В своей статье мы рассмотрим гиппологическую лексику, бывшую в активном употреблении на протяжении нескольких веков, и в наши дни перешедшая в разряд низкочастотной или устаревшей. Несмотря на то, что данная лексика в наше время является малоупотребительной, все же научные подходы лингвистов, в области лингвистического статуса гиппологической лексики в статье поспособствовали раскрыть основные ключевые условия для раскрытия особенностей животноводческой терминологии.
Асл зиёлилар ҳар қачон ўз халқининг маънавий ҳаётида чуқур из қолдиришган. Ҳатто бу йўлда ўз бошларини кундага ҳам қўйишган. Айниқса, тоталитар тузум ҳукм сурган собиқ совет давлатида ана шундай миллатсевар, ҳақиқатпарвар зиёлилар аёвсиз қатағон қилинган. Бутун бошли халқ тарихи қайтадан ёзиб берилган. Машҳур олмон файласуфи К.Ясперс ибораси билан айтганда, ХХ аср ,, инсоният тарихида энг маърифатли ва энг қонли аср“ эди. Қатағон сиёсати, айниқса ижтимоий фанлар соҳасига чуқур таъсирини ўтказди. Компартия диктатураси ,,асосланган“, партия съездларининг қарорлари берилган ,, ВКП(б)нинг қисқача тарихи “ курси тарих фани учун асосий методологик кўрсатма вазифасини ўтади. Сал бошқачароқ, эркинроқ фикрлайдиганлар ,, халқ душмани “ тамғаси билан ГУЛАГларга сургун қилинди ёки отиб ташланди. Ўзбек зиёлиларининг гуллари бўлмиш Абдурауф Фитрат, Абдулла Қодирий, Мунаввар Қори, Отажон Ҳошим, Бўлат Солиев Чўлпон, Усмон Носир ва бошқалар турли сиёсий айблар ва бўҳтонлар билан ,, халқ душмани “ деб эълон қилиниб, қатағон маҳкамаси тегирмонига ташландилар. Миллатпарвар асл зиёлилар ,, халқ душманлари“га айлантирилди . Жамиятда қўрқув ва ҳадик хукм сурди. Якка мафкура ҳукмронлиги илм – фан ва адабиётни бир қолипга солди. ,, Великорус “ шовинизми, даҳрийлик авж олди. ,, Худосизлар жамияти “ аъзолари кўпайиб, коммунистлар динсизлиги билан фахрланар эдилар. Сохта ,,байналминаллик – пролетар интернационализми ниқоби остида Ўзбекистон районларига ва кўчаларига Киров, Куйбишев, Оржаникивзе, Фрунзе номлари берилди. Ўша даврда рўй берган қатағонларнинг даҳшатли фожеаларнинг туб илдизларига назар ташланса, Тоталитар режим анатомиясининг турли қирралари очилиб қолади. Бу режимда демократия эмас, диктатура, репрессия, террор ҳукмрон эди.
Maqolada yig‘ma-monolit temir beton (YMTB) ora yopma va tom yopmalarni turli jaxon ishlab chiqaruvchilar maxsulotlarini taxlili keltirilgan. Zamonaviy qurilishda konstruksiyalarni yuk ko‘tarish qobiliyatini yo‘qotmasdan vaznini kamaytirish dolzarb masalalar qatorida turadi. Bunday tizimlar Uzbekiston sharoitidagi bugungi tendensiyalarga javob beradi, ammo aloxida etibor va sinchkovlik bilan o‘rganishni taqozo etadi. Bunday konstruksiyalarni afzallik va kamchiliklarining taxlili keltirilgan, ulardan foydalanish muammolari aniqlanib, belgilangan. Respublika sharoitida bino va inshootlarni qurilishida ushbu konstruksiyadagi orayopmalardan foydalanishni asoslash va ta’minlashni talab etadi
Ҳозирги кунда ахборот ва глобал ахборотлаштириш жамият тараққиётининг энг муҳим омилларидандир. Тўзридан-тўзри оззаки мулоқот сўзловичилар ва тингловчилар ўртасидаги ўзаро таъсирнинг кўплаб турларини ўз ичига олади. Юзма-юз мулоқотнинг ижобий хусусиятлари, масалан, саволлар, қизиқиш уйзотиш, илгари сурилган ва қарши кўрсатмалар шаклида эришиладиган синхрон ва мулоқотнинг интерактивлигини, огзаки мулоқотнинг муваффақияти иштирокчиларнинг сонига боглиқлигини ушбу мақолада ёритиб берилади.
Узбекистонда демократии: ҳуқуқий давлат, фуқаролик жамияти қурилишининг муҳим шартларидан бири шахснинг асосий ҳуқуқ ва эркинликлари ҳимоясини ва жамиятдаги ҳар бир инсон ҳуқуқлари таъминланишининг амалий кафолатлари тизимини яратишдир.
Maqolada ohak chiqindisini (shlamni) ko‘pikbetonga qo‘llashni tahlili va ohak chiqindili ko‘pikbetonning issiqlik izolyasiyasi va konstruktiv ko‘pikbetonning siqilishga mustahkamligini o‘rganish natijalari, yangi ko‘pikbeton qurilish materiallarini ishlab chiqish uchun qattiq ohak chiqindisining yanada samarali foydalanish uchun ohak chiqindisining har xil nisbati o‘rganildi va laboratoriya tajribalari asosida ko‘pikbetonga ohak chiqindisini (shlamni) to‘ldiruvchi sifatida foydalanish mumkinligi keltirilgan.
Ushbu ilmiy maqolada hozirgi kunda qurilish materiallari sanoatida ishlab chiqarilishi jihatdan yuksak o’rin kasb etayotgan asfaltbeton va uning yo’l qurilish sohasidagi o’rni hamda qo’llanilishiga doir qisqacha ma’lumotlar berib o’tilgan.