Кафка услубидаги модернистик қарашлари орқали юзага келган қаҳрамоннинг руҳий изоляцияси азоби ва гуноҳкорлик туйғуси тасвири мақолада кенг ёритилган
Мазкур мақола Янги давр Вьетнам новелласининг шаклланиш ва ривожланиш тамойилларига асосланган. Унда биз XX аср бошларида Вьетнам новелласи, хусусан, Фам Зюи Тон қаламига мансуб бир нечта новеллаларнинг ўзига хос жиҳатларини кўришимиз ҳамда ёзувчи ижодида янги йўналишлар билан яқиндан танишишимиз мумкин. Шунингдек, новеллаларни таҳлил қилиш жараёнида, ёзувчи ҳар бир асари орқали Вьетнамнинг маънавий ва маданий қадриятларини, анъаналарию урфодатларини чиройли ва моҳирона тасвирлашга ҳаракат қилганлиги яққол кўзга ташланади. Адабиий алоқалар фаол ҳаракат қилаётган шароитда ҳар бир халқ, ҳар бир миллат учун таъсирлар можаросида ўзлигини сақлаб қолиш ўта муҳим масаладир. Чунки ана шундай умумжаҳон адабий алоқалар таъсири натижасида Вьетнам новелласига Ғарбда пайдо бўлган адабий йўналишлар ва оқимлар бадиий тафаккур доирасида катта таъсир кўрсатди. Шу аснода XX аср иккинчи ярмида ижод қилган Вьетнам ёзувчиси Фам Зюи Тон замонавий оқим ва бадиий ифода услубларидан оқилона фойдаланган ҳолда Вьетнам халқининг ўзига хос дунёқараши, миллий хусусиятлари, турмуш тарзи, қадриятлари ҳаттоки диний ўй-фикрларининг аҳамиятли жиҳатларига мутаносиб бўлган янги ҳикоя ва новеллалар яратган илк ёзувчилардан бири ҳисобланади. Ушбу мақолада Фам Зюи Тоннинг бир нечта ҳикоялари мисоллар ёрдамида таҳлил қилинган. Таҳлилга тортилган барча мисоллар ижодий метод ва йўналишларнинг хилма-хиллиги ҳамда ижодкор услубининг ўзига хослигини янада очиб беради. Зеро, ҳар бир асарда тасвирланган ҳаёт манзаралари, инсонлараро муносабатлар, уларнинг диологлари, шунингдек, ёзувчининг ўзига хос бадиий услуби жуда табиий ҳамда самимийлиги билан ажралиб туради. Янги давр Вьетнам новелласининг шаклланиш ва ривожланиш тамойилларини ўрганиш бизга ўша давр, яъни ХХ аср биринчи яримида Вьетнам адабиётидаги ўзгаришлар, адабий жараёндаги янгиланишлар, анъанавий реализм ва романтизмнинг ўзгача тус олиши, янги кўринишлари ва тамойилларини аниқлашга, тушунишга, ҳамда уларни бир-биридан ажрата билишга ёрдам беради, адабий муҳитни тасаввур қилишга имкон яратади.
Миллий адабий меросни қўлёзма ва тошбосма манбалар ҳамда архив ҳужжатлари асосида ҳар тарафлама чуқур ўрганиш, илмий тадқиқ этиш, ундан жамият маънавиятини юксалтириш йўлида фойдаланиш бугунги кунда адабиётшуносликнинг ҳар қачонгидан ҳам долзарб вазифаларидан бирига айланди. Зеро, “Бирон-бир жамият маънавий имкониятларини, одамлар онгида маънавий ва ахлоқий қадриятларни ривожлантирмай ҳамда мустаҳкамламай туриб ўз истиқболини тасаввур эта олмайди”.
Бугун, айниқса, XIX аср охири XX аср бошларидаги адабий жараённи, бу даврда яшаб фаолият кўрсатган, миллатни юксак маданият ва маърифатга тарғиб этган маърифатпарвар ижодкорлар меросини ўрганиш айрича аҳамиятга эга. Бинобарин, “...жамият тараққиётининг асоси, уни муқаррар ҳалокатдан қутқариб қоладиган ягона куч – маърифатдир. Асримиз бошида Туркистонда кечган воқеаларни бир эсланг. Нега бу ўлкада ўша йиллари маърифатчилик ҳаракати ҳар қачонгидан ҳам кучайиб кетди? Негаки, чор Россияси асоратига тушиб қолиб, буткул таназзулга юз тутган ўлкани уйғотишга, халқнинг кўзини очишга фақат маърифат орқалигина эришиш мумкин эди”
Шу жиҳатдан, миллий уйғониш даври ўзбек адабиётининг йирик намояндаси, шоир ва адиб, адабиётшунос ва мутаржим, муаррих ва этнограф сифатида ўзидан бой мерос қолдирган, хаттотлик ва журналистик фаолияти билан миллий маънавият ривожига улкан ҳисса қўшган, замонасининг машҳур табиб-ҳакимларидан бири сифатида эл дардига малҳам бўлган серқирра истеъдод соҳиби Зокиржон Холмуҳаммад ўғли Фурқат ижодиётини, айниқса, шоир ҳаётининг ўн саккиз йили кечган хориждаги даврини илк манбалар асосида тадқиқ этиш муҳим аҳамиятга эга.
Фурқатшуносликда шоир ҳаёти ва ижодий фаолиятининг хориждаги даври ҳақида мулоҳаза билдирилган тадқиқотлар муайян даражада мавжуд. Шунга қарамай, уларни таҳлил этиш натижалари бу борада қилиниши зарур бўлган ишлар кўп эканлигини кўрсатади.
Бу ҳақдаги энг дастлабки маълумот Исмоилбек Гаспрали муҳаррирлигида нашр этилган “Таржимон” газетасининг 1896 йил 18 август 32-сонида учрайди. Газетадаги “Кошғар” сарлавҳали хабар-мақолада Фурқат машҳур ўзбек шоири ва сайёҳи сифатида эътироф этилади. Унинг Ёркент маданий ҳаёти ҳақидаги публицистик мақоласи хусусида мулоҳаза юритилади. Хабар-мақола, жадид матбуотининг Фурқат ижодига муносабатини ўрганишда муҳим аҳамиятга эга.
XX аср бошида Оренбургда нашр этилган “Шўро” журнали ва унинг Туркистон жадидчилик ҳаракатида тутган мавқеи мутахассисларга аён. Мазкур журналнинг 1909 йил 1-сонидаёқ Фурқатнинг “Мухаммас Муҳаммад Худоёрхон тилидан” асари тўла ҳолда эълон қилиниши шоир ижодиётига жадид мутафаккирларининг катта қизиқиш билан қараганлигини кўрсатувчи яна бир муҳим далилдир
Шу пайтгача Фурқатнинг чет эллардаги ҳаёти ва ижоди у ёки бу даражада тадқиқ этилган бир қанча мақолалар тўпламлари 5 , рисолалар 6 , танқидий-биографик очерк 7 , услубий қўлланма 8 ҳамда монографик асарлар 9 яратилди. Мазкур тадқиқотларда Фурқат ҳаёти ва ижодий фаолиятининг хориждаги даврини ўрганиш жиҳатидан муайян ютуқлар қўлга киритилди. Бизнингча, уларда эришилган илмий натижаларни қуйидагича тасниф этиш мумкин:
1. Ўша пайтдаги сафар йўллари йўналиши асосида Фурқатнинг чет элларга қилган саёҳати маршрути белгиланди 10 .
2. Шоирнинг хориждаги ҳаёти ва ижодий фаолиятига оид янги манбалар аниқланиб, илмий муомалага киритилди, тадқиқ ва таҳлил этилди 11 .
3. Фурқат чет элларда ёзган бир қанча асарларнинг илмий таҳлили амалга оширилди 12 .
4. Шоирнинг хорижга кетиш ва юртга қайта олмаслик сабаблари ҳақида турлича мулоҳазалар билдирилди.
Кўриниб турибдики, адабиётшуносликда Фурқат ҳаёти ва ижодининг хориждаги даврини илмий ўрганиш борасида муайян ютуқлар қўлга киритилган. Лекин, мазкур тадқиқотларнинг аксарияти учун, хусусан, шўро замонида яратилган илмий ишлар учун хос бўлган, яққол кўзга ташланиб турадиган ва асл моҳиятга кўпда мувофиқ келавермайдиган бир хусусиятни ҳам айтмасликнинг иложи йўқ. Бу ҳам бўлса, деярли ҳар бир шеър, ҳар бир асар талқинида коммунистик мафкура талаблари асосидаги ёндашувнинг, шоирни ўзи яшаб турган тузумдан норози, жабрдийда қилиб кўрсатишга, уни сунъий равишда динга, диндорларга қарши қўйишга уринишнинг очиқ сезилиб туришидир. Шунинг ўзиёқ бу асарларни янгича тафаккур асосида қайта баҳолаш, уларни биринчи навбатда бадиият намунаси сифатида тадқиқ этиш ва адабиётимиз тарихида тутган ўрнини белгилаш нечоғлик долзарб вазифалардан эканлигини кўрсатади.
Мазкур тадқиқотларда эришилган илмий натижаларни заррача камситмаган ҳолда, таъкидлаш жоизки, уларда Фурқат ҳаёти ва ижодининг хориждаги даврини ўрганишда муҳим аҳамиятга эга бўлган қуйидаги масалалар етарлича ўрганилмаган:
1. Фурқатнинг хорижга кетиш ва юртга қайта олмаслик сабаблари.
2. Шоирнинг чор Россияси мустамлака сиёсатига муносабати.
3. Фурқатнинг хорижда ёзилган айрим асарларининг илмий таҳлили (Масалан, “Қавоиди Чин ва умуроти сиёсий”, “Рус аскарлари таърифида”, “Масарратнома” ва ҳ.қ.).
4. Шоирнинг ҳар бир хорижий мамлакатда қанча муддат бўлганлиги.
5. Фурқатнинг чет элларда ёзган асарлари матний тадқиқи.
Қуйидаги масалалар эса мутлақо ўрганилган эмас:
1. Фурқатнинг Араб мамлакатларида яшаган даврида яратилган диний-маърифий мавзудаги асарлари (“Ҳажнома” ва шу йўналишдаги шеърлари);
2. Хорижда ёзган асарларининг илк манбалар билан муқоясаси;
3. Шоир ҳаёти ва ижодига чет эллик олимларнинг муносабати;
4. Фурқат асарларининг хориждаги нашрлари таҳлили.
Ушбу илмий иш мавзуси мазкур муаммоларни ечиш йўлидаги интилиш эканлиги билан ҳам долзарб ҳисобланади.
Maqolada milliy adabiyotimiz rivojiga munosib hissa qo‘shgan Elbekning hikoyanavislik mahorati haqida mulohaza yuritilgan. Ijodkor ning “Maorif va o‘qitg‘uvchi”, “Yer yuzi” kabi jurnallarda nashr etilgan, joriy nashrlarda uchramaydigan “Qishloqqa sayohat”, “Kelgusining quy oshi”, “Kuzatishda”, “Yangi turmush izlovchi”, “Moshoqchi Erbo‘ta”, “Jadidchi Qoravoy” kabi hikoyalari tahlil etilgan. “Qishloqqa sayohat” hikoyasida xarobaga aylangan qishloq va buning sabablari, “Kelgusining quyoshi” hikoyasida tunda kitob o‘qiyotgan bola, “Kuzatishda” hikoyasida yangi jadidlar maktabida o‘qib, otasining e’tiroziga uchragan farzand, “Yangi turmush izlovchi” hikoyasida yangi, yengil hayotni sevuvchi Qahhorxo‘janing hayoti, “Moshoqchi Erbo‘ta” hikoyasida boylar qo‘lida ishi yurishmagan Erbo‘ta ning turmushi, “Jadidchi Qoravoy” hikoyasida esa bir savdogar boyning o‘g‘li Qoravoy haqidagi fikrlar tahlilga tortilib, ilmiy xulosalar chiqarilgan.
Imagery is a literary device (i.e. a writing technique) that uses descriptive language to create a mental image of a place, idea, or experience. It appeals to the reader's senses (sight, sound, touch, taste, and smell). We consider imagery as a tool used by writers to fully engage the reader in the story. It can evoke certain feelings or emotions. make us sympathize with a character, or let us experience the world from a character's point of view.
“Nazm bo‘stoni” ruknining ushbu kitobida ulug‘ shoir va adib, zamonasining adabiyotshunos va elshunos olimi, mohir xattot va “Zubdat ul-hukamo” (“Hakimlarning sara-si”) degan e’tirofga sazovor hakim Zokirjon Xolmuhammad o‘g‘li Furqat (1859–1909) ningturli lirik janrlardagi asarlaridan namunalar o‘rin olgan. Shoirning ushbu to‘plamga kirgan she’rlarida muhabbat va hayot falsafasi, ijodkorning ijtimoiy-siyosiyvoqyelikka munosabati va ilmu ma’rifat mavzulari teran mazmun va go‘zal badiiy shakl uyg‘unligida talqin etilgan. Ushbu nazmiy guldasta she’riyat muhiblariga manzur bo‘lishiga ishonamiz.
Диаспора адабиёти замонавий адабиётшуносликнинг энг долзарб масалаларидан бири бўлиб, мазкур йўналишда ёзилган асарлар ўзига хос спецификалар асосида таҳлил қилиниш заруратини кўрсатади. Мазкур тадқиқотда диаспорада ижод қилувчи ёзувчиларнинг бадиий асарлари ўрганилиб, уларнинг умумий жиҳатлари тадқиқ қилинди. Тил ва маданият тўқнашуви, биографик метод тамойиллари ҳамда замон ва макон мутаносиблиги диаспора адабиётининг учта асосий хусусияти ҳисобланади. Илмий манбаларда “диаспора” ва “экспатриант” синоним тушунчалар сифатида келтирилади, аммо мазкур терминлар моҳияти жихатидан бир-биридан фарқ қилиши мисоллар ёрдамида изоҳланган. Афғонистонда туғилган америкалик ёзувчи Холид Ҳусайний ижодини айнан мазкур диаспора адабиёти спецификаси нуқтаи назаридан таҳлил қилинса, ёзувчи асарларининг бадиий ўзига хослиги намоён бўлади. Тадқиқот объекти сифатида ёзувчининг “Шамол ортидан югуриб”, “Минг қуёш шуъласи” ва “Тоғлар ҳам садо беради” романлари танланган бўлиб, ушбу романлар тадқиқотчи томонидан ишлаб чиқилган диаспора адабиётининг учта асосий хусусиятлари асосида таҳлил қилинади. Шу билан биргаликда диаспора адабиётида тил бирламчи хусусият эканлигини назарда тутган ҳолда, бошқа тадқиқотлардан фарқли ўлароқ Афғон диаспора адабиёти ёзувчилари икки категорияга яъни инглиз тилида ва форсийда ижод қилувчиларга ажратилди. Инглиз тилида ижод қилувчи Холид Ҳусайний асарларида тасниф этилган диаспора хусусиятларини инобатга олган ҳолда, ёзувчи миллати ва ватанининг муаммоларини умумбашарий даражада тасвирлайди ҳамда афғонлар ҳам бошқа миллат вакиллари сингари тинчлик ва фаравонлик исташларини бадиий чизгилар асосида исботлайди. Шунингдек, ёзувчи ижодида шарққа хослик етакчилик қилишини инглиз тилида ёзилган асарларида араб, форс ва туркий тил намуналарини салмоқли қўллаши билан баҳолаш мумкин. Эътиборли тамони шундаки, ёзувчи шарқ алломаларининг фикрлари ва шоирларининг байтларини қўллаши билан асар руҳиятини шарқона пафосга кўтара олади, бу ўз ўрнида инглиз тилини била туриб ўз маданиятидан бебаҳра вояга етаётган диаспора вакилларининг отабоболари қандай буюк тамаддун иштирокчилари эканлигига ишора қилади.
Ushbu maqolada o‘zbek bolalar adabiyotining yirik namoyandasi yozuvchi Xudoyberdi To‘xtaboev asarlari tahlilga tortilgan bo‘lib, ularda o‘smir ruhiyati ifodasi, shuningdek, bola ruhiyatini tasvirlar ekan, unda yozuvchi biografiyasining qay darajada ishtirok etishi masalasiga ham batafsil to‘xtab o‘tilgan. Aslida, Har qanday badiiy asarda qaysidir darajada yozuvchining biografiyasi aks etishi tabiiy. Zero, yozuvchi asar yozar ekan, uning hayoti davomida duch kelgan voqealari hamda kechirgan his-tuyg‘ulari o‘sha asarda muhrlanib boradi. Biz yozuvchi Xudoyberdi To‘xtaboyev asarlari tahliliga to‘xtalar ekanmiz, ularda, avvalo, yozuvchining hayot yo‘li, xarakteri (tabiati) aks etishini ko‘ramiz.
Shuningdek, maqolada bugungi o‘zbek bolalar adabiyotidagi bosh muammo – bola tarbiyasida uning ruhiyati birlamchi ekanini badiiy asarlar misolida yoritib berildi. Bolalar uchun yozigan badiiy asar bola ruhiyatining in’ikosi ekani ta’kidlangan.
Maqolada tilshunoslikning yangi zamonaviy yutug‘i kontseptsiya nazariyasi bo‘lib, “aniq reallikdan mavhum idealga, kontseptsiya (hodisalar) hodisasidan (konseptus) mohiyatiga qadar fenomenologik qisqarish usuli bilan tavsiflanadi. kontseptsiya (kontseptsiya). Rus shoir va yozuvchilari ijodini filologik va kontseptual tahlil qilishda kontseptsiyalarni, ularning aqliy xususiyatlarini hisobga olgan holda muallifning o'z xalqining tabiati, uning ma'naviy boyligiga mansubligini tushunishning yangi qirralarini ochishga yordam beradi. tadqiqotchilar “xalq yozuvchisi (shoir)” tushunchalariga ob’ektivroq munosabatda bo‘ladilar. "adabiyot va san'atda milliylik"
Maqolada zamonaviy ta'lim va zamonaviy pedagogik tizimlar ko'rib chiqildi. Ushbu tizimlar o'qituvchilarning kasbiy va pedagogik tayyorgarligiga yangi talablar qo'ydilar. Zamonaviy o'qituvchi ta'lim sifatini ta'minlashga, mustaqil ravishda bilim oladigan, yangicha fikrlaydigan va olgan bilimlarini real hayotda qo'llay oladigan talabalar shaxsini rivojlantirishga hissa qo'shishi kerarligi bilan ajralib turadi. Tajribali va malakali o'qituvchini tayyorlashda jahon tillari birinchi o'rinda turadi. Kompetentsiyaviy yondashuv sharoitida oliy ta'lim tizimining faoliyati va rivojlanishi samaradorligini belgilovchi omillar biri bu zamonaviy ta'lim muhitidir. Uning nafaqat gumanistik yo'nalishini, balki innovatsion tabiatini ham ta'minlash muhimdir. Bunday ta'lim muhitining shakllanish darajasiga qarab, mamlakatning barcha ta'lim muassasalarini pedagogika fanining so'nggi yutuqlariga yo'naltirilgan an'anaviy va innovatsion muassasalarga bo'lish odatiy holdir