Мақолада Америка Қўшма Штатлар (АҚШ)да замонавий неоконсерватизм сиёсий мафкурасининг шаклланиши ва ғоявий асослари илмий адабиётлар таҳлили асосида ёритилиб берилган. XX аср охири ва XXI аср бошларига келиб неоконсерватизм мафкурасининг АҚШ сиёсий ҳаётида ўзига хос ўринга эга бўлди. Муайян даврларда давлат бошқаруви ва сиёсий қарорлар қабул қилишга сезиларли таъсир кўрсатиб келди. Хусусан, АҚШда Республикачилар партияси ҳукумати бошқаруви даврларида неоконсерватизм ички ва ташқи сиёсий концепциялар шаклланишида устуворликка эга бўлиб келмоқда. АҚШ неоконсерватизм мафкураси глобал мафкуравий жараёнлар тизимида дунёда демократияни тарғиб қилиш, турли минтақалардаги сиёсий жараёнларга аралашиш, ҳарбий воситалардан кенг фойдаланиш каби хусусиятлари билан ажралиб туради. Хусусан, охирги ўн йилликларда АҚШнинг турли минтақалардаги ташқи сиёсати кўпроқ неоконсерватив мазмунга эга бўлди. Терроризмга қарши кураш ва авторитар режимга эга давлатларда демократик қадриятларни қарор топтиришга қаратилган ташқи сиёсий ёндашувлар шаклланишига неоконсерватизм мафкурачиларининг таъсири кучли бўлиб, Яқин Шарқ минтақасидаги мафкуравий-сиёсий жараёнлар, геомафкуравий кураш дискурсида ҳам неокон-серватизм ўз таъсирига эга эканлигини намоён қилди. Неоконсерватизм борасидаги тадқиқотлар асосан хорижий тадқиқот марказлари, илмий муассасалар ҳамда “ақлий марказлар” томонидан амалга оширилиб келинмоқда. Асосий эътибор неоконсерватизмнинг ташқи сиёсий мафкураси ривожи эволюциясига қаратилади. Мақолада АҚШ неоконсерватизм мафкурасининг шаклланиши эволюцияси, сиёсий мафкура сифатида ички ва ташқи сиёсий жараёнларга таъсири, неоконсерватизм асосчилари қарашларининг ривожланиш тенденциялари, неоконсерватив тузилмаларнинг шаклланиши ҳамда институтционаллашуви ривожи масалалари хорижий тадқиқотлар, илмий адабиётлар, интернет манбалари асосида таҳлил қилинган. Мақолада АҚШ неоконсерватизм мафкураси ғоявий-назарий асослари шаклланишининг интегратив хусусиятлари ҳам ёритилади.
Мақолада форс ва ўзбек тиллари термин ясаш бўйича ташкилотларининг Низомлари ва ундаги принципларнинг қиёсий-солиштирма таҳлили амалга оширилган. Маълумки, дунё терминологиясидаги Вена, Прага ҳамда Россия терминология мактабларининг назарий-илмий қарашлари ва ишлаб чиққан таклифларига кўра, умумий тилшуносликда барча тилларга дастурул-амал бўладиган халқаро Стандарт юзага келган. Унга қадар эса 1926 йилда “Халқаро стандартлар ассоциацияси” – ISA (International Association for Standardization), 1931 йилда Европада “British Standard Institution” (“Британия стандартлаштириш институти”), 1946 йилда– ISO (International Organization for Standardization) каби қатор стандартлаштириш уюшмалари ташкил этилган эди. Эронда эса тил софлигини сақлаб қолиш мақсадида даврларга қараб, учта “Тил академиялари” ташкил этилган. Уларнинг сўнгиси “Форс тили ва адабиёти академияси”, яъни учинчи академия бўлиб, у 1991 йилда ташкил топган ва ўз Йўриқномасига эга. Худди шу даврда ўзбек тилида Атамақўм ўз фаолиятини бошлаган ва қисқа даврда ўз ишини якунлаган. Мақолада дунё терминология мактабида юзага келган Халқаро терминология ташкилоти Стандарти – ISO 704, ундаги термин ясаш принципларининг форс ва ўзбек тиллари термин ясаш Қоидаларига таъсири, уларнинг ҳар биридаги фарқли ва ўхшаш қирралари таҳлиллари келтирилган. Шунингдек, форс тили Академияси низомининг маълум бандлари ўзбек Атамақўми термин ясаш қоидаларининг мувофиқ бандлари билан қиёсланилди ва таҳлил қилинди. Мақоладан кўзланган асосий мақсад – форс ва ўзбек тилларида термин ясалиши бўйича юзага келган “терминология ташкилотлари”нинг ўзлашмаларга термин тақдим қилиш ва янги термин ясаш бўйича Низомларини қиёслаб ўрганиш ҳамда халқаро терминология ташкилоти - ISO 704 стандартининг тегишли бандларига мослигини таҳлил қилишдан иборат. Қиёсланган назариялар натижасида ўзбек тилида термин ясаш бўйича қатор таклифлар келтирилган.
