Barcha maqolalar - Gastroenterologiya va gepatologiya

Maqolalar soni: 744
  • Купинча атрофик гастрит h.pylori (HP) томонидан келиб чиккан узок муддатли сурункали фаол гастрит-нинг таббий ксчиши натижасида ривожланади. 2015 йилдан 2019 йилгача булган даврда Республика ихтисо-слаштирилган онкология ва радиология илмий-амалий марказининг Бухоро филиалида амбулатория картала-ри ва нокардиал ошкозон саратони (ОС) билан касалланган 152 бсморнинг касаллик тарихи ретроспектив тахлил килинди. Иккинчи боскичда Бухоро вилояти (БВ) ахолисида ОСнинг мумкин булган сабабларини аниклаш ишлари олиб борилди. Тадкикот натижаларига кура, ошкозон шиллик каватининг атрофик жараёнла-ри (ОШКДЖ) учун хавф гурухдарини шакллантиришнинг махсус алгоритм и ишлаб чикилди.
    У Абдуллаева
    7-11
    118   17
  • Тадкикот максадн: ичак таъсирланиш синдроми (ИТС) билан касалланган бсморларнинг клиник ало-матларини, депрессия даражасини ва хает сифатини урганнш. Материаллар ва тадкикот усуллари: 121 бсмор ва соглом контингент текширилди. ИТС ичак белгилари билан огриган беморлар, 3 гурухга булннган: ИТСд (диарея) - 51 бсмор (20 эркак ва 31 аёл). ИТСк (кабзият) - 66 бемор (33 эркак ва 33) аёллар). ИТСа (аралаш) - 4 бемор (2 эркак ва 2 аёл). Натижалар: диареянинг устуилиги булган ИТСнинг клиник вариантида энг аник Корин огриги синдроми кузатилди. Диареянинг устунлиги булган ИТСда ич котиши ва аралаш типнинг устунли-ги булган ИТСга Караганда чукуррок депрсссив узгаришлар кузатилади.
    Л Махмудова
    59-61
    103   52
  • Самарқанд давлат медицина институтининг 1-чи ва 2-чи клиникаларининг хирургия бўлимларида операция ўтказган 371 нафар бемор тадқиқот асосини ташкил қилди. Операция вақтида эхинококкэктомиядан кейинги жигар қолдиқ бўшлиғини уй ҳароратидаги глицерин билан ишлов бериш натижасида эхинококкоз қайталаниши 27,2% дан 7,3 % гача камайди, 70 0 С гача қиздирилган глицерин билан ишлов бериб, операциядан кейин химиотерапия ўтказиш натижасида эса касаллик қайталаниши кузатилмади
    А Шамсиев, Ж Шамсиев, К Рахманов
    127-130
    182   24
  • Ушбу маколада ГЭРБ билан хасталанган 74 беморда касалликнинг клиник аломатлари губдан урганиб чикилган. Текширишлар натижаси ГЭРБ клиник аломатларининг намоён бул и ши рефлюксат характерига узвий богликлигини курсатди. Ишкорий рефлюкслар учун огиз аччик б^лиши каби клиник белги характерли б^лса, кислотали рефлюксларда эса жигилдон кайнаши. кекириш белгилари устиворлиги кузатилди. Эрозияли рефлюкс - эзофагит манзараси купрок кислотали, унинг эрозиясиз куриниши эса ишкорий мухитли рефлюксатга хос б?лди.
    Д Юлдашева
    104-107
    89   22
  • Ушбу маколада ГЭРБ билан хасталанган 107 беморда касалликнинг морфологик аломатларининг рефлюксат мух,ити турига богликлиги тубдан урганиб чикилган. Текширишлар натжаси ГЭРК морфологик аломатларининг намоён булиши кизилунгач шиллик каватин инг о ш козон типидаги метаплазияси кислотали рефлюксга, ичак метаплазияси эса купрок ишкорий рефлюксатга богликлиги аникланди. ГЭРК билан хасталан|-ан беморларда аникланган морфологик белгилар рефлюксат турли харакгсрига (кислотали. ишкорий) караб, диагностика ва даволаш ишларини амалга оширишни талаб этади.
