Maqolada A.Oripovning xorijda yaratilgan asarlaridagi obrazlar tizimi, ularning yangilanish bosqichi, nazariy tasnifi amalga oshirilgan.Obrazlar tasnifi asosida ulardagi o‘zgarishlar, kechinmani ifodalashdagi o‘rni tahlil etiladi. She’rlar yillar kesimiga muvofiq tarzda guruhlarga ajratilib, ulardagi tafakkur tadriji aniqlanadi. Vatan, ayol, yoshlik kabi mavzularda shoirning obrazlarni qo‘llash mahorati, lirik kechinmani ifoda etish usullari xususida so‘z yuritiladi. Xorijda yaratilgan 8 turkumdagi she’rlar badiiyati o‘zaro qiyos etiladi. Ularda shoir kechinmalarini aks ettirish yo‘llari aniqlanib, she’rlar makon va zamon nuqtayi nazaridan tasnif etiladi. Inson, hayvon, geografik makon, detal obrazlarning o’zaro qiyosiy tahlili amalga oshirilib, ushu obrazlarni yaratishda shoirning badiiy mahorati tadqiq etiladi. Xorij safarida yaratilgan she’rlarning obrazlar tizimida lirik kechinma aks etilishi masalasi yoritiladi.
In this thesis, the famous poet, philosopher and critic Samuel Taylor Coleridge influences to the English literature by his romantic poems with his friend and also the poet William Wordsworth by publishing their well-known collection of poems “Lyrical Ballads” at that time
Ushbu kitobda XIX asrning ikkinchi yarmi – XX asr boshlari Qoʻqon adabiy muhitining ulugʻ namoyandasi Muhammad Aminxoʻja Mirzaxoʻja oʻgʻli Muqimiy (1850–1903)ning turli lirik janrlardagi asarlaridan namunalar o‘rin olgan. Shoirning ushbu to‘plamga kirgan lirik she’r larida teran falsafiy mazmun goʻzal badiiyat va xalqona ohang uygʻunligida talqin etilgani bilan alohida ajralib turadi. To‘plamdan, shuningdek, shoirning hajviy asarlari hamda mashhur “Sayohatnoma”si ham oʻrin olgan. Ushbu nazmiy guldasta she’riyat muhiblariga manzur bo‘lishiga ishonamiz.
Мақолада Қўқон адабий муҳитида яратилган достон ва айрим лирик манзумаларда тарихий воқеа-ҳодисаларнинг акс этиши масаласи ҳақида тўхталинган. Достонлардан “Умарнома”,“Воқеоти Муҳаммадалихон”, “Шаҳномаи девона Мутриб”, “Шаҳномаи девона Андалиб”, “Зафарномаи Худоёрхон”, “Жангномаи Худоёрхон”, “Мактубчаи Хон” кабилар, лирик шеърлардан эса Акмал, Нодира, Муқимий, Насимий каби шоирларнинг асарларига мурожаат қилинган. Тарих ҳодисалари шеъриятда қай тариқа ёритилгани ҳақида мисоллар ёрдамида фикр билдирилган.
Монографияда XIX аср охири – XX аср бошлари Хоразм адабий муҳитида фаолият юритган Муҳаммад Ҳасан Мутриб Ҳожи Табиб ўғли (1853-1923) ҳаёти ва адабий мероси қўлёзма ва тошбосма манбалар асосида тадқиқ қилинган. Шоир шеърияти қўлёзмаларининг илмий-монографик тавсифи амалга оширилган. Мутриб шеърлари қиёсий-матний таҳлил этилиб, лирик асарлари матншуносликнинг матн тарихи, таҳрири ва талқини сингари назарий масалалари кесимида ўрганилган. Бирламчи манбалар асосида ижодкор лирик шеърларининг ишончли матнлари тикланган.
Монография матншунослик ва адабий манбашунослик, ўзбек мумтоз ва миллий уйғониш даври адабиёти билан қизиқувчи олимлар, тадқиқотчилар ва филолог мутахассислар учун мўлжалланган.
Qo‘qon adabiy muhiti shoirlari XIX asr oxiri – XX asr boshlarida turli janr va mavzularda ijod qilishgan. Bu davr ijodkorlari o‘zlarining betakror lirik asarlari bilan mumtoz adabiyotimiz xazinasini boyitdi. Husaynquli Sulaymonquli o‘g‘li Muhsiniy (1860-1917-yil) ham Qo‘qonda yashab ijod qilgan ana shunday iste’dodli shoirlardan biridir.
Mazkur maqolada Husaynquli Muhsiniy lirik merosi jamlangan devoni nashri va qo‘lyozma nusxalari tarkibiga kirgan she’rlari mavzu ko‘lamiga ko‘ra tasniflangan. Shoir she’rlari ishqiy, diniy-tasavvufiy, ma’rifatparvarlik, axloqiy-falsafiy va ijtimoiy mavzularda ekani aniqlanib, tahlil etilgan. Shuningdek, shoir she’riyatining janr xususiyatlari yuzasidan ham ilmiy-nazariy qarashlar bildirilgan. Mumtoz she’riyat an’analari shoir ijodida qanday davom ettirilgani va asarlarida davr ijtimoiy hayotidagi o‘zgarishlar qanchalik aks etgani tadqiq qilingan.
Мақолада корейс фольклор жанри – пхансори, нафақат корейс халқининг, балки умуминсоний маданиятнинг ажралмас маънавий хазинаси сифатида тарихий аспектда тадқиқи этилди. Пхансорининг келиб чиқиши ва манбалари: халқ оғзаки ижодида алоҳида ўрин эгалловчи халқ қўшиғи, миллий хусусиятларни ўзида мужассамлаштирувчи генезиси каби масалалар кўриб чиқилди. Пхансорининг келиб чиқиши масалалари ва халқ қўшиғи лиро-эпик жанрининг тарихан шаклланиши ҳақидаги турли қарашлар тавсифланди. Пхансорининг оммалашувида халқ мусиқадрама анъаналарининг роли асосланди. Пхансорининг машҳур қиссалар асосида ижро этувчилар томонидан композициясининг яратилиши тарихи кўриб чиқилди. Чхунхян ҳақидаги афсона сюжети мисолида адабиётнинг икки томонлама: пхансори балладаси ҳамда юксак адабиёт таъсири масалалари кўрсатиб ўтилди. Пхансорининг миллий қадрият сифатидаги ўрни ва бадиий ўзига хослиги ёритиб берилди. Пхансори жанрининг ижро этилиш усуллари, яъни, овоз техникасини яхши эгаллаган қўшиқчи-ижрочининг барабан жўрлигида имо-ишоралар орқали қаҳрамоннинг ҳиссиёт ва кечинмаларини моҳирона етказиб бера олиши асосланди. «Хан» категорияси ички кечинмалари ҳолатининг ўзига хос хусусиятлари кўриб чиқилди. Пхансори балладаларида «хан» категорияси маъноси ва уни акс эттириш даражаси далилланди. Ижрочининг ташқи воситалар, яъни сюжет мазмунини қабул қилиш ва асар тарихини тушуниш қобилияти тавсифланди. Қўшиқ оҳангига мос товуш ҳосил қилиш хусусиятлари таҳлили қилинди. Жанрни ижро этиш санъати ва нутқда асосий восита овоз эканлиги ва унинг тўғри қўйилиши – буларнинг барчасига фақат давомий машқлар натижасида эришиш мумкинлиги кўрсатилди. Қорин мушакларининг кучли ишлаши билан шартланган «данжен» нафас олишнинг роли очиб берилди. Товуш ҳосил қилишнинг алоҳида хусусиятлари – титраш, речитатив (баъзи вокаль-мусиқа асарларининг куй, оҳанг билан айтиладиган сўзлари), матнни импровизация қилиш, декламация (ифодали ўқиш),фожиавий ва кулгули элементларни уйҳунлаштириш тавсифланди. Пхансори корейс халқ ижодининг алоҳида жанри, бахши қисмати эканлиги асосланди.