In this thesis, the famous poet, philosopher and critic Samuel Taylor Coleridge influences to the English literature by his romantic poems with his friend and also the poet William Wordsworth by publishing their well-known collection of poems “Lyrical Ballads” at that time
John Austin’s theory of speech acts revolutionized the study of language by shifting the focus from analyzing sentences in isolation to examining the communicative functions and intentions behind utterances. Central to Austin’s theory is the notion of illocutionary acts, which refers to the speaker’s intended illocutionary force in performing an utterance. This paper explores the concept of illocution in Austin’s theory of speech acts, its key components, and its implications for understanding language use and communication. By delving into Austin’s groundbreaking work, we gain insights into the complex nature of speech acts and their significance in everyday interactions.
Maqolada zamonaviy jamiyatdagi o'ylamasdan ilmiy-texnikaviy taraqqiyotning salbiy oqibatlarining Amerika satirik romanidagi aks ettirish tabiati ko'rib chiqiladi. Insoniylikdan mahrum bo'lish, haqiqiy insoniy fazilatlarni yo'qotish, odamning mashinaga aylanishi amerikalik satirik yozuvchilar tomonidan ko'rsatilgandek ko'rsatiladi. Qiyosiy tahlil nuqtai nazaridan John Hersey, Henri Mayers va Richard Wormserning romanlaridan foydalaniladi. Satirik tasvirlarni yaratishning o'ziga xos texnikasi va vositalari ko'rsatilgan.
Ushbu maqolada Kiberxavfsizlik va Pentesting olamida mashhur bo’lgan Kali Linux operatsion tizimi , uning xususiyatlari , qulayliklari haqida so’z yuritilgan.
Mақолада Амир Темур давлатининг бошқа давлатлар билан элчилик алоқаларининг ўрнатилиши, Темурийлар давлати ҳақидаги Ғарб тарихчиларининг тадқиқотлари, тадқиқотлар олиб борилиш сабаблари, Рене Гроуссетнинг “Дашт императорлиги”, Картер Финдлейнинг “Дунё тарихида турклар”, Жен-Паул Роукс, Пётр Голден, Христофор Бесквит, Фредерик Стар, Беатрис Форбес Манз, Жон Вуудс, Мария Субтенли асарлари, ушбу асарларда Амир Темур ва давлатига оид қарашлар, Амир Темур давлат сиёсати вайронкорликка эмас, бунёдкорликка асосланганлиги, Темурийлар даври ренессанси, Туркияда Амир Темур ва Темурийлар тарихининг ўрганилиши, унинг даврларга бўлиниши ҳақида маълумотлар берилади. Шу билан бирга, тадқиқотда Амир темур ва Тўхтамишхон ўртасидаги муносабатлар, Темурийлар ва Усмонийлар давлати ўртасида қиёсий таҳлил, Темурийлар давлати инқирози сабаблари таҳлил қилинган.
«The poor author was able to explain with security , using pen , intelligence and reflection...»
This strong revelation , expressed with humility by the Sultan and Scholar Ulugh Beg, sums with conviction the scientific effort of reflection based, above all, on the human intelligence of an exceptional man , whose work, taken up and translated into Latin in the West in 16th century by John Greaves (1602-1652), was transmitted to the so-called « Enlightenment» period by the French scholar and philosopher Helvetius (1715-1171).
