Языковые здания и создание национальных зданий

inLibrary
Google Scholar
Журнал:
Выпуск:
Отрасль знаний
CC BY f
140-146
3
1
Поделиться
Тоирова, Г. (2024). Языковые здания и создание национальных зданий. in Library, 21(4), 140–146. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/archive/article/view/30011
Гули Тоирова, Бухарский Государственный Университет
филология фанлари бўйича фалсафа доктори(PhD) доцент
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В статье анализируется основная роль корпуса как многогранного лингвистического источника, то обстоятельство, что корпус в основном содержит информацию двух типов, и ее типы. В статье признается, что экономия времени, затрачиваемого на процесс анализа текста, возможность иллюстрировать особенности языковых единиц в речи тысячами примеров,являются основными эффективными возможностями корпуса. В области компьютерной лингвистики дается информация о национальном корпусе, учебном корпусе, параллельном корпусе. Было подчеркнуто, что лингвистическая, экстралингвистическая их маркировка, разработка алгоритма создания корпуса, создание лингвистической поддержки корпуса является социальной необходимостью. Признается актуальность разработки основы для создания корпуса узбекского языка, проведения исследований в области компьютерной лингвистики как научно теоретического источника. 


background image

СЎЗ САНЪАТИ ХАЛҚАРО ЖУРНАЛИ | МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА | INTERNATIONAL JOURNAL OF WORD ART

№4 | 2021

140

Гули Тоирова Ибрагимовна

филология фанлари бўйича фалсафа

доктори(PhD) доцент,

Бухоро давлат университети

E-mail:

tugulijon@mail.ru

ТИЛ КОРПУСИЛАРИ ВА МИЛЛИЙ КОРПУСНИ ЯРАТИШ ХУСУСИДА

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9297-2021-4-69

АННОТАЦИЯ

Мақолада корпуснинг кўп қиррали лингвистик манба сифатидаги асосий аҳамияти,

корпус асосан икки турдаги маълумотга эга эканлиги ҳамда унинг турлари таҳлил қилинган.
Мақолада матн таҳлили жараёнига сарфланадиган вақтнинг тежалиши, тил бирликларининг
нутқ таркибидаги хусусиятларини минглаб мисоллар билан кўрсата олиш корпуснинг асосий
самарали имкониятлари сифатида эътироф этилган. Компьютер лингвистикаси соҳасида
миллий корпус, таълимий корпус, параллел корпус ҳақида маълумот берилган. Уларни
лингвистик, экстралингвистик теглаш, корпус тузиш алгоритмини ишлаб чиқиш, корпус учун
лингвистик таъминот яратиш ижтимоий зарурат эканлиги таъкидланган. Унда ўзбек тили
корпусларини яратишнинг асосларини ишлаб чиқиш, компьютер лингвистикаси йўналишида
тадқиқотларни амалга ошириш илмий-назарий манба сифатида долзарблиги эътироф этилган.

Калит сўзлар:

корпус, cунъий интеллект, лексик маълумот, морфологик белги, сўз, гап,

миллий корпус, таълимий корпус, параллел корпус, абзац, матн, разметка, интерфейс

Гули Тойрова Ибрагимовна

Доктор философских наук, доцент

Бухарского государственного университета.

E-mail: tugulijon@mail.ru

ЯЗЫКОВЫЕ ЗДАНИЯ И СОЗДАНИЕ НАЦИОНАЛЬНЫХ ЗДАНИЙ

АННОТАЦИЯ

В статье анализируется основная роль корпуса как многогранного лингвистического

источника, то обстоятельство, что корпус в основном содержит информацию двух типов, и ее
типы. В статье признается, что экономия времени, затрачиваемого на процесс анализа текста,
возможность иллюстрировать особенности языковых единиц в речи тысячами примеров,
являются основными эффективными возможностями корпуса. В области компьютерной
лингвистики дается информация о национальном корпусе, учебном корпусе, параллельном
корпусе. Было подчеркнуто, что лингвистическая, экстралингвистическая их маркировка,
разработка алгоритма создания корпуса, создание лингвистической поддержки корпуса
является социальной необходимостью. Признается актуальность разработки основы для


background image

СЎЗ САНЪАТИ ХАЛҚАРО ЖУРНАЛИ | МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА | INTERNATIONAL JOURNAL OF WORD ART

№4 | 2021

141

создания корпуса узбекского языка, проведения исследований в области компьютерной
лингвистики как научно-теоретического источника.

