Ushbu tezisda xalqaro standartlarda korxona tushumlarining audit ob’yekti sifatidagi tasnifi va tavsifi hamda iqtisodiyotni rivojlantirish, korxonalar faoliyatini takomillashtirish, ularning jahon standartlariga mos mahsulotlar ishlab chiqarishi va o‘zlarining tushumlarini oshirishi orqali amalga oshirish masalalari ko‘rib chiqilgan.
Ushbu maqolada Kiberxavfsizlik va Pentesting olamida mashhur bo’lgan Kali Linux operatsion tizimi , uning xususiyatlari , qulayliklari haqida so’z yuritilgan.
В статье рассмотрены вопросы краудсорсинга, как одного из популярных современных явлений в бизнесе в условиях цифровизации, позволяющее использовать труд добровольной «толпы», т.е. возможности людей, которые не являются сотрудниками компании.
Мақолада янги иқтисодий тузилмаларни шакллантиришнинг кластер тамойили асослаб берилган. Тармоқли тузилмаларни яратишнинг шарт-шароитлари, сабаблари ва механизмлари таҳлил қилинган. Кластер схемаси асосида ишлаб чиқаришнинг хусусиятлари, афзалликлари ҳамда улар фаолиятини ривожлантиришга тўсқинлик қилувчи омиллар таҳлил қилинган.
Maqolada boshlang‘ich sinf o‘quvchilarida ekologiyaga doir ijobiy munosabatlarni shakllantirish mazmuni, uning shakl va metodlari, nazariy va amaliy ahamiyati, boshlang‘ich sinf o‘quvchilarida ekologik tafakkur, inson faoliyati va tabiat o‘rtasidagi munosabatlar haqidagi ilmiy manbalarni singdirish borasida fikrlar keltirilgan.
Ushbu maqolada bugungi kunda tijorat banklari moliyaviy barqarorligini ta’minlashni takomillashtirish, banklar aktivlari va passivlari tarkibi, banklar rentabellik darajasini oshirish, mavjud bank risklarini samarali boshqarish zaruriyatini to’g’risida so’z yuritilgan.
Мазкур мақолада Яқин Шарқ минтақасидаги ички ихтилофлар натижасида пайдо бўлган миллионлаб қочоқларнинг маълум қисми Европа томон ҳаракат қилиши ва ушбу қочоқларга нисбатан Германиянинг “очиқ эшиклар” сиёсати, бунинг натижасида Германияда юзага чиққан ички норозиликлар, ҳукуматдаги қарама-қаршиликлар, немис жамиятида жиноятчилик ортиш сабаблари, бунда қочоқларнинг ўрни, миллий давлат ва анъаналарнинг йўқ бўлиш қўрқуви, исломлашиш қўрқуви, бунга қарши ижтимоий-сиёсий ҳаракатларнинг кучайиши таҳлил қилинган.
Ushbu maqolada raqamli iqtisodiуot sharoitida mоliуa bоzоri va bаnk infrаtuzilmаsining moliyaviy strukturasi, qimmatli qog‘ozlar bozori va iqtisоdiу ko‘rsаtkiсhlаr bilаn o‘zаrо аlоqаdоrligi kabi masalalar yoritilgan.
Қудратли давлатлар ўртасидаги рақобат авж олиб бораётган бир пайтда, халқаро саҳнада ўз стратегик позициясини мустаҳкамлашга интилаётган Хитой халқ республикаси учун Марказий Осиё минтақасининг катта аҳамият касб этиши мазкур мақолада таҳлил қилинган. Президент Си Цзиньпин ҳукмронлик йиллари Марказий Осиё давлатлари ва Хитой ўртасидаги ўзаро муносабатларининг фаоллашуви даври бўлди, десак муболаға бўлмайди. Бу, авваламбор, Хитойнинг янги “Бир макон, бир йўл” номли стратегияси билан боғлиқ бўлиб, унда Марказий Осиё минтақасига алоҳида эътибор қаратилган.
Ushbu tezisda mamlakatimizda raqamli iqtisodiyotni rivojlantirish va unga qaratilgan innovatsion g‘oyalar haqida, shuningdek, raqamli iqtisodiyotning tadbirkorlar uchun qulayliklarini yoritib berishga harakat qilingan.
Ushbu maqolada issiqlik izolyatsion materiallarning qurilish sohasidagi o‘rni, ishlash prinsipi, mavjud samarali issiqlik izolyasiyatsini qo‘llash orqali issiqlik yo‘qotishlarni minimallashtiruvchi materiallar haqida ma’lumot yoritildi.
Ушбу мақолада муаллиф Туркия ва Эрон давлатларининг таълим тизими, унинг тарихий ривожланиш босқичлари ва ўзига хос жиҳатларини турли манбалар таҳлили асосида қиёсий солиштирув асосида очиб беришга ҳаракат қилган. Муаллиф асосан хорижий манбалардан фойдаланган ҳолда Туркия ва Эрон давлатлари таълим тизимида ХХ асрда амалга оширилган ислоҳот ва модернизация ишларини ҳаққоний тарзда таҳлил қилишга ҳаракат қилди. Туркияда асосий ўзгаришлар 1920 йиллардан сўнг Мустафо Камолнинг ҳукумат тепасига келиши билан боғлиқ бўлса, Эрон давлати ҳаётида бундай европача таълим тизимининг пайдо бўлиши 1925 йилда Пахлавийларнинг тахтни эгаллаши билан боғлиқ. Мақолада асосан икки давр: 1920-30 йиллар ва 1960-70 йиллар солиштириб ўрганилди. Сабаби, айнан шу даврда бу икки давлат сиёсий, ижтимоий, иқтисодий ҳаёти ва таълим жараёнида катта ўзгаришлар содир бўлди. Таҳлил натижалари қиёсий жадвал асосида очиб беришга ҳаракат қилинди. Таълим тизими, ундаги ислоҳотлар, дин ва давлат муносабатлари, алифбо, аниқ фанлар ва европача таълим жараёнини тадбиқ этиш мисолларида ёритиб берилди. Ҳар бир босқичда амалга оширилган ислоҳотлар қисқа, аммо мазмунли равишда очиб беришга ҳаракат қилинди. Ислоҳотларнинг натижалари таҳлил қилинган ҳолда хулосалар ишлаб чиқилди. Туркия ва Эрон давлатида таълим тизимининг ўзига хос томонлари аниқланди ўзаро солиштирилди. Иккала давлатда Иккинчи жаҳон урушидан кейинги ўзгаришлар, таълим тизимини исломийлаштирилиши ва унинг таълим сифатига таъсири очиб беришга ҳаракат қилинди. Хулоса қисмида таҳлил жараёнида олинган натижалар тизимлаштирилди ва тартибланди. Муаллиф мақолани ёзишда қиёсий таҳлил, статистик маълумотлардан фойдаланиш каби усулларни қўллаш орқали ўз хулосаларини ишлаб чиқиш ва далиллашга ҳаракат қилди.