Бундан атиги бир неча йил олдин Хитойда қандай фантастик асарлар мавжудлиги ҳақида тўлиқ маълумотлар йўқ эди. Осмон остидаги давлатнинг ўз фантастикаси борлигини Хитойдан ташқарида жуда камчилик биларди. Ёзувчи Лю Цисин дунё саҳнасига чиққанда ҳаммаси ўзгарди. 2014 йилда унинг “Уч жисм муаммоси” асари инглиз тилига таржима қилинди ва тез орада Ғарбда машҳурликка эришди. Лю Цисин 1966-1976 йиллардаги маданий инқилоб даврида вояга етади ва бу воқеалар унинг дунёқарашига таъсир ўтказмай қолмайди. Кўплаб репрессия ва таъқиқлар даврида Хитойда Ғарб адабиёти намуналарини ўқиш таъқиқлаб қўйилган эди. Лекин бу ёш Люга яширинча Жюл Верн, Артур Кларк, Айзек Азимов, Джордж Оруэлло каби ижодкорлар асарлари билан танишишга тўсқинлик қилмади. Лю Цисин шундай дейди: “Ижодимга энг катта таъсир ўтказган ёзувчи Артур Кларкдир. Унинг “Фазовий Оддисея” асари мен учун илмий фантастик тасаввур ва тафаккурнинг кенглигини очиб берди. Кларк шунингдек илмий фантастика қандай қилиб, ҳаёлий дунё яратиши мумкинлигини кўрсатиб берди”. Цисин муҳандислик таълимини олди. Лю хитой фантаст ёзувчиси Лао Ше ижодидан таъсирланиб, ўзини ёзувчи сифатида синаб кўради. Қисқа вақт ичида унинг илмий фантастика йўналишидаги асарлари нафақат Хитойда балки, Ғарбда ҳам машҳурликка эришди. Мазкур мақолада адабиёт жанрларидан бири бўлган фантастика жанрига Хитой фантаст ёзувчиси Лю Цисин мисолида муносабат билдирилган. Фантастика бўйича турли хил фаразларнинг мавжудлиги, замонавий хитой адабиётида фантастика жанрининг бошқа йўналишлардан фарқли жиҳатлари, фантаст ёзувчилар сирасига кирган ва жаҳон адабиётида тан олинган ёзувчи Лю Цисин ижоди ҳамда унинг “Уч жисм муаммоси” асарининг моҳияти талқин қилинган. Тадқиқ этилган маълумотлар орасида фантастика тушунчаси таркибида асосий вазифани бажарган мифология ва унинг таркибий кўринишлари, хусусиятлари, ўзига хосликлари ва муаммолари ҳақида маълумотлар баён қилинган ва асослаб берилган. Адабиётшуносларнинг фикрлари ва илмий ёндашувларига мулоҳазалар берилган.
Scientific knowledge is the common heritage of humankind. It is the only this treasure of humankind that can provide a possible remedy to conquer inequality and to bring about an acceptable quality of life and a purpose, for a majority of the people of the world. A case should be made for science and science education in the developing world, a case for optimal support for science and education even in the poorest and the least-developed of the countries of the world. Some of the main problems that should be overcome for a sustainable and proper science education are: Insufficient number of science and technology teachers’ taking active role in the preparation of the programs; The insufficient in-service training of the science teacher in the transition state of a new program;The informational education orienting students towards only exam achievement; The intensive curriculum but insufficient time allocation for science and journalism education. In this article, the problems of challenges for science and journalism education and soultions to overcome these problems are presented.
This article is devoted to investigation of the aspects of science fiction. The investigation is done on science fiction sources and analogy of unrealistic portraying
Arab tilining ahamiyati va jahon tillari orasidagi o‘rni tufayli uni o‘rganishga bo‘lgan talab ortib, uni arab bo‘lmaganlarga o‘rgatish bilan shug‘ullanadigan universitetlar va maktablar, markazlar ko‘paydi. bu barqaror va tez o‘sish bilan birgalikda, ushbu masala uchun mas'ul shaxslarning e'tiborini tortgan muammolar ham paydo bo‘ldi, so‘ngra ta'lim mutaxassislari ushbu muammolarni ko‘rib chiqdilar va yuzaga kelgan qiyinchiliklar o‘qituvchiga bog‘liq bo‘ladimi, yoki talabaga, ko‘zlangan maqsadga erishish uchun, ularga yechim topishga harakat qildilar.
Мақолада Ўрта асрлардаги араб ва арабийнавис олимларнинг аруз илмига бағишланган тадқиқотларининг тадрижий таҳлили берилади. Жумладан, аруз илмининг асосчиси Халил ибн Аҳмад яратган аруз тизимидан бошлаб, унинг издошлари томонидан арузшуносликни шакллантириш ва такомиллаштириш тамойиллари кўрсатиб берилган. Халил ибн Аҳмаддан сўнг яратилган аруз назариясига оид илк манбалар Абул Ҳасан ал-Ахфаш ва Абу Исҳоқ аз-Зужаж асарлари ҳисобланади. Х асрдан бошлаб ёзилган Ибн ‘Абду Раббиҳий, Абу Абдуллоҳ Хоразмий, Ибн Рашийқ Қайрований, Юсуф Саккокийларнинг машҳур энциклопедик асарларидан жой олган арузга оид қисмларида арузнинг назарий асослари чуқур ва батафсил тарзда баён қилинганлиги билан аҳамиятга эга. Аруз тизимини ўз ёндашувлари ва қарашлари билан муайян тарзда бойитган муаллифлардан Ибн ас-Саррож, Соҳиб ибн ‘Аббод, Ибн Жинний ва Маҳмуд Замахшарий каби филологларни аташ мумкин. Мавароуннаҳрлик аллома Абу Наср ибн Ҳаммод Жавҳарийнинг арузшуносликдаги ўрни барча арузга оид тадқиқотларда алоҳида қайд этилади ва олимга аруз илмининг ислоҳотчиси сифатида қаралади. XIII асрга келиб, арузни назмда баён этиш урфи бошланганлиги кузатилади. Шу жумладан, мумтоз даврнинг энг машҳур қасидаларидан “Ар-рисала ал-андалусийя”, “Қасида ал-Хазражийя”, “Қасида ал-Ҳусна” кабиларда аруз илмининг назарий асослари моҳияти қисқа ва қулай усулда ёритилган бўлиб, улар ушбу илмни яхши ўзлаштириш ва ёд олиш учун мўлжалланган эди. Мақолада таҳлилга тортилган Ўрта асрлар араб арузи назариясини тўлиқ қамраб олган манбалар орқали классик араб арузи тўғрисида тасаввур ҳосил қилиш мумкин.