Мазкур мақола Япония маданияти ва япон тилига бағишланган бўлиб, бугунги кунда замонавий тилшуносликда халқларнинг дунё манзараси ва тил манзараси масалалари бўйича тадқиқотларга бағишланган. Турли тиллар ва маданиятлар, хусусан, япон тили ва маданияти бўйича мазкур масалаларнинг ўрганилиши юзасидан кўплаб фактик материал тўпланган. Шу билан бирга, ҳар бир тил ва маданият бўйича алоҳида олинганида қайси омил етакчи бўлиши ҳақида, яъни қачон тил инсонлар ахлоқига таъсир қилиши, ёки аксинча, қайси ҳолатда тил хусусиятлари ҳаёт шарт–шароитларидан келиб чиқиши масаласида ҳам аниқ бир қараш йўқ. Дунёнинг япон тили манзарасини тадқиқ этиш масаласи борасида илк қадамлар ташланмоқда, аммо бу йўналишда ҳам турлича ёндашувлар юзага келганлиги ҳақида батафсил ёритилган.
Maqolada til va madaniyat o'rtasidagi munosabatni hisobga olgan holda sifat sifatlarini taqqoslash darajalarini o'rganishga yangi yondashuv bo'yicha materiallar keltirilgan.
Mualliflar amaliy mashg‘ulotni o‘tkazish bo‘yicha o‘z tajribalari bilan o‘rtoqlashadilar, unda grammatik material S. Yesenin she’rlarida shoir dunyoqarashi va uning dunyoning lingvistik rasmini aks ettiruvchi sifat sifatlarining qiyoslash darajalaridan foydalanish asosida ko‘rib chiqildi.
Бундан атиги бир неча йил олдин Хитойда қандай фантастик асарлар мавжудлиги ҳақида тўлиқ маълумотлар йўқ эди. Осмон остидаги давлатнинг ўз фантастикаси борлигини Хитойдан ташқарида жуда камчилик биларди. Ёзувчи Лю Цисин дунё саҳнасига чиққанда ҳаммаси ўзгарди. 2014 йилда унинг “Уч жисм муаммоси” асари инглиз тилига таржима қилинди ва тез орада Ғарбда машҳурликка эришди. Лю Цисин 1966-1976 йиллардаги маданий инқилоб даврида вояга етади ва бу воқеалар унинг дунёқарашига таъсир ўтказмай қолмайди. Кўплаб репрессия ва таъқиқлар даврида Хитойда Ғарб адабиёти намуналарини ўқиш таъқиқлаб қўйилган эди. Лекин бу ёш Люга яширинча Жюл Верн, Артур Кларк, Айзек Азимов, Джордж Оруэлло каби ижодкорлар асарлари билан танишишга тўсқинлик қилмади. Лю Цисин шундай дейди: “Ижодимга энг катта таъсир ўтказган ёзувчи Артур Кларкдир. Унинг “Фазовий Оддисея” асари мен учун илмий фантастик тасаввур ва тафаккурнинг кенглигини очиб берди. Кларк шунингдек илмий фантастика қандай қилиб, ҳаёлий дунё яратиши мумкинлигини кўрсатиб берди”. Цисин муҳандислик таълимини олди. Лю хитой фантаст ёзувчиси Лао Ше ижодидан таъсирланиб, ўзини ёзувчи сифатида синаб кўради. Қисқа вақт ичида унинг илмий фантастика йўналишидаги асарлари нафақат Хитойда балки, Ғарбда ҳам машҳурликка эришди. Мазкур мақолада адабиёт жанрларидан бири бўлган фантастика жанрига Хитой фантаст ёзувчиси Лю Цисин мисолида муносабат билдирилган. Фантастика бўйича турли хил фаразларнинг мавжудлиги, замонавий хитой адабиётида фантастика жанрининг бошқа йўналишлардан фарқли жиҳатлари, фантаст ёзувчилар сирасига кирган ва жаҳон адабиётида тан олинган ёзувчи Лю Цисин ижоди ҳамда унинг “Уч жисм муаммоси” асарининг моҳияти талқин қилинган. Тадқиқ этилган маълумотлар орасида фантастика тушунчаси таркибида асосий вазифани бажарган мифология ва унинг таркибий кўринишлари, хусусиятлари, ўзига хосликлари ва муаммолари ҳақида маълумотлар баён қилинган ва асослаб берилган. Адабиётшуносларнинг фикрлари ва илмий ёндашувларига мулоҳазалар берилган.
Talabalarning mustaqil ishlashi, muammoli metodlar, oʼquv materialini oʼzlashtirish, imkoniyatlaridan foydalanib erkin fikrlash va dunyoqarashini shakillantirish.
The paper examines linguacultural characteristics of English and Uzbek fairytales. The relevance of the study is determined by great interest of linguistic science to the issues of national and cultural specificity of folk texts, which is caused by peculiarities of historical development, beliefs, traditions and customs of people. The objective of the study is to reveal traditional and cultural characteristics of the English and Uzbek tales by means of their linguacultural analysis which is based on the plots of the similar fairytales in two languages. This paper is divided into two sections. The first section examines linguacultural features of the literary tales in two languages. They are characterised by the variety of lexical and stylistic means and a diversity of characters and plots. The second section gives an overview of differences and similarities of fairytales of two different western and eastern cultures. The results of the investigation can be effectively used for a further profound comparative analysis of sociolinguistic and linguacultural features of English and Uzbek tales.
