The medical literature describes the most characteristic variants of developmental disorders in children with autism spectrum disorders, which reflect difficulties in the formation of the main mechanisms of affective activity of behavior and consciousness (Avdeeva NN Features of maternal attitudes and attachment of the child to the mother // Psychological Science and Education. M.: MGPPU. - 2006. - No. 2 - P. 82-92). There is also evidence of the presence of the first signs of disorders on the part of affective activity, which makes it possible to predict the likelihood of autistic development before the manifestation of the syndrome in full, as well as certain combinations of these signs that make it possible to predict the formation of a certain type of syndrome (Baenskaya E.R. in the formation of the syndrome of early childhood autism // Defectology. -2008.-№4.-С. 11-19.)
Мақолада мия ярим фалажли болаларда когнитив бузилишлар баҳоланади ва касалликнинг шаклларига қараб когнитив фаолиятнинг хусусиятлари тавсифланади. Мия фалажли 102 болада когнитив тадқиқот ўтказилди.
Обследовано 45 пациентов молодого возраста, перенесших ОКС, выделено три периода психических
расстройств: острый, подострый и отдаленных последствий. Установлено, что у 75,6% пациентов развивалось
состояние психический дезадаптации различной степени выраженности. В 47.1% случаев психические нарушения
протекали в виде психогенно и соматогенно обусловленных расстройств донозологического уровня. Среди
клинически оформленных форм преобладали расстройства депрессивного спектра (нозогенные реакции и
состояния). Показаны клинико-психопатологические особенности этих нарушений и необходимость комплексной
терапии в условиях кардиологического стационара. Ключевые слова: острый инфаркт миокарда, психические
нарушения, расстройства депрессивного спектра
Гиёҳванд моддаларга қарам беморларда аффектив бузилишлар ташхиси ва уларни вариантларини фарқлашнинг аҳамияти муҳим аҳамият касб этади. Симптомларни йуқотиш учун тез рационал даво чоралари талаб қилинади, акс ҳолда аффектив патологияни бартараф этмасдан ўтказилган даво касалликнинг исталган даражасида самарасиз бўлади. Фазали депрессив бузилишли беморлар орасида кайфиятни униполяр, рекуррент ёки биполяр бузилиши кўринишидаги енгил ва ўртача депрессив эпизодлар устунлик қилади, бу феноменологик жиҳатдан оддий ёки ваҳимали субдепрессияларга, фаолликнинг йўқолиши билан кўзатилувчи мавсумли депрессияларга, агриппник бузилишларга ва апатияга киритилади. Ушбу ҳолатларнинг давомийлиги бир неча ҳафтадан бир неча ойгача бўлиши мумкин. Гиёҳванд моддаларни истеъмол қилиш мотивацияси беморларнинг руҳий ҳолатини яхшилаш истагига мос келади
Мия пўстлоғи органик зарарланиши асаб касалликлари орасида биринчи ўринлардан бирини эгаллайди. Мия шикастланиши натижасида болаларда мотор бузилишлари шаклида оғир неврологик асоратлар, шунингдек, нутқ, хотира, диққат ва фикрлаш каби функсияларнинг ривожланиш тезлигининг кечикиши кузатилади. Лекин шу билан бирга, ривожланаётган мия юқори компенсатор қобилият ва пластикликга эга. Шунинг учун, эрта ташхис қўйиш касалликларни етарлича даволашга, ногиронликни камайтиришга, реабилитация чора-тадбирлари самарадорлигини оширишга хизмат қилади
Мақолада мия қон айланишининг ўткир бузилишлари ва улар билан когнитив бузилишларнинг пайдо бўлиши, уларнинг диагностикаси, даволаш усуллари ҳақида сўз боради. Сўнгги йилларда сереброваскуляр касалликлар сонининг кўпайиши кузатилмоқда. Барча беморлар ниҳсс шкаласи бўйича инсултнинг оғирлиги ва Бартел шкаласи бўйича кундалик фаоллик даражаси (Бартелнинг АДЛ индекси) учун баҳоланди. Депрессив касалликларга чалинган беморларни тадқиқотдан чиқариб ташлаш учун Hamilton депрессиясини баҳолаш шкаласи (Hamilton депрессиясини баҳолаш шкаласи, ҲДРС-17) ишлатилган. Трикортин ноотропик дори сифатида тадқиқотда иштирок етган беморларда когнитив бузилишларни яхшилаш учун ишлатилган ва унинг таъсири баҳоланган.
