Bugungi kunda soliqlarni to'lashdan bo'yin tovlash, sohadagi firibgarliklari va ma'lumotlarni saqlash, qayta ishlash, tahlil qilishning hozirgi holatida milliy hamda xalqaro darajada bir muncha muammolar mavjud. Masalan, Soliq, Adliya Tarmoqlari (Tax Justice Network) tashkilotining 2020-yilgi hisobotida soliq firibgarligi va soliq to'lashdan bo'yin tovlash natijasida butun dunyo davlatlari yiliga 427 milliard AQSH dollari miqdorida ziyon ko'rishmoqda. Birgina AQSHning o'zi har yili soliq to'lashdan bo'yin tovlash tufayli 188,8 milliard dollar yo'qotadi, Xitoy va Yaponiyaning bu boradagi yillik zararlari tegishli ravishda 66,8 va 46,9 milliard dollarni tashkil etmoqda.
Мазкур мақолада Ўзбекистон Республикаси ҳудудида солиқ ёки бошқа мажбурий тўловларни тўлашдан бўйин товлаш учун жавобгарлик белгиловчи жиноят қонуни нормаларининг ривожланиш тарихининг айрим жиҳатлари таҳлил этилиб, ушбу жиноят учун жавобгарлик белгиланишининг ижтимоий зарурати ва Жиноят кодексининг 184-моддасини янада такомиллаштириш
масалаларига алоҳида тўхталиб ўтилган. Шу билан бирга ЖК 184-моддаси янги таҳрири таклиф этилиб, мазкур нормага ўзгартиш ва қўшичалар киритиш мақсадга мувофиқлиги илмий жиҳатдан асослаб берилди.
Ўзбекистон Республикасида солиқ ва бошқа мажбурий тўловлар йиғилувчанлигининг зарур даражасини таъминлаш, Йирик солиқ тўловчилар фаолиятини ташкил этиш, солиқ тўловчиларнинг солиқ маъмуриятчилигини амалга ошириш ҳамда солиқ мажбуриятларини бажариш бўйича ўзаро ҳамкорлик асосида сервис-техник хизмат
кўрсатилишини тубдан такомиллаштиришга алоҳида эътибор қаратилмоқда. 2018 йил 28 декабрдаги Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномасида “солиқдан қочиш эмас, уни вақтида тўлашдан манфаатдор бўлиши керак. Янги таҳрирдаги Солиқ кодексида мамлакат тараққиётининг таянчи бўлган инсофли, ҳалол солиқ тўловчиларни рағбатлантириш, яширин фаолият юритадиганларни эса жазолаш кўзда тутилиши шарт. Солиқ юкини камайтириш ҳисобига барчага бир хил адолатли солиқ режимини жорий этиш, солиқ имтиёзларини босқичма-босқич бекор қилиш лозим” дея таъкидланиши бу борадаги муҳим вазифалардан бири сифатида белгилаб берилишидир
Жиноятларнинг криминалистик тавсифи жиноят ва жазо тўғрисидаги қонунда белгилаб қўйилган ижтимоий жиҳатдан хавфли ғайриҳуқуқий қилмишларнинг кўриб чиқилаётган турларининг энг муҳим томонлари тўғрисидаги умумлаштирилган далилий маълумотлардан ҳамда уларга асосланган илмий хулосалар ва тавсиялар тизимидан иборат бўлади. Криминалистик тавсифларни билиш жиноят ишларини тез, ҳар томонлама ва холисона тергов қилишни ташкил этиш учун зарурдир
Ushbu maqolada O‘zbekistonda soliq va soliqqa tortishga ta’sir ko‘rsatayotgan joriy iqtisodiy islohotlar batafsil ko‘rib chiqiladi. Davlat va uning qonunlari soliq tizimidagi roli tahlil qilinadi. Soliqlarning yalpi ichki mahsulotga qo'shgan hissasi soliq turlari bo'yicha tekshiriladi. O'tgan besh yil davomida to'plangan ma'lumotlar solishtirilib, muhim xulosalar chiqariladi. Maqolada mamlakatimizda soliq stavkalari va majburiy to‘lovlarni pasaytirish hamda ularni undirish mexanizmlarini takomillashtirish ta’siri tahlil etilgan.
Ушбу мақолада солиқлар ва бошқа мажбурий тўловлар билан боғлиқ муносабатларнинг тартибга солиниши юзасидан масалалар ёритилган.
Мақолада мол-мулк солиғи моҳиятини очиш бўйича иқтисодчи олимларнинг тадқиқотлари ўрганилган, мол-мулк солиғини ресурс солиқлари таркибидаги улуши таҳлил қилинган ҳамда тадқиқот юзасидан хулоса ва таклифлар шакллантирилган
Мазкур мақолада солиқларни онлайн режимда тўлаш тизимини такомиллаштиришнинг назарий-амалий жиҳатлари тадқиқ этилган. Солиқларни онлайн режимда тўлаш тизимини такомиллаштириш бўйича таклифлар берилган
Мазкур мақола солиқ ва йиғимларнинг пайдо бўлиш тарихи, солиқларнинг зарурати ва аҳамияти, давлатнинг молиявия функциясини таъминлашдаги ўрни таҳлил қилинган. Шунингдек, солиқларнинг юридик табиати, хусусан унинг тушунчаси ва моҳияти очиб берилган. Солиқ солиш назариясининг айрим жиҳатлари ўрганилиб, солиқ солиш ва солиқ текшируви ҳамда солиқ интизоми
назариялари чуқур таҳлил қилинган.
Мазкур мақолада солиқ ёки бошқа мажбурий тўловларни тўлашдан бўйин товлашни олдини олиш масалалари ҳамда ушбу жиноят қарши курашишда ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органларнинг ўрни ва аҳамияти илмий тадқиқ этилган. Солиқ ёки бошқа мажбурий тўловларни тўлашдан бўйин товлашнинг олдини олиш бўйича ишлаб чиқилган ва таклиф қилинган, шунингдек амалга оширилаётган чора-тадбирлартаҳлил қилиниб хулосалар берилган.
Мақолада рақамли иқтисодиётга ўтиш ҳолатида Ўзбекистон иқтисодиёти дуч келадиган солиқлардан қочишнинг асосий турлари муҳокама қилинади. Рақамли иқтисодиёт хатарларининг салбий оқибатларини камайтириш учун солиқ органлари фаолиятининг мумкин бўлган йўналишлари. Давлатга миллий глобал рақамли маконни ривожлантириш билан боғлиқ бўлган бизнесни ривожлантириш тенденцияларига қўшимча прогноз қилиш ва ўз вақтида жавоб бериш зарур.
Мақолада рақамли иқтисодиётга ўтиш ҳолатида Ўзбекистон иқтисодиёти дуч келадиган солиқлардан қочишнинг асосий турлари муҳокама қилинади. Рақамли иқтисодиёт хатарларининг салбий оқибатларини камайтириш учун солиқ органлари фаолиятининг мумкин бўлган йўналишлари. Давлатга миллий глобал рақамли маконни ривожлантириш билан боғлиқ бўлган бизнесни ривожлантириш тенденцияларига қўшимча прогноз қилиш ва ўз вақтида жавоб бериш зарур.
Мазкур мақолада солиқ назорати шакллари ва услубларини такомиллаштириш солиқ маъмурчилигининг муҳим кўрсаткичи сифатида назарий-амалий жиҳатлари тадқиқ этилган. Солиқ қонунчилигини такомиллаштириш бўйича таклифлар
берилган.