Ключевые слова:

корпус, искусственный интеллект, лексическая информация,

морфологический признак, слово, предложение, национальный корпус, учебный корпус,
параллельный корпус, абзац, текст, знак, интерфейс.

Guli Toirova Ibragimovna

Doctor of Philosophy (PhD),

Associate Professor,

Bukhara State University

E-mail: tugulijon@mail.ru

LANGUAGE BUILDINGS AND CREATION OF NATIONAL BUILDING

ANNOTATION

The article analyzes the main role of the corpus as a multifaceted linguistic source, the fact that

the corpus mainly has two types of information, and its types. The article recognizes that saving time
spent on the text analysis process, being able to illustrate the features of language units in speech with
thousands of examples, are the main effective capabilities of the corpus. In the field of computer
linguistics, information is given about the national corps, the educational corpus, the parallel corpus.
It was emphasized that linguistic, extralinguistic tagging of them, development of corpus creation
algorithm, creation of linguistic support for corpus is a social necessity. It recognizes the urgency of
developing the basis for the creation of the Uzbek language corpus, conducting research in the field
of computer linguistics as a scientific and theoretical source.

Keywords:

corpus, artificial intelligence, lexical information, morphological sign, word,

sentence, national corpus, educational corpus, parallel corpus, paragraph, text, mark, interface

Кириш.

Компьютер технологиялари воситасида ахборотни қайта ишлаш, машина

таржимаси, электрон луғатшуносликни ривожлантириш, тезауруслар тузиш, тил корпусини
яратиш ишларини дунё лингвистикаси цивилизациясига эришган тиллар аллақачон амалга
оширганлигини таъкидлаган эдик. Инглиз, рус, араб, француз, немис, испан, тожик каби
тиллар шулар жумласидандир. Мазкур тилларда интернет тизимида тил корпусини яратиш
масаласининг илмий-назарий жиҳатлари ҳам ишлаб чиқилганки, бу ўзбек тилини ҳам
интернет “тушунадиган” тилга айлантириш (яъни тил корпусини яратиш) саъй-ҳаракатларини
жадаллаштириш заруратини кун тартибига қўяди.

Сунъий интеллект орқали тилнинг имкониятларидан фойдаланиш борасида замонавий

ахборот технологиялари бениҳоя кенг қулайликлар эшигини очди. У инсон онги бажариши
мумкин бўлган бир қанча вазифаларнинг бажара олмоқда. Сунъий интеллект маҳсули бўлмиш
электрон манбалар инсонга зарар етказмаслик ва инсонларнинг оғирини енгиллаштириш
мақсадида яратилмоқда. Чунончи, ўзбек тилининг интернет ва электрон тилга айланиши,
миллий тилнинг электрон ресурсларини (ўзбек тили корпуси, электрон луғатлари, интернет
саҳифаларидаги матнлар) ва технологияларини такомиллаштириш долзарб вазифалардандир.

Методлар.

Корпус – бу корпус лингвистикасининг предмети. Ушбу атама илмий

адабиётларда турлича таърифланади. Чунончи, инглиз тилида linguistic corpus ёки text corpus
каби атамалар билан қўлланилади[8]. Муайян тилнинг миллий корпусни яратиш, унинг
аналитик технологиясини, корпус лингвистикаси соҳасини ривожланиш каби муаммоларни
ҳал қилишда А.Н.Хомский, Г.Н.Луч, Ч.Ф.Меер, Ж.Синклер, М.З.Курди кабиларнинг илмий
изланишларини эътироф этиш лозим

[18,19,22,23].

Джон Синклейр“корпус” атамасини қуйидагича таърифлайди: “ корпус тил ёки

лингвистик хилма-хилликни тадқиқ этиш, маълумот манбаи сифатида намойиш этиш учун
кўринадиган мезонларга мувофиқ танланган электрон кўринишдаги матнлар фрагментидан
иборат” [7].


background image

СЎЗ САНЪАТИ ХАЛҚАРО ЖУРНАЛИ | МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА | INTERNATIONAL JOURNAL OF WORD ART

№4 | 2021

142

Рус корпус лингвистикасида катта массивли матнлар мажмуаси, корпус тузиш

принциплари, лингвистик маълумотлар базаси В.Г.Бритвин, В.П.Захаров, И.А.Мелчук,
А.Б.Кутузов, Р.Г.Котов, Л.И.Беляева, Е.В.Недошивина, В.В.Рыков, В.Плунгянларнинг
мақсадли тадқиқотларида ўз аксини топган[1,2,3,4,5,6,8,9].

