Тадқиқот объекты: ЎП турли формалари билан хасталанган 815 та бемор; ЎП гумон билан тушган 235 бемор.
Ишнинг мақсади: ЎП билан касалланган беморларни мавжуд диагностик ва даволаш усулларини такомиллаштириш ва янги услублар мажмуасини ишлаб чиқиш йўли билан даволаш натижаларини яхшилаш.
Тадқиқот усуллари: умумклиник, биохимик.
Олинган иатижалар ва уларнинг илмий янгилиги. ЎП турли клиник белгилари учраб туриши тахлили асосида мазкур касаллик диагностикаси тизимини таклиф этилди; ЎП чалинган беморларни холатини аниклаш микдорий шкаласи таклиф этилди; ЎП консерватив даво мажмуасини такомиллаштирилди; ЎП учраган беморларда узок муддатли артерия ичига катетер терапия (УМАИКТ) усули такомиллаштирилди; ўткир билиар панкреатитни даволашда ретроград ва тери-жигар оркали эндобилиар аралашувларни ўтказишга оптимал кўрсатувлар аниқланди; жаррохлик амалиетларини бажаришда чарви халтасини дренажлаш ва санация килиш усули таклиф этилди; ЎП даволашда турли усуллар самараси клиник бахоланди ва мазкур патологияда даво тадбирлар алгоритми таклиф этилди.
Ишлаб чикилган даволаш-ташхис кўйиш мажмуаси ташхислашда хатоликларни 28,4% дан 16,8% гача камайтириш имкониятини яратди, консерватив даво самарадорлигини 89,8% дан 95,3% гача, УМАИКТ - 72,0% дан 82,8% гача оширди, ўлим микдорини 7,4% дан 3,4% гача камайтирди.
Амалий ахамияти. Таклиф қилинган лаборатор диагностикани критериялари ва диагностикани клиник системаси ташхис кўйишни аниқлигини оширади, системалаштирилган ультратовуш критериялари ЎП формасини аниқлашга имкон яратади. ЎП оғирлигини аниқлаш учун таклиф килинган тизим беморларни холатини микдорий характерлашга, патологик жараённи динамикасини ва килинган даво муолажаларнинг эффективлигини бахолашга ёрдам беради. Такомиллаштирилган консерватив терапияси, УМАИКТ, ретроград ва тери ва жигар орқали бажариладиган амалиётларга кўрсатмаларни аниклаш, панкреонекрозда чарви халтасини дренажлаш ва санациясини такомиллаштирилган усули ушбу категориядаги беморларни даволаш натижасини яхшилашга олиб келади.
Тадбиқ этиш даражаси ва иктисодий самарадорлиги: Олинган иатижалар Тошкент тиббиет академиясини 2 шифохонасида клиник амалиетга тадбик этилди.
Қўлланилиш сохаси: шошилинч ва абдоминал жаррохлик.
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурияти. Жахонда сўнгги йилларда травматизмни структураси ўзгарди, оғир ксчадиган кўшма жарохатларнинг сони кескин ортди. Уч ёки тўрг анатомик сохаларнинг биргаликда жароҳатга учраши, юз скелета суякларининг қўшма жароҳати (ЮССҚЖ) олган беморларга ёрдам кўрсатиш тартиби ва жарроҳлик даволаш чораларини аниклашда бир канча кийинчиликлар туғдирмоқда. Ҳар хил анатомик тузилмаларни биргаликдаги жарохатларида бир бирига узвий боғлиқ бўлган оғирлашув синдроми ривожланади. Ушбу турдаги жаро-хатларни хилма хиллиги, патологик жараёнларни жадал ва оғир ксчиши ЮССҚЖга учраган беморларга ташхис кўйишни кийинлаштиради. Жаро-хатнинг клиник белгиларини мураккаблиги, жарохагдан кейинги ривож-ланадиган шокнинг ўзига хос кечишини, жароҳат касаллигининг ривож-ланиши бсморларни текширув жараёнида кийинчиликлар келтириб чиқаради ва мутахассислардан ЮССҚЖда диагностика ал1 оритмларини ва даволашда эрга жаррохлик усулларини ишлаб чикишни такозо этади.
ЮССҚЖлар 34,8 фоиздан 63,3 фоизгача учрайди. Юз скелета суяклари кўшма жароҳатларининг (ЮССҚЖ) аксариятида (98%) кўз косасининг синиши кузатилади. Кўз косаси синиши 66% ҳолларда кўз олмаси ва уни ёрдамчи аъзоларининг жароҳати билан бирга кечади. Кўриш аъзоларининг жароҳати ногиронликнинг асосий сабабларидан бўлиб, 50% ҳолларда кўришнинг батамом йўқолишига олиб келиши мумкин. Аҳоли орасида ўлим сабаби бўйича кўшма жароҳатлар кон томир ва онкологик касалликлардан кейин учинчи ўринни эгаллайди. ЮССҚЖ 12-57% ҳолатда юзни хунук-лаштирувчи нуксон ва шакл бузилишлари, 23% ҳолатда ногиронлик, бош мия жароҳати (БМЖ) қўшилган ҳолатларда эса 60%гача ўлимга сабаб бўлади.
Кўшма жарохатлардан ксйинги салбий оқибатларининг кслиб чиқиш сабаблари ЮССҚЖга учраган бсморларни тскширишда бир нсча мутахас-сисларни ўзаро ва кетма - кет бажарадиган вазифаларини белгилайдиган аник маълумот бсрувчи тскширув усулларини ўз ичига олган диагностик алгоритмларининг мавжуд эмаслигидир. Шу нуқтаи назардан, баъзи холлар-да яъни бир нсча анатомик сохаларни биргаликдаги жарохатларида хаст учун хавф туғдирадиган оқибатларни олдиндан объектив бахолаш мезонларини, жарроҳлик муолажаларини характерный, ҳажмини ва кстма кетлигини, бажариш вақтини белгилашда аникликлар киритиш талаб килинади.
Ушбу илмий-тадқикот иши Узбекистан Рссиубликаси Прсзидснтининг 2011 йил 28 ноябрдаги «Соғлиқни сақлаш тизимини ислох килишни янада чукурлаштириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги №ПҚ-1652 сонли карорида бслгиланган вазифалар, яъни замонавий талаблар ва стандартларга мувофиқ аҳолига юкори сифатли тиббий ёрдам кўрсатишни таъминлашга хизмат килади. Шу жихатдан ЮССҚЖ бсморларни диагностика алгоритмларини ва эрга жарроҳлик даволаш усулларини ишлаб чикиш диссертация мавзусининг заруратини изоҳловчи муҳим омиллардан бири хисобланади.
Тадкикотнинг мақсади: бсморларда юз-жағ суяклари ўткир қўшма жароҳатларининг оғирлиги ва жойлашишига кўра диагностика ва даволаш усулларини такомиллаштириш.
Диссертация тадқиқотининг илмий янгилиги куйидагилардан иборат:
юз скелети кўшма жароҳати бўлган беморларни структураси ва Узбекистан Рсспубликаси шароитида кстма кет кўрсатилган тиббий ёрдам-нинг ўзига хослиги аникланган;
“АДИЛ” компьютер дастури ёрдамида ЮССҚЖ олган беморларнинг умумий холатига боғлиқ холда диагностика ва даво чораларини амалга оши-риш кетма-кетлиги аникланган;
ЮССҚЖларда суяк синикларини эрга репозиция ва фиксация килиш-нинг инновацион усуллари ишлаб чикилган;
ЮССҚЖ олган бсморларда жароҳатни кечишига таъсир килувчи эндоген омиллар таҳлили асосида жароҳатдан кейинги асоратларни ривож-ланиш механизми сритилган;
бсморларда жарохагдан кейинги иккинчи - учинчи кунлари конда ҳужайравий ва гуморал иммунитет кўрсаткичларини иасайиши, яллиғланиш олди цитокинларни ошиб кетиши(огир ахволдаги бсморларда уларни микдорини 2,8 баробар ошиши) ва яллигланишга карши цитокинларни камайиб кстиши исботланди. Яллигланиш олди цитокинларининг ошиб кстиши ва яллигланишга карши цитокинларнинг камайиб кстиши яллигланиш асораглари (суяк жарохатини йиринглаши, жагларнинг остеомиелита, юмшок тўктма абсцссслари) ривожланишининг аниклаб бсрадиган башорат омиллардан эканлиги аникланди;
ЮССҚЖ олган бсморларда жарохагдан кейинги иккинчи - учинчи кунлари конда умумий оксил ва микроэлементлар (кальций, фосфор ва калий) микдорининг ксскин камайиши асоратларнинг ривожланишини башорат омили эканлиги аникланди;
жарохагдан кейинги асоратларни ривожланишига олиб кслувчи эндоген омилларни дори воситалари билан комплекс тузатиш чизмаси ишлаб чикилган.
