Ушбу мақолада муаллиф минтақада ўз ривожланиш тарихига эга бўлган Эрон давлатининг таълим тизими, унинг тарихий босқичлари ва ўзига хос жиҳатларини турли манбалар таҳлили асосида ёритиб беришга ҳаракат қилган. Муаллиф асосан хорижий манбалардан фойдаланган ҳолда Эроннинг таълим тизимида турли даврларда амалга оширилган ислоҳот ва модернизация ишларини ҳаққоний тарзда таҳлил қилишга ҳаракат қилди. Эрон давлати ҳаётида 1979 йилда содир бўлган инқилоб жуда муҳим ўрин эгаллайди. Шу сабабли мақолада таълим тизими икки даврга: инқилобга қадар ва инқилобдан кейинги ҳолатлар бўйича солиштириб ўрганилди. Натижалар турли жадваллар асосида аниқ очиб беришга ҳаракат қилинди. Таълим тизими мактабгача таълим, ўрта мактаб, профессионал мактаб ва ундан кейинги таълим босқичларига бўлинган тарзда ёритиб берилди. Ҳар бир босқичда амалга оширилган ислоҳотлар қисқа, аммо мазмунли равишда ёритиб берилди. Ислоҳотларнинг натижалари таҳлил қилинган ҳолда хулосалар ишлаб чиқилди. Эрон давлатида таълим тизимининг ўзига хос томонлари аниқланди ва Ўзбекистон шароитида ҳам улардан фойдаланиш истиқболлари кўриб чиқилди. Таълим тизимидаги гендер жараёнларига ҳам эътибор берилган ҳолда, мактабдаги иккига бўлиб ўқитиш тизимининг самарали томонлари ҳамда камчиликлари очиқланди. Мамлакатда инқилобдан кейинги ўзгаришлар, таълим тизимининг исломийлаштирилиши ва унинг таълим сифатига таъсири очиб беришга ҳаракат қилинди. Хулоса қисмида таҳлил жараёнида олинган натижалар тизимлаштирилди ва тартибланди. Ўзбекистон шароитида бу давлатнинг таълим тизимининг қайси жиҳатларини амалиётга олиш мумкинлиги таклифлари бериб ўтилди. Муаллиф мақолани ёзишда қиёсий таҳлил, статистик маълумотлардан фойдаланиш каби усуллардан фойдаланган ҳолда ўз хулосаларини ишлаб чиқиш ва далиллашга ҳаракат қилди.
Ушбу мақолада муаллиф Туркия ва Эрон давлатларининг таълим тизими, унинг тарихий ривожланиш босқичлари ва ўзига хос жиҳатларини турли манбалар таҳлили асосида қиёсий солиштирув асосида очиб беришга ҳаракат қилган. Муаллиф асосан хорижий манбалардан фойдаланган ҳолда Туркия ва Эрон давлатлари таълим тизимида ХХ асрда амалга оширилган ислоҳот ва модернизация ишларини ҳаққоний тарзда таҳлил қилишга ҳаракат қилди. Туркияда асосий ўзгаришлар 1920 йиллардан сўнг Мустафо Камолнинг ҳукумат тепасига келиши билан боғлиқ бўлса, Эрон давлати ҳаётида бундай европача таълим тизимининг пайдо бўлиши 1925 йилда Пахлавийларнинг тахтни эгаллаши билан боғлиқ. Мақолада асосан икки давр: 1920-30 йиллар ва 1960-70 йиллар солиштириб ўрганилди. Сабаби, айнан шу даврда бу икки давлат сиёсий, ижтимоий, иқтисодий ҳаёти ва таълим жараёнида катта ўзгаришлар содир бўлди. Таҳлил натижалари қиёсий жадвал асосида очиб беришга ҳаракат қилинди. Таълим тизими, ундаги ислоҳотлар, дин ва давлат муносабатлари, алифбо, аниқ фанлар ва европача таълим жараёнини тадбиқ этиш мисолларида ёритиб берилди. Ҳар бир босқичда амалга оширилган ислоҳотлар қисқа, аммо мазмунли равишда очиб беришга ҳаракат қилинди. Ислоҳотларнинг натижалари таҳлил қилинган ҳолда хулосалар ишлаб чиқилди. Туркия ва Эрон давлатида таълим тизимининг ўзига хос томонлари аниқланди ўзаро солиштирилди. Иккала давлатда Иккинчи жаҳон урушидан кейинги ўзгаришлар, таълим тизимини исломийлаштирилиши ва унинг таълим сифатига таъсири очиб беришга ҳаракат қилинди. Хулоса қисмида таҳлил жараёнида олинган натижалар тизимлаштирилди ва тартибланди. Муаллиф мақолани ёзишда қиёсий таҳлил, статистик маълумотлардан фойдаланиш каби усулларни қўллаш орқали ўз хулосаларини ишлаб чиқиш ва далиллашга ҳаракат қилди.
