56
AGRO НМ - O‘ZBEKISTOH QISHLOQ УД SUV XOJflUGI
№5. 2022
qancha maxsus va hammaxo’r zararkunanda hasharotlar bilan
zararlanib, hosildorlikni pasayib ketishiga olib kelmoqda.
Markaziy Osiyoda malhamchi qo’ng’izlarning bir necha turlari
zarar yetkazadi. Ular: M. frolovi Germ., M. biguttata Gebl., M. cincta
01., M. quadripunctata L, M., scabiosae 01., M. calidaPall., M.
turcestanica Esch., M. andecimpunctataGebl., M. sedecimpunctata
Gebl. lardan iborat.
Zarari.
Malhamchi qo’ng’izlar lichinkalik stadiyasida zararsizgina
emas, balki qizil bosh shpanka singari, chigi
rtka ko’zachalarida
parazitlikqilibfoyda ham keltiradi. Voyagayetgan qo’ng’izlar no’xat,
beda, zig’ir, xantal, soya, ba’zan barglarini ham kemiradi. Biroq bu
qo’ng’izlar lalmikor ekinlardagina sezilarli darajada zarar yetkazadi.
Tarqalishi.
Frolov malhamchisi
(Mulabris frolovi Germ.) Markaziy
Osiyo, Qozog’iston va Sibirda uchraydi; Mulabris biguttata Gebl.
O’zbekiston, Tojikiston va ShimoliyAfg’onistonda borligi aniqlandi;
belbog’li malhamchi
(M. cinsta 01.) Gretsiya, KichikOsiyo, Suriya,
Eron, Misr, Jazoir
datarqalgan. O’zbekistonda tarqalgan;
o’n
birnuqtalimalhamchi
(M. undecimpunctataGebl.) Markaziy Osiyo
respublikalarida uchraydi.
Ta’rifi.
Malhamchi qo’ng’izlarning tanasi cho’zinchoq bo’lib, yon
tomonlari birmuncha siqilib turadi. Oldingi ko’kragi qanot ustliklarining
tubiga qaraganda torroq. Mo’ylovlari to’g’nog’ich shaklida bo’lib,
tasbehsimon bo’g’imli, oldingi va o’rtancha oyoq panjalari besh
bo’g’imli, keyingi oyoqlariniki to’rt bo’g’imli; qalqonchasi yaqqol
ko’rinib turadi.
Bu qo’ng’izlardan Frolov malhamchisi eng ko’p tarqalgani sababli,
quyidagi o’sha qo’ng’iz qanot ustliklarining naqshi tasvirlanadi. M.
frolovi Germ, tanasining uzunligi 11
—16
mm,
rangi metalldek yaltirab
turadigan qopa tusda
qora
tuklar bilan qoplangan. Qanot ustliklarining
rangi ko
’kish qora, tublarida qizil dog’ bor; qanot ustliklarining o’rtasi
yonida qizil dog’ va uchlari yonidatishsimon belbog’ bor. Tanasi rangi
qora, metalldekyaltirab turmaydi.
Qanot ustligining uchi, mo’ylovlari
va oyoqlari qora rangli, kallasi va orqasining oldi qora tuklar bilan
qoplangan.
Malhamchi qo’ng’izlarning tuxumi cho’zinchoq shaklda bo’ladi.
Birinchi
yoshdagi
lichinkasi
—triungulini—keyingi
yoshlardagi
lichinkalarga o’xshamaydi; tanasi bukchaymagan cho’zinchoq;
oyoqlari katta; jag’lari baquvvat; tanasida ko’zga yaqqol tashlanib
turadigan qilchalar bor; ularning ikkitasi (tananing ketki uchidagisi)
ancha uzun. Boshqa yoshlardagi lichinkalarning tanasi yo’g’on, orqasi
tashqariga tomon bukchaygan, oyoqlari kalta.
Soxta g’umbagining tanasi sariq; yoki qo’ng’irtusda bo’ladi va
orqasi tashqariga tomon salgina bukchayib turadi; po’sti qattiq
oyoqlari o’rnida ko’zga yaqqol tashlanib turadigan va ba’zan ancha
uzun bo’rtmalar bo’ladi. G’umbagi erkin, voyaga yetgan qo’ng’izga
o’xshaydi. lining orqasining old qismida, ba’zi turlarda esa boshqa
segmentlarning tergitlarida ham ko’zga tashlanib turadigan tikanlar
bor.