Рус олими В.П. Захаров “корпус” атамасини қуйидагича изоҳлайди: “корпус –оғзаки

ҳамда ёзма матнлар асосида жамланган тил бирликларининг лингвистик маълумотлар
мажмуи”[4].

Ўзбек тилшунослигида матнни лингвостатистик таҳлил этиш, унга лексикографик

ишлов бериш, автоматик таҳрир қилувчи дастурнинг лингвистик таъминотини, таҳрир ва
таҳлил қилувчи дастурнинг лингвистик модуллари, миллий корпусининг синоним сўзлар
базаси, муаллифлик корпусининг лингвистик асослари борасида Х.Исхакова, С.Муҳаммедов,
С.Ризаев, С.Муҳаммедова, Б.Менглиев, Д.Ўринбоева, А.Пўлатов, У.Дысимова, Г.Валиева,
Г.Жуманазарова, Н.Абдураҳмонова, Ш.Ҳамроева, М.Абжалова, А.Эшмўминов, Ў.Холиёров,
Р.Каримовларнинг ишлари диққатга сазовор. С.Каримов, С.Муҳаммедова Ш.Ҳамроева каби
олимларимиз корпус лингвистикасининг 10.00.01- ихтисослиги бўйича илмий тадқиқот
ишлари олиб боришган.

Ўзбек тилшунос олимлари эса “корпус” атамасига қуйидагича изоҳ беради: Ўзбек

тилшунос олимлари эса “корпус” атамасига қуйидагича изоҳ беради: “корпус – маълум
мақсадда йиғилган матнлар мажмуини ташкил этувчи тил бирликларининг йиғиндиси” [14],
“корпус – исталган табиий (реал) тилдаги электрон шаклда сақланадиган ёзма ёки оғзаки,
компьютерлаштирилган қидирув тизимига жойлаштирилган матнлар йиғиндиси”[17] каби
таърифларда ўз ифодасини топган. Ўзбек тилшунослигидаги тадқиқотларда корпуснинг
моҳияти қуйидагича ёритилади: “Корпус – мавжуд маълумотларни матн ҳолида тақдим эта
олиш; корпуснинг ҳажмига кўра имкон даражада кўпроқ ахборот беришнинг имконияти; бир
марта яратилган корпус маълумотларидан такроран, турли масалаларни ҳал қилишда
фойдаланиш имкониятидир” [13].

“Корпус – тил бирликларининг хусусиятларини аниқлаш мақсадида қидирув дастурига

бўйсундирилган матнлар мажмуи, табиий тилдаги электрон шаклда сақланадиган ёзма ёки
оғзаки,

компьютерлаштирилган

қидирув

тизимига

дастурий

таъминот

асосида

жойлаштирилган on-line ёки off-line тизимда ишлайдиган матнлар жамланмаси”[12] – деб
изоҳланади бошқа бир манбада.

Шунингдек, “таълимий корпус” ҳақида илмий тадқиқот олиб борган Ў.Холиёров ўз

ишида қуйидаги фикрларни айтиб ўтади: “Таълимий корпус – материаллари тилни ўргатишга
йўналтирилган, лингводидактик хусусиятга эга тил корпуси. Ўзбек тилининг таълимий
корпуси ўзбек тили имкониятларини ўргатишга мўлжалланган, лингводидактик хусусият касб
этган, электрон матнларни қамраб олган, махсус сайт кўринишида амал қиладиган
корпусдир”[16].

Паралел корпус ҳақида Р.Каримов шундай фикрларни айтади: “таржима матнларининг

параллел электрон аналоги; бир қанча «оригинал матн ва уларнинг бир/бир неча таржимаси»
блокларидан иборат”[10].

Тил корпусларини тузилиши, мақсади, турғун, ўзгарувчанлиги каби жиҳатдан турлича

кўринишларга ажратиш мумкин. Масалан, В.П.Захаров қуйидаги кўринишларини санаб
беради: “маълумотларни сақлаш шаклига кўра: овозли, ёзма, аралаш; матн тилига кўра: бир ва
кўп тилли; жанрий мансублигига кўра: адабий, диалектал, оғзаки, публицистик, аралаш;
корпусга кириш имкониятига кўра:эркин, тижорат корпуслари, ёпиқ; мақсадига кўра:
тадқиқий, иллюстратив; ўзгарувчанлигига кўра: динамик ва турғун; қўшимча ахборотга
(аннотацияланган) эгалигига кўра разметкаланган ва разметкаланмаган ”[4].