1. ЮССҚЖ 100% ҳолатда БМЖ, 27,7% тана скелета ва ички аъзолар жарохати билан бирга ксчади. ЮССҚЖ беморларга ташҳис кўйиш ва даво-лашда реаниматолог, юз-жағ жарроҳи, нсйрожаррох, офтальмолог, оториноларинголог иштирок этиши зарур. Умумий холати комиснсацияланган бс-морларга дастлабки 3 соат, субкомпенсация ҳолатадагиларга 1 кун, декомпенсация ҳолатдагиларга эса 3 кун давомида жароҳатни БЖИ, суяк синиқ-ларининг репозицияси ва фиксацияси амалга оширилиши лозим.
2. «АДИЛ» компьютер дастури ердамида киска вақт ичида бсморлар-нинг умумий ҳолатини аниқлаш мумкин. Эс-хуш даражаси, гемодина-миканинг турғунлиги, шок индскси ва ҳарорат 1радиснти беморларнинг умумий ҳолатини аниқлаш имконини бсрувчи энг ахборий диагностик мезон ҳисобланади. Бсмор ҳолатининг оғирлик даражаси юз жарохатларининг жойлашишига тўғридан-тўғри боғлиқцир. Энг оғир жароҳатлар юзнинг юкори ва ўрта кисмини кўп сонли шикастларида кузатилади.
3. ЮССҚЖни олган, умумий ахволи компенсация ва субкомпенсация ҳолатида бўлган беморларга биринчи кунданок суяк синиқлари репозицияси ва фиксациясини камраб олган ҳолда тўлиқ ҳажмда (юз-жаг жарроҳи, травматолог, нсйрожаррох, жаррох, офтальмолог ва оториноларинголог) кечиктириб бўлмайдиган ердам кўрсагилиши лозим. ЮССҚЖ олган умумий ахволи декомпенсация холатида бўлган беморларга минимал даражада диагностик муолажалар бажарилиб, шошилинч ёрдам чегараланган хажмда амалга оширилиши лозим. Суяк синиқларининг репозицияси ва фиксацияси хает учун зарур бўлган аьзо ва тизимларнинг функцияси гиклангандан сўнггина амалга оширилиши ксрак.
4. Юз суякларининг қадалган йирик синиклари репозицияси учун тиган дис зрак гори дан фойдаланиш юкори клиник ва функционал натижаларга эришишни таъминлайди.
5. Ёнок ёйининг кадалган синишларида гаклиф этилган мосламанинг кўлланилиши суяк синикларини эрга (дастлабки биринчи кун) репозиция ва фиксация килиш имконини бсради ва яхши космстик натижаларга эриши-лади.
6. ЮССҚЖ олган бсморларда жарохагдан кейинги даврда (7-14-кун) СДЗ, СД4 хужайралар. иммун тизимининг гуморал ва сскрстор омилларини чукур пасайиши, CD95 некроз омили микдорининг ошиши, яллигланиш олди (ИЛ-6) цитокинларининг ошиши ва яллигланишга карши (ИЛ-10) цитокин-ларнинг камайиши кузатилади. 9-10-кунлари конда умумий оксид, кальций, калий ва фосфор микдорининг камайиши кайд этилади.
7. Ҳужайравий ва гуморал иммунитет кўрсаткичларининг пасайиши, яллиғланишолди цитокини ва ўсма некроз омили микдорининг оишиши, яллигланишга карши цитокин, конда оксил, кальций, калий ва фосфор микдорининг камайиши асорагларнинг ривожланишини башораг омили хисобланади.
8. Дастлабки 1-3-кундан бошлаб даволаш мажмуига иммуннологик (иммуномодулин, рибомунил), фермент (вобэнзим) воситалари, остеопластик материалларни киритиш бузилган гомеостаз кўрсаткичларини тўғирлаш имконини бсради ва асорагларнинг олдини олиш учун хизмат килади.
According to the World Health Organization, in recent years there has been an increase in the incidence of acute respiratory viral infection. In this regard, the attention of pediatricians and otolaryngologists is attracted by acute stenosing -laryngotracheitis (ASLT). According to the data of many years of research, the number of patients with ASLT ranges from 0.1 to 0.4% of all children hospitalized with a diagnosis of acute respiratory viral infection. The development of stenosing laryngotracheitis in acute respiratory viral infection (AR.VI) dramatically aggravates the condition of sick children, and sometimes the life of a child depends on its attachment to the underlying disease.
