Machine learning algorithms play a crucial role in extracting valuable insights from data, enabling businesses and researchers to make informed decisions. One such algorithm is the decision tree, which is widely used for classification tasks. Decision tree classification utilizes a tree-like model of decisions and their potential consequences, making it an intuitive and powerful tool for solving complex problems. In this article, a model that determines which drug is suitable for a patient with a certain disease is created using the Decision tree algorithm. This problem is multi-class classification (multiclass classification) help score consolidation. Alternatively, how function, domain, and hyperparameters simplify decision tree models are explored.
Мазкур мақoла бадиий таржима билан бoғлиқ масалалар тўғрисида қилинган ишлар, муносабатлар таҳлили бўлиб, унда бадиий таржиманинг ўрганилиш тариxи, фан сифатида майдoнга чиқиши унинг таълими бoрасида фикр юритилади. Бу сoҳанинг бoсиб ўтган йўли, сoҳа ривoжига ўз ҳиссасини қўшган oлимлар тўғрисида таҳлил қилинади. Мақoлада бадиий таржиманинг нафақат таржимашунoслик нуқтаи назаридан балки лингвистик жиҳатдан тадқиқoт oбъeкти сифатида қаралиши мумкин бўлган илмий фикрлар ўз аксини тoпган. Зeрo, мeтафoра, мeтoнимия, мубoлаға лeксикстилистик вoситалар ва фразeoлoгик бирликларнинг асл бадиий матнда қўлланиш xусусиятлари ва уларнинг таржимада бeрилиш усуллари, ушбу лисoний бирликларни таржима қилиш стратeгиялари ҳамда икки xил таржима нусxаларини қиёслаш асoсида таржима қилиш тexнoлoгияси тилшунoслик билан чамбарчас бoғлиқдир. Шуни айтиш мумкинки, бадиий таржима кeнг қамрoвли сoҳа сифатида oлимларнинг унга турлича ёндашувлари, нуқтаи назарлари, илмий xулoсалари билан қизиқарли фандир. Биргина лингвистик жиҳатдан унинг турли тoмoнларини тадқиқ этиш қанчалик салмoқли изланишларни oлиб бoриш мумкин бўлса, шунчалик, нутқий кoммуникатив, псиxoлoгик, этимoлoгик, маданий, фалсафий, диний каби тарафлардан ўзига xoс жиҳатлари билан ўрганиш oбъeкти бўлиб xизмат қилади. Унинг таснифий бeлгилари ҳам oлимлар диққат марказида, турли илмий изланишларнинг ўрганиш oбъeкти сифатида ҳам кўришимиз мумкин. Шу маънода, мақолада бадиий таржиманинг таснифига oид ёндашувлар ҳам таҳлилга тoртилади. Муаллиф Еврoпа ва ўзбeк таржимашунoслигида амалга oширилган таснифлар ёки бу бoрадаги уринишлар xусусида мулoҳаза юритиб, таржимашунoслик қирраларини кашф этишдаги амаллар турлича эканлигини ва унинг таснифий бeлгиларини бoйитиш кeраклигини мақсадли вазифа қилиб бeлгилайди.
Қишлоқ хўжалиги кўплаб хавфларга дуч келадиган соҳа саналади. Қишлоқ хўжалиги хавфлари давлатнинг озиқ-овқат хавфсизлигига ва бу орқали аҳолининг
турмуш даражасига тўғридан-тўғри таъсир қилиши оқибатида кўплаб илмий тадқиқотларининг объектига айланиб улгурган. Қишлоқ хўжалиги хафвлари ўзига хос
хусусиятларга эга. Шунингдек қишлоқ хўжалиги хавфларини таснифлаш тармоқ хавфларига хосдир. Мақолада хавфларни таснифлашнинг иккита асосий тамойили кўриб чиқилган ва гураҳларга бўлиш тамойили асосида таснифлаш модели таклиф этилган.
Maqolada A.Oripovning xorijda yaratilgan asarlaridagi obrazlar tizimi, ularning yangilanish bosqichi, nazariy tasnifi amalga oshirilgan.Obrazlar tasnifi asosida ulardagi o‘zgarishlar, kechinmani ifodalashdagi o‘rni tahlil etiladi. She’rlar yillar kesimiga muvofiq tarzda guruhlarga ajratilib, ulardagi tafakkur tadriji aniqlanadi. Vatan, ayol, yoshlik kabi mavzularda shoirning obrazlarni qo‘llash mahorati, lirik kechinmani ifoda etish usullari xususida so‘z yuritiladi. Xorijda yaratilgan 8 turkumdagi she’rlar badiiyati o‘zaro qiyos etiladi. Ularda shoir kechinmalarini aks ettirish yo‘llari aniqlanib, she’rlar makon va zamon nuqtayi nazaridan tasnif etiladi. Inson, hayvon, geografik makon, detal obrazlarning o’zaro qiyosiy tahlili amalga oshirilib, ushu obrazlarni yaratishda shoirning badiiy mahorati tadqiq etiladi. Xorij safarida yaratilgan she’rlarning obrazlar tizimida lirik kechinma aks etilishi masalasi yoritiladi.
“Рақамлаштирилган Ўзбекистон–2030”, 2022–2026
йилларга Янги Ўзбекистоннинг тараққиёт Стратегиясини амалга ошириш доирасида шахсни идентификация қилишнинг рақамлаштирилган воситаларини қўллаш янада долзарб аҳамият касб этмоқда. Ҳозирги замонда шахсни идентификация қилиш хизматлари, йўналишлари ва турлари жадал ўзгариб бораётган бир шароитда ушбу соҳани илмийтаснифлаш талаб этилади. Муаллифлар махсус адабиётлар, маҳаллий қонунчилик ва ҳуқуқни қўллаш амалиётини ўрганган ҳолда биометрик технологияларни таснифлашнинг шахсий усулини таклиф қилади. Бугунги кунда биометрик идентификация қилиш технологияларининг жадал
ривожланиб бориши уларни таснифлашда бирмунча ўзгаришларни келтириб чиқаради
Когда-то римское право называли "писанным разумом" – и это было не случайно. Римское право, как известно, было двуедино: вопервых, это право рабовладельческого типа. Проявление этого можно найти в нормах, которые могли разрешать кредитору убить своего должника. Но такие жесткие нормы римского права ушли вместе с гибелью Рима. Но с другой стороны, античный шедевр – это идеально разработанное, абстрактное право, предназначенное для регулирования общественных отношений, основанных на частной собственности.
Ушбу илмий мақолада шахсга қарши зўрлик ишлатиб содир этиладиган жиноятлар жабрланувчисининг виктимологик таснифи, жабрланувчиларнинг турлари ва уларнинг хулқ-атвори билан боғлиқ масалалар баён этилган.