Maqolada ingliz va o‘zbek tillaridagi harbiy atamalarning stilistik xususiyatlari haqida so‘z boradi. Dunyo tez sur'atlar bilan o'sib borayotgani sababli, butun sohaning texnologiyasi va terminologiyasi ham bir vaqtning o'zida o'sib bormoqda. Biz ushbu maqolada ingliz va o‘zbek tillarining harbiy terminologiyasiga kiritilgan ayrim o‘zgarishlar haqida to‘xtalib o‘tdik.
Мазкур мақола Ўзбекистон Республикаси филология йўналишидаги талабаларни хитой тилига ўқитишда лексик қийинчиликларнинг типологиясига бағишланган. Муаллиф тадқиқот муаммоси юзасидан ўзбек ва хитой тили лексикасининг қиёсий таҳлили ва интерференцияси бўйича олимларнинг она тили ва хорижий тил лексикасини қиёсий ўрганишга ҳамда интерференция тушунчаси, унинг моҳиятига нисбатан қарашлари ёритилган, интерференция хусусиятларини аниқловчи комплекс шартлар тавсифланган. Икки тилнинг қиёсий таҳлилида, лингвистик ва методик вазифа туради. Тилларнинг умумий ва фарқли жиҳатларини имкон қадар тўлиқ ва чуқур ёритиш лингвистик таҳлилнинг вазифаси ҳисобланади. Методик таҳлилнинг вазифаси ўқув жараёнини жадаллаштириш учун лингвистик таҳлил натижасида олинган материални босқичма-босқич дарс жараёнига тадбиқ қилишдан иборат. Қиёсланаётган ўзбек ва хитой тиллари турли тил оилаларига мансуб бўлиб, морфологик таснифга кўра хитой тили яккаловчи тиллар гуруҳига киради. Мазкур типдаги тилларга хос хусусият сифатида сўзларнинг ўзгармаслиги, сўзларда шаклий ва морфологик элементларнинг мавжуд бўлмаслиги қайд этилади. Бундан келиб чиқиб бўғин ва морфема каби тушунчалар билан мураккаб муносабатда бўлади, дейиш мумкин. Ўзбек тили агглютинатив типдаги тиллар сирасига киради, бунда сўзларнинг грамматик шакли (келишик шакллари) аффиксация усули, яъни сўз ўзагига қўшимча қўшиш орқали ҳосил қилинади. Филолог-талабалар хитой тилини ўрганишда мазкур тил билан боғлиқ товуш-график, сўз қўллашдаги, лексик-грамматик қийинчиликларга дуч келадилар.
Oral fluency is a skill that requires constant practice in an ESL classroom in order to make meaningful development. In general, when we discuss fluency, we are referring to the ease with which pupils speak, their speech rate, their pauses, and the language they can easily create in between. In an ideal scenario, the greatest method to learn to speak English effectively is to be exposed to the language on a daily basis through frequent discussion with English speakers on a range of themes. Regretfully, hardly many English language learners get the chance to practice speaking in a situation that is genuinely immersive. It is astonishing how many foreign students, who have low English proficiency despite spending years in an English-speaking nation, come home. They frequently discover that a large portion of the student body speaks their language in their town. They might not be having as many opportunities as we might think to use English outside of the classroom as a result. This just serves to emphasize how crucial it is to give students frequent opportunity to speak in class. This article focuses on how educators may provide kids these kinds of chances in the classroom to help them become more confident and fluent. When it comes to supporting students in improving their oral fluency, there are a few factors to take into account. [1:36]
Slang occupies an important place in the communicative field of society. Since the vocabulary that is part of slang has special features that are not characteristic of the literary language, this phenomenon attracts the attention of linguists, it is the subject of research in world linguistics. In addition, slang is often used outside of one social group, its use affects literary norm, which leads to its gradual transformation.
Ushbu maqolada rus tilini chet tili sifatida oʻrganish jarayonida paydo boʻladigan asosiy toʻsiqlar xususida soʻz boradi. Fonetik, grammatik, leksik va madaniy jabhalar bilan bogʻliq boʻlgan toʻsiqlar va ularning sabablari tavsiflangan, ularni yengib oʻtish va rus tilini oʻzga til sifatida oʻzlashtirish jarayonining samarasini oshirish boʻyicha aniq tavsiyalar keltirilgan.
Мазкур мақола Ўзбекистон Республикаси филология йўналишидаги талабаларни хитой тилига ўқитишда лексик қийинчиликларнинг типологиясига бағишланган. Муаллиф тадқиқот муаммоси юзасидан ўзбек ва хитой тили лексикасининг қиёсий таҳлили ва интерференцияси бўйича олимларнинг она тили ва хорижий тил лексикасини қиёсий ўрганишга ҳамда интерференция тушунчаси, унинг моҳиятига нисбатан қарашлари ёритилган, интерференция хусусиятларини аниқловчи комплекс шартлар тавсифланган. Икки тилнинг қиёсий таҳлилида, лингвистик ва методик вазифа туради. Тилларнинг умумий ва фарқли жиҳатларини имкон қадар тўлиқ ва чуқур ёритиш лингвистик таҳлилнинг вазифаси ҳисобланади. Методик таҳлилнинг вазифаси ўқув жараёнини жадаллаштириш учун лингвистик таҳлил натижасида олинган материални босқичмабосқич дарс жараёнига тадбиқ қилишдан иборат. Қиёслаётган ўзбек ва хитой тиллари турли тил оилаларига мансуб бўлиб, морфологик таснифга кўра хитой тили яккаловчи тиллар гуруҳига киради. Мазкур типдаги тилларга хос хусусият сифатида сўзларнинг ўзгармаслиги, сўзларда шаклий ва морфологик элементларнинг мавжуд бўлмаслиги қайд этилади. Бундан келиб чиқиб бўғин ва морфема каби тушунчалар билан мураккаб муносабатда бўлади, дейиш мумкин. Ўзбек тили агглютинатив типдаги тиллар сирасига киради, бунда сўзларнинг грамматик шакли (келишик шакллари) аффиксация усули, яъни сўз ўзагига қўшимча қўшиш орқали ҳосил қилинади Филолог-талабалар дуч келадиган хитой тили билан боғлиқ лексик қийинчиликлар таҳлили товуш-график, сўз қўллашдаги, лексик-грамматик қийинчиликларга бўлинади.
This comprehensive article explores various assessment methods used to evaluate the communication skills of English language learners. It discusses oral proficiency interviews, group discussions, written assignments, listening comprehension tests, role-plays, simulations, and portfolios as effective assessment tools. The article emphasizes the importance of assessing different aspects of communication, such as speaking, listening, reading, and writing. It provides insights into the evaluation criteria, including fluency, coherence, vocabulary usage, and cultural sensitivity. The references at the end offer additional resources for those interested in further exploration of the topic. Overall, this article serves as a valuable guide for educators and assessors involved in evaluating English language learners’ communication skills.
Мазкур мақолада турк фразеологизмлари ҳақида сўз юритилиб, унинг айнан “baş” компоненти иштирокидаги фразеологизмлар турига урғу берилган. Кўзланган асосий мақсад “baş” компоненти иштирокидаги соматик фразеологизмларнинг семантикасини ўрганиш, уларнинг оғзаки ва ёзма нутқда қўлланилишини таҳлил қилиш. Мазкур мақсадни амалга ошириш учун фразеологизмлар борасидаги илмий адабиётлар билан танишиш; турк тилидаги соматик фразеологизмларга оид илмий ишларни ўрганиш; мавзуга доир манбаларни топиш ва материалларни тўплаш; “Baş” компонентли соматик фразеологизмларни семантик таҳлил қилиш; таҳлил натижалари юзасидан хулосалар бериш каби вазифалар белгиланган. Мақолада лексик-семантик ва концептуал таҳлил методларидан фойдаланилган. Мавзунинг ўрганилганлик даражаси ёритилган қисмда бир қатор эътиборга молик илмий ишлар шарҳланган. Мақолада тил жамият аъзолари ўртасида алоқа вазифаси бўлиб, инсоннинг фикрини оғзаки ҳамда ёзма равишда баён қила олиш, ўз ички кечинмаларини ифодалаш воситаси бўлиб хизмат қилиши, ҳар бир инсон ўз фикрларини баён этар экан, уни янада жозибалироқ ва мазмунлироқ бўлиши учун бир қатор усуллардан фойдаланиши ҳақида сўз боради ва бундай усуллар қаторида иборалардан фойдаланиш усули самарали эканлиги таъкидланади. Фразеологизмлар тилнинг ёзма ва оғзаки нутқини бойитишга, фикрни тўлдириб янада тушунарлироқ тарзда баён этилишига хизмат қилади деб уқтирилади. Ишни турк тилидаги “baş” компоненти иштирокидаги фрезологизмлар 217 та ибора мавжудлиги қайд этилган бўлиб, улар маъноси, тузилиши ва таркибига кўра бир-биридан фарқланиши ҳақида фикр билдирилган. Турк оғзаки ва ёзма нутқида энг кўп қўлланиладиган ибораларнинг таҳлили берилган. Таҳлил натижасида “baş” компоненти иштирокидаги фразеологизмларни турли ҳолатларда қўллашимиз мумкинлиги аниқланган. Булар ичида энг кўпи муаммоли вазиятларда ишлатилувчи иборалар деб қаралган, тадқиқот давомида бу тур иборалар сони 65 та деб кўрсатилган. Шу билан бирга жисмоний ҳолат (29 та), ўзаро ҳурмат (17 та), асабийлашиш давомида (14 та) ҳамда етакчилик қилиш (14 та) жараёнларида ҳам “baş” компонентли иборалардан фаол фойдаланилади, деган хулоса берилган.
Tibbiyot kolleji magistraturasida chet tilini o'rganish o'ziga xos xususiyatlarga ega. Muallifning fikricha, pedagogik texnologiyaga asoslangan tadqiqotlar magistrlarning nutq faoliyatining barcha turlari bo'yicha bilimlarini oshiradi.