Each region of the Fergana Valley is characterized by its strong management centers, the diversity of natural resources, the general agro-climatic factors, the availability and the potential for the creation of a finished product production system. For this reason, it is advisable to work out prospective directions for the deployment and development of productive forces. At the same time, it is important to fully utilize the capabilities of the main sector in the organized economic system of the region. The future development of productive forces in this area is inseparably linked with agro-industrial production and its sectoral and regional improvement. In addition, the interregional production system, which is based on the continuous growth of food production in the regions, the intensification of intersectoral communications, the expansion of the role of intensive factors, in turn, will increase the demand for complex scientific forecasts. At this stage, the scientific forecasting should reflect the activities of the food market and facilitate the expansion of foreign markets. The region's participation in the world economy opens the way for further stages of social and economic development. At the same time, the emphasis should be on the sustainable improvement of the elastic business structure, adapted to the changing competition inherent to the market economy. The main task of the food market in the Ferghana Valley in the near and long-term perspective is to increase production efficiency and bring the level of material welfare of the population to the world's leading countries on the basis of equalizing social and economic development in the regions. This, in its turn, is a very complex and urgent issue, not only with the radical changes in the economy, but also with a change in the lives of the whole society and, consequently, the acceleration of its development. In this regard, this article elaborates the forecasts of the food market in the Ferghana Valley
for 2020-2030 and its alternative scenarios. The first scenario is based on a retrospective analysis of food production in the Ferghana Valley. In the second scenario, the population's food supply is calculated based on the minimum consumer budget, while the third scenario provides the regions' food supply coefficients and supply estimates. On the basis of the analysis of the forecast parameters of the Ferghana Valley Food Market and its results, scientific-practical conclusions have been developed.
Qishloq xo‘jaligi zamonaviy iqtisodiyotning o‘zagi sifatida innovatsion yechimlarni talab qiladigan o‘ziga xos va tobora murakkablashib borayotgan muammolarga duch kelmoqda.[3] Jahon bozorida raqobatning kuchayishi, milliy oziq-ovqat xavfsizligi muammolarini hal qilish va Jahon savdo tashkilotiga (JST) a’zo bo’lish shartlariga moslashish zarurati qishloq xo’jaligi ishlab chiqarishini innovatsion rivojlantirishning dolzarbligini isbotlaydi. Bu yo‘nalishlardan biri agrosanoat majmuasida klasterlarni shakllantirishdir. “Klaster” tushunchasi ochib berilgan, uning elementlari va xususiyatlari ko‘rib chiqilib, klasterlarning iqtisodiyotdagi o‘rni bo‘yicha mahalliy va xorijiy olimlarning tadqiqotlari natijalari umumlashtirilgan. Klasterlar va vertikal integratsiyalashgan tashkilotlar o’rtasidagi farqlar aniqlanadi va umumlashtirilgan shaklda klasterlar ko’proq demokratik boshqaruv, boshqaruv qarorlarini qabul qilish, innovatsion yo’naltirilganlik va barcha ishtirokchilarning innovatsion rivojlanishi uchun imkoniyatlar yaratish bilan tavsiflanadi, degan xulosaga keladi. Agrosanoat klasterlarining ta’rifiga kelsak, ularni mahsulotlarning raqobatbardoshligini oshirish va agrosanoat sohasida innovatsion faoliyatni rag‘batlantirish maqsadida korxonalarning hududiy birlashmalari sifatida ko‘rib chiqish taklif etilmoqda. Ish oziq-ovqat subkomplekslarida agrosanoat klasterlarini shakllantirishning dolzarbligini belgilaydi, bunda tayyor mahsulotni sotishdan oldin xom ashyo ishlab chiqarish investitsiya faoliyatini faollashtirish va innovatsiyalarni joriy etish asosida yagona takror ishlab chiqarish tsiklini ifodalaydi. Qishloq xo‘jaligi klasterlarining ijobiy va salbiy tomonlari ko‘rsatilgan. Zamonaviy sharoitda iqtisodiyotni tarmoqlar yoki bo’linmalarga bo’lishning an’anaviy usuli mantiqiy emas. Innovatsiyaga yo‘naltirilgan iqtisodiyot doirasida qishloq xo‘jaligi klasterlari agrosanoat majmuasida integratsiya jarayonlari rivojlanishining yuqori darajasini ifodalaydi va ularning mavjudligi qishloq xo‘jaligini sifatli rivojlantirishning asosiy shartidir.
