Gapning haqiqiy bo'linishi haqidagi ta'limot so'z tartibi muammosi bilan chambarchas bog'liq. So'z tartibi muammosi 18-asrning ikkinchi yarmida juda mashhur bo'ldi. Maqolada etakchi olimlar - tilshunoslarning asarlarida so'z tartibi orqali gaplarning haqiqiy bo'linishini o'rganish va yoritish muammosi ko'rib chiqiladi. Shuni ta'kidlash kerakki, tilshunoslikda paydo bo'lgan dolzarb jumlalarni ajratish muammosi keyinchalik turli tillarda so'z tartibini o'rganishda hal qiluvchi omil bo'ldi.
в данной статье рассмотрены контекстуально-неполные и ситуативно-неполные предложения в рассказах А.П. Чехова. Неполные предложения имеют место не только в монологической, но и вдиалогической
речи и являются весьма продуктивными в рассмотренных рассказах А.П. Чехова.
Ushbu maqolada murakkab gaplarda bosh va ergash gaplarning tuzulishi masalalari muhokama qilinadi. Maqola murakkab gap tarkibidagi sintaktik bog’lanish turlarining xususiyatlarini aniqlashdan iborat.
Ушбу мақола жумланинг ҳақиқий бўлиниши муаммосини билиш даражасини ўрганишга бағишланган. Бу муаммо озарбайжон япон тилининг тавсифий синтаксисининг энг муҳим муаммоларидан биридир. Асосий урғу озарбайжон ва япон тилларида мавзу ва ритмни тизимли тақсимлаш масалаларига қаратилади. Озарбайжон ва япон тилшунослигининг бу соҳасида уларни ҳал қилишни талаб қиладиган бир қанча истиқболли йўналишлар аниқланди.
Мақолада криминалистик тавсифини йўл-транспорт ходисаларни қайд этишдаги хозирги ҳолати ва аҳамияти, бу борада процессуал тартиб, автотехник, трасологик ва бошқа турдаги экспертизалар ўтказиш методикасига оид вужудга келадиган муаммоларни хал этиш таҳлил қилинган. Хорижий ва миллий олимларни ЙХҚнинг бузилиши билан боғлиқ жиноятларни очиш ва тергов қилишда криминалистик тавсифининг роли тўғрисида фикрлари кўрсатилган, йўл-транспорт ходисаларни қайд этишда криминалистик тавсифи механизмини такомиллаштириш тўғрисида таклифлар берилган. Ўшбу турдаги жиноятларни тергов қилишда йўл-транспорт ходисанинг жиноят-процессуал фаолияти ҳамда криминалистик услуби ва тактикасини криминалистик тавсифнинг ҳуқуқий ва ҳуқуқни қўллашни йўл-транспорт ходисаларни қайд этиш тизимидаги таҳлили мақоланинг асосий мақсадини билдиради. Йўл-транспорт ходисаларни қайд этишни таъминлаш жараёни хусусиятларини кўриб чиқиш муаммолари бу мақоладаги изланишнинг асосий мазмуни. Бундай караш криминалистик тавсифини йўл-транспорт ходисаларни қайд этиш механизмини асоси сифатида қизиқтириши мумкин. Тадқиқот вазифаси сифатида муаллиф томонидан йўл-транспорт ходисаларни қайд этишни таъминлашда суриштирувчи, терговчи, терговга қадар текширув ва тезкор-қидирув фаолиятини амалга оширувчи органлар алгоритмида криминалистик тавсифи қоидаларни қўллаш услуби ва тактикасини такомиллаштириш имконияти белгиланган. Суд экспертизаларни ўтказишда криминалистик тавсифинининг тактик хусусиятларни фойдаланишда эксперт ва эксперт ташкилотлар амалий тажрибасини умумлаштирилган холда криминалистик тавсифи борасида уларни ўтказиш ва билимлардан фойдаланиш тўғрисида услубини такомиллаштириш бўйича таклифлар ишлаб чиқилган. Мақоланинг муаллифи томонидан иннавацион аҳборот-коммуникацион технологияларни қўллаш орқали замонавий криминалистик методикаси, тактикаси, суд экспертизаларни ўтказиш, тергов ва эксперт фаолиятида автомитизациялаш ҳамда дастурлаштириш, мутахассисларни кенг иштирокини таъминлаш асосида истиқбол йўллари аниқлантирилди. Хулосада криминалистик тавсифини кўриб чиқилаётган доирасида ўрни ва аҳамияти очилган ва йўл-транспорт ходисаларни қайд этишга оид ҳуқуқни қўллаш амалиёти ҳамда жиноят-процессуал нормаларни такомиллаштириш бўйича таклиф ва тавсиялар асослантириб берилган.
Maqolada rivojlangan mamlakatlar budjet ijrosida G‘aznachilik tizimi tahlil etilgan. Fransiya, Buyuk Britaniya, Italiya, AQSh mamlakatlarida G‘aznachilikning o‘rni hamda ahamiyati to‘g‘risida ilmiy mulohazalar olib brogan. Jumladan, Fransiyada g‘aznachilikning tashkil qilinish tarixi, unong funktsiyalarini Davlat G‘aznasi va Davlatning hisob-kitob yuritish bosh derektsiyasi o‘rtasida taqsimlanishi hamda barcha moliyaviy resurslar G‘aznachilikning yagona hisobraqamida yig‘ilishi ochib berilgan. Bundan tashqari Davlat G‘aznasi huquqlari, va kadrlar masalasi organilgan. Buyuk Britaniyada G‘aznachiligi Departamenti, ularning tarkibi yoritib berilgan. Italiyada budjet ijrosi dinamikasi tahlil qilingan hamda Italiyaning investorlarni jalb qilish imkoniyatlari o‘rganilgan. AQShda G‘aznachilikni o‘rni, ning tarkibi, tizimda faoliyat yuritadigan departamentlar funksiyalari tahlil qilingan. AQShda g‘aznachilik tizimida moliyaviy aktivlar va davlat qarzlarining barcha turlari bo‘yicha hisob-kitob yuritishda g‘aznachilik roli o‘rganilgan. Tadqiqot natijalari bo‘yicha xulosalar olingan va ilmiy-amaliy takliflar ishlab chiqilgan.