Hayot kechirishi
—
u mu man olganda qizil bosh shpankanikiga
o’xshaydi. Qo’ng’izlari ko’p metamorfozli, yiliga bir marta avlod beradi.
Soxta g’umbaklikstadiyasidaqishlaydi. Qo’ng’izlari tuxum quyish
uchun quduqcha qaziydi. Urg’ochi qo’ng’izlar bir necha o’ntadan,
ba’zan bir necha yuztadan tuxum qo’yadi.
Malhamchi qo’ng’izlarning lichinkalari chigirtka ko’zachalari ichida
oziqlanadi. Jumladan,
Frolov malhamchisi marokash chigirtkasi
(Dosiotaurtis maroccanus Thub.) ning hamda
qir chigirtkasi
(Calliptamus turanicus Tarb.) ning tuxumlari bilan, M. Scabiosae Ol.
nomli
mahamchi marokash
hamda
otbosar
chigirtka (Dociosta Orus
krauss; Gnd.) ning va ba’zi boshqa chigirtkalarning tuxumlari bilan
oziqlanib yashaydi.
To’rt nuqtali malhamchi
lichinkalari esa voha
chigirtkasi
(S. italicus L.) ning ko’zachalarida yashaganligi aniqlandi.
Xusnida ERGASHOVA,
Andijon qishloq xo'jaligi va
agrotexnologiyalar instituti assistenti.
ADABIYOTLAR
1.
Xujaev Sh.T, Xolmurodov E.A. “Entomolgiya, qishloq xo'jalik ekinlarni himoyasi, qishloq va agrotoksikologiya asoslari”. Toshkent-
2009 y.
2.
Kimsanboev X.X. va boshqa “Umumiy va qishloq xo'jalik entomologiyasi”. Toshkent-2002 y.
3. Turdieva, G. A., Kambarova, M. A., & Ergasheva, X. I. (2019). Primenenie gerbitsida Zeta v vbiraujivanii ozimogo nuta.
Innovatsionnaya nauka, (5).
4. Xaydarov, J., Mamadaliev, M., Ergashova, X., & Orifjonova, U. (2021, August). USE OF BIOLOGICALLY ACTIVE SUBSTANCES
IN PEST CONTROL: https://doi. org/10.47100/conferences. v1i1. 1353. In RESEARCH SUPPORT CENTER CONFERENCES (No. 18.06).
5. Ergashova, X. I., & kizi Abdulazizova,
О. I. (2022). Tamaki tripsi (thrips tabaci lind) ning rivojlanishi va unga qarshi kurash chorasi.
science and education, 3(3), 123-127.
6. Ergashova, X. Pomidor ekinidagi pomidor zang kanasi (aculops licopersici) ning zarari va unga qarshi kurash choralari. Ekonomika,
738-740.
УЎТ: 619.616.993.192.616
ЧОРВАЧИЛИК
№5. 2022
AGRO НМ - O‘ZBEKISTON QISHLOQ VA SUV X04ALIGI
57
ФЕРМЕР ХЎЖАЛИКЛАРИДА ПАРВАРИШЛАНАЁТГАН
МАҲСУЛДОР СИГИРЛАРДА ЭНДОМЕТРИТНИНГ
САБАБЛАРИ
Аннотация.
Ушбу мауолада чорвачилик фермер хужаликлари шароитида парваришланаётган маусулдор сигир- ларда
акушер-гинекологик диспансерлаш текишришлар утказилган уамда бу сигирларда эндометрит касаплигини кел- тириб
чиқарувчи сабаблар баён этилган.
Аннотация.
В данной статье проведены акушерско-гинекологические диспансерные осмотры продуктивных коров,
содержащихся в условиях животноводческих ферм, и описаны причины эндометрита}’ этих коров.
Annotation.
This article carried out obstetric and gynecological dispensary examinations of productive cows kept in livestock
farms, and described the causes of endometritis in these cows.
Мавзунинг долзарблиги.
Бугунги кунда дунё миқёсида
маҳсулдор сигирлар орасида гинекологии касалликлар,
жумладан, эндометритларнингкенгтарқалиши кузатилмоқда.
