Avtomatik blokirovka qurilmalar va ALS samaradorligi mezonlarini tanlash tadqiqot vazifasiga bog‘liq. Ba’zi hollarda avtomatik blokirovka qurilmalari va ALS ning ishlash sifati iqtisodiy ko‘rsatkichlar bilan qulay tavsiflanadi: o‘rtacha yo‘qotishlar mezonidan foydalangan holda va chiqish ta’siri bo‘yicha.
Блокчейн технологияси - бу "ўзаро кесиш", яъни иқтисодиёт, бошқарув, шу жумладан давлат, муниципал ва ижтимоий соҳаларда қўлланилиши мумкин бўлган технология. Блокчейн технологиясини амалга ошириш тажрибасини таҳлил қилишнинг долзарблиги қоидалар билан белгиланади ва ушбу технологияни миллий ва халқаро миқёсда амалга ошириш оқибатларини истиқболли баҳолаш учун асос яратади. Ушбу мақолада биз бу технологияни логистик жараёнлардан бўлмиш етказиб бериш ҳалқасида қўлланишининг ҳалқаро тажрибаси ўрганиб, керакли тавсиялар берамиз.
Ушбу мақолада рақамли банк технологиялари ва уларнинг таркиби ҳамда элементлари кенг ёритиб берилган. Банк технологиялари бўйича хорижий ва маҳаллий олимларнинг илмий қарашлари чуқур ўрганилган, таҳлил қилинган ва муаллифлик фикрлар билдирилган. Шунингдек, бугунги кунда дунё банкларида фойдаланиб келинаётган банк технологиялари келтирилган ва уларнинг ўзига хос хусусиятлари ҳамда афзалликлари очиб берилган. Бундан ташқари, банк технологияларидан самарали фойдаланиш ва уларнинг самарадорлигини янада ошириш бўйича илмий асосланган таклифлар ишлаб чиқилган.
Мақолада коррупсияга қарши курашишда рақамли технологиялардан фойдаланиш бўйича хорижий мамлакатларнинг тажрибаси таҳлил қилинади. Ўрганишла кўрсатганидек бир қатор хорижий мамлакатларда қўлланиладиган технологиялар билан бир қаторда (електрон ҳукумат, ахборот ва краудорсинг платформалари) замонавий ахборот технологиялари фаол равишда жорий этилаётгани аниқланди, масалан: катта ҳажмдаги маълумотларни қайта ишлаш технологиялари (Big Data), тарқатилган китоб (DLT), блокчейн, маълумотлар қазиб олиш (Data Mining), давлат харидларида коррупсияга қарши кураш соҳасидаги интеллектуал таҳлил, аудиторлар учун аналитик воситалар (суд-тиббиёт воситалари), давлат хизматчиларининг даромадлари, харажатлари, активлари ва манфаатлари тўғрисидаги декларацияларни электрон текшириш тизимлари, сайлов жараёнини амалга оширишда коррупсияга қарши электрон технологиялар ва бошқалар.
Рақамлаштиришнинг афзалликлари фақат тегишли инфратузилмалар, қоидалар, молиявий ресурслар ва АКТ бўйича ўқитилган ходимлар ёрдамида амалга оширилиши мумкинлиги аниқланди.
Ҳуқуқни муҳофаза қилиш органлари фаолиятини рақамлаштириш жараёнлари коррупсияга қарши сиёсат самарадорлигини оширишга, унинг самарадорлигини, объективлигини таъминлашга, қонунийлик ва тартибни сақлаш харажатларини камайтиришга, инсон омили таъсирининг ушбу соҳадаги таъсирини минималлаштиришга ёрдам беради, деб исботланди.
Таъкидланишича, нейрон тармоқлари ва марказлашмаган, синхронлаштирилган маълумотлар базаларига асосланган технологиялар давлат бошқарувининг моҳиятини тубдан ўзгартиради ва келажакда коррупсияга оид ҳуқуқбузарликлар хавфини сезиларли даражада камайтириши мумкин
Блокчейн технологияси - бу "ўзаро кесиш", яъни иқтисодиёт, бошқарув, шу жумладан давлат, муниципал ва ижтимоий соҳаларда қўлланилиши мумкин бўлган технология. Блокчейн технологиясини амалга ошириш тажрибасини таҳлил қилишнинг долзарблиги қоидалар билан белгиланади ва ушбу технологияни миллий ва халқаро миқёсда амалга ошириш оқибатларини истиқболли баҳолаш учун асос яратади. Ушбу мақолада биз бу технологияни логистик жараёнлардан бўлмиш етказиб бериш ҳалқасида қўлланишининг ҳалқаро тажрибаси ўрганиб, керакли тавсиялар берамиз.
Ushbu maqolada mobil ilova yordamida ma’lumotlar bazasidan ma’lumotlarni o‘qish, qayta ishlash va uzatish jarayonlari C# dasturlash tilini o‘rganish ma’lumotlari misolida ko‘rib chiqilgan. Buning uchun java dasturlash tilida mobil ilova yaratilgan, MySQL ma’lumotlar bazasida ma’lumotlar to‘ldirilgan va ilova yordamida ushbu ma’lumotlar bazasi boshqarilgan.
Hozirgi vaqtda temir yo‘l transportida avtoblokirovkaning har xil turlarini qo‘llash bo‘yicha ko‘plab yechimlar mavjud, xuddi shu narsa avtomatik lokomotiv signalizatsiyasini joriy qilish bilan sodir bo‘lmoqda. Maqolada avtomat lokomotiv signalizatsiyasi bilan umumiy ishda avtomatik blokirovkalash qurilmalarining samaradorligi va ularning ishonchliligini hisobga olgan holda muhokama qilinadi. Ikkala tizim ham har xil ish rejimiga ega, ammo ikkala tizim uchun ma’lumotlar relslar orqali uzatiladi, shuning uchun poyezdlarning bir uchastkadan ma’lum vaqt davomida xavfsizlik talablariga rioya etgan holda o‘tishini ta’minlash uchun kompleks tizimning samaradorligi mezoni haqida savol tug‘iladi.
Ushbu maqola yangi axborot texnologiyalarini o'rganadi, axborot texnologiyalarining xususiyatlari va rivojlanish sur'atlari hamda rivojlanish istiqbollari va yangi axborot texnologiyalarining namunalarini o'rganadi. Axborot texnologiyalari kompyuter tizimlarini va shu kompyuterlarni boshqaradigan va qo'llab-quvvatlaydigan boshqa bo'limlarni o'z ichiga oladi. Shaxsiy kompyuterlar keng doiradagi asosiy vosita bo'lsa-da, axborot texnologiyalarining ahamiyati butun dunyoga ayon. Maqolada ta'kidlanishicha, bu axborotni olish, qayta ishlash va o'zlashtirish uchun ishlatiladigan uskunalar va dasturiy ta'minotni kompyuter tizimlarini o'rganish, sozlash va takomillashtirish bilan bog'liq. So'nggi ikki yil ichida ushbu soha tez sur'atlar bilan rivojlanib bormoqda. Kompyuter uskunalariga sarmoya yotqizish, shuningdek ularni kuzatib borish uchun IT-mutaxassislar tashkilotlarga muhim afzalliklarni taqdim etadi
Annotatsiya: Maqolada monitoring va kuzatish uchun asosiy axborot tizimlari muhokama qilinadi, yuk tashishning ishonchliligi uchun foydalaniladi, shuningdek, O‘zbekiston temir yo‘lida qo‘llaniladigan dasturiy ta’minot. Tahlil natijasida harakatlanuvchi tarkibni tez va aniq nazorat qilish uchun yanada zamonaviy avtomatlashtirilgan yechimlarni joriy etish zarurligi aniqlandi.
Ushbu maqolada qisqacha suniy intellektning XX asrga kelib keskin rivojlanishi va uning qo‘llanilish soxalari ko‘rib chiqilgan. Bunda asosiy urg‘u ekspert tizimlarini yaratishda bilimlar omborining ahamiyati va vazifalariga keltirilgan. Bilimlar omborini ishlab chiqish, semantik, freym va rasmiy mantiq kabi namoyish modellarini o‘rganishga bag‘ishlangan. Bu modellarga doir jadval, rasmlar, modellarning avzaligi va kamchiligi keltirilgan.
Maqolada temir yo‘l tarmog‘i korxonasida ma’lumotlar omborini boshqarish mavzusi, ya’ni temir yo‘l avtomatlashtirish va telemexanika elementlarini qabul qiluvchi va ularga xizmat ko‘rsatadigan asbobuskunalar, jumladan, yo‘l uchastkalari holatini boshqaruvchi eng muhim qurilma (element) relesi, temir yoʻl avtomatlashtirish relelarini taʼmirlash va ularga xizmat koʻrsatish boʻyicha maʼlumotlar bazasini yaratish algoritmi ishlab chiqildi va dasturi tuzildi.
Тадкиқог объектлари: компьютсрда ўқитиш технологияси; автоматлаштирилган тренажер-ўқитиш тизимлари; мураккаб технологии жараёнлар ва ишлаб чиқаришни бошкаришнинг технологии объектлари.
Ишнинг максади: ўқитиладиганларнинг индивидуал хусусиятларига ва таълим стандартларининг талабларига мослашиш самарадорлигини оширадиган узлуксиз технологии жараёнли ишлаб чиқариш иорхоналарининг опсратив-диспстчер ходимларини тайёрлаш учун ахборотни тестли назорат қилиш, тахлил қилиш ва тавсифлашнинг иенгайтирилган фунициялари бўлган иогнитив автоматлаштирилган тренажер-ўқитиш тизимларини куриш принциплари, мстодлари ва усулларни ишлаб чикиш.
Тадкиқот методлари: иимё-технологии жараёнлар ва аппаратларни математик" моделлаштириш аппарата, автоматик бошкарувнинг замонавий назарияси, когнитив инжиниринга ва маълумотларни статистик қайта ишлаш принциплари ва мстодлари.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: Диссертация иши натижаларининг илмий янгилиги “Ишлаб чикариш жараёнларини автоматлаштириш” предметли сохада билимларни тестли назорат қилишнинг кснгайтирилган функциялари бўлган намунавий АТЎТни амалга оширадиган илмий-услубий тренажер платформани ишлаб чиқишнинг мухим халк хўжалиги вазифаларини назарий умумлаштириш ва хал қилишдан иборат.
Амалий аҳамияти: ишнинг амалий аҳамияти шундан иборатки, дисссртацияда кўриб чиқилган вазифалар кимёда, нсфтни қайта ишлашда, саноати ва бошка сохаларда жараёнларнинг кснг класси учун автоматлаштирилган тренажер ўкитиш тизимларини ишлаб чиқиш ва АТУТ замонавий талабларига жавоб бсрадиган амалий жорий қилинишини амалга ошириш самарали утказилиш имконини бсради.
Тагбик лиш даражаси ва иктисодий самарадорлиги: Тадқиқотлар ва ишланмалар натижалари “Кимё автоматика” ОАЖ (Тошкент шахри), Тошкент давлат техника университета фойдаланилади.
Қўлланиш (фондаланиш) сохаси: Техник олий ўкув юртларидаги ва саноат ишлаб чикариш корхоналарининг мутахассисларини тайёрлиш ва кайта тайёрлаш тизимдаги ўкув жараёнлари.