    Д Юлдашева
    108-112
    85   40
  • Қорин бўшлиғи жарроҳлигида минимал инвазив эндовидеожарроҳлик технологияларининг жадал ривожланишига қарамай, анъанавий лапаротомиядан фойдаланган ҳолда жарроҳлик аралашувлар сони юқорилигича қолмоқда, шундан сўнг операциядан кейинги вентрал чурра (ПВҲ) 4-18% ҳолларда ва барча умумий статистик тузилмада ривожланади. вентрал чурралар ПОВҲ 20-26% ни ташкил қилади [2, 4]. Шундай қилиб, АҚШда ҳар йили камида 400-500 минг бемор ПОВҲ билан касалланади ва улардан камида 200 минг нафари операция қилинади. Қорин бўшлиғининг барча чурралари таркибида катта кесма чурралари (ГПОВГ) алоҳида ўрин тутади ва 3 дан 14% гача [2, 12]. ПОВҲ билан оғриган беморларнинг тахминан 60% 21 ёшдан 60 ёшгача, яъни. мамлакат меҳнатга лаёқатли аҳолисининг салмоқли қисмини ташкил этади.
    С Давлатов
    169-174
    220   47
  • Shoira Ibatova , Feruza Achilova
    2-4
    136   37
  • Yan Illek , Irina Suetina, Natalia Xlebnikova
    5-10
    112   18
  • Семизлик бугун ўсмирлар орасида ҳам кенг тарқалиб, соғликни саклаш тизими билан биргаликда ижтимоий, ҳамда иқтисодий муаммога айланиб бўлди.Бир бирига бир қарашда боғлиқ бўлмаган метаболик ўзгаришлар ва темир алмашинуви ўртасидаги ўзаро боғлиқлик айниқса бугунги кунга келиб кўпгина олимларнинг ўртасидаги мунозараларга сабаб бўлиб келмоқда. Биз ушбу тадқиқотимизда ўсмирлардаги метаболик ўзгаришларда кузатиладиган клиник- неврологик, ҳамда диққат бузилишлари ва ферритин кўрсаткичининг миқдори билан корреляциоин боғлиқлиги кўрсатилган натижалар тахлил кенг ёритилди.
    Шоира Исанова , Наргиза Абдуллаева , Азиза Жўрабекова , Мафтуна Мухторова
    11-15
    49   22
  • Shavkat Islamov , Munis Yakubov , Azamat Nurjigitov
    16-21
    167   45
  • Shavkat Islamov , Nargiza Maxmatmuradova, Ilhom Normaxmatov
    22-28
    81   27
  • Yurak o‘ng qorincha gipertrofiyasi 24% tashkil etdi. Yurak chap qorinchasining gipertrofiyasini 46%ni tashkil etishi kuzatildi. Kardiomegaliya esa 20% aniqlandi. Tekshirishlar natijasiga ko‘ra kardial belgilardan sinusli taxikardiya 88%, I-ton yurak chuqqisida susayishi 72% bolalarda kuzatildi. SHu belgilar O.A.Mutaf’yan va Y.M.Belozerov ma’lumotlarida taxikardiya 65% va 62,5% uchragan. Aksincha bradikardiya, aritmiya va ekstrasistoliya kabi simptomlar tekshirishlarimizda Y.M.Belozerov (2014), O.A.Mutaf’yan (2016) ma’lumotlarida 2 baravar kam uchragan.
    Marhabo Kodirova , Sarvinoz Xaydarova, Feruza Achilova
    30-32
    92   24
  • Bugungi kunga kelib, bolalarda o‘tkir va qaytalanuvchi obstruktiv bronxit kursining diagnostikasi va prognozi uchun mavjud bo‘lgan ko‘plab adabiyotlarda qon, reagentlar va qimmatbaho uskunalar yoki turli xil parametrlar talab qilinadigan matematik dasturlarni to‘plashni talab qiladigan turli xil tadqiqotlar berilgan, balg‘amning xususiyatlarini o‘rganish asosida bolalarda o‘tkir va qaytalanuvchi obstruktiv bronxitning kechishini aniqlash va oqibatlarini oldini olish. O‘tkir obstruktiv bronxit bilan og‘rigan bemorlarni balg‘am etishtirish paytida Klebsiella va Proteusni aniqlash bolalarda takroriy obstruktiv bronxit rivojlanishining xavf omillaridan biri hisoblanadi. SHuningdek, balg‘amning hujayra tarkibini mikroskopik baholashda muhim rol o‘ynaydi, eozinofillarning ko‘paygan konsentratsiyasini aniqlash dastlabki bosqichlarda obstruktiv bronxitning qaytalanishini aniqlash va tashxislash imkonini beradi.