Ушбу мақолада қишлоқ хўжалигида учувчисиз учиш аппаратларидан фойдаланиш бўйича маълумотлар тақдим этилган. Йил сайин сайёрамиз аҳолисининг кўпайиши қишлоқ хўжалиги соҳасига юқори технологияларнинг кириб келиши ва аниқ ҳисоб- китобларга асосланган деҳқончилик тушунчасининг пайдо бўлишига олиб келди. Бунинг энг муҳим йўналишларидан бири учувчисиз учиш аппаратларидан фойдаланиш бўлиб, улардан қуйидаги вазифаларни ҳал қилишда кенг фойдаланиш мумкин: қишлоқ хўжалиги ерларини инвентаризация қилиш, далаларнинг электрон хариталарини тузиш, иш ҳажмини баҳолаш ва
уларнинг бажарилишини назорат қилиш, экинларнинг ҳолати тезкор мониторинг қилиш, қишлоқ хўжалиги экинларининг ўсишини баҳолаш, қишлоқ хўжалиги ерларини ҳимоя қилиш, зарарли объектларга қарши курашиш учун экинларни пестицидлар билан даволаш ва ҳ.к. Яқин келажакда учувчисиз учиш аппаратлари инсон ҳаётининг барча соҳаларига, жумладан қишлоқ хўжалигига фаол кириб, ишлаб чиқариш харажатларини пасайтириш ҳисобига меҳнат унумдорлигини сезиларли даражада оширади.
This article reveals the concept and essence of implementation and development of digital technologies in agricultural sphere, considers its impact on the agriculture: to feed a growing population, to meet the demand for quality food products and services, on improving the efficiency and profitability of agriculture.
This article reveals the concept and essence of implementation and development of digital technologies in agricultural sphere, considers its impact on the agriculture: to feed a growing population, to meet the demand for quality food products and services, on improving the efficiency and profitability of agriculture.
Ушбу мақолада қишлоқ хўжалиги бошқаруви тизимида замонавий ахборот-коммуникация ва рақамли технологиялар тузилмалари билан боғлиқ бўлган масалалар муҳокама қилинган. Шунингдек қишлоқ хўжалиги бошқарув тизимида ахборот-коммуникация ва рақамлаштириш технологияларининг жадал суръатда жорий этилиб борилишини ўрганиш ва таҳлиллар асосида ўзаро боғлиқлик функционал модели тавсия этилган.
Во всем мире проводятся научные исследования по совершенствованию технологии производства огне- и жаропрочных композиционных портландцементов и бетонов на их основе, в том числе по следующим приоритетным направлениям: разработка новых составов композиционных сырьевых смесей; экономия природных сырьевых ресурсов и применение вторичных сырьевых материалов; разработка энергоэкономичных технологий обжига клинкера; создание состава активных минеральных добавок, обеспечивающих ресурсосберегающую технологию производства портландцемента; разработка технологий производства новых составов добавочных, пуццолановых и цветных портландцементов [1].
Дисссртацня мавзусининг долзарблиги ва зарурияти. Халқ хўжалигининг барча соҳаларини жадаллашуви ва илм-фанни ривожланиши, ишлаб чиқаришда янги техноген жараёнларни амалиётга тадбиқ этилиши атроф-мухитга антропоген таъсир кўрсатмоқда.
Европа Иттифоқининг баъзи давлатларида барқарор заҳарли моддаларни баҳолаш бўйича ўтказилган текширувлар натижасида атроф-мухитда қўрғошин, кадмий ва симобни юқори концентрациялари Украинада кузатилган (Pb-3102, Cd-54, Hg-36 тонна/йил). Россия учун оғир металларни атроф-муҳитга тарқалиши: Pb-80 фоиз, Cd-66 фоиз, Hg-37 фоиз, бошқа давлатлар бўйича Pb-10 фоиз, Cd-21 фоиз, Hg-58 фоизни ташкил этган. Шу учта металлар билан боғлиқ бўлган вазиятни кисқача тахлили, оғир металларни антропоген таъсири канчалик катта эканлигини кўрсатди. Оғир ва заҳарли металлар (ОЗМ) атмосферага чиқиндилар билан, сўнгра худуднинг сув ва тупроғи орқали кўшни давлатларга хам таркалиши кузатилган.
Бугунги кунда Узбекистон Республикасида ишлаб чиқариш даражасининг кескин ортиб бориши ОЗМ концентрациясини ошишига сабаб бўлмокда. Аҳоли саломатлиги учун эссенциал бўлмаган элементлар (Hg, Cd, Pb, As) катга хавф туғдиради, уларнинг антропоген манбалари кун сайин ошиб бормоқда.
Диссертацияни бажарилишига бўлган зарурият шунинг билан ифодаланадики агроф-мухит объектларини ифлосланиш даражасини ошиши, айниқса ОЗМ мониторингини олиб боришга жиддий эътибор қаратишни талаб этмокда. Канцероген, токсик ва мутаген моддаларнинг микромикдорларини сифат ва микдорий аниқланиш борасида аналитиклар ва экологлар олдига экспресс, сезгир ва селектив усуллар ишлаб чиқиш масалаларини ечишда мухим ва зарур талаблар қўйилмокда.
Атроф-муҳит объектларини мухофаза қилишда, ОЗМни аниқ концентрацияларини аниқлашда турли хил физик, кимёвий ва физик-кимёвий усуллардан фойдаланиш долзарб ва мухи.м бўлиб қолмокда. Амалиётда кўллаш учун экотоксикантларни, айниқса ОЗМ миқдорини мониторинг қилиш усулларини ривожлантириш ва янги замонавий усулларни ишлаб чиқиш зарур.
Назарий асосларни амалиётга тадбиқ этиш мақсадида, юқори эксплуатацион ва метрологик тавсифларига эга бўлган, гурли хил полимер ташувчилар ёрдамида комплекс ҳосил қилувчи органик реагентларни иммобилаш орқали экотоксикантларни аниқлашнинг гибрид усулларини ишлаб чиқиш лозим.
Мавжуд бўлган долзарб муаммоларни ечиш мақсадида ОЗМни аниклаш усулларида янги специфик органик реагентларни (ОР) фойдаланишни аналитиканинг амалиётига киригиш лозим. Уни ҳал этишнинг энг истиқболли йўли - берилган аналитик тавсифларига эга бўлган органик реагентларни мақсадли синтез қилиш ва иммобиллашдан иборат. Тахлилнинг сорбцион-спектроскопик усулларини ривожлантириш реагентларнинг хусусиятларини олдиндан аниқлай олиш имконини яратади. Аналигик кимёнинг назарий ва амалий соҳаларида маҳаллий ва хорижий олимларнинг тадқиқотлари билан боғлиқ аҳамиятли ютуклар мавжуд. Бирок бу сохада оир канча мураккао муаммоли саволлар чуқур изланишларни ва янги ечимларни галаб этмокда.
Маълумки, ОР таъсир этиши назариясига “аналитик реакцияни бориши учун оптимал табиатга эга бўлган реагент ва мухит танлаш, ҳамда аналитик системани ишлаб чиқиш учун и.мкон берадиган ғоялар системаси” сифатида тавсифланади.
ОР таъсир этиши назариясини ривожлантириш қуйидаги боскичлардан иборат: “кузатилаётган жараёнларни ва ходисаларни тушунтириш, олдиндан айтиш ва ўзига хос хусусиятли реагентлар синтезини бажаришга йўналтирилган ишлар олиб бориш”. Юкорида айтиб ўтилганлардан хулоса қилиш мумкинки, аналитик кимё ва экологияда қўллаш мақсадида ишлаб чиқилган методология ва иммобилланган ОР хоссаларини олдиндан айтиб беришни иммобилланган ОР таъсир этиш назариясини ривожланитиришга кўшилган илмий хисса каби ҳисобланади.
Тадкикотнинг максади. Иммобилланган органик реагентлар ёрдамида оғир ва заҳарли металларни аниклашда экспресс, юкори танлаб таъсир этувчан, сезгир усуллар ва тест-системалар ишлаб чиқиш.
Назарий тахдиллар асосида ўзига хос хусусиятли органик реагентларни турли ташувчиларга иммобиллаш, аналитик гуруҳларни специфик тузилиши ва хоссаларини тахдил қилиш асосида органик реагентларнинг аналитик гурухдарини хоссалари ва тузилишини олдиндан айтиб беришнинг умумий йўлларини топиш ва уларни турли хил аналитик ва экологик лабораториялар амалиётига тадбиқ этиш.
Диссертация тадкикотининг илмий янгилиги қуйидагилардан иборат:
органик бирикмаларининг берилган аналитик хоссага эга бўлган оптимал тузилишини олдиндан айтиб бериш учун табиати жиҳатидан фарк қиладиган реагентларни иммобиллаш усуллари назарий жиҳатдан асослаб берилган ва амалиётга тадбиқ қилинган, функционал ва аналитик-фаол гуруҳларнинг тузилишига боғлиқ бўлган ҳолда аналитик характеристикаларнинг ўзгаришларини кванткимёвий ўрганишга асосланган;
арзон, маҳалий хомашё асосида ишлаб чиқилган полиакрилонитрил ва полипропиленга иммобилланган ОРнинг кимёвий аналитик хусусиятлари аниқланган;
ПАН ва 1111 матрица асосида ишлаб чиқилган турли хилдаги оптик кимёвий сенсорларнинг ва синтез қилинган реагентларнинг тузилишини янги кимёвий, физик-кимёвий, квант-механик усуллар ёрдамида олдиндан айтиб бериш имконияти яратилган;
аналитик реакцияларнинг химизми аниқланган ва ОЗМ ионлари билан реакцияга киришадиган ФФГ топилган, уларнинг тузилишини ва ўриндошлар табиатини аналитик реагентларнинг, ҳамда уларнинг металл ионлари билан ҳосил қилган комплексларининг аналитик хоссаларига гаъсири кўрсатилган;
метрологик, аналитик ва эксплуагацион тавсифларини яхшилаш мақсадида ИМОР ёрдамида ОЗМни аниқлашга асосланган экспресс, селектив ва сезгир сорбцион-спектроскопик усуллар ишлаб чиқилган.
ХУЛОСА
1. Атроф-муҳит объектларида оғир заҳарли металл ионларини аниқлашда қўлланилган толали сорбентнинг гранула ва кукун холатдагига нисбатан афзаллиги кўрсатилган.
2. Метрологик параметрларни, қўллланилиш ва аналитик кўрсаткичларни яхшилаш мақсадида толали материалларга иммобилланрган турли хил табиатли органик реагентларни қўллаш орқали атроф-муҳит объектларида оғир заҳарли металларни сорбцион-спектроскопик аниқлашга асосланган аналитик кимёда янги йўналиш ривожлантирилган.
3. Арсеназо гуруҳли ва трифенилметанли иммобилланган ҳамда УзМУ органик кимё кафедрасида синтез қилинган, “Нитрон” толасига сорбиияланган реагентларнинг физик-кимёвий ва аналитик хоссалари системали ўрганилган. Янги реагетларни хусусий аналитик хоссаларини сақлаган холда полимер ташувчиларга иммобиллашнинг муқобил шароити топилган.
4. Иммобилланган реагентлар ўрганилган гурухди толали сорбентлар ва уларнинг оғир заҳарли металл ионлари билан комплекслари ИҚ-спектроскопия усулида ўрганилган. Оғир заҳарли металл ионлари билан иммобилланган реагентлар комплекс хосил қилишида хам эритма ҳолатдаги функционал аналитик грухлар иштирок этиши исботланган.
5. Арсеназо гуруҳли ва трифенилметан қатори реагентлари, ҳамда кафедрада син гез қилинган, полиакрилонитрил ва полипропилен матрицали толаларнинг оғир, заҳарли металл ионлари билан таъсирлашувини ўрганиш натижалари асосида реагентларнинг иммобилланиши ион алмашиниш хисобига хамда гашувчи ва реагент орасида молекулалар аро кучли водород боғи ҳисобига хосил бўлиши кўрсатилган.
6. MNDO, РМЗ ва AMI квант-кимёвий ҳисоблаш усуларини қўллаш орқали айрим керакли аналитик катталикларга (сезгирлик, танлаб таъсир этиш, реакция контрастлиги ва ўтказиш шароити) эга турли реагентлар тузилишини олдиндан айтиш и.мконияги кўрсатилган. Комплексларнинг спектрал хоссаларини металл атомининг реагент функционал гуруҳи билан координация ҳосил килиш усулига боғлиқлиги, реагентларни модификациялаш йўлларини аниқлаш, аналитик фаол гурухдарни ўзгартириш орқали спектрларнинг ўзгариш ҳолати кванг-кимёвий баҳоланган. Танлаб таъсир этиши ёки реакция контрастлиги жиҳатдан янги гуруҳли нитрозонафтол ҳосилаларининг аналитик-органик реагент сифатида аналогларига нисбатан афзаллиги ва нисбатан қулайлиги кўрсатилган. Утказилган тадкиқот натижаларига асосланиб нитрозонафтол асосидаги янги органик реагентларнинг мақсадли йўналтирилган синтези амалга оширилган. Рангли реакцияларнинг юқори конграстлик ва танлаб таъсир этиш жиҳатдан фарк қилиши, ҳосил бўлган комплекс бирикмалар хоссаларининг жараённи олиб бориш шароитига кам боғлиқлиги ҳамда юқори қайтарувчанликка эгалиги олинган реагентларни полиакрилонитрил турдаги, турли анион алмашгич гуруҳлар билан модификациялланган толали сорбентларга иммобиллаш имконини бериши аниқланган.
7. Иммобиллашни муқобил шароитини, сорбцияни, металл ионларини боғлаб олиш даражаси, тақсимланиш коэффициенти, толали сорбентларнинг сорбциялаш ҳажми, кадмий симоб, мис ва темир ионларига нисбатан йўлдош элементлар ишгирокида аналитик жиҳатдан танлаб таъсир этиш натижаларини солиштириш асосида кам ҳажмдаги минерал кислоталарни микдорий десорбциялаш имконияти ва синтез учун бошланғич моддаларнинг топилиши осонлиги синтез қилинган рагентлар ва толали сорбентларнинг келгусида амалий қўлланилиши кўрсатилган. Иммобилланган реагентлар металл ионларини 20-30 минут давомида 20-25°С ва pH нинг 3-7 (R= 90-99 %) диапозонида миқдорий боғлаб олади. Аналигик реакцияларнинг химизмини ўрганиш ва оғир, заҳарли металл ионлари билан таъсирлашувчи функционал - аналитик гурухдарни аниклаш, уларнинг тузилиши ва ўринбосар табиатини реагентларни ва уларнинг комплексларини аналитик хоссасига таъсирини ўрганиш ташувчи сиргида ва эритмада бир хил функционал - аналитик гурухдар ҳисобига боради. Келтирилган фикрлар ИҚ-спектроскопия натижаларига мос келади
8. Назарий тадкиқотлар нагижасида янги органик реагентлар: 6-метил-(пиридил-2-
азо-м-аминофенол), 1 -(5-метил-2-пиридилазо)-5-диэтиламинофенол, 1 -(4-
антипиридилазо)-2-нафтол сульфокислота, 1 -(2-пиридилазо)-2-оксинафталин-6-сульфит натрий, 3-гидрокси-4-нитрозо-2-нафтой кислота, 2-гидрокси-4-нитрозо нафтальдегид асосида оғир заҳарли металларни юқори танлаб таъсир этувчан сорбцион-фотометрик усули яратилди ва амалиётга киритилиш имконияти кўрсатилди. 6-метил-(пиридил-2-азо-м-аминофенол ёрдамида темир ва кобальтни, 1-(5-метил-2-пиридилазо)-5-диэтиламинофенолда алюминий ва симобни, 1-(2-пиридилазо)-2-оксинафталин-6-сульфит нагрийда симоб, қўрғошин ва темирни, 3-гидрокси-4-нитрозо-2-нафтой кислота ва 2-гидрокси-З-нитрозо нафтальдегид ёрдамида эса темир, кобальт ва мисни сорбцион-фотометрик аниқлаш усули ишлаб чиқилди.