В.В. Рыков эса корпус турларини таснифлашда қуйидаги жиҳатларга эътиборни

қаратади: “Маълумотларнинг даражаси ва қурилишига кўра, тилнинг хронологик
белгиси(ҳолати)га кўра, қўлланнилиш тилига кўра, қўлланилиш мақсадига кўра”[6].

Ш.Ҳароева ўз тақиқотида корпусни қуйидаги кўринишларга ажратади: “Тилнинг

маълум даврига ёки унинг маълум бир воқеланиш тури (жанр, услуб, бирор ижтимоий ёки


background image

СЎЗ САНЪАТИ ХАЛҚАРО ЖУРНАЛИ | МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА | INTERNATIONAL JOURNAL OF WORD ART

№4 | 2021

143

ёшга оид гуруҳ, ёзувчи ёки олим тили)га кўра; лингвистик разметка турига кўра; нутқ турига
кўра: ёзма, оғзаки, аралаш; мультимодал корпус, махсус матнлар корпуси каби кўринишлари
мавжуд”[17].

Ў.Холиёров эса корпус турлари дея қуйидагиларни кўрсатади:” Ихтисослашган корпус:

маълум бир турдаги матнлар тўплами: газета матни, илмий мақолалар; умумий корпус; қиёсий
корпус; параллел корпус; таълимий корпус; дидактик корпус”[16].

Натижалар.

Ҳар бир олим ўз нуқтаи назаридан тил корпусларига таъриф берган ва

уларни турли жиҳатларидан таснифлаган. Хўш, ўзбек тили корпуси ўзида қайси жиҳатларни
акс эттириш ва бугун қандай корпусларни яратиш устида қизғин ишлар амалга оширилмоқда?

Ўзбек тили миллий корпусни яратиш ўзбек тилшунослигида ҳам, замонавий ахборот

технологиялари тизимида ҳам нисбатан янги йўналиш ҳисобланади. Тил корпуси катта
ҳажмдаги луғатларни тузиш учун асосий манба ва кучли ахборот ресурсидир. Тил корпуси
компутер ёрдамида луғатларнинг тезлик билан тузилиши ва қайта ишланишини
таъминлайди. Корпуснинг сўзшунослик соҳасидаги аҳамияти шундаки, сўзнинг қўлланиш
даври ва частотасини аниқлашда ҳеч қандай восита корпусга тенглаша олмайди. Яқин орада
тил ўрганаётган ўқувчи ёки унинг бирор жиҳатини тадқиқ этаётган тадқиқотчининг бугунги
кунда луғатга бўлган эҳтиёжи корпусга кўчиши шубҳасиз.

Бугунги кунда Алишер Навоий номидаги Тошкент давлат ўзбек тили ва адабиёти

университетининг тилшунос олимлари томонидан “Таълимий корпус” деб номланган лойиҳа
бўйича илмий ва амалий ишлар олиб борилмоқда. Ўзбек тилининг таълимий корпусини
яратиш

хорижий

тажрибалардан

келиб

чиқиб,

босқичма-босқич

маълумотлар

шакллантирилишига қаратилган ва ўзбек адабий тилининг бугунги сўзлигини қамраб олган
электрон дарслик, кўп тилли сўзлашгичлар ва ўзбек тилининг бошқа тилларда эквиваленти
бўлмаган, таржима қилинмайдиган лексик бирликлари – миллий-маданий сўзларнинг изоҳи
берилган глоссарий, ўзбекча тўғри талаффуз кўникмаларини шакллантиришга қаратилган
аудио ва видеоматериаллар ҳамда мобил илова қамраб олинган мультимедиа маҳсулотлари
мажмуасини яратиш кўзда тутилган.

Таълимий корпус - ўзбек тилини давлат тили ва иккинчи тил, шунингдек хорижий тил

сифатида чуқурроқ ўрганиш имконини беради. Таълимий корпусни ташкил этувчи электрон
контент - аудио, видео, мултимедия иловалар, талаффуз ва имло қоидаларни ўргатувчи
дастурлар, электрон ўқув луғатлари фойдаланувчиларга ўзбек тилини мустақил ҳолатда ҳам
қулай ўрганишга шароит яратади. Амалдаги ўқув дастурлари мазмунидан фарқли равишда
мазкур комплекс ўзбек тилини нотаниш вазиятларда ҳам қўллай олиш кўникмаларини
шакллантиради. Ундан ўзбек тилини ўрганишни бошловчилар, ўқувчилар, ота-оналар,
ўқитувчилар, талабалар кенг жамоатчлик фойдаланиши мумкин. Бу эса республикамизнинг
иқтисодий ўсиши ва ижтимоий ривожланишини таъминлайдиган илмий ва технологик
захираларни шакллантиришга хизмат қилади.