Фразеологик иборалар халқ оғзаки ижодиётининг маҳсули бўлиб, халқнинг асрий ҳаёти, дунёқараши,ўткир фикрлари, панд –насиҳатлари асрдан-асрга сайқаллашиб, авлоддан авлодга мерос бўлиб келмоқда. Фразеологик ибораларда нутқ таъсири кучайтирилиб халқ томондан ўзлаштирилиб, инсонлар онгига чуқур сингиб кетган бўлиб, халқнинг урф-одатлари, анъаналари, маданияти ва тарихи акс этирилгандир. Халқ кундалик ҳаётида фразеологик ибораларни ҳам кўп қўллайди, айниқса ёзувчилар, адабиёт-шунослар, шоирлар ибораларни ўз ўрнида ишлатиб,ўз асарлари билан ўқувчиларни ўзларига жалб қилиб келмоқда . Доно фикрни, ўткир хақиқатни, теран мазмунни ўзида мужассам этган фразеологик иборалар нутқимизнинг экспрессив (яъни, таъсир этувчи, ҳис-ҳаяжон уйғотувчи) воситалари орасида энг таъсирчан, кишини уйлашга,фикр мулоҳаза юритишга беихтиёр мажбур қилувчи кучга эгадур. Хитой тилидаги 熟语 shuyu фразеологик ибораларга - 成语 chengyu-турғун бирикмалар; 谚语 yanyu-мақоллар; 俗语 suyu( 俗话 suhua)-маталлар; 格言 geyan-ҳикматли сўзларлар; 歇后语 xiehouyu-ишора, охиргача айтилмаган сўз, яъни топишмоқ шаклида келади ( 盲人骑瞎马 mang ren qi xia maкўр сўқир отга мингандек ; хатарлик); 惯用语 guanyongyu-қўп қўлланиладиган сўз бирикмалари, уч иероглифдан ташкил топган, одатда оғзаки нутқда кўпроқ ишлатилади (走后门 zou hou men –орқа эшикдан чиқмоқ; пора олмоқ, 吹牛皮 chui niu pi лоф урмоқ; катта гапирмоқ ) лар киради. 成语 chengyu- тилдан-тилга ўтиб сайқал топган панд-насиҳат руҳидаги чуқур мазмун, ихчам шакл, таъсирчан ифодага эга бўлган халқ ҳикматидир. Хитой тилидаги турғун иборалар ёзувда асосан 96% тўрт иероглифдан ташкил топган , 4% эса 3-14 та иероглифлардан ташкил топган бўлади. Хитой тили фразеологизмлари келиб чиқиши, тузилиши, семантик ва функционал рангбаранглиги билан ажралиб туради. Шунинг учун фразеологизмларни қийинчилик билан классификация қилинади .Мақолада хитой тили фразеологик ибораларини қандай классификация қилишни ўрганилади.
Ushbu maqolada qiyosiy tilshunoslik va madaniyatshunoslikning yangi sohasi, uning hajmi, obyektlari, maqsadlari va vazifalari ko‘rib chiqiladi. Ushbu yo‘nalish til va madaniyatni ona tili obyektivi orqali taqqoslaydigan tilshunoslik va qiyosiy tilshunoslik oralig‘idagi yo‘nalish hisoblanadi. Qiyosiy tadqiqotlarning asosiy printsiplari va tahlilga turli xil yondashuvlar aniqlandi. Tilshunoslik va Madaniyatshunoslik chorrahasida paydo bo‘lgan va tilda aks etgan va mustahkamlangan xalq madaniyatining namoyon bo‘lishini o‘rganadigan yangi bilim sohasi — lingvokulturologiya asoslarini ishlab chiqish. Madaniyat lingvistik shaxsning tafakkurini, til toifalari va tushunchalarini qanday shakllantirishi va tashkil qilishi, tilning asosiy funktsiyalaridan biri — madaniyatni yaratish, rivojlantirish, saqlash va tarjima qilish vositasi qanday amalga oshirilishi ko‘rsatilgan. XXI asr tilshunosligi.tilni nafaqat aloqa va bilish vositasi, balki millatning madaniy kodi sifatida ko‘rib chiqadigan yo‘nalishni faol ravishda rivojlantirmoqda. Ushbu yondashuvning asosiy asoslari V.Gumboldt, A.A.Potebni va boshqa olimlarning asarlari bilan asos solingan.
Мазкур мақола хитой тилида икки сонининг лингвомаданий семантикасига оид саналади. Хитой тилидаги сонларнинг такомилида буддизм, конфуцийчилик,Дао таълимоти, миллий маданият ва дунёқарашнинг таъсири ҳамда сонларнинг лингвомаданий хусусиятларини ёритиб бериш асос саналади. Қадимги Хитойда нумерологик сон ва рамзлар мутаносиблиги масаласини тадқиқ этиш орқали сонларнинг хитой дунёси лисоний манзарасида тутган ўрни ва аҳамиятини ўрганиш бугунги кундаги долзарб масалалардан ҳисобланади.