Мазкур мақола хитой ва ўзбек лингвомаданиятида “аёл” концепти билан боғлиқ эвфемизмларнинг тадқиқига бағишланган. Кишилар баъзан бошқалар билан мулоқот чоғида ўзлари хоҳлаган нарсани тўғридан-тўғри айта олмайдиган ёки ибораларнинг ўз маъносида қўллаб, суҳбатдошларини ноқулай аҳволга солиб қўядиган вазиятлар билан тўқнашиб қоладилар. Бундай қийин вазиятлардан чиқиб кетиш мақсадида эвфемизмлар қўлланилади. Эвфемизмлар тақиқланган, айтилиши ножоиз, қўпол, одоб-ахлоқ меъёрларига зид бўлган сўз ва ифодалар ўрнига юмшоқ қўлланишли бўлган сўз ва ифодалардир. Эвфемизмлар халқнинг руҳияти, дунёқараши, урфодатлари, удумлари, ирим-сиримлари ва инончларини акс эттиради. Мақолада хитой ва ўзбек лингвомаданиятидаги “аёл” концепти билан боғлиқ эвфемизмлар “аёлнинг ёши”, “ҳомиладорлиги”, “ахлоқи” ва “ташқи кўриниши” сингари мавзуий гуруҳларга ажратилиб тадқиқ этилган. Хитой ва ўзбек лингвомаданиятида “аёл” концептини ифодалаган эвфемизмларнинг умумий ва ўзига хос жиҳатлари чоғиштириш асносида ёритилиб, уларнинг тил ва маданиятдаги ўрни кўрсатиб берилган. Хитой ва ўзбек халқи тафаккур тарзининг, дунёқарашининг муайян даврлардаги ўзгаришлари, ҳозирги кунда аёлнинг жамият ижтимоий-сиёсий ҳаётидаги ролининг ортиб бориши, унинг она, уй бекаси бўлиши билан бирга, эркак билан тенг ҳуқуқга эга бўлган жамиятнинг фаол аъзоси экани эвфемизмлар мисолида очиб берилган. Ҳар иккала халқ аёлларидаги шарқона ибо, ҳаё, иффат каби когнитив белгиларнинг эвфемизмларда акс этиши аниқланган. Хитой ва ўзбек лингвомаданиятларида “аёл” концепти билан боғлиқ эвфемизмларни тадқиқ этиш ҳозирги кунда долзарб бўлган гендер тенглиги масаласини ҳал этишда муҳим аҳамият касб этади. Эвфемизмларни ўрганиш халқнинг менталитетига чуқур кириб бориш, унинг миллий маданияти, қадриятлари, урф-одатлари, ахлоқий меъёрлари, тил соҳибининг миллий характери ҳамда тил ва маданиятнинг ўзаро алоқаси ҳақида тўлиқ тасаввурга эга бўлиш имкониятини беради. Шунингдек, маданиятлараро мулоқот жараёнида юзага чиқадиган тушунмовчиликларни, қийинчиликларни олдини олади, прагматик тўсиқларни бартараф этиб, мулоқотнинг муваффақиятли ва самарали бўлишини таъминлайди.
Jahon adabiyotshunosligi tarixida Yevropa mamlakatlari adabiyoti o’ziga xos muhim ahamiyatkasb etadi. Xususan, ingliz adabiyotida uyg’onish, ma’rifatparvarlik, romantizim, tanqidiy realism muhim ahamiyatga egadir. Har bir davrda adabiyotning yangi yo’nalishlari shakllanib asrdan asrga ko’chib takomillashib borgishi tabiiy xususiyatdir. Ingliz adabiyotida XIX asr qirolicha Viktoriya nomi bilan viktorian davr deb atalishi ko’plab ilmiy adabiyotlarda keltirilgan. Qirolicha Viktoriya (1837-1901) yoxud viktorian davr kashfiyotlar va ilm-fan yutuqlari aks etgan asr hisoblanadi. Ilm fan taraqiyotida inson tafakkuri ham rivojlanganligini davrning yetuk yozuvchilari uyg’unlikda ko’rsatib berishga urinishdi. Viktorian davrda ijtimoiy jarayonlar kesimida feminimning ik bosqichi sodir bo’di. Ayollarning ilg’orligi jamiyatda kuzatila boshladi. Makur davrda ijod qilgan opa-singil Brontelar, Eliabeth Gaskell, Margaret Olifant va Jorj Eliotlar o’z ijodlarida feminism hamda ayol muammosiga keng e’tibor qaratishdi. Natijada gender diskursi va adabiyotda ikki xil yondashuv kuzatildi.
Ушбу мақолада рус тилидаги “челнок” ва ўзбек тилидаги “моки” тушунчалари, жамият ҳаётида савдогарлик фаолияти билан шуғулланувчиларнинг тутган ўрнига аҳамият қаратилган. Тижорат фаолияти бозорни моллар билан тўлдиришга, ахоли талабини қондиришга хизмат килганлиги кўрсатилган. Савдогарларнинг ижтимоий ҳолати, турлари, фаолияти, савдогарларнинг жинси ва ёш таркиби ҳақида маълумот берилган. Шунингдек тадқиқотда кейинги йиллардги моки савдо фаолиятига киритилган ўзгариш ва янгиликлар ёритилган.
The study of the issue of child socialization is one of the current problems of ethnology. Because through the upbringing of children, one can learn a lot about the lifestyle, spiritual outlook, psychological image and socio-economic history of the people. This article aims to study the features of child socialization in a modern Uzbek village on the example of a village. The information in the article was collected during the author's expeditions to the village of Mindon in 2012-2014.
Research methods: direct observation, in-depth interview-based interviews and questionnaires. Theoretically, it was based on T. Parsons' structural functional theory on the study of socialization [26, p.58.]. In this theory, the family is shown as the first major stage of socialization.
The study shows that the traditional method of upbringing in the family depends on the lifestyle of the people and is based on the experience of the people in child psychology, taking into account the mental and physical aspects of the mother from pregnancy to childbirth and adulthood.
The data presented in the study can be used to study the culture, ethnography, spiritual and moral characteristics of the Uzbek people and to theoretically enrich such areas as ethnopsychology, ethnopedagogy, gender socialization, sociology of education.
Ушбу мақола ХИХ аср охири ХХ аср бошларида Туркистон жадид маърифатпарварларининг хотин қизлар масаласида қарашлари, хусусан жамият ҳаётида хотин-қизлар ўрни ва роли, уларнинг саводхонлик даражаси, бу борада жадидларнинг олиб борган саъйи ҳаракатлари, , хотин–қизлар билимли қилиш, янги усул мактабларига уларни жалб этиш каби қарашлари таҳлил этилган.
Касалликнинг клиник вариантига,ёшига,жинсига қараб, болаларда ичак таъсирланиш синдромининг ривожланишида хавф омилларни аниқлаш учун 7-14 ёшда ичак синдроми билан оғриган асосий гурухнинг 56 боласи (ўртача 10.0+_ 0,69 ёш) текширилди,улардан 30 таси кизлар ва 26 таси уғил болалар. Таққослаш гуруҳи юқори ошқозон ичак тракти касалликлари билан ИТСсиз 100 беморни ташкил этди.7 -14 ёшдаги 56 болада ўтказилган сўровномада олинган маълуматларга кура,болаларда ичак таъсирланиш синдроми ёши,жинси ва клиник вариантига боғлик эканлиги аниқланди.Касаллик ёшроқ ўғил болаларда (57,4%) ва катта мактаб ёшдаги қизларда(68.1%) купроқ учрайди. Касалликнинг оғир клиник кўринишилари юқори мактаб ёшидаги болаларда (57,8%) ва диарея устун бўлган (30,6%) ичак таъсирланиш синдромининг клиник варианти бўлган беморлар кўзатилади.
Ўзбекистон Республикасининг жаҳон бозорига чиқиши, халқаро алоқаларнинг кенгайиши талабаларнинг тил маданиятини чет тилларда, хусусан дунё тилларига кирган рус тилида шакллантиришни тақозо этади. Ушбу мақолада рус тилини чет тили сифатида ўқитиш масалалари ёритиб берилган. Ўқитиш самарадорлигига таъсир этувчи омиллар таҳлил қилинган. Улар орасида: ўқитишнинг мақсад ва вазифаларини аниқ белгилаш; талабаларнинг она тилини, билим даражасини шу билан бирга таълим босқичларини ҳисобга олиш; лексик ва грамматик материалларни танлаш ва тақдим этиш; кўргазма ва тарқатма материаллар таъминоти, дарслик ва ўқув қўлланмаларнинг танланиши ва бошқалар кўрсатилган. Чет тилини ўрганишда бир неча омилларга боғлиқ равишда юзага келган қийинчиликлар ёритиб берилган. Жумладан она тили ва рус тиллари тизимларидаги фарқлар кўрсатилади: маълум грамматик категорияларнинг йўқлиги, улар функцияларининг номувофиқлиги, маълум грамматик маъноларни турлича ифода этилиши, шунингдек, истиснолар мавжудлиги ва хк. Муаллиф рус тилидаги род, келишик, замон, вид грамматик категорияларида алоҳида тўхталиб ўтган. Тадқиқотнинг мақсад ва вазифалари белгиланган. Мисоллар асосида ўқитишнинг бир қатор инновацион усуллари ва технологияларидан фойдаланиш имкониятлари ёритиб берилган.