Since the first days of independence , large-scale reforms have been consistently implemented in our country in order to improve the quality of medical care for the population . Thus, effective medical care for children ensured timely detection, early diagnosis and treatment of patients with ASLT, which made it possible to reduce the duration of their treatment in the hospital by 3-4 days.
Despite numerous scientific studies devoted to the study of the patterns of the infectious process in stenosing laryngotracheitis, the role of dysbiocenosis of the mucous membranes of the upper respiratory tract, the process of endogenous intoxication (El), which develops as a result of illness in children and its relationship with the course of the disease, as well as the state of the system of local and general immunity dictate the need to improve the methods of their correction in the light of modern requirements. At the same time, the causes of recurrence of acute stenosing laryngotracheitis have not been fully determined; an important task is to develop prognostic criteria for assessing the outcomes of OSLT.
Given the dissertation research to a certain extent serves to solve the problems provided for in the resolutions of the President of the Republic of Uzbekistan No. PP-2133 dated February 19, 2014 “On the State Program" The Year of a Healthy Child ’’and No. PP-2221 dated August 1, 2014 “On the State Program for Further Strengthening reproductive health of the population, protection of the health of mothers, children and adolescents in Uzbekistan for the period 2014-2018”, as well as in other legal documents adopted in this area.
Scientific research aimed at improving the methods of complex diagnostics, treatment and prevention of stenosing laryngotracheitis in children was carried out in many leading medical centers, such as the Schneider Children's Medical Center (Israel), Giessen University Hospital (Germany), St. Mary's Children's Clinic (Germany), Center of Innovative Medicine Interbalkan (Greece), Generale Clinic (Switzerland), Royal Clinic (Great Britain), Queens Medical Center (Great Britain), IDIBAPS Clinic (Spain), St. Luke's Hospital (Japan), Federal Scientific and Clinical Center of Otorhinolaryngology FMBA of Russia (Russia) , as well as the Tashkent Pediatric Medical Institute and the Republican Specialized Scientific and Practical Medical Center for Pediatrics (Uzbekistan).
As a result of the studies, criteria for assessing the risk of occurrence and recurrent course of OSLT were developed, the mechanisms that determine the sensitivity of the respiratory tract were identified (Freiburg Clinic, Germany); established endocrine dysfunction in children with primary and recurrent acute stenosing laryngotracheitis (Children's Hospital, Ireland); the influence of the composition of the microflora of the main loci of the body, connective tissue dysplasia, regulatory systems on the function of external respiration, the formation of threshold sensitivity and reactivity of the respiratory tract in children with recurrent stenosing laryngotracheitis (RSLT) was proved (Melbourne University, Australia).
At present, the goal of many studies in the world is to further determine at the immunomolecular level the role of specific and non-specific factors of immune protection in the pathogenesis of acute stenosing laryngotracheitis; assessment of the state of non-specific protection during OSLT; study of significant changes in the cellular link of immunity, changes in T-suppressors and partially B-lymphocytes; as well as the prevention of relapses and the improvement of methods for diagnosing and treating the disease.
As the analysis of special literature showed, a number of researchers studied the role of the allergic component and the autonomic nervous system in the pathogenesis of the development of primary and recurrent OSLT. According to the results obtained, more than 90% of sick children in the pathogenesis of primary and recurrent acute stenosing laryngotracheitis is dominated by allergic component with the identification of common and allergen-specific IgE . In addition, it has been proven that the development of OSLT in parainfluenza infection is associated with a significant increase in IgE titer and specific IgA in nasopharyngeal secretions in children with ARVI. The mechanisms of OSLT recurrence based on a significant change in the immunological reactivity of the body, which are associated with its allergization by both infectious and non-infectious agents, including adverse environmental, seasonal, meteorological and even social conditions, have been studied. It has been proven that OSLT proceeds with vegetative disorders, which, in turn, have a significant impact on the course and outcome of the underlying disease. An improved treatment of OSLT at the height of the disease is proposed, based on the use of drags, taking into account the type of initial vegetative tone of the body.
Despite numerous works devoted to the study of acute stenosing laryngotracheitis, its diagnosis and methods of treatment, the trend towards an increase in the recurrence of the disease persists, which dictates the need to study the general patterns of the infectious process in stenosing laryngotracheitis, assess the significance of the microbiocenosis of the mucous membranes of the upper respiratory tract, disorders of the immune and interferon statuses and development of ways to correct them, predict the disease on the basis of a prognostic map, as well as improve the effectiveness of treatment and preventive measures.
Тадқиқот объектлари: ўткир ичак тутилиши билан хасталанган бемор-лар, касаллик тарихи.
Ишнинг мақсади: ўткир ичак тутилиши билан хасталанган беморларда, ичак декомпрессияси усулларини такомиллаштириш ва организмда юз берган метаболии бузилишларни энтерал найча ёрдамида «Perative» озуқаси билан озукаланти-риш орқали коррекциялаш ва даволаш натижаларини яхшилаш.
Тадқиқот усуллари: умумклиник лабораториялар, рентгенологии, статистик текширув усуллари, электроэнтерография.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: ўткир ичак тутилиши билан хасталан-ган беморларни комплекс равишда даволашда меъда-ичак тракти тарки-бидаги токсик суюклик қўлланилган назогастрал зонд орқали тўлиқ олиб ташлаш имконияти бўлмагани натижасида назорат гуруҳи беморларида нисбатан ёмон натижалар олинган. Шу сабабдан жарроҳлик амалиёти жараёнида декомпрессия ўтказиш учун такомиллаштирилган зондни қўллаб, меъда-ичак трактини актив декомпрессияси кўлланилгандан сўнг, ижобий натижаларга эришилганлик исботлан-ган: шунинигдек ўткир ичак тутилиши билан хасталанган беморларни комплекс равишда қўшимча ичак лаважи ва энтерал зонд орқали озуқалантиришни кўллаш, организмда юз берган метаболии бузилишларни энтерал коррекциясида ўта муҳимлигини исботланган. Бунда балансловчи-тўйинувчан «Perative» озуқа ара-лашмасини қўллаш ижобий натижалар бериши аниқланган
Амалий аҳамияти: такомиллаштирилиб қўлланилган зонд меъда-ичак трак-тидаги токсик моддаларни етарлича чиқариб ташланишига имкон яратиб, ичакнинг ички-босимини пасайтирди. Бу меъда-ичак трактини тулик ҳамма фао-лиятини анча барвақт тикланишини таъминлаб, муолажага кўшимча равишда энтерал зонд орқали озуқаланти-ришга имкон яратди. Полисубстратли тўйинувчан «Perative» озука аралашма-си билан энтерал зонд оркали овкатлантириш, организ-мнинг энергетик йўқотишларини тўлдиришга ва уни пластик материалларга бойитиш имкониятини берди. Уткир ичак тутилиши билан хасталанган беморлар-ни олиб боришда кайта ишлаб, клиник амалиётга тадбиқ килинган услуб, жар-роҳлик амалиётидан сўнгги даврдаги асорат микдорини (33,9 дан 6,0% гача) ва ўлим даражасини камайишига (10,7% дан минимумгача) олиб келди.
Тадбиқ этиш даражаси ва иқтисодий самарадорлиги: тадқиқотлар натижаси 11 ТошДавТИнинг 2-чи клиникаси шошилинч жаррохдик бўлими амали-ётига, II ТашДавТИ 4-6 курс даволаш факультета талабалари ўқув жараёнига тадбиқ этилди.
Қўлланиш соҳаси: шошилинч жарроҳлик тиббий ѐрдами.
Мақолада шикастланиш механизмига қараб болалардаги транспорт жароҳати хусусиятлари таҳлил қилинади. Aвтоҳалокат пайтида автомобил ичида жароҳат олган болалар: "болалар йўловчилари" ва "рулда ўтирган болалар" бош, бурун суяклари ва оёқларнинг шикастланишлари нисбатан юқори бўлганлиги билан ажралиб туради. Шунингдек, ушбу гуруҳдаги беморларда суяк, асаб ва юрак-қон томир тизимларининг шикастланиши қайд этилди ва уларнинг миқдори бўйича одатда бир ёки иккита тизимнинг зарарланиши кузатилди. Шикастланишнинг оғирлиги тузилишига кўра, биринчи ёки иккинчи даражали оғирлик одатда устунлик қилди.
Йўловчи салонидан ташқарида жароҳат олган болаларда: "пиёдалар болалари" автоулов томонидан урилган, шикастланиш кам даражада бош травмаси, бурун суяклари ва оёқларнинг шикастланиши билан характерланади. Шуни ҳам таъкидлаш керакки, бу ҳолатларда асосан суяк, нафас олиш ва юрак-қон томир тизимларининг зарарланиши кузатилади ва миқдори бўйича одатда икки ёки учта тизимнинг шикастланиши кузатилади.Шикастланишнинг оғирлиги тузилишига кўра, иккинчи ва учинчи даражадаги оғирлик одатда устунлик қилади.