Maqolada kognitiv qiziqish tushunchasining mazmuni va uning o'quv jarayonida rivojlanishi ochib berilgan. Kognitiv qiziqish-bu o'quv faoliyati jarayonida maktab o'quvchilarida shakllanadigan shaxsning ijtimoiy ahamiyatga ega fazilatlaridan biridir. Kognitiv qiziqish-bu shaxsning atrofdagi dunyoga yo'naltirilganligi, bu faollik va selektivlik , atrofdagi dunyoning ob'ektlari va hodisalarini bilish istagi kabi xususiyatlar bilan tavsiflanadi va ijobiy hissiy fonda sodir bo'ladi. Kognitiv qiziqishni shakllantirish va rivojlantirish jarayoni, birinchi navbatda, o'quv faoliyatida amalga oshiriladi. Kognitiv qiziqish yangi, noma'lum narsalarni o'rganish istagida namoyon bo'ladi.
Тадқиқот объекти: мулоқот шахсини вокелантирувчи бадиий диалог.
Тадқиқотнинг мақсади: мулоқот шахси намунасини унинг бадиий диалогда воқеланган когнитив дискурсив хусусиятларидан келиб чиққан ҳолда шакллантириш.
Тадқиқот методлари: тавсифий метод, стилистик анализ, коммуникатив-прагматик метод, когнитив моделлаштириш методи, параметризация методи, инференция методи, маданиятлараро қиёслаш методи.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: 1) мулоқот шахсининг модели семантик-стилистик, коммуникатив-прагматик, лингвокогнитив ва лингвомаданий сатхлар йиғиндиси асосида аниқланди; 2) бадиий дискурсда «ажратилганлик» когнитив тамойилиини амалга оширувчи мулокот шахсининг семантик-стилистик ва прагматик кўрсаткичлари ўрганилди; 3) мулокот шахси унинг когнитив моделини белгиловчи концептуал белгилар асосида тадкик қилинди; 4) Мулокот шахси тадқиқ қилинаётган муаммолар доирасига бадиий диалогда маданий концептларнинг воқеланиши ва унинг миллий-маданий ўзига хослиги, алоҳида намаунавий турларини фарқлари масалаларини хам қамраб оладиган лингвокултурологик ёндашув асосида ўрганилди.
Амалий ахамияти: тадқикот иши натижаларидан матн интерпретацияси, когнитив лингвистика, стилистика, лингвокультурология фанлари бўйича маъруза ва семинар машғулот дарсларнини ўтказишда, диссертациялар, дарсликлар, ўкув қўлланмалар ёзишда фойдаланиш мумкин.
Татбиқ этиш даражаси ва унинг самарадорлигн: Тадқикот натижалари олий ўкув юртларининг инглиз филологияси факультетларида стилистика ва матн тахлили, қиёсий стилистика, матн лингвистикаси, когнитив тилшунослик фанлари бўйича маъруза ва амалий машғулот дарсларини олиб боришда қўлланилмоқда.
Қўлланиш соҳаси: умумий тилшунослик, когнитив лингвистика, матн интерпретацияси, лингвокультурология, гендер лингвистикаси.
Метонимия ва метафора ўртасида аниқ фарқ йўқ. Метафора ва метонимиянинг ўзаро таъсирини аниқлаш қийин вазифадир, айниқса, агар иккита когнитив механизмни бир биридан ажратса. Жуда хилма -хил фикрлар мавжуд. Ушбу мақолада биз асосан иккита муҳим масалани кўриб чиқамиз: (и) метафора ва метонимия ўртасидаги ўзаро таъсирга нима сабаб бўлади ва бу икки хил жараён қандай бирлаштирилади. Когнитив тилшуносликда метафора ва метонимия билимларни ташкил этиш назариясининг марказий қисми сифатида аниқ тан олинган. Метафора ҳам,метонимия ҳам Лакофф ва унинг ҳамкорлари томонидан контсептуал соҳаларни таққослаш сифатида тасвирланган. Метафора ёрдамида биз бир контсептуал соҳани тушунамиз ва бошқа нуқтаи назардан гаплашамиз. Метонимия-кўп даражали билиш механизми бўлиб, у грамматик, лексик, синтактик, фонологик ва дискурсив даражада ишлай олади. Когнитив тилшуносларнинг фикрига кўра, метонимия шунчаки нутқ фигураси эмас; бу ҳам фикрлаш ва фикрлаш усулидир. Когнитив тилшунослар метафора ва метонимияни иштирок этадиган соҳалар сонига қараб фарқлайдилар. Агар манба ва мақсад бир хил юқори доменга тегишли бўлса, бизда метонимия мавжуд. Агар манба ва мақсад икки хил устун доменга тегишли бўлса, демак бизда метафора бор.