9. Табиий объектлар ва оқава сув намуналарида оғир заҳарли металларни қаттиқ фазали - спектроскопик аниқлашнинг комплекс усули, ҳамда микромикдордаги кобальт, мис, никел, темир ва симобни ичимлик ва табиий сувларда иммобилланган органик реагентлар ёрдамида аниқлашнинг янги эффектив сорбцион-спектроскопик усули ишлаб чиқилди. Ушбу усул келтирилган элементларни ичимлик ва табиий сувларда n-10'6 -n-10"3 % микдоргача аниклаш имконини беради, аниқлашнинг қуйи чегарасини камайтиради ҳамда йўлдош компонентлар таъсирини йўқотади. Усулнинг тўғрилиги ва реал объектларда “киритилди -топилди” услуби ёрдамида, ГОСТ стандарт намуналари натижаларини ва атом-абсорбцион усул натижаларини солиштиришг асосида тасдиқланди.
10. Тавсия этилган усул реал объектларда синаб кўрилди ва НИГМИ, Марказий аналитик лаборатория, ОТМК янги технология лабораториясида, УзР геология ва минерал ресурслар Давлат Қумитаси марказий аналитик лабораториясида, самарқанд вилояти табиатни мухофаза қилиш қумитаси, Тошкент вилояти ва Бекобод шахри СЭСларида, Ядро физикаси институти радиопрепарат бўлимида ва бошқаларда амалиётга тадбиқ этилди.
Mazkur maqolada ishlab chiqarishni tashkil etish, uning resurslar bilan ta’minlanishi va xо‘jalik boshqaruvi, shu jumladan asosiy va aylanma kapitalga investisiyalar miqdori kо‘p jihatdan ishlab chiqarish turi bilan belgilanishi yoritilgan. Ishlab chiqarish turi-nomenklatura kengligi, muntazamligi, barqarorligi va mahsulot hajmi, ishlab chiqarish resurslaridan foydalanish, xо‘jalik yurituvchi subyektlar faoliyatini yanada rivojlantirish yо‘lini va istiqbollarini belgilash tamoyillariga kо‘ra ajratiladigan ishlab chiqarishning tasnifiy kategoriyasiga bag‘ishlangan.
Мазкур мақолада ишлаб чиқаришни ташкил этиш, унинг ресурслар билан таъминланиши ва хўжалик бошқаруви, шу жумладан асосий ва айланма капиталга инвестициялар миқдори кўп жиҳатдан ишлаб чиқариш тури билан белгиланиши ёритилган. Ишлаб чиқариш тури-номенклатура кенглиги, мунтазамлиги, барқарорлиги ва маҳсулот ҳажми, ишлаб чиқариш ресурсларидан фойдаланиш, хўжалик юритувчи субъектлар фаолиятини янада ривожлантириш йўлини ва истиқболларини белгилаш тамойилларига кўра ажратиладиган ишлаб чиқаришнинг таснифий категориясига бағишланган.
Сегодня мы живем в эпоху цифровых технологий или цифровой век. Цифровые технологии дают нам необъятные возможности, наиболее актуальным из которых на сегодняшний день для нас является цифровизация архивов. Цифровизация (анг. Digitalization) это процесс создания нового информационного носителя в цифровой форме, в более узком смысле digitization (оцифровка) представляет собой перенос информации с физических носителей на цифровые, например сканирование документа. [ЛН Мазур, 2018. Стратегии дигитализации архивных массовых источников: электронный архив и база данных.] Но не только это, цифровизация архивов также подразумевает выбор цифрового инструмента, при помощи которого оцифрованные данные (грубо-говоря сканированные) станут доступны массам. Внедрение цифровых технологий в каждодневный процесс позволяет нс только усовершенствовать внутренние процессы, но и существенно облегчить работу с архивами.
20 удаленных зубов разделены на две группы по 10 образцов в каждой: группа I – SAF и группа II – SoCoSCPro, определена рабочая длина, обработка каналов 3% раствором гипохлорита натрия (NaOCl) и 17% раствором этилендиаминтетрауксусной кислоты (ЭДТА).