-

гласно

ст

. 57

ГК

Португалии

отношения

между

родите

-

лями

и

детьми

,

рожденными

в

браке

,

подчиняются

общему

национальному

закону

родителей

,

а

при

от

-

сутствии

такового

закону

их

обычного

местажитель

-

ство

;

при

проживании

отца

и

матери

на

территории

разных

государств

применяется

национальный

закон

отца

,

и

лишь

в

случаях

,

когда

мать

осуществляет

в

полном

объеме

родительскую

власть

, –

ее

националь

-

ный

закон

.

Библиографические ссылки

Kegel G. Fundamental approaches //International Encyclopedia of Comparative Law. T. III. Private International Law. - Vol. Ill, chap. 3. - Tubingen et al. (Mohr), 1987.-P. 15.

Лунц Л.А. Курс международного частного права: В 3-х т. Т.1. - М„ 2002. - С. 269, 270, 286.

Уша ерда. - С. 274.

Морозова Ю.Г. Оговорка о публичном порядке в международном частном праве: понятие и современный порядок применения: Дисс. ... канд. юрид. наук. -М., 2001.-С. 28.

Уша ерда. - С. 28.

Крохалев С.В. Категория публичного порядка в международном гражданском процессе. - СПб.: СПбГУ, 2006. - С. 163-165, 168, 171, 186-187.

Уша ерда. - С. 165-166.

Морозова Ю.Г. Оговорка о публичном порядке в международном частном праве: понятие и современный порядок применения: Дисс. ... канд. юрид. наук. -М., 2001. -С. 30-31.

Хвесеня В.М. Рекомендации по применению публичного порядка в качестве основания для отказа в признании или приведении в исполнение международных арбитражных решений // Международный коммерческий арбитраж. 2004. - № 3. - С.49.

Крохалев С.В. Категория публичного порядка в международном гражданском процессе. - СПб.: СПбГУ, 2006. - С. 292-295, 370, 378-381, 386-388, 392-396, 401-403, 409-410.

И.Хвесеня В.М. Рекомендации по применению публичного порядка в качестве основания для отказа в признании или приведении в исполнение международных арбитражных решений // Международный коммерческий арбитраж. 2004. - № 3. - С.43.

Лунц Л.А. Курс международного частного права: В 3-х т. Т.1. - М., 2002. - С.273.

Корецкий В.М. Оговорка о публичном порядке в англо-американской судебной практике по делам, затрагивающим интересы СССР // Ученые записки. - М., 1939.-Вып. 1.-С.132.

Крохалев С.В. Категория публичного порядка в международном гражданском процессе. - СПб.: СПбГУ, 2006. - С.47-48.

Определение Верховного Суда Российской Федерации от 19.08.2008 г. № 91-Г08-6. // http:// www.consultant.ru

Кудашкин В.В. К вопросу об «обходе закона»: научная полемика или наукообразный базар? // Законодательство и экономика. - 2005. - № 2. - С. 101.

Брун М.И. Публичный порядок в международном частном праве // Журнал Министерства юстиции.-Пб.: Сенат. Тип., 1916. - № 1. - С.83.

Крохалев С.В. Категория публичного порядка в международном гражданском процессе. - СПб.: СПбГУ, 2006. - С.225. Брун М.И. Введение в международное частное право. - Пг., 1915. - С. 19, 67-73, 225.

Чет эл суди ёки арбитраж карорининг ижро этилишини санкициялаштирувчи хужжат булиб, ушбу хужжат царорга Экзеватура берувчи давлат судида мажбурий куч беради.

Хвесеня В.М. Рекомендации по применению публичного порядка в качестве основания для отказа в признании или приведении в исполнение международных арбитражных решений // Международный коммерческий арбитраж. - Москва, 2004. - № 3. - С. 48-50.

Мазкур ко и да 2002 йилда Халкаро ХУКУК ассоциацияси томонидан оммавий тартибни халкаро арбитраж карорларини тан олиш ёки ижро этишни рад этиш учун асос сифатида куллаш буйича тавсияномаларнинг 3(с)-моддасида шакллантирилган [3.13].

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов