Мазкур мақолада турк фразеологизмлари ҳақида сўз юритилиб, унинг айнан “baş” компоненти иштирокидаги фразеологизмлар турига урғу берилган. Кўзланган асосий мақсад “baş” компоненти иштирокидаги соматик фразеологизмларнинг семантикасини ўрганиш, уларнинг оғзаки ва ёзма нутқда қўлланилишини таҳлил қилиш. Мазкур мақсадни амалга ошириш учун фразеологизмлар борасидаги илмий адабиётлар билан танишиш; турк тилидаги соматик фразеологизмларга оид илмий ишларни ўрганиш; мавзуга доир манбаларни топиш ва материалларни тўплаш; “Baş” компонентли соматик фразеологизмларни семантик таҳлил қилиш; таҳлил натижалари юзасидан хулосалар бериш каби вазифалар белгиланган. Мақолада лексик-семантик ва концептуал таҳлил методларидан фойдаланилган. Мавзунинг ўрганилганлик даражаси ёритилган қисмда бир қатор эътиборга молик илмий ишлар шарҳланган. Мақолада тил жамият аъзолари ўртасида алоқа вазифаси бўлиб, инсоннинг фикрини оғзаки ҳамда ёзма равишда баён қила олиш, ўз ички кечинмаларини ифодалаш воситаси бўлиб хизмат қилиши, ҳар бир инсон ўз фикрларини баён этар экан, уни янада жозибалироқ ва мазмунлироқ бўлиши учун бир қатор усуллардан фойдаланиши ҳақида сўз боради ва бундай усуллар қаторида иборалардан фойдаланиш усули самарали эканлиги таъкидланади. Фразеологизмлар тилнинг ёзма ва оғзаки нутқини бойитишга, фикрни тўлдириб янада тушунарлироқ тарзда баён этилишига хизмат қилади деб уқтирилади. Ишни турк тилидаги “baş” компоненти иштирокидаги фрезологизмлар 217 та ибора мавжудлиги қайд этилган бўлиб, улар маъноси, тузилиши ва таркибига кўра бир-биридан фарқланиши ҳақида фикр билдирилган. Турк оғзаки ва ёзма нутқида энг кўп қўлланиладиган ибораларнинг таҳлили берилган. Таҳлил натижасида “baş” компоненти иштирокидаги фразеологизмларни турли ҳолатларда қўллашимиз мумкинлиги аниқланган. Булар ичида энг кўпи муаммоли вазиятларда ишлатилувчи иборалар деб қаралган, тадқиқот давомида бу тур иборалар сони 65 та деб кўрсатилган. Шу билан бирга жисмоний ҳолат (29 та), ўзаро ҳурмат (17 та), асабийлашиш давомида (14 та) ҳамда етакчилик қилиш (14 та) жараёнларида ҳам “baş” компонентли иборалардан фаол фойдаланилади, деган хулоса берилган.
Тадқиқот объектлари: куёнлар, висцерал-ишемик шок, метаболизм, митохондриялар, сукцииасол, сукцивил.
Ишнинг мақсади: висцерал-ишемик шок патогенезининг асосий меха-низмларига таъсир этиш учун йўналтирилган янги гемокорректорлар сук-цинасол ва сукцивил самарадорлигини ўрганиш.
Тадкиқот усули: физиологик, биокимёвий, биофизик, статистик.
Олинган иатижалар ва уларнинг янгилиги: висцерал-ишемик шокда кузатиладиган гемодинамик кўрсаткичлар, кислота-ишқор мувозанати, кар-бонсув-фосфор алмашинуви кўрсаткичлари, жигар функционал ўзгаришлари, токсемия ҳолатларига комплекс равишда баҳо берилган. Висцерал-ишемик шокда организмнинг мстаболик статусный аниқ ифода этувчи тскшириш усуллари комплекси ишлаб чиқилган. Илк бор янги полифункционал гемокорректорлар сукцииасол ва сукцивилнинг висцерал-ишемик шок ҳолатида гемодинамик ва метаболик кўрсаткичлардаги ўзгаришларни йўқотишдаги самарадорлиги ўрганилган.
Амалий аҳамияти: Висцерал-ишемик шокда жигар хужайралари энергетик мстаболизми бузилишининг аҳамияти тўғрисидаги гипотеза тас-диқланган. Гипоксия ва токсемия билан асоратланган экстремал ҳолатларда энергияга бой бирикмалар таъминотчилари (сукцииасол) ва жигар митохон-дрияларининг электронтранспорт функцияси корректорлари сифатида (сукцивил) янги комплекс кон ўрнини босувчи воситаларнинг самарадорлиги ис-ботланган.
Татбик этиш даражаси ва иктисодий самарадорлиги: янги қон ўрни-ни босувчи воситалар сукцииасол ва сукцивилнинг висцерал-ишемик шок-даги самарадорлигини кўрсатувчи иатижалар, уларни тиббиёт амалиётида висцерал-ишемик шокни комплекс даволаш таркибига киритишга тавсия қилиш имконини беради.
Қўлланиш (фойдаланиш) сохаси: тиббиёт.
Мақолада Ўрта асрлардаги араб ва арабийнавис олимларнинг аруз илмига бағишланган тадқиқотларининг тадрижий таҳлили берилади. Жумладан, аруз илмининг асосчиси Халил ибн Аҳмад яратган аруз тизимидан бошлаб, унинг издошлари томонидан арузшуносликни шакллантириш ва такомиллаштириш тамойиллари кўрсатиб берилган. Халил ибн Аҳмаддан сўнг яратилган аруз назариясига оид илк манбалар Абул Ҳасан ал-Ахфаш ва Абу Исҳоқ аз-Зужаж асарлари ҳисобланади. Х асрдан бошлаб ёзилган Ибн ‘Абду Раббиҳий, Абу Абдуллоҳ Хоразмий, Ибн Рашийқ Қайрований, Юсуф Саккокийларнинг машҳур энциклопедик асарларидан жой олган арузга оид қисмларида арузнинг назарий асослари чуқур ва батафсил тарзда баён қилинганлиги билан аҳамиятга эга. Аруз тизимини ўз ёндашувлари ва қарашлари билан муайян тарзда бойитган муаллифлардан Ибн ас-Саррож, Соҳиб ибн ‘Аббод, Ибн Жинний ва Маҳмуд Замахшарий каби филологларни аташ мумкин. Мавароуннаҳрлик аллома Абу Наср ибн Ҳаммод Жавҳарийнинг арузшуносликдаги ўрни барча арузга оид тадқиқотларда алоҳида қайд этилади ва олимга аруз илмининг ислоҳотчиси сифатида қаралади. XIII асрга келиб, арузни назмда баён этиш урфи бошланганлиги кузатилади. Шу жумладан, мумтоз даврнинг энг машҳур қасидаларидан “Ар-рисала ал-андалусийя”, “Қасида ал-Хазражийя”, “Қасида ал-Ҳусна” кабиларда аруз илмининг назарий асослари моҳияти қисқа ва қулай усулда ёритилган бўлиб, улар ушбу илмни яхши ўзлаштириш ва ёд олиш учун мўлжалланган эди. Мақолада таҳлилга тортилган Ўрта асрлар араб арузи назариясини тўлиқ қамраб олган манбалар орқали классик араб арузи тўғрисида тасаввур ҳосил қилиш мумкин.
Алишер Навоий лирик меросини ўрганиш ҳар бир даврда муҳим масала ҳисобланган.
Бироқ текстологик ўрганиш ўтган асрда кенг тус олди. Айниқса, “Хазойину-л-маоний” девонларини текстологик тадқиқ этиш ХХ аср 50-йилларида Ҳамид Сулаймон томонидан бошланган эди. Олим “Хазойину-л-маъоний” девонлари устида йирик тадқиқот олиб бориб, илмий аппаратлар билан таъминланган илк тўлиқ нашрини амалга оширди. Тадқиқотнинг кириш қисмида ана шу нашрнинг адабиётшунослигимизда тутган ўрни, унинг ўз давридаёқ катта эътирофларга ва эътирозларга сабаб бўлиш омилларини аниқлаш масаласига
ойдинлик киритиш лозимлиги кўрсатилган. Тадқиқотнинг ўз олдига қўйган мақсад ва вазифаси эса йирик матншунос олимлар томонидан билдирилган илк нашр хусусидаги илмий фикрларни таҳлил қилиш ва ҳозиргача амалга оширилган бошқа нашрлар орасидаги ўрнини белгилашдан иборат. Ушбу нашр А. Ҳайитметов ва Н. Маллаевлар таъкидлаганидек, катта машаққатлар эвазига яратилди. Ҳ. Сулаймон куллиёт қўлёзмалари орасидан 20 та қўлёзма манбани ажратиб олди ва ўзаро муқояса қилиб, куллиёт таркиби, жанрлар таснифи, девонлар редакциялари ва уларнинг композицион қурилиш масалаларини аниқлади. Олим танлаб олинган қўлёзмалар ичидан Ленинградда инв. 55 рақам остида сақланаётган қўлёзмани ушбу нашр учун асос қилиб танлаган. Танқидий матн тайёрлаш ишлари 1962 йилда бошланиб, улардан “Ғаройибу-с-сиғар” ва “Наводиру-ш-шабоб” девонлари 4 та қўлёзма асосида тузилган. Қолган икки девоннинг танқидий матни эса олимнинг вафоти сабабли яратилмасдан қолган. Тадқиқот мақсадида илк нашрнинг танқидий матн вазифасини бажара олмаётгани таъкидланган. Мазкур тадқиқотдан кўзланган мақсадга тарихийлик, анализ ва синтез, абстрактлаштириш ва конкретлаштириш методлари орқали эришилган. Тадқиқотнинг муҳокама қисмида Ҳ. Сулаймон томонидан яратилган 4 девондан иборат куллиётнинг илк тўлиқ нашри қандай тамойиллар асосида яратилгани, унинг навоийшуносликнинг йирик ютуғи эканлиги, кейинги нашрлар тараққиётида тутган ўрни, шу билан бирга, ўз давридаёқ бир қатор танқидий мулоҳазаларга сабаб бўлиши муҳокама қилинган. Шу билан бирга, олимлар томонидан илк нашрга билдирилган фикрлар таҳлил қилинган. Хулоса қисмида бугунгача яратилган Навоий лирикаси нашрлари шу нашр асосида яратилаётгани, Ҳамид Сулаймон томонидан тузилиши бошланган ва бугунги кунда тугалланмасдан қолган танқидий матн яратиш зарурияти пайдо бўлгани, ушбу масаланинг ўз ечимини кутаётган долзарб масалалардан бири экани таъкидланган.
Jahon xalqlari matnshunosligida milliy adabiy merosni birlamchi manbalar asosida o‘rganishga bo‘lgan e’tibor har qachongidan ham kuchayib bormoqda. Qo‘lyozma manbalar tadqiqi, qaysi davrda yashagan bo‘lishidan qat’i nazar, shoir
yoki adib asarlarining asliyatga muvofiq (hech bo‘lmaganda unga yaqin) matnlarini tiklash imkonini beradi. Ishonchli matnni tiklamay turib, shoir ijodini adabiyotshunoslikning nazariy muammolari kesimida tahlil etib bo‘lmaydi.
Dunyo matnshunosligida qo‘lyozma manbalarni qiyosiy tahlil etish, ijodkor ilmiy biografiyasini yaratish, badiiy asar matni tarixini o‘rganish kabi ilmiy muammolar ustida tadqiqotlar olib borilmoqda. Ular sirasidan dunyo kutubxonalari bo‘ylab tarqalgan Sharq qo‘lyozmalari, jumladan, turkiy adabiyotning buyuk namoyandalari Alisher Navoiy va Bobur asarlari manbalarini o‘rganish doirasida katta tajriba, bilim hamda material to‘plandi. Olib borilgan keng tadqiqotlar matnshunoslikning nazariy asoslari yaratilishiga zamin bo‘lib xizmat qilmoqda. O‘zbek matnshunosligi mavjud ilmiy tajribalar negizida taraqqiy etib, mumtoz adabiy manbalarni o‘rganish borasida muayyan natijalarga erishdi va erishmoqda. Milliy adabiyot tarixida yorqin iz qoldirgan ijodkorlar adabiy merosini asliyat
asosida tadqiq qilish, qo‘lyozma va toshbosma manbalarni ilmdagi so‘nggi yutuqlarga tayanib o‘rganish manbashunoslik va matnshunoslikning ustuvor vazifalaridandir. Negaki, “...o‘zbek mumtoz va zamonaviy adabiyotini xalqaro miqyosda o‘rganish va targ‘ib qilish, ko‘pqirrali bu mavzuni bugungi kunda dunyo adabiy makonida yuz berayotgan eng muhim jarayonlar bilan uzviy bog‘liq holda tahlil etib, zarur ilmiy-amaliy xulosalar chiqarish katta ahamiyatga ega…” 1 . Shunga ko‘ra, Xorazm adabiy muhiti namoyandasi Mutrib Xonaxarob (1853–1923) lirik devoni manbalarining ilmiy-monografik tadqiqini amalga oshirish, shoir asarlari matn tarixini o‘rganib, ilmiy-tanqidiy matnini tayyorlash tamoyillarini ishlab chiqish dolzarb ekani ayon bo‘ladi.
Mutrib ijodini o‘rganish shoir hayotligidayoq boshlangan. Tabibiy “Majmuat ush-shuaroyi payravi Feruzshohiy” hamda “Majmuatu muxammasot ush-shuaroyi Feruzshohiy” majmualarida shoirning she’riyat va musiqadagi
yutuqlarini e’tirof etadi. Hasanmurod Laffasiyning “Xiva shoirlari va adabiyotchilarining tarjimayi hollari”, Bobojon Tarrohning “Xorazm shoir va
navozandalari”, Po‘latjon Qayyumiyning “Tazkirayi Qayyumiy” asarlarida ham shoir ijodi haqida qimmatli ma’lumotlar berilgan. Ijodkor adabiy merosi yuzasidan O. Sharafiddinov, M. Yunusov, N.M. Mallayev, Yu. Yusupov, M. Pirnazarov,
A. Abdug‘afurov kabi olimlar maqolalar e’lon qilgan. Ushbu maqolalarda shoir tarjimayi holi, asarlarining g‘oyaviy qamrovi va badiiyati, adabiy merosining mavzu va janr xususiyatlari yoritilgan. Lekin ularning aksarida shoir asarlari kommunistik
mafkura ta’sirida talqin etilgan. M. Pirnazarov Mutrib lirik merosining qo‘lyozma va toshbosma manbalari, mavzu ko‘lami, janr xususiyatlari, badiiy mahorati masalalarini o‘rgangan. Ushbu
tadqiqot o‘z davri uchun qimmatli ma’lumotlar bergan bo‘lsa-da, shoir ilmiy biografiyasini yaratish, ijodkor asarlarini matnshunoslikning nazariy muammolari kesimida tadqiq qilish, ilmiy-tanqidiy matnini yaratish kabi muammolar hanuz yechimini kutib turibdi. Shoir adabiy merosini o‘rganishda “Mutrib Xonaxarobiy (Risola majmua)” kitobi e’tiborga molik. Biroq bu she’rlar
matni to‘liq emasligidan tashqari, so‘zlarning o‘qilishida ham xatoliklar uchraydi. Ushbu o‘quv qo‘llanmada Muhammad Hasan Mutrib devonining O‘zR FA ShI asosiy hamda H. Sulaymon fondlarida saqlanayotgan 906/VII, 903/IV, 2679/II raqamli qo‘lyozmalari, shuningdek, qo‘lyozma bayoz, majmua va tazkiralardagi
turkiy she’rlari, Xiva Ichonqal’a Muhammad Rahimxon Feruz II muzeyida saqlanayotgan qo‘lyozma bayozlardagi she’rlari haqida ma’lumotlar berilgan.