Maqolada Aqlli shahar boshqaruvining O’zbekistonga tadbiq qilish jarayonlari haqida so’z yuritiladi. Tadqiqot natijalariga ko’ra, Aqlli boshqaruvning bir qancha komponentlari aniqlandi. Xususan, Aqlli ta’lim tizimi komponenti O’zbekiston tajribasi misolida batafsil ko’rib chiqilgan. Bugungi kunda zamonaviy ta’lim tizimini tashkil etishdagi dolzarb vazifalar hamda ularning muqobil yechimlari xususida muhim vazifalar aniqlangan. Shuningdek, dunyo tajribasi asosida milliy andozalarga moslashtirib kelinayotgan ta’lim tizimlari va ularning joriy holatiga urg’u berib o’tilgan. Muallif mustaqillik yillarida integatsion ta’lim sohasida qo’lga kiritilgan salmoqli natijalarning fundamental asoslari haqida so’z yuritib, tizimning innovatsion o’zgarishlarni joriy etishdagi ahamiyatiga amaliy misollar orqali to’xtalib o’tgan. Zamonaviy ta’limni joriy etishda qo’lga kiritilayotgan yutuqlar Aqlli ta’lim tizimi atributlari kesimida tavsiflab berilgan. Shuningdek, O’zbekistonda Aqlli ta’lim tizimini joriy etish yo’lidagi chora-tadbirlar real statistik ma’lumotlar asosida tahlil qilinib, yakunda umumiy xulosalar taqdim etilgan
Мазкур илмий мақолада қуйидагилар таҳлил этилган: Ўзбекистон Республикаси ва Япония ўртасида ўрнатилган дипломатик алоқалар, стратегик шериклик тўғрисидаги шартномани ратификация қилинганлигининг бугунги кундаги улкан аҳамияти ва тарихий роли, Япония сиёсий тизимининг ўзига хос хусусиятлари, Янония парламенти, унинг ваколатлари, парламентнинг палаталари, парламентга сайлов ўтказиш қоидалари, сиёсий тизимда Япония императори институтининг тутган ўрни, Япония Министрлар Кабинети, уни ташкил қилиш қоидалари, бош вазирнинг жамият сиёсий тизимини ислоҳ қилиш жараёнидаги роли, Япония сиёсий тизимида партиялар фаолияти, жумладан кўппартиявийлик тизимини шаклланиши билан боғлиқ муаммолар, доминант партия сифатида Либерал демократик партиянинг ютуқлари сабаблари, ЛДПнинг Япония сиёсий тизимини модернизация қилиш жараёнларидаги роли, Япония Министрлар Кабинетининг сиёсий тизимдаги ўрни, С.Абе раҳбарлигидаги Япония ҳукуматининг Япония сиёсий, иқтисодий тараққиётини таъминлаш борасидаги фаолияти, Япония иқтисодиётини тиклаш ва янада ривожлантириш борасидаги ҳукумат дастури ва уни амалга оширилиши, Япония парламети ва Министрлар Кабинетининг мамлакат Конституциясига ўзгаришлар киритиш борасидаги фаолияти, хусусан Япония Конституциясининг 1,4,7,9,41 моддаларига ўзгартиришлар киритиш, конституциясининг 9-моддасининг нормаларига ўзгартиришлар киритган ҳолда Япония қуролли кучларининг статусини янгилаш, Японияда “нормал қуролли кучлар”ни яратиш ғоясини ниҳоясига етказиш, Япония Конституциясига Министрлар Кабинетига кенг ваколатлар берилишини таъминловчи бутунлай янги махсус тўқизинчи бобини киритиш билан боғлиқ жараёнлар таҳлил этилди. Шунингдек, мақолада Япония сиёсий тизимининг тараққиёт истиқболлари, айниқса Япония иқтисодиётида рўй бераётган жадал ривожланиш суръатларининг Япония сиёсий тизими такомиллашувидаги аҳамияти, Япония жамияти миллий қадриятларининг ва анъаналарининг Япония сиёсий тизими фаолиятига таъсири ва ижобий аҳамияти билан боғлиқ масалалар хусусида ҳам фикрлар баён қилинди. Япония сиёсий тизимини такомиллаштириш борасида бугунги кунда япон ҳукумати томонидан самарали сиёсий ҳуқуқий имкониятлар яратилаётганлиги ҳақидаги хулосалар ҳам билдириб ўтилган.
Мақолада олий таълим тизимининг миллий иқтисодиётда тутган ўрни очиб берилган. Бунда таълим тизими бўйича анъанавий ва янгича қарашлар қиёсий таҳлил этилган. Таълим сифатига таъсир этувчи омиллар мажмуи белгиланган. Ўзбекистонда олий таълим тизимининг қамров даражаси ва ундаги мавжуд номутаносибликлар аниқланган. Олий таълим тизимини такомиллаштириш билан боғлиқ илмий хулоса ва амалий тавсиялар берилган.
Ushbu maqola tibbiyot ta’limida kredit-modulli ta’lim tizimining mohiyati va samaradorligini o‘rganishga bag‘ishlangan. