The Victorian era was one of Britain’s most fascinating periods. From hardships to triumphs, mass movements to individual accomplishments, the age was characterized by rapid change and developments in nearly every area – social, industrial, technological, medical, scientific, and cultural.
Victorian Literature is the literature produced during the reign of Queen Victoria (1837-1901) A.D. During this time, England was undergoing a tremendous cultural upheaval; the accepted forms of literature, art and music had undergone a radical change
Madhya Pradesh and Gujarat contain various Sanskrit engravings of khalji and tughluq era. in the current paper an endeavour is made to gather verifiable proof from these engravings that falsehood dissipated either in distributed structure or in announced outlines in different diaries. these are organized in two gatherings: group i for those found in Madhya Pradesh, and group ii for gujarat. these epigraphic confirmations illuminate the historical backdrop of khalji and tughluq eraadding to the all around existing corpus of chronicled information.
XX асрнинг иккинчи ярми мемуар адабиётининг ривожланиши китобхонлар ва адабиётшуносларнинг унга қизиқиши билан ажралиб туради, чунки бугунги кун инсони ўзини тарих билан чамбарчас боғлиқлигини ҳар қачонгидан кўра кўпроқ англамоқда. Мемуар адабиётини индивидуал бадиий шакллар тарихи нуқтаи назаридан ўрганиш, асарларнинг жанр ва поэтик хусусиятларини таҳлил қилиш мемуар адабиёти ривожини тушунишдаги умумий тамойилларни англаш имконини беради. Ушбу мақолада ҳинд мемуар адабиётининг келиб чиқиш ва ривожланиш босқичларини ўрганиш ва шу йўналишда ижод қилган таниқли ҳинд ёзувчиси Вишну Прабҳакар ўрнини аниқлашга ҳаракат қилинган бўлиб, ёзувчи яратган мемуар асарлардаги адибнинг бадиий инъикос призмаси орқали нафақат ўз даври ҳинд жамиятининг, балки унинг ички оламида юз берган ўзгаришларни субъектив тушуниш орқали тасвирлагани очиб берилади.
The article focused on the importance and benefits of learning English literature, especially Charles Dickens` great cultural heritage. The goal of this article is motivate language learners acquaint pupils with the lives and works of important individuals in English literature and to explore his works. His fame stemmed from his ability to incorporate fascinating characters and stories with significant propaganda commentary about Victorian society's disenfranchised.
Мақола қадим араблар тарихи, хусусан, халифалик ва уммавийлар асри сиёсий ҳаёти билан ушбу аср адабиёти ўртасидаги мутаносиблик масалаларини тадқиқ этади. Муаллиф жамият ва адабиётнинг ўзаро чамбарчас эканлигига оид асосли фикрлар беради ва тўрт одил халифалардан сўнг, деярли бир аср ҳукмронлик қилган уммавийлар давридаги сиёсий- ижтимоий ҳаёт манзаралари қанчалик адабий ҳаётга таъсир этганини ёритади. Маълумки, уммавийлар асри араблар тарихидаги энг кўп жангларга, низо, беқарорлик ва зиддиятларга бой давр бўлган, ва айни пайтда ислом динини кенг тарқатиш авжига олган фатҳлар асри деб ҳам эътироф этилади. Ана шундай мамлакат ички ҳаётидаги нотинчликлар энг авжига чиққан, араблар тарихидаги жаҳоншумул улкан ишлар амалга оширилган ушбу даврда араб ҳукмдорларининг ўзи ҳам етук нотиқлар сифатида турли хил нутқлар айтишган. Мақола муаллифи уммавийлар асри харитасидаги кўплаб фирқалар, гуруҳлар партиялар ва бошқа жамоаларнинг пайдо бўлиши, улар ўртасидаги тўхтовсиз урушлар, келишмовчиликлар - муқаррар нотиқлик санъати-хитобаларга улкан эҳтиёж туғдирганини асослайди. Муаллиф мақола якунида уммавийлар асридаги волийлардан (вилоят ҳокими) бири Убайдуллоҳ бин Зияднинг хитобасини нотиқлик санъати намунаси сифатида , ҳам бадиият қонунлари асосида чуқур таҳлил қилади.