Ўзбек компьютер лингвистикаси соҳасида ўзбек тилига замонавий ахборот

технологиялари воситасида ишлов бериш борасидаги илмий изланишларга эътибор
қаратилиши натижасида амалий ишлар сифатида миллий корпуснинг илк кўринишлари юзага
келмоқда.

“Алишер Навоий номидаги Тошкент давлат ўзбек тили ва адабиёти университетининг

олимларининг ташаббуси билан 2021-йилнинг май ойида ўтказилган “Ўзбек миллий ва
таълимий корпусларини яратишнинг назарий ва амалий масалалари” мавзусидаги халқаро
илмий-амалий конференцияда нафақат юртимиздаги балки, халқаро миқёсдаги мутахассислар
ҳам амалий таклифлари билан иштирок этди. Конференция якунида халқаро тажрибаларни
ўзлаштирган ҳолда, мукаммал миллий ва таълимий корпусларини яратиш борасидаги аниқ
вазифалар белгилаб олинди.

Шунингдек, Самарқанд давлат университети олимлари томонидан “Ўзбек тилининг

миллий корпусини лойиҳалаш ва дастурий мажмуа ишлаб чиқиш” деб номланган лойиҳа
ҳамда Бухоро давлат университети олимлари томонидан ўзбек тили миллий корпусини
яратишнинг назарий ва амалий масалаларига бағишланган тадқиқот ишлари олиб борилмоқда.


background image

СЎЗ САНЪАТИ ХАЛҚАРО ЖУРНАЛИ | МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА | INTERNATIONAL JOURNAL OF WORD ART

№4 | 2021

144

Олиб борилаётган тадқиқотларнинг натижалари ўзбек тилининг халқаро миқёсдаги мақомини
ошириш, уни жаҳон мулоқот тили даражасига кўтариш, ўзбек тилини чет элларда ўрганиш ва
ўргатиш, миллий тилимизнинг имкониятларини кенгайтиришда катта аҳамиятга эга.

Ўзбек тили миллий корпусининг яратилиши ўзбек тилини “рақамлаштириш”, интернет

тилига айлантириш имконини беради.

Таълим олиш самарадорлигини ошириш учун янги имкониятлар эшигини очиб беради.

Корпус орқали жуда осонлик билан кам ишлатиладиган сўз, ибора ёки сўз бирикмасини топиш
ёки унинг қўлланиши ва имлоси (орфографияси) билан боғлиқ муаммо жуда қисқа муддат
ичида ҳал этилади. Бугун грамматика билан шуғулланувчи олимдан кўра оддий тадқиқотчи
маълум бир сўз, ибора ёки конструкциянинг қўлланилиш ҳолати, даражаси, ким, қачон илк
марта бу тузилмани қўллаганлиги, қандай услуб учун хосланишини билишга кўпроқ эҳтиёж
сезади. Корпус эса мана шу каби муаммоларни ҳал қилишга йўналтирилгандир. Миллий
корпус мавжуд тилнинг лексикаси ва грамматикасини ўрганиш учун зарур. Корпуснинг бошқа
вазифаси эса кўрсатиб ўтилган соҳалар бўйича (лексика, грамматика, акцентология, тил
тарихи соҳалари бўйича) тегишли маълумотларни етказиб беришдир. Миллий корпуси –
нафақат тилшунослар, балки ўзбек тилидан фойдаланувчи барча кишилар: турли соҳа
мутахассислари, олимлар, сиёсатчилар, луғат дизайнерлари, тадқиқотчилар ва турли
мақсадларда ишлатилиши мумкин бўлган кенг қамровли универсал ахборот-қидирув тизими.

Таҳлиллар.

