Жамиятимиз ва иқтисодиётимизнинг шиддат билан ўзгариб ва ўсиб бораётган эҳтиёжларини қондириш ўз навбатида ер ислоҳотини амалга оширишни тақозо қилади. Зеро, бугунги кунда дунёда ер ислоҳоти билан боғлиқ кўплаб муаммолар кузатилмоқда. Масалан, ерларни қайта тақсимлашнинг кескинлашиши, ерлар иқтисодий унумдорлиги пасайишининг олдини олиш ва инвестицияларнинг тақчиллиги, ерлар деградациясини бошқаришда иқтисодий услубларнинг камлиги, қишлоқ хўжалиги ерларининг оборотдан чиқиб кетишининг олдини олиш шулар жумласидандир. Ерлар мелиоратив ҳолатининг бузилиши, эрозия, қурғоқчилик ва қум босиши, шўрланишнинг кучайиши, саноат ва транспорт қурилишлари, фойдали қазилмаларнинг очиқ тарзда ўзлаштирилиши, техноген омиллар натижасида ерларнинг оборотдан чиқарилиши жадаллашиб бормоқда. Натижада кўплаб мамлакатлардаги каби мамлакатимизда ҳам ер фондини сақлаб қолиш ва унинг таркибини тартибга солиш бўйича чора тадбирлар амалга оширилмоқда.
Мақолада мамлакатимизда ер ресурслари бўйича кадрлар тайёрлаш ва илмий-тадқиқот ишларини ислоҳотлар талабларига мос тарзда ташкил этиш муаммолари ва ушбу муаммоларнинг ечими ёритиб берилган.
Мазкур тадқиқот иши мамлакатимизда аҳоли томорқаларидан фойдаланиш харажатларини молиявий қўллаб- қувватлаш механизмлари ва томорқа ер эгаларини қонуний манфаатларини ҳимоя қилиш, шартномавий муносабатларни тартибга солиш, етиштирилган маҳсулотларни эркин тасарруф этишда ҳуқуқий асосларнинг яратилганлиги масаласига қаратилган
Мақолада ерларни жисмоний ва юридик шахсларга мулк сифатида беришнинг баҳолаш услуби, ижтимоий омиллари, солиққа тортиш тартиби ва уни ташкил қилишнинг шарт-шароитлари ҳамда ўзига хос хусусиятлари, шунингдек ер ресурсларидан фойдаланиш тизимини фермер хўжаликларида ер субижараси, деҳқон хўжалиги ва томорқа ер участкасини ёки унинг бир қисмидан вақтинча фойдаланиш асосида тартибга солиш механизмлари асосланган. Қишлоқ хўжалиги ерларидан фойдаланиш муносабатларини тартибга солувчи қонунларга ўзгартириш ва қўшимчалар киритиш орқали уларнинг иқтисодий-ҳуқуқий ҳолатларини такомиллаштириш, деҳқон хўжалиги ва томорқа ер участкасига мерос қилиб қолдириладиган умрбод эгалик ҳуқуқини кредит олиш учун гаровга қўйиш бўйича таклифлар ишлаб чиқилган.
Ушбу мақолада учинчи ренессанс даврида қишлоқ хўжалигини инновацион ривожлантиришнинг устивор йўналишлари ва мамлакатимизда қишлоқ хўжалиги мулкий муносабатларининг бозор иқтисодиёти талабларига мос ташкил этилаётгани ва фермер хўжаликларининг ишлаб чиқаришни ташкил этиш-нинг асосий субъектлари сифатида фаолият юритишлари ёритиб берилган.
Ўзбекистонда тегишли институционал асослар ва етарли даражада ишлайдиган тартибга солиш тизимига эга кўчмас мулк бозорини яратиш мамлакатдаги ишбилармонлик муҳити ва иқтисодиётдаги инвестиция фаоллигига бевосита таъсир кўрсатадиган энг муҳим вазифалардан биридир.
Ushbu maqolada yer resurslarini boshqarish bilan bog‘liq ko‘plab muammolar to’grisida fikr yuritilgan. Yer resurslarini boshqarish nafaqat tadbirkorlar, investorlar, klasterlar, dehqon va fermer xo‘jaliklarining yerlardan samarali foydalanishiga, balki yangi ish o‘rinlari yaratish, kambag‘allikni qisqartirish, oziq-ovqat xavfsizligini ta’minlash, ishlab chiqarish raqobatdoshligini va eksport salohiyatini oshirish kabi eng muhim ustuvor masalalarni yechish kabi bir qator muommolar batafsil yoritilgan.
In this article we will talk about the current issues of land use, guarantees of land rights, issues of diversification of land use in the development of territories on the basis of the general scheme of diversification of land use in the regions of the district, which is becoming more relevant today
Ushbu maqolada lalmi ekin maydonlaridan foydalanishning an’anaviy usullarini o’zgartirgan holda zamonaviy tarzda yondashish, samarali bo’lgan ekinlarni ekish va parvarishlash, lalmi yerlardan qanday qilib sug’oriladigan yerlardanda ko’proq daromad olish mumkin, lalmi hududlarda istiqomat qiluvchi aholining iqtisodiy jihatdan o’sishini ta’minlash haqida yoritib berilgan
Мақолада муаллиф Ўзбекистон Республикасининг манфаатларига хилоф равишда битимлар тузиш жинояти, бу турдаги қилмишлар учун жиноий жавобгарлик белгиланишининг ривожланиш тарихи, юридик таркиби ҳамда хорижий давлатлар жиноят қонунчилиги билан қиёсий таҳлилни келтирган.
Мазкур мақолада фирибгарликнинг олдини олиш, алдов ва ишончни суиистеъмол қилиш йўли билан ўзганинг мулкини эгаллаш билан боғлиқ қилмиш содир этилишига йўл қўймаслик, фирибгар шахси масалалари статистик маълумотлар ва ҳуқуқни қўллаш амалиёти орқали ёритилган, тегишли хулоса ва тавсиялар ишлаб чиқилган.
Aholi punkti yerlari ma`lumotlarini yig’ish va uning hisobini yuritish juda murakkab jarayon bo’lib, hozirda zamonaviy texnologiyalardan foydalangan holda uni nazorat qilish va hisobini yuritish muhim ahamiyatga ega bo’lmoqda. Shu nuqtayi nazardan maqolada aholi punkti yerlari hamda foydalanuvchilarining hisobini olish muntazam ravishda monitoringini yuritish afzalliklaridan foydalanish yuzasidan tavsiyalar ishlab chiqilgan.