«Чорва ҳайвонлари орасида акушер-гинекологик касалли-
кларнингтарқалиши ўртача26,3 фоизни, шундан эндометрит- лар
9,8
фоизни, йўлдош ушланиб қолиши 7,8 фоизни, бачадон
субинволюцияси 5,2 фоизни ташкил этади». Шу сабабдан
чорвачиликсоҳаси ривожланган мамлакатларда эндометрит-
ларнинг тарқалиш жараёнини ўрганиш, замон талабларига мое
даволаш ва профилактика чора-тадбирларини ишлаб чиқиш
долзарб вазифалардан бири бўлиб ҳисобланади.
Дунёнинг турли давлатларида маҳсулдор согин сигирлар
орасида
турли
гинекологии
касалликлар,
жумладан,
эндометритларнинг ривожланиши рационларнинг такомил-
лашмаганлиги,
модда
алмашинувларининг
бузилишлари,
антисанитария шароитлари ва турли стресс-омиллар на-
тижасида организм табиий резистентлигининг пасайиши,
микроорганизмлар патогенлик хусусиятларининг кучайиши
оқибатида кўп қайд этилиб, ушбу патологиянингўрганилиши
долзарб ҳисобланади.
Адабиётлартаҳлили:
Текширишларгакўра, Ироқреспуб-
ликасининг“Нинава”ҳудудида
сигирларнинг22-24,5фоизида
минерал моддалар алмашинуви бузилишлари кузатилиб,
акушер-гинекологик касалликларнинг тарқалишига сабаб бўлган.
Бу касалликларнинг 15-30 фоизини йўлдошни ушланиб қолиши,
5-60
фоизини туққандан кейинги эндометритлар, 5-20 фоизини
бачадоннингсубинвалюцияси ташкил этган [5].
Тадқиқотчиларнингтаъкидлашича, туққандан кейинги эн-
дометритлар билан сигирларнинг касалланишида иккиламчи
омиллар ҳайвонлар организмида каротин ва А витамини
алмашинувининг бузилиши ҳисобланади. Бу ҳолатни вита-
минлар етишмовчилиги оқибатида организм иммун тизими
фаоллиги ва резистентлигининг пасайиши, эндокрин тизим
функцияларининг бузилиши, фетопласентар етишмовчили-
клар, миометрия функционал фаоллигининг пасайиши билан
изоҳлаш мумкин [6].
Интернет маълумотларига кўра, туққандан кейинги эндо-
метритларнинг келиб чиқишида туғруқ жараёнининг қийин ўтиши,
ҳомила йўлдошини ушланиб қолиши, ўлик болатуғиш, Кесарев
усулида қорин деворини кесиб ҳомилани олиш, туғиш пайтида
молхоналарда гигиеникҳолатнингталабларгажавоб бермаслиги
ҳамда туққунча ва туғишдан кейин етарли дара- жада
озиқлантирилмаслиги этиологик омил ҳисобланади [3].
Тадқиқотчиларнинг маълумотларига кўра, қорамоллартри-
хомонози оқибатида қин шиллиқ пардасининг яллиғланиши,
сервисит, эндометрит ривожланади. Сигирлардатрихомоноз 4
хил шаклда кечади: катарал-йирингли вестибуловагинит,
катарал-йирингли эндометрит, идиопатик аборт, пиометрит.
Муаллифнингтаъкидлашича, сигирларда эндометритларнинг
келиб чиқишига листериоз, бруселлёз касалликларининг
асоратлари ҳамда йўлдошнингушланиб қолиши ва абортлар
сабаб бўлади. Натижада, ҳайвонларнинг иммунитета пасай- иб,
турли бачадон касалликлари ривожланади [1].
Трихомоноз касаллигига чалинган сигирлар ва буқаларни
даволашда турли суспензия ва эмулсияларни парентерал ва
энтерал усулда юбориш натижасида ижобий самара олиш-
ганлиги хусусида муаллифлар маълумот берадилар. Йирик
шохли ҳайвонлар трихомонози республикамизнинг турли
чорвачилик хўжаликларида чорвачиликнинг ривожланиши- га
тўсқинлик қилмоқда, натижада, бу касаллик оқибатида
сигирларда қисир қолиш ва эндометрит қайд этилмоқда [4].