Ўзбек тили миллий корпуси ўзбек тилида мавжуд бўлган лексик

бирликларнинг, чунончи, ўзлашма сўзлар, синоним, антоним, омоним, сўзларнинг
даражаланиши; сўзнинг морфологик таркиби, сўзнинг ясалиши, сўзларнинг маъноси, унинг
морфологик хусусиятларини автоматик таҳлил қилиб бера олиши керак. Яъни корпусни
тузиш, леммалаш, разметкалаш жараёнида корпус таркибига кирган шундай сўзларни бирма-
бир қидирув асосида матнлар ичидан топиш ва уларни махсус изоҳлаш керак бўлади. Бунинг
учун эса алгоритм, лингвистик молеллаштириш ишлари амалга оширилиш лозим.


background image

СЎЗ САНЪАТИ ХАЛҚАРО ЖУРНАЛИ | МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА | INTERNATIONAL JOURNAL OF WORD ART

№4 | 2021

145

Миллий корпуснинг интерфейси турли дизайн, тузилишга эга бўлиб, унинг

мукаммаллиги корпус яратувчи муаллифнинг зиммасига юкланади. Чунки интерфейс корпус
ҳақида илк таассурот қолдирувчи, ўзига жалб этувчи умумий кўринишдир. Интерфейс
яратишда миллий коллоритни акс эттирувчи безаклар ҳамда мумтоз ёки замонавийликни акс
эттирувчи белгилар эътиборга олиниши лозим.

Демак,

миллий

корпусдан

фойдаланишда

унинг

қулай

ва

энг

самарали

имкониятларининг намоён бўлишида интерфейснинг мукаммал ҳамда тизимли равишда
ишлаб чиқилганлиги муҳим саналади. Шу боис интерфейсни замонавий дастурий дизайн
талабларига жавоб берадиган, фойдаланувга тушунарли, ишлаш учун қулай шаклда
яратилади.

Хулоса.

Корпус лингвистикаси - тилшуносликнинг энг ривожланган соҳаси, корпус эса

тилшуносларнинг зарурий иш қуроли; оғзаки, ёзма ёдгорликлар, миллий-маданий меросни акс
эттирувчи ахборот манбаидир. Корпус- қидирув дастурига бўйсундирилган матнлар
йиғиндиси, мукаммал разметкага эга корпус лингвистик тадқиқотлар самарадорлигини
таъминлашда барқарор лингвистик база вазифасини бажаради. Лингвистик корпус сунъий
интеллект маҳсули сифатида электрон луғат, таржима портали, терминологик маълумотлар
банки, вертуал (электрон) кутубхона, электрон ҳукумат, электрон нашр, электрон дарслик ва
қўлланмалар қаторида туради. Ўзбек тили миллий корпусининг умумий кўриниши бир неча
ойналарга ҳамда ўнг ва чап устунчаларга ажратилган. Унда қуйидаги ойналар мавжуд бўлади:
«Лексик қидирув», «Морфологик қидирув», «Синтактик қидирув». Ундан сўз ва гаплар бир
неча сония вақт ичида автоматик таҳлил қилиб берилади.


Фойдаланилган адабиётлар:

1.

Бритвин В.Г. Прикладное моделирование синтагматической семантики научно-
технического текста (на примере автоматического индексирования). КД.- М.: МГУ, 1983.

2.

Блумфилд Л. Язык. – М.: «Прогресс», 1968. – М., 1967.

3.

Беляева Л.И., Чижаковский В.А. Тезаурус в системах автоматической переработки
текста. – Кишинев, 1983.

4.

Захаров В.П. Корпусная лингвистика: учебник для студентов гуманитарных вузов. –
Иркутск, 2011. – 161 с.

5.

Недошивина Е.В. Программы для работы с корпусами текстов: обзор основных
корпусных менежеров. Учебно-методическое пособие. – Санкт-Петербург. − 2006. 26 с.

6.

Рыков В.В. Курс лекций по корпусной лингвистике. URL: http://rykov-cl.narod.ru/c.html;

Плунгян В. Зачем мы делаем Национальный корпус русского языка? [Электрон ресурс]
«Отечественные записки» 2005, –№2. http://magazines. russ.ru/oz/ 2005/2/2005_2_20-
pr.html

7.

Синклер Д. Предисловие к книге «Как использовать корпуса в преподавании
иностранного языка»/ Д.Синклер [Электронный ресурс]. – Режим доступа:
http://www/ruscorpora.ru/corpora-infro.html, свободный;

8.

Кутузов А.Б. Корпусная лингвистика. – [Электрон ресурс]: Лицензия Creative commons
Attribution Share-Alike 3.0 Unported [Электрон ресурс] – //lab314.brsu.by/kmp-lite/kmp-
video/CL/CorporeLingva.pdf;

9.

Котов Р.Г. Лингвистические аспекты автоматизированных систем управления. – Москва:
Наука, 1977.;

10.