Ўзбек халқи этногенези ва этник тарихи масаласини ўрганиш XIX аср сўнгги чорагидан бошланди. XX асрда масалага оид кўплаб илмий изланишлар олиб борилди. Ўзбекистон мустақилликка эришгандан сўнг, ушбу мавзуни ўрганиш долзарб масала сифатида кўтарилди. Этнографик, археологик, антропологик, лингвистик тадқиқотлар билан бир қаторда манбашунослик соҳасида ҳам муаммо тадқиқ этилди. Мустақиллик дастлабки йилларида ўзбек халқи этногенези ва этник тарихи масаласини ўрганишда турли хил илмий ёндашувлар вужудга келди. Тадқиқотчилар совет даврида ҳукм сурган мафкуравий қолипларидан воз кечиб илмий изланишлар олиб бордилар. Тарихий асарлар ёзиш назарий-методологик жиҳатдан ўзгариб, халқ тарихини холис ёзиш бошланди. Совет даврида пайдо бўлган назарий-услубий ёндашув ва нашр этилган адабиётлардан фойдаланиш ҳам давом этди. Манбашунослик тадқиқотларда туркий халқлар тарихи, уларнинг тарихий шаклланиши, географик жойлашуви, этник жараёнлар, давлат бошқарувида туркий халқларнинг ўрни, ўрта асрларда туркий халқларнинг идтимоий-иқтисодий муносабатлари каби масалалар ўрганилди. Туркий халқларнинг тарихда тутган ўрнини ёритишга кўпроқ эътибор берилди. Араб-форс тилли қадимги манбаларда Марказий Осиё минтақасидаги этник ва этносиёсий жараёнлар тадқиқ этилди. Мустақиллик йилларида қадимги хитой манбаларини ўрганиш ривожланди. Қадимги хитой манбаларида Марказий Осиё халқларига оид маълумотлар тўпланди. Номаълум бўлган туркий уруғлар номлари, жойлашуви
масалаларига аниқлик киритилди. Манбашунос олим Аблат Хўжаев томонидан нашр этилган адабиётлар қадимги хитой манбаларида Марказий Осиё халқлари тарихига оид янги маълумотларни тақдим этди. Тадқиқотчи Х.М.Мамадалиев араб тили манбалари асосида Ўрта Осиё ҳудудида IX – XII асрларда содир бўлган минтақа халқлари, этник жараёнлар, хусусан ўзбек халқи этногенезининг шаклланиши, давлатчилик қуриш жараёнлари тадқиқ этди. Кейинги йилларда Шамсиддин Камолиддин томонидан
қадимги араб-форс тилли манбаларда “ўзбек”, “Ўзбекистон” атамаларини шарҳлаб берилди. Ўзбек уруғлари ҳақида ҳам мақолалар чиқди.
Мустақиллик йилларида манбашунослик изланишлар натижасида, ўзбек халқи
этногенези ва этник тарихи масаласини ўрганишга доир бир қатор илмий асарлар, кам
сонли диссертациялар, кўплаб мақолалар чоп этилди. Мавзуга оид қатор масалалар очиқ
қолди. Мақолада ушбу муаммонинг манбашунослик тадқиқотларда ўрганилиши тизимли таҳлил қилинган. Ўзбек халқи этногенези ва этник тарихига доир манбашунос олимларнинг қарашлари, илмий ёндашувлари ёритилган.
O’zbekiston xalqaro iqtisodiy munosabatlarida tashqi savdo jarayonlari muhim ahamiyat kasb etadi. Tashqi savdoni rivojlantirish bevosita eksport salohiyatini oshirish, miqdor va sifat jihatdan yangi mahsulot va xizmatlarni jahon bozoriga yetkaziob berish bilan amalga oshadi. Bugungi kunda qishloq xo’jaligi sohasida ulkan eksport potensial borligi ko’plab tadqiqotlarda ta’kidlanib kelinadi. Biroq qishloq xo’jaligi ishlab chiqaruvchilari, mahsulotni qayta ishlovchilar orasida duch kelinayotgan muammolardan biri tashqi bozor haqida zaruriy ma’lumotlarga ega bo’lish, innovatsion va texnologik o’zgarishlar moslashish, xalqaro bozor talablarini o’rganish bilan tavsiflash mumkin.
Mazkur maqola O’zbekiston qishloq xo’jaligi mahsulotlarini eksport salohiyatini oshirishda marketing tadqiqotlarining o’rni va ahamiyati, mahsulotlar sotuvida qiymat zanjirini shakllanish jarayonalari, xalqaro bozordagi raqobatbardoshlikni oshirish usullari hamda mavjud muammolarni tahlil qilish maqsad qiladi.
Омонимия масаласи нафақат тилнинг асосий бирлиги бўлмиш сўзнинг чегараларини белгилаш билан боғлиқ муҳим назарий масала, балки амалий лексикографиянинг энг мураккаб масалаларидан бири. Хитой тилидаги сўз ясовчи жараёнлар умуман олганда омонимиянинг тўлдирилишига хизмат қилади. Сўз ясовчи жараёнлар қаторига сўз қўшиш, аффиксация, конверсия ва қисқартириш жараёни киритилади. Хитой тилидаги омонимиянинг манбалари ва пайдо бўлиши сабаблари ҳақида айтиш керакки, хитой тилида омонимиянинг асосий ва туб манбаси сифатида тилнинг фонетик тузилиши ва фонетик жараёнлар хизмат қилади. Мазкур мақолада ана шу масалалар ўз ифодасини топган.
Мақолада сиёсийлашган исломнинг араб давлатларидаги модернизация жараёнларига, ижтимоий-сиёсий ва геосиёсий жараёнларга таъсир даражаси аниқланди. Беқарорлик ўчоғига айланаётган Африка араб давлатларида рўй бераётган сиёсий воқеликларни, диний муносабатларни тартибга солишнинг илмий асосларини яратиш заруратини ўрганади. Шу нуқтаи назардан Шимолий Африка ва Яқин Шарқдаги сиёсий жараёнларни тадқиқ этилган. Ижтимоий-сиёсий трансформация жараёни минтақадаги Тунис, Миср, Ливия ва Форс кўрфазидаги бошқа мамлакатларга ўз таъсирини кўрсатди. Ижтимоий-сиёсий трансформация тўлқини 2010 йил декабрь ойида Тунис ва Жазоир давлатларида бошланиб, “Араб баҳори” воқеалари мураккаб ички вазиятга қаршилик ҳаракати эканлиги, бу ҳодисаларни ҳаракатга келтирувчи ички ва ташқи сабаблар мавжудлигини исботлаш мазкур мақоланинг мақсади ҳисобланади. Шунингдек, бу ижтимоий ва диний ҳаракатлар натижаси бўлиб Тунис, Миср, Ливиядаги амалдаги режимлар қулаши, Ямандаги ҳокимият элитасидаги ўзгаришлар ва бугунги кунга қадар давом этаётган Суриядаги расмий ҳокимият ва мухолифат ўртасидаги курашни номаълум муддатгача давом этаётганини келтириш мумкин. Агар Тунис, Миср ва Яманда амалдаги режимга қарши намойишлар ички омиллар ижтимоий-иқтисодий инқироз, ҳукмрон элитанинг коррупцияга ботиб кетгани, ҳақиқий демократик эркинликларнинг йўқлиги, этноконфессионал қарама-қаршиликларга асосланган бўлса, Ливия ва Сурияда эса ҳал қилувчи омилни мухолиф кучларнинг ташқаридан қўллаб-қувватланиши ташкил этди. Бу воқеалар Сомали, Мавритания ва Қомор оролларидан ташқари барча араб дунёсини қамраб олиб, давлатларнинг кейинги сиёсий тақдирини ўзгартириш билан бирга уларнинг сиёсий тизимлари ва тузимларида янгиланишлар олиб келди. Араб баҳорининг Шимолий Африка ва Яқин Шарқ мамлакатларига таъсир даражаси турлича бўлди. Шартли равишда Араб баҳори ижтимоий-сиёсий ларзалари давлатлар сиёсий жараёнлари характерида чуқур из қолдирган Тунис, Миср, Яман, Баҳрайн, Ливия, Сурияни ва бу ҳодисалар фақатгина юзаки таъсир кўрсатган Марокаш, Иордания, Ливан, Жазоир, Қувайт, Саудия Арабистони, Уммон каби давлатларни келтириш мумкин. Бунда минтақадаги ҳар бир давлат ичидаги ижтимоий-сиёсий вазиятнинг ўзгариши қўшни давлатларга тўғридан-тўғри таъсир этади. Яқин Шарқ ва Шимолий Африкада сўнгги йилларда содир бўлган ўзгаришлар янада қийин ва ўзаро боғлиқ вазиятни вужудга келтириб, нафақат қўшни минтақалар, балки жаҳонда хавфсизлик ва барқарорлик нисбатини ўзгаришига олиб келади.
Ko'p jihatdan opioid peptidlarining ta'sirini tartibga solish jarayonlari noaniq bo'lib qolmoqda, ammo opiat retseptorlarining faollashishi tufayli tartibga soluvchi hujayra reaktsiyalari, shuningdek adenilat siklazasini inhibe qilish va hosil bo'lishi ko'rsatilgan. adenozin monofosfat. Natijada kaliy ionlari bilan ta'minlanishning ortishi va boshqa ba'zi jarayonlar kuzatiladi. Dalargin, birinchi navbatda, delta va mu retseptorlari bilan o'zaro ta'sir qiladi, og'riqni yo'qotish va ovqatlanish xatti-harakatlarini nazorat qiladi. Dalargin oshqozon shilliq qavatida ham, miyokardda ham uning ta'sirida vositachilik qiladi. Preparat nuqsonli hududda qon oqimi va limfa oqimini barqarorlashtiradi, shilimshiq va bir qator prostaglandinlar ishlab chiqarishni ko'paytirishni rag'batlantiradi, bu omillar shilliq qavatning yangilanishiga yordam beradi. Miyokarddagi retseptorlar bilan o'zaro ta'sirlashganda, kardiomiotsitlarda siklik adenozin monofosfat va o'ziga xos proteazlar darajasi pasayadi, glikogenez jarayoni kuchayadi, umumiy qon oqimida katexolaminlar kontsentratsiyasi normallashadi, bu gemodinamikani va yurak tezligini yaxshilaydi. Shunday qilib, bu omillar tezlashishiga olib keladi chandiqni davolash.
Являясь частью общелитературного языка, терминология представляет собой влияние всех лексико-семантических процессов, затрагивающих лексику общелитературного языка. Одной из частых случаев терминологической номинации является метонимический. Эта статья посвящена функциональности метонимии в терминообразовании.
Илмий мақолада замонавий бозорда автоматлаштирилган ахборот тизимларини жорий этишни ўрганиш ва ундан самарали фойдаланиш йўлларини ҳамда унга таъсир этувчи омилларни тадқиқ этиш, автоматлаштирилган ахборот тизимлари
ва маъмурий механизмлари кўрсатиб ўтилган. Шунингдек, электроэнергия компанияларида ахборотларни тўплаш, қайта ишлаш, электр тармоқларида электр энергиясини йўқотилиши ҳамда электр энергия сарфини ҳисобга олишни назорат қилиш ахборот тизимини жорий этишнинг иқтисодий самараси асослаб берилган.
На протяжении первого года жизни ребенка происходят активные процессы созревания всех органов и систем, в т. ч. минерализация костной ткани, развитие мышечной массы. Быстрое морфологическое и функциональное развитие нервной системы обеспечивает высокие темпы моторного, психического и когнитивного развития ребенка. На процессы роста и развития ребенка влияет обеспеченность его белком, минералами (кальций, фосфор, магний, цинк и др.), витаминами (A, D, Е, С, группы В и др.), биологически активными веществами, энергией. Потребность в макро - и микронутриентах различается в разные периоды детства и зависит от состояния здоровья ребенка. Учитывая высокие темпы роста ребенка первого года жизни, а также наличие различных факторов риска развития дефицитных состояний, необходимо обоснованно проводить их профилактику/коррекцию в разные периоды детского возраста.
Sotsiologiya fanining muhim tarmoq yo‘nalishlaridan hisoblangan etnosotsiologiya turli etnik muhitdagi ijtimoiy jarayon va hodisalarni, shuningdek, u bilan bog‘liq etnik madaniyat, anʼanalar hamda millatlararo munosabatlarni o‘rganadi. Ushbu soha sotsiologiya bilan etnologiya, etnografiya fanlari o‘rtasidagi vosita va chegaralarni belgilaydi yoki aniqlaydi. Sotsiologiyaning boshqa tarmoq yo‘nalishlariga nisbatan ancha kech paydo bo‘lgan etnosotsiologiya nazariy jihatdan etnik guruhlarning rivojlanishi va faoliyatining ijtimoiy jihatlari, ularning o‘ziga xosligi, manfaatlari va o‘zini o‘zi tashkil qilish shakllari, undagi jamoaviy xulq-atvorning xususiyatlari, etnik guruhlardagi o‘zaro aloqaga kirishish vositalari, tarkibi kabi munosabatlarni o‘rganadi. Metodologik va empirik jihatdan etnosotsial jarayonlarni o‘rganishda miqdoriy sotsiologik tadqiqotlar muhim ahamiyat kasb etsa-da, ammo anʼanaviy jamiyatlarda sifatli sotsiologik tadqiqotlar bilan muammoni o‘rganish samarali natijalar berib kelgan. Аyniqsa, etnografiya sohasida dala tadqiqotlarining o‘rni muhim.
При изучении отечественной литературы процессы культурной интеграции играют важную роль, более важную роль эти процессы выполняют в изучении литературы иных земель. Бывает иногда проблемы несоответствия культур, то есть восприятие читателем картины мира не может принять картину, которую хотел выразить читатель. В статье рассматривается некоторые проблемы взаимовлияния культур и литературных связей.
Цифровая трансформация имеет огромный потенциал для дальнейшей модернизации общества и интеграции национальной экономики в глобальные процессы. Особенно с началом глобальной пандемии COVID-19 роль цифровых технологий и важность эффективной политики информатизации значительно актуализировались. В этом контексте, Узбекистан в рамках проводимых реформ, а также Стратегии «Узбекистан-2030», намерен улучшить свой цифровой потенциал и провести реформы в данной сфере, чтобы справиться с текущими и будущими вызовами. В связи с этим в статье проанализированы текущие процессы цифровой трансформации и достижения страны с акцентом на национальную стратегию цифровизациии стратегии развития Узбекистана.
Ушбу мақолада Келди Муҳаммад султон ҳукмронлиги даврида шайбонийларнинг Севинчхожахон мулкларидаги сиёсий аҳвол ва унда Фарғона водийсиниинг тутган ўрни тадқиқ этилган.
Мазкур мақолада глобаллашув жараёнлари шароитида ахборот-коммуникация технологияларининг ривожланиши натижасида давлат бошқаруви соҳасида кечаётган мураккаб жараёнлар, электрон ҳукумат тизими ва унинг ривожланиши масалалари таҳлил этилган. Электрон ҳукумат тизимининг ҳуқуқий асослари тадрижий ривожланишга қараб чиқилган. Илмий манбаларда кўрсатилганидек бугунги кунда электрон бошқариш тизими нафақат ҳукумат, балки ҳуқуқ ижодкорлик жараёни ва суд органлари фаолиятида ҳам катта ўрин эгаллаётганлиги боис, электрон давлат тизими ҳақида сўз юритиш мақсадга мувофиқлиги асослантирилган.