Тадқиқотчининг маълумотларига кўра, 319 бош сигирларда
акушер-гинекологик
диспансерлаш
натижасида
21%
ҳайвонларда овқат ҳазм тизими функциясининг бузилиши, 17%
да минераллар алмашинувининг бузилиши, 11% да витаминлар
етишмаслиги, 4% да кўпайиш функцияларининг бузилиши
кузатилиб, бепуштҳайвонларнинг60%датухумдон патологиялари
(персистент сариқ тана, гипофунксия, фол- ликуляр киста), 20%
да бачадон қисқаришининг бузилиши (атония ва гипотония); 7%
да сурункали эндометрит, 3% бепушт сигирларда - вулвит,
вестибуловагинит ва сервисит аниқланган. Қиш мавсумида 4,0-
5,3% да йўлдошнинг ушланиб қолиши, 2,5-3,7% да бачадон
субинволюцияси, 11,2-14,7% сигирларда туғруқдан кейинги
эндометрит кузатилган [7 ].
Тадқиқотнинг мақсади.
Европа давлатларидан келти-
рилаётган маҳсулдор сигирларда эндометрит касаллигини
келтириб чиқарувчи сабабларни аниқлаш.
Тадқиқот обекти ва усуллари.
Самарканд вилояти
Пастдаргом тумани “Чортут” фермер хўжалигида 50 бош согин
сигирларда бепуштлик, эндометритлар ва уларнинг сабабларини
ўрганиш
мақсадида
акушер-гинекологик
диспансерлаш
ўтказилди.
Хўжаликлардаги сигирларнинг тугишдан кейинги даврида
акушер-гинекологик диспансерлаш давомида охирги марта
туққан вақги ва туққандан кейинги даврнинг қандай кечга- ни
ҳисобга олинди, жинсий аъзоларини қин ва тўғри ичак орқали
текширишга алоҳида эътибор берилди. Текшириш натижасида
қин, бачадон бўйинчаси, бачадон, тухум йўллари ва
тухумдонларнинг ҳолати аниқланди. Туғруқ жараёнининг қандай
кечганлиги,
патологиктуғишлар,
бачадоннингчиқиши,
йўлдошнинг ушланиб қолиши, қиннинг чиқиши касалликларининг
кузатилиш даражаси таҳлил қилинди.
Сигирларни акушер-гинекологик диспансерлаш билан қиндан
оқаётган
лохий
суюқлигининг
ҳарактери,
бачадон
58
AGRO НМ - O‘ZBEKISTOH QISHLOQ УД SUV XOJflUGI
№5. 2022
субинволюцияси, эндометритлар бор йўқлиги ҳамда сигир-
ларнинг куйга келиши муддатлари ва уруғланиш даражаси
аниқланди.
Самарканд вилояти Пастдаргом тумани “Чортут” фермер
хўжалигида ўтказилган диспансер текшириш натижала- рига кўра
50 бош сигирларнинг 21 боши бепушт эканлиги аниқланди.
Бепушт сигирларнинг 3 бошида бола ташлаш, 5 бош сигирларда
йўлдошнинг ушланиб қолиши ва оқибатда эндометрит
ривожланган, 5 бошида бачадон субинволюцияси, 3 бошида
эндометритлар, 1 бошида тухумдонлар гипофункцияси борлиги
аниқланди.
Акушер-гинекологик диспансерлаш давомида ўтказилган
текширишлар натижасида Самарканд вилояти, Пастдаргом
тумани “Чортут” чорвачилик фермер хўжалигида текширилган 50
бош сигирлардан 17 бош (34,0%) сигирларнинг бепуштлиги
аниқланиб, уларда турли акушер-гинекологик касалликлар қайд
этилди.
Олинган натижалар ва уларнинг таҳлили.
Самарканд
вилояти Пастдарғом тумани «Чортут» фермер хўжалигидаги
сигирлар рациони таҳлили шуни кўрсатдики, рацион таркиби-
нинг 47,4% ни макка силоси, 11,84% ни беда пичани 4,73% ни
пахта шроти, 2,36% ни буғдой сомони, 14,21% ни буғдой ёрмаси,
2,10% ни макка ёрмаси, 4,73% ни арпа ёрмаси, 4,73% ни соя
шроти ташкил этди. Рационнингумумий тўйимлилиги 27,22 озиқа
бирлигини, ҳазмланувчи протеин 3881 г, қанд 1379,6 г, каротин
248 мг, калций 149,1 г, фосфор 125,2 г ва клетчатка 3829 граммни
ташкил этиши билан тавсифланди.