Каримов Р. Ўзбек ва инглиз тили параллел корпусини тузишнинг лингвистик ва дастурий
масалалари

Филол.фан.бўйича фалсафа доктори (PhD)…дис. автореф. –Бухоро, 2021. –

151 б.

11.

Мельчук И.А. Порядок слов при автоматическом синтезе русского слова
(предварительные сообщения) // Научно –техническая информация. 1985, №12. – С.12-
36.


background image

СЎЗ САНЪАТИ ХАЛҚАРО ЖУРНАЛИ | МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА | INTERNATIONAL JOURNAL OF WORD ART

№4 | 2021

146

12.

Менглиев Б. Ўзбек тили корпуси яратиляптими? “Маърифат” газетаси. 2018 йил, 3
апрель . http://marifat.uz/marifat/v_pomosh_uchitelu-marifat/savol/1142.htm

13.

Менглиев Б., Бобожонов С., Ҳамроева Ш. Ўзбек тили миллий корпуси. 2018 йил, 26
апрель, http://marifat.uz/marifat/ruknlar/fan/1241.htm

14.

Пўлатов, А. Қ. Компьютер лингвистикаси /Масъул муҳаррирлар: А.А.Абдуазизов,
М.М.Орипов. – Т.: Akademnashr, 2011. – 520 б. –Б. 7.

15.

Эшмуминов А.

Ўзбек тили миллий корпусининг синоним сўзлар базаси.

Филол.фан.бўйича фалсафа доктори (PhD)…дис.. – Тошкент, 2019.–Б.50-51.

16.

Холиёров Ў. Ўзбек тили таълимий корпусини тузишнинг лингвистик асослари.
Филол.фан.бўйича фалсафа доктори (PhD)…дис. автореф. –Термиз, 2021. – 52 б.

17.

Ҳамроева Ш.

Ўзбек тили муаллифлик корпусини тузишнинг лингвистик асослари:

Филол.фан.бўйича фалсафа доктори (PhD)…дис. афтореф. – Тошкент, 2018.

18.

Bongers H. The history and principles of Vocabulary control. – Woerden: WOCOPI, 1947

19.

Mohamed Zakaria Kurdi. Natural Language Processing and Computational Linguistics:
Speech, Morphology and Syntax, Great Britain, USA: Wiley-ISTE, 2016, 300 р.

20.

Toirova G. About the technological process of creating a national corps. // Foreign languages
in Uzbekistan. Electronic scientific-methodical journal. - Tashkent. 2020, № 2 (31), –B.57– 64.
https://journal.fledu.uz/uz/ 2-31-2020

21.

Toirova G. The importance of the interface in the creation of the corpus. Ínternatíonal
Scíentífíc Journal «Ínternauka», // Mejdunarodnyy nauchnyy zhurnal «Internauka». - 2020. -
№7. Online magazine. https://doi.org/10.25313/2520-2057-2020-7-5944

22.

13. Toirova G. The Role Of Setting In Linguistic Modeling. // International Multilingual
Journal of Science and Technology. ISSN: 2528-9810 Vol. 4 Issue 9, September - 2019, -
P.722-723 http://imjst.org/index.php/vol-4-issue-9-september-2019/

23.

Charlez Meyer English corpus linguistics: An introduction. Cambridge University Press, 2004.
168 p.

24.

Сhоmskу N., The logical basis for linguistic theory, Proc. IXth Int. Cong, of Linguists, 1962.

25.

Leech G. The State of Art in Corpus Linguistics // English Corpus Linguistics / Aimer K.,
Altenberg K.(eds.) – London, 1991. – P. 8-29.

26.

Fries Ch.C. The structure of English. An introduction to the construction of English sentences.
– L.,1969.


Библиографические ссылки

Бритвин В.Г. Прикладное моделирование синтагматической семантики научно-технического текста (на примере автоматического индексирования). КД.- М.: МГУ, 1983.

Блумфилд Л. Язык. – М.: «Прогресс», 1968. – М., 1967.

Беляева Л.И., Чижаковский В.А. Тезаурус в системах автоматической переработки текста. – Кишинев, 1983.

Захаров В.П. Корпусная лингвистика: учебник для студентов гуманитарных вузов. – Иркутск, 2011. – 161 с.

Недошивина Е.В. Программы для работ с корпусами текстов: обзор основных корпусных менежеров. Учебно-методическое пособие. – Санкт-Петербург. − 2006. 26 с.

Рыков В.В. Курс лекций по корпусной лингвистике. URL: http://rykov-cl.narod.ru/c.html; Плунгян В. Зачем мы делаем Национальный корпус русского языка? [Электрон ресурс] «Отечественные записки» 2005, –№2. http://magazines. russ.ru/oz/ 2005/2/2005_2_20-pr.html

Синклер Д. Предисловие к книге «Как использовать корпуса в преподавании иностранного языка»/ Д.Синклер [Электронный ресурс]. – Режим доступа: http://www/ruscorpora.ru/corpora-infro.html, свободный;

Кутузов А.Б. Корпусная лингвистика. – [Электрон ресурс]: Лицензия Creative commons Attribution Share-Alike 3.0 Unported [Электрон ресурс] – //lab314.brsu.by/kmp-lite/kmp-video/CL/CorporeLingva.pdf;

Котов Р.Г. Лингвистические аспекты автоматизированных систем управления. – Москва: Наука, 1977.;

Каримов Р. Ўзбек ва инглиз тили параллел корпусини тузишнинг лингвистик ва дастурий масалалари Филол.фан.бўйича фалсафа доктори (PhD)…дис. автореф. –Бухоро, 2021. –151 б.

Мельчук И.А. Порядок слов при автоматическом синтезе русского слова (предварительные сообщения) // Научно –техническая информация. 1985, №12. – С.12-

СЎЗ САНЪАТИ ХАЛҚАРО ЖУРНАЛИ | МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА | INTERNATIONAL JOURNAL OF WORD ART №4 | 2021 146

Менглиев Б. Ўзбек тили корпуси яратиляптими? “Маърифат” газетаси. 2018 йил, 3 апрель . http://marifat.uz/marifat/v_pomosh_uchitelu-marifat/savol/1142.htm

Менглиев Б., Бобожонов С., Ҳамроева Ш. Ўзбек тили миллий корпуси. 2018 йил, 26 апрель,http://marifat.uz/marifat/ruknlar/fan/1241.htm

Пўлатов, А. Қ. Компьютер лингвистикаси /Масъул муҳаррирлар: А.А.Абдуазизов, М.М.Орипов. – Т.: Akademnashr, 2011. – 520 б. –Б. 7.

Эшмуминов А. Ўзбек тили миллий корпусининг синоним сўзлар базаси. Филол.фан.бўйича фалсафа доктори (PhD)…дис.. – Тошкент, 2019.–Б.50-51.

Холиёров Ў. Ўзбек тили таълимий корпусини тузишнинг лингвистик асослари. Филол.фан.бўйича фалсафа доктори (PhD)…дис. автореф. –Термиз, 2021. – 52 б.

Ҳамроева Ш. Ўзбек тили муаллифлик корпусини тузишнинг лингвистик асослари: Филол.фан.бўйича фалсафа доктори (PhD)…дис. афтореф. – Тошкент, 2018.

Bongers H. The history and principles of Vocabulary control. – Woerden: WOCOPI, 1947

Mohamed Zakaria Kurdi. Natural Language Processing and Computational Linguistics: Speech, Morphology and Syntax, Great Britain, USA: Wiley-ISTE, 2016, 300 р.

Toirova G. About the technological process of creating a national corps. // Foreign languages in Uzbekistan. Electronic scientific-methodical journal. - Tashkent. 2020, № 2 (31), –B.57– 64. https://journal.fledu.uz/uz/ 2-31-2020

Toirova G. The importance of the interface in the creation of the corpus. Ínternatíonal Scíentífíc Journal «Ínternauka», // Mejdunarodnyy nauchnyy zhurnal «Internauka». - 2020. - №7. Online magazine. https://doi.org/10.25313/2520-2057-2020-7-5944

13. Toirova G. The Role Of Setting In Linguistic Modeling. // International Multilingual Journal of Science and Technology. ISSN: 2528-9810 Vol. 4 Issue 9, September - 2019, -P.722-723 http://imjst.org/index.php/vol-4-issue-9-september-2019/

Charlez Meyer English corpus linguistics: An introduction. Cambridge University Press, 2004. 168 p.

Сhоmskу N., The logical basis for linguistic theory, Proc. IXth Int. Cong, of Linguists, 1962.

Leech G. The State of Art in Corpus Linguistics // English Corpus Linguistics / Aimer K., Altenberg K.(eds.) – London, 1991. – P. 8-29.

Fries Ch.C. The structure of English. An introduction to the construction of English sentences. – L.,1969.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов