Право международных договоров 1 определяет современное развитие отношений субъектов через процесс международного правотворчества, дальнейшего заключения соглашений между ними.
Maqolada O‘zbekiston Respublikasining “Xalqaro tijorat arbitraji to‘g‘risida”gi Qonuni qoidalaridan kelib chiqib, xalqaro tijorat arbitrajining huquqiy mohiyati ko‘rib chiqilib, O‘zbekiston Respublikasida Xalqaro tijorat arbitrajini tashkil etishning zaruriy shartlari belgilab berilgan. U qaysi nizolarni Xalqaro tijorat arbitrajiga topshirish mumkinligini, shuningdek, arbitraj xalqaro maqomga ega bo'lgan shartlarni belgilaydi. 1958 yildagi “Xorijiy arbitraj qarorlarini tan olish va ijro etish toʻgʻrisida”gi Nyu-York konventsiyasi, 1961 yildagi “Xalqaro tijorat arbitraji toʻgʻrisida”gi Yevropa konventsiyasi normalari tahlil qilingan. Xalqaro tijorat nizolarini hal qilishning mashhur usullaridan biri sifatida xalqaro tijorat arbitrajining xususiyatlari nomlanadi.
Мазкур мақолада Ўзбекистон Республикасининг Форс кўрфази минтақасидаги араб давлатлари билан дипломатик муносабатларининг ривожланиш масалалари кўриб чиқилган. Мақоланинг мақсади бу давлатлар ўртасидаги халқаро ҳуқуқий муносабатларнинг мустақиллик йилларидан то бугунги кунга қадар динамик тарзда ривожланишини таҳлил қилишдир. Муаллиф томонидан Ўзбекистон Республикасининг Форс кўрфази минтақасидаги араб давлатлари билан ҳамкорлигининг ҳуқуқий асослари шаклланиши ва тараққий этишига оид жиҳатлар ёритилган. Бунда мазкур давлатлар билан Ўзбекистоннинг икки томонлама ва кўп томонлама ҳамкорлиги ҳуқуқий асосларини ривожланиши ҳам қайд этилган. Мақоланинг ҳулоса қисмида Ўзбекистоннинг Форс кўрфази араб давлатлари билан ҳамкорлиги ҳуқуқий асосларининг бугунги кундаги тенденциялари ҳақида баён этилган.
Мақолада ноқонуний йўл билан талонторож этилиб, хорижий мамлакатларга олиб чиқиб кетилган давлат активларини қидириш ҳамда уларни қайтаришнинг халқаро-ҳуқуқий жиҳатлари ўрганилган ва ушбу соҳадаги ҳалқаро концептуал асослари (БМТ-нинг коррупцияга қарши курашиш конвенцияси) нинг аҳамияти ёритилган. Шунингдек, ҳамкорликдаги субъектларнинг молиявий манфаатларидаги тўқнашув мазкур соҳадаги ҳамкорликнинг ўта мураккаб эканлиги асослаб берилган.
Став полноправным субъектом международного права, Республика Узбекистан перешла к большей открытости, которая создала широкие возможности для международного взаимообмена, сотрудничества и политического диалога со всеми государствами мирового сообщества.
Ушбу мақола олий таълим тизимида ёшларнинг фуқаролик фаоллигини шакллантириш оила ва маҳалланинг ўрни масаласини тизимли-функционал ёндашув асосида ўрганиш таълим тизимида амалга оширилаётган ислоҳотларнинг амалий аҳамиятини ёритишда, таълим сифати ва самарадорлигига эришиш механизмларини тадқиқ этишда манба сифатида фойдали бўлиши мумкин. Бугунги талаба ёшлар эртанги кунда мамлакатимиз олдида турган улуғвор вазифаларни амалга оширишга тайёрланаётган кишилардир. Бинобарин, талаба меҳнати ўзининг алоҳида хусусиятларига эга бўлган ақлий меҳнат экан, демак бу меҳнат аъло ўқишда, илмий фаолиятда ва фан асосларини ижодий ўзлаштиришда ўз ифодасини топади. Бу эса талаба ёшларнинг профессионал фаолиятидир. Жамиятимиз ривожининг ҳозирги босқичида ёшларнинг маънавий соҳадаги фаоллиги уларнинг ўз актив ҳаётий позициясини онгли ва ижодий равишда амалга оширишидан иборатдир. Бундай позиция- юртимизда озод ва обод Ватан, эркин ва фаровон ҳаёт қуриши сиёсатининг моҳиятини билишни, ижтимоий ҳодисаларга теран муносабатни, жамият тараққиётининг устувор вазифаларини чуқур ўрганишни, яъни назария билан амалиётни моҳирона қўшиб олиб боришни, меҳнатга фаол муносабатни, юксак эътиқод ва ахлоқий фазилатларни намоён этишни англатади
Ушбу мақола Ўзбекистон Республикаси қонунчилиги бўйича ташқи савдо битимларида жавобгарликдан озод қилиш масалаларига бағишланган. Унда жавобгарликдан озод қилиш бўйича вужудга келадиган муносабатларни тартибга солишнинг миллий ҳуқуқий асослари кўриб чиқилади. Бундан ташқари, Ўзбекистон Республикаси
қонунчилиги 1980-йилда қабул қилинган “Товарларнинг халақаро олди-сотди шартномалари тўғрисида”ги БМТ Конвенцияси нормалари қиёсий таҳлил қилинган.
Всеобщая декларация прав человека ООН от 10 декабря 1948 г. в качестве задачи, к выполнению которой должны стремиться все народы и государства с тем, чтобы каждый человек и каждый орган общества, постоянно имея в виду настоящую Декларацию, стремились обеспечению, всеобщего и эффективного признания и осуществления их как среди народов государств-членов Организации, так и среди народов территорий, находящихся под их юрисдикцией. В статье 235 Уголовного кодекса Республики Узбекистан рассмотрена уголовная ответственность за пытки и других жестоких, бесчеловечных или унижающих достоинство видов обращения и наказания.
Building a society free of corruption is a matter of urgency in today’s world. Because corruption hinders development in all areas of the state. Today, almost all sectors: medicine, education, politics, and the social sphere suffer from corruption. However, it should be noted that significant changes in public policy in recent years have led to a decrease in corruption. That is why it is important to prevent corruption at every level of public policy. In doing so, it relies primarily on international legal norms. Therefore, this article discusses the international legal framework for corruption in the reform of public administration in Uzbekistan
Мазкур мақолада халқаро меҳнат ташкилотининг ташкил топиши тарихи, унинг асосий мақсади ва вазифалари, меҳнат соҳасидаги халқаро стандартлар, кейинги юз йилликда ташкилотнинг янги кенг кўламли ислоҳотлари ёритилган.
Уровень развития служб охраны здоровья матери и ребенка, несомненно, является одним из показателей благосостояния общества. Охрана здоровья женщин и детей является ключом к охране и укреплению здоровья населения страны в целом. По этой причине в сфере охраны здоровья матери и ребенка последовательно проводятся масштабные реформы, основанные на международных стандартах. Законодательная основа охраны материнства и детства закреплена в ряде законов, в том числе в Конституции, Трудовом и Семейном кодексах, а также в Законе «Об охране здоровья» и Законе «О гарантиях прав ребенка».