Рационда озиқлантириш меъёрларига нисбатан 0,68 озиқа
бирлигини, 1970,4 г - қандни, 252 мг - каротин, 15,8 - фосфор, 45,9
г - калцийни, 931 г -клетчатканинг камлиги ва 811 г - ҳазмланувчи
протеиннингортиқчалиги аниқпанди. Рациондаги ҳазмланувчи
протеин 3881 граммни, у билан таъминланиш 126,41 фоизни
ташкил этди. Рационнинг бир озиқа бирлигига 143 г ҳазмланувчи
протеин тўғри келди. Рациондаги қанд- оқсил нисбати меъёрдаги
0,8:1 ўрнига 0,35:1 ни, фосфорнинг калцийга нисбати меъёрдаги
1:2 ўрнига 0,8:2 ни ташкил этди .
Сигирлар рациони таҳлил қилинганда, озиқлантириш
меъёрларига нисбатан озиқа бирлигининг камлиги, бун- дан
ташқари, сигирлар учун қанд миқдори ҳам меъёрий
кўрсаткичлардан анча пастлиги аниқланди. Сигирларга бери-
ладиган озиқалар тури кўп бўлса-да, рационнинг баланслаш-
маганлиги, мационнинг ва қуёш нурларининг етишмаслиги,
сигирлар орасида тез-тез ҳомила йўлдошининг ушланиб қолиши
қайд этилиши оқибатида бу хўжаликда эндометрит- ларнинг кўп
қайд қилинишига сабаб бўлади.
Хулоса.
Маҳсулдор сигирларда эндометритларнинг келиб
чиқишида рационларнинг такомиллашмаганлиги, бир томонлама
силос-концентрат
типида
озиқлантириш,
сигирлар
организминингтўйимли моддалар, биологик фаол ва минерал
моддаларга нисбатан эҳтиёжларининг тўлиқ қондирилмаслиги,
фаол мацион ва қуёш нурларининг етишмаслиги каби моддалар
алмашинуви
бузилиши
ва
сигирлар
организми
резистентлигининг пасайишига сабаб бўлувчи омиллар,
санитария-гигиена қоидаларига риоя қилинмаслиги асосий
этиологик омиллар ҳисобланади.
Шавкат БАЛИЕВ,
в.ф.н.,
Сардор СУВАНОВ,
Адҳам ИСМОИЛОВ,
таянч докторантлар, Ветеринария илмий-
тадқиқот институти.
АДАБИЁТЛАР
1.
Бессарабов Б.Ф., Вашутин А.А., Воронин Е.С. и др. Инфекционные болезни животных. - М.: Колос. С, 2007.
2.
Бондарчук П. М. Динамика основных иммунологических параметров у коров при послеродовом эндометрите и возможность их
коррекции: //Автореф. Дис канд. вет. наук. М., 2003.
3.
Игнатович В.Ф., Лукин Е.П., Умнова Н.С. и др. Серологический мониторинг микроорганизмов семейства Рискетсиасеае у
Бартонелласеае в Московском регионе //Журн. “Микробиол”., 2001.
4.
Малыгина Н.А., Булаева А. В. «Профилактика и лечение гнойно-катарального эндометрита у коров». Ветеринарная медицина. 116
Вестник Алтайского государственного аграрного университета. 2017 г.
5.
Махмуд Ахмед Хамид. Минерально-витаминная профилактика и терапия акушерской патологии коров послеродового периода. //
Автореф. дис. канд. вет. наук, 2005.
6.
Муртазин Б. Бактериальная флора при эндометритах коров (идентификация и терапия) //Дис. канд. вет наук. - М., ВИЭВ, 1972.
7.
Сороколетова В.М., Горб Н.Н. Акушерство и гинекология. Болезни органов репродуктивной системы сельскохозяйственных
животных инвазионной и инфекционной природы. Учебное пособие. Новосибирск. 2013.
8.
Стукова А.Н. Задержание последа у высокопродуктивных коров и методы его профилактики и лечения. //Автореф. дис. канд. вет.
наук. Воронеж. 2012.
УДК: 636.32/.38.082.13
ПРОМЕРЫ И ЖИВАЯ МАССА КАРАКУЛЬСКИХ ЯГНЯТ
СУР КАРАКАЛПАКСКОГО ПОРОДНОГО ТИПА
В УСЛОВИЯХ КАРАКАЛ ПАКСТАНА
Аннотация.
В статье дается анализ динамики живой массы, промеров тела ягнят каракалпакского сура от рождения до 4-х
месячного возраста.
Annotation.
The article provides an analysis of the dynam ics of live weight, measurements of the div of lambs of the Karakalpak surfrom
birth to 4 months of age.