Мазкур мақолада Миср Араб Республикасида юз берган ва ҳозирда “Араб баҳори” номи билан тилга олинадиган инқилобий давр ҳақида сўз боради. Бу давр муаммоларини ёритишда мақола ёзиш жараёнида Л.Л. Фитуни, Б.Г.Сейранян, А.О. Филоник, А.Д. Богатуровларнинг илмий тадқиқотларидан фойдаланилди. Маълумки, «Араб баҳори» Мисрда, шунингдек, Шимолий Африка мамлакатларида миллий хавфсизликни таъминлашда ёшлар сиёсати билан боғлиқ масалалари билан аҳамиятлидир. Сўз бораётган даврда Мисрнинг юқори сиёсий раҳбарияти бўлиб ўтган воқеалардан сабоқ олди ва ёшлар билан боғлиқ муаммоларни ички сиёсатда асосий масалалардан бири эканлигини англаб, ижтимоий ҳаётга татбиқ этди. Намойишчилар Миср Араб Республикаси Президентининг истеъфосидан ташқари, фавқулодда ҳолатни бекор қилишни, ишсизликка қарши курашни, энг кам иш ҳаққининг кўпайиши, уй-жой танқисилиги муаммоларини ҳал қилишни, озиқ-овқат нархларини кўтарилишини, сўз эркинлиги ва турмуш даражасини яхшилашни, шунингдек, умумий жиҳатдан тўлиқ демократияни талаб қилдилар. Шу билан бирга Миср аҳолиси бу хатти-ҳаракати билан шубҳасиз, адолатли ва эркин сайловда сайланган мамлакатнинг биринчи Президенти ҳаётни яхши томонга ўзгартиради деб кутган. Бироқ Мурсининг такаббурлиги ва исломий бўлмаганлар билан иттифоқ тузишни истамаслиги халқ норозилигига сабаб бўлган. Миср мудофаа вазири, генерал Aбдулфаттоҳ ас-Сиси, бошланиб бораётган можаро "давлатнинг қулашига олиб келиши мумкин", деб очиқчасига огоҳлантирган. Мурсийнинг сиёсий ҳаракатлари шу қадар ноаниқ эдики, ҳатто бошқа исломчиларни ҳам ундан юз ўгиришга мажбур қилди. Масалан, салафийлар 2013 йил 3 июлдаги ҳарбий тўнтаришни қувонч билан кутиб олишди. Мурсий ҳокимиятдан четлатилди ва "Мусулмон Биродарлар" террорчилик ташкилоти сифатида тан олинди, унинг аъзолиги жиноий жавобгарликка тортилди. Минглаб исломчилар ва бошқа сиёсий фаоллар ҳибсга олинди ва улардан юзлаблари ўлим жазосига ҳукм қилинди. Мақолада ушбу жиҳатлар фактик материаллар асосида исботли таҳлил этилади.
This study examines the lack of proper evaluation and performance in promoting staff of Borno state civil service commission , It is indeed clear that the effects of civil service commission in appraisal of the performance of employees in relation to promotion. Similarly, evaluation of staff promotion is a critical factor in economic and social development for it to determine the standard of the organisation. Being an employee, certain variables are expected by the individual from the organisation as rewards. It is a well-known fact that three has been a very serious decline and in some instance complete collapse of the public sector in Borno state over the years as a result of insurgency. In spite of huge financial commitments put in place by the government as payment of remuneration and other fringe benefits, the public sector in the state is either decline or in most cases embarrassingly inefficient and in effective, thought many factors contributed to this unfortunate issues of lack of proper evaluation of staff promotion in Borno state civil service commission.
Ушбу мақолада инглиз тилини чет тили сифатида ўқитишда видео материаллардан фойдаланишнинг баъзи жиҳатлари кўриб чиқилган. Амалий машғулотларнинг ҳар бир босқичида талабаларнинг чет тилини муваффақиятли қабул қилишини таъминлайдиган муҳим вазифалар тўплами мавжуд бўлиб, бу уларнинг чет тилини ўрганиш мотивациясини оширади. Видео материаллар қизиқишни уйғотади, нутқ намунаси бўлиб хизмат қилади, ўқувчиларнинг таржима қилинадиган тилнинг лингвистик ва маданий хусусиятлари ҳақидаги билимларини кенгайтиради, шунингдек, кейинги мунозаралар учун амалий материалларни тақдим этади. Чет тилини ўқитишда видеодан фойдаланиш ўқитувчилар ва талабалар учун чет тили маданиятини пухта эгаллаш учун катта имкониятлар очиб беради. Видео манбалар аудио ва босма нашрларга нисбатан кўпроқ маълумот узатиш ҳусусиятига эга эканлиги ёритилиб берилган.
Визуал маълумот нутқнинг аниқ маълумотларини ва тил хусусиятларини яхшироқ тушуниш ва мустаҳкамлашга имкон беради, чунки визуал қўллаб-қувватлаш маънони тўлиқ ва аниқ тушунишга ёрдам беради, диққат ва хотирани фаоллаштиради ва тинглаш ва нутқ қобилиятларини ривожлантиришга ёрдам беради.