    Сардор Кулдашев , Лола Мухаммадиева , Natalya Belix, Saodat Ruzmetova, Saodat Umarova
    33-35
    76   25
  • Ўтказилган текширишларда ошқозон ширасида мочевина миқдорининг камайиши анемия оғирлик даражасига боғлиқ эканлиги кузатилди. Енгил даражадаги анемияда ошқозон ширасида мочевина миқдори соғлом болаларникига қараганда 54,2%, ўрта оғирликдаги анемияда -68 %, оғир даражадаги анемияда эса -80% ҳолларда камайганлиги аниқланди. Комплекс даво муолажалари ўтказилгандан сўнг ошқозон ширасида мочевина миқдори анемия оғирлик даражасига мос ошганлиги кузатилди.
    Гулсара Қудратова , Зилола Холмуродова
    36-41
    66   16
  • Maksim Lim , Nikolay Volodin, Nurali Shavazi , Vyacheslav Lim
    42-45
    119   23
  • Gulshod Mardieva , Jahongir Ashurov, Bekzod Baxritdinov, Golib Yakubov
    46-49
    111   27
  • Xushnud Mahmudov , Nargiza Axmedjanova, Ismoil Axmedjanov
    50-53
    48   15
  • R Muxamadiev , U Saydaliev
    54-55
    45   12
  • R Muxamadiev, L Raximova
    56-57
    53   22
  • Yuldash Musaev , Gulmira Datxaeva , Gulmira Bektenova, J Zhumabekov, A Dosanova, Farida Kayipova
    58-60
    85   22
  • Yuldash Musaev , Gulmira Datxaeva , Gulmira Bektenova, J Jumabekov, F Dosanova, Farida Kayipova
    61-62
    73   21
  • Yuldash Musaev , Gulmira Datxaeva , Gulmira Bektenova, J Jumabekov, A Dosanova, F Kayipova
    63-64
    79   18
  • Andrey Nalyotov, Nataliya Svistunova
    65-67
    98   23
  • Эрта ёшдаги болаларда хазм килиш тизими аъзолари функционал бузнлишлари куп кузатилади. Тадкикот максади: ошкозон-ичак тизими функционал бузнлишлари булган болаларнинг клиника лаборатор кузсатгичларини бахолаш. Тад ки котта ошкозон-ичак тизими функционал бузнлишлари булган 30 нафар бола танлаб олинди. Функционал бузилиш турини хисобга олган холла болалар шартли III гурухга булинди: I гу-рухни 10 нафар функционал ич коти ши булган бола, II гурух 10 нафар функционал ич кстиш билан булган бола, III гурухни ичак санчиклари булган 10 нафар бола ташкил этди. Барча гурухлаги болаларда кон. сийдик, ахлат ва объектив тахлиллар утказилди. Шундай килиб ичак санчиклари билан кечувчи ошкозон-ичак тизими функционал бузнлишлари нисбатан уткир ва огрикли ксчади ич коти ши ва ич кстиши билан ксчадиган бузи-лишларга нисбатан.
    И Давлатова, Б Юлдошев
    12-15
    123   26
  • Тизимли яллигланишга жавоб синдромы - бу организмнинг химоя жавоо реакцияси оулиб. яллигланиш-ни чакирган агситни (инфекция, жарохат, куйиш, туки малар некрозы ва хоказо) йук килишга каратиган. Бу жавобиинг огирлик даражаси жарохатнинг улчамларига боглик. Ушбу изланиш, тизимли яллигланишга жавоб синдромини, уткир панкреатитда ривожланадиган аъзолар етишмовчилигининг мустакил предикторы сифити-да бахолаш максадидида олиб борилган. Бунинг учуй бсмор ши фо хон а га сткизылганидан 24 соат ичида ва органлар етишмовчилиги ривожланмасдан олинган кУйидаги клиник ва лаборатор параметрлар Урганилди: тана харорати. юрак уришлари сони, нафас олишлар сони ва конда лейкоцитлар микдори. Тизимли яллигланишга жавоб синдроми аникланиши ва аъзолар етишмовчилигининг ривожланиши билан узаро богликлигн урганилди.
    М Мухаммадиев, А Авазов, Х Самиев, Ш Джумагелдиев
    47-51
    166   20