Ҳадислар ғарбда XIX асрдан буён кенг муҳокамага сабаб бўлиб келаётган мавзулардан биридир. Аксарият ғарб олимларининг фикрича, ҳадислар тўқиб чиқарилган ва уларнинг ҳеч қандай тарихий аҳамияти йўқ. Ўз ўрнида ушбу қарашларни буткул инкор қилувчи талайгина тадқиқотчилар ҳам топилади. Ушбу мақолада хорижда ҳадис ва ҳадисшунослик масаласида чоп қилинган элликка яқин тадқиқотларни илмий, қиёсий-тарихий, тавсифий таҳлил қилиш мақсад қилинган. Йиғилган адабиётлар ўрганилиб Ғарб олимларининг ҳадис илми масаласидаги қарашлари икки гуруҳга бўлинди. Аксарият тадқиқотчилар, хусусан, Игнац Гольдциер, Шахтлар ҳадисларни бутунлай инкор қилиб, уларнинг тарихий аҳамияти йўқ деб даъво қилган бўлса, бошқа гуруҳ олимлари Жон Буртон, Мотзки, Н.Аббот кабилар эса ҳадисларни Қуръони Каримдан кейинги ўринда турадиган ишончли манбалар сифатида эътироф этган. Ғарб олимлари чиқарган баъзи юзаки хулосалар Ф.Сезгин, Абу Шуҳба, ал-Марсафий, ал-Аьзамий, Малоуш каби мусулмон тадқиқотчилари томонидан тарихий фактлар асосида рад қилинган. Қуйида Ғарбда ҳадисшунослик илмига қизиқишнинг пайдо бўлиши, ҳадис илми тараққиётига оид зиддиятли қарашларнинг тадрижий ўзгариши, олти ишончли саҳиҳ ҳадислар тўплами ва уларга хорижлик олимлар муносабати, ҳадисларнинг тарихий аҳамияти ва ислом дунёсидаги ўрни таҳлил қилинди. Мақола сўнгида барча фанлар сингари ҳадисшунослик илми ҳам доимий тараққий этиб бораётгани кўринди. Янги манбалар топилиб, нашр қилиниши натижасида айрим ғарблик олимлар чиқарган нохолис, ноаниқ хулосалар юзага чиқди. Бу ҳолат ғарбда ҳадисларга нисбатан мўтадил тенденсия шаклланишига олиб келди. Жуйнболл, Берг, Шелер каби олимларнинг ҳадисларга оид сўнгги тадқиқотлари кўриб чиқилганда мазкур ҳолат аниқ кўринади. Биз ҳам ҳамма ҳадислар саҳиҳ, тўғри бўлган деган фикрдан йироқмиз. Дарҳақиқат, ислом тарихида турли даврларда ҳадис тўқиш ҳолатлари кўп бўлган. Аммо, баъзи “сохта” ҳадислар туфайли барча ҳадисларни қоралаш Қуръони Каримдан кейин турадиган манбаларни инкор қилишдир. Демак, бугунги кунда ғарбда нашр қилинган аксарият ишлар илмийлик, тарихийлик ва холислик тамоиллари асосида қайта кўриб чиқилиши лозим.
Tadqiqotimizning ushbu maqolasida biz "Mantissa" ni o'z-o'zini refleksli metafiksning o'ziga xos turini tahlil qilamiz. "Mantissa" ni yozish san'ati, ijodkorlik va ekstremalda haqiqiy qanday tasvirlanganiga qaratilgan refleksli asar sifatida o'qish mumkin. Shunday qilib, u Faulz estetikasining qat'iy bir qismidir, badiiy adabiyotining hayotni, dunyoni va ichki o'zini anglashning rasmiy izlanishlari ko’rsatilgan. Aytish mumkinki, romanni xarakterlash deyarli har doim tasviriy funktsiya atrofida amalga oshirilgan va romandagi qahramonlar shartli ravishda shaxslarning ijtimoiy, iqtisodiy va psixologik voqeliklarini aks ettirishga qaratilgan. Ushbu maqolaning maqsadi postmodern fantastika roman xarakteristikasi konventsiyalarini buzish yo'llarini va Jon Faulzning "Mantissa" dagi tavsif tahlillarini o'rganishdan iborat bo'lib, postmodern fantastika o'z qahramonlari orqali qandaydir postmodern tashvishlarni o'rganadi va shu bilan romanda xarakterlashning yangi usulini ochib beradi.
Бугунги кунда сохага оид адабиёт, хужжат ва кодсксларда ёхуд лугатлардагина эмас, балки аждодларимиз томонидан ёзилган илмий, тарихий ва бадиий асарларнинг чет тиллар, хусусан, инглиз тилига угирилган нусхаларида хам харбий тсрминларни учратиш мумкин. Уз даврида хакикий солнома хисобланган, хозирги кунга келиб хам узининг илмий-адабий кимматини йукотмаган Захириддин Мухаммад Бобурнинг “Бобурнома” комусий асари бир катор таржимонлар томонидан инглиз тилига таржима килинган. Жумладан, Жон Лейдн (1826), Ф.Г. Талбот (1909), Уилям Эрскин, Аннетта Сюзанна Бсвридж (1921)лар шулар жумласидан. Ушбу маколада “Бобурнома” асарини Уилер Тэкстон ва Салман Ружди томонидан инглиз тилига килинган таржимасида кулланилган харбий тсрминларни асл тилда берилган терминларга мувофиклигини киёслаб куриб чикилган.