Билатерал сут бези саратони ҳақидаги тасаввурларнинг етарли эмаслиги онкологлар учун анча қийин муаммоларни келтириб чиқармоқда. Бугунги кунда унилатерал сут бези саратони билан бир қаторда билатерал сут бези саратони билан касалланиш даражасининг бундан 10 йил олдинги даврга нисбатан анча кўпайганлиги муоммони янада долзарблигини кўрсатади. Билатерал сут бези саратонининг келиб чиқиш сабаблари, касалликнинг ривожланишида муҳим аҳамиятга эга бўлган мезонлар ҳақида, касалликнинг эрта босқичларда ташхислаш ва билатерал метахрон ракини келиб чиқиш эҳтимолини олдиндан аниқлаш, ҳамда профилактик чора - тадбирлар ҳақидаги маълумотлар дарсликларда, илмий - амалиш тадқиқотларда ёритилмаган. Муаллифлар томонидан ёзилган ушбу мақолада билатерал сут бези саратони бўйича кўпгина йирик клиник тадқиқотлар натижалари ўрганилиб, таҳлил қилинди. Жумладан, билатерал сут бези саратонинг метахрон ва синхрон турларининг келиб чиқишида муҳим аҳамиятга эга бўлган мезонлар ҳақида, касаллик ривожланишида клиник - морфологик, иммуногисхимик хусусиятларининг аҳамиятига бағишланган тадқиқотлар натижалари ўрганилиб, олинган билимлар таҳлил қилинди. Билатерал сут бези саратони ривожланиш сабаблари, диагностикаси ҳақидаги замонавий билимлар ўрганилди. Шу жумладан муаллифлар томонидан ушбу муаммога бағишланган 40 га яқин хорижий ва анъанавий илмий ишлар кўриб чиқилди ва таҳлил қилинди.
Стеатоз поджелудочной железы – cостояние, которое характеризуется как жировое замещение и жировая инфильтрация поджелудочной железы, является очень распространенным состоянием, легко диагностируемым, но часто игнорируемым врачами и исследователями. Это происходит в силу того, что раньше стеатоз поджелудочной железы считался безобидным состоянием, сопутствующим многим основным заболеваниям (таким как врожденные синдромы, гемохроматоз и вирусная инфекция).
Фекал эластазани фаоллиги 108 муддатидан олдин тугилган чакалокларда ўрганилган. Чакалоклар гестация муддати 22дан 32 хафтагача бўлган эди. Хаетининг 13–14 кунлари ахлат намуналар йиғилган. 22 дан 28 хафтагача булган чакалокларда панкреатик етишмовчилигининг енгил даражаси аникланган, 28–32 хафтада тугилганларда эса эластаза активлиги муддатига етиб тугилган чакалокларга хос даражада аникланган. Гестация еши ва панкреатик етишмовчилик даражаси орасида қарамлик аникланган. Муддатига етмай тугилган чакалокларда суний овкатланиш билан парваришланаетган булишса фекал эластаза фаоллиги аралаш ва кукрак сутидаги чакалокларга караганда анча пастроқ аникланган. Бундай чакалокларда эрта ферментларни куллаш зарурияти исботланган.
Травма поджелудочной железы (ТПЖ) занимает особое место среди повреждений органов брюшной полости, отличаясь тяжестью, развитием многочисленных осложнений и высокой летальностью.
Повреждения поджелудочной железы у детей встречается относительно редко. Частота ТПЖ колеблется от 1 до 4,8% среди общего количества травм живота. Относительно небольшая частота ТПЖ объясняется ретроперитонеальным расположением органа и хорошей защищенностью его от воздействий внешней силы.
Qalqonsimon bez funktsiyasining buzilishi endokrin bezlarning eng keng tarqalgan patologiyasi bo'lib, bu bolalarning jismoniy va aqliy rivojlanishiga sezilarli ta'sir ko'rsatadi. Yangi tug'ilgan chaqaloqlarda va chaqaloqlarda qalqonsimon bez patologiyasini tashxislash juda qiyin. Ular yangi tug'ilgan chaqaloqlarda va chaqaloqlarda qalqonsimon bezning funktsional faolligining o'ziga xos xususiyatlari, gipofiz-qalqonsimon bez tizimining postnatal modifikatsiyalari, shuningdek, qalqonsimon bez patologiyasi yashirishi mumkin bo'lgan boshqa patologik jarayonlarning ko'plab "niqoblari" tufayli yuzaga keladi. Bundan tashqari, bolaning qalqonsimon bezining shakllanishi va funktsional faolligi onaning salomatligi va homiladorlik jarayoni bilan chambarchas bog'liq. Vaqtinchalik neonatal hipotiroidizm (TNH) qayta tiklanadi va qalqonsimon bezning funktsiyasi keyinchalik tiklanadi, ammo intellektual rivojlanish buzilishlari umr bo'yi qoladi. Afsuski, neonatal vaqtinchalik hipotiroidizmning oqibatlari to'g'risidagi ma'lumotlar juda parchalangan va qarama-qarshidir.
Maqsad. Ushbu tadqiqotning maqsadi neonatal davrda tug'ma vaqtinchalik hipotiroidizmi bo'lgan bolalarda aqliy rivojlanish xususiyatlarini o'rganish edi.
Material va usullar: klinik-psixopatologik, klinik katamnestik, eksperimental-psixologik va statistik tadqiqot usullari.
Natijalar. Tadqiqot usullarini o'rganish va qo'llash asosida birinchi navbatda 11 yoshgacha bo'lgan yangi tug'ilgan chaqaloqlarda hipotiroidizmning vaqtinchalik shaklining uzoq muddatli natijalari o'rganildi. Qalqonsimon preparatlarni neyroprotektiv bilan birgalikda o'z vaqtida qo'llash samaradorligini ko'rsatdi. Xulosa. Bolalarda asab tizimining shakllanishi va kamolotida qalqonsimon bez gormonlarining muhim rolini hisobga olgan holda, yangi tug'ilgan chaqaloqlar va bolalarning boshqa endokrinopatiyalari orasida vaqtinchalik hipotiroidizmning alohida ahamiyati aniq bo'ladi, bu esa uni keyingi o'rganishni talab qiladi.
Мақолада бирламчи-тарқалган сут бези саратонида даволашга замонавий ёндошув баён қилинган. Келтирилган статистик маълумотларга кўра, дунёнинг турли давлатларида ўртача 10%миқдорида сут бези саратонининг бирламчи – тарқалган тури аниқланади (IV босқичда). Аксарият холатларда бу T3-4N1-3M1 босқичда ва регионар лимфатик тугунларда метастазлар аниқланган беморлардир. Бирламчи – тарқалган сут бези саратонида аксарият холатларда метастазлар суякларда, ўпкада, жигарда ва бир неча аьзоларни зарарланиши билан кечади. Ҳозирги кунга қадар даволаш стандартлари ишлаб чиқилмаган ҳамда бу йўналишда даволаш тактикасини аниқлашда ҳар ҳил фикрлар билдирилади. Мақолада Халқаро кўплаб марказлараро илмий текшириш – тадқиқотлар натижалари ва клиник таклифлар сут бези саратонини бирламчи –тарқалган турида қандай бўлиши ва уларни натижалари келтирилган, бунда катта эътибор ўсмани биологик табиатига қаратилган.
Опухоли щитовидной железы относится к одним из наиболее часто встречающихся онкопатологий эндокринных органов. По данным ВОЗ, за последние 20 лет, заболеваемость раком этого органа удвоилась, главным образом, за счет выявления опухолей у лиц молодого и среднего возраста. В связи с этим сохраняется интерес к вопросам оптимальной диагностики и лечения этой патологии.
Мақолада меъда саратони меъда ости безига ўсиб ўтган 79 нафар беморга жаррохлик даволаш натижаларига асосланган ҳолда меъда ости бези резекциясининг кўрсатмаларига ойдинлик киритиш ва меъда ости бези резекция қилиш усулларини асослаш бўйича тадқиқотлар олиб борилмоқда. Диагностик маълумотлар асосида меъда саратони меъда ости безига ўсиб кириш чуқурлигига қараб гуруҳларга бўлинган. 39 (49,4%) та беморда ўсиб кириш чуқурлиги 5 мм дан ортиқ, 18 (22,8%) та беморда 3 мм дан 5 мм гача, қолган 22 (27,9%) та беморда 3 мм гача ўсиб кирган. Улардан 3 (16,6%) нафар беморда меъда ости бези ясси резекциядан сўнг R 1 холати аниқланган. Операциядан кейинги асоратлар 11 (13,9%) нафар беморда кузатилган. Улардан ўлим 2 (2,5%) тани ташкил қилади. Бир йиллик яшовчанлик 79,5%, уч йиллик 39,4%, 5 йиллик яшовчанлик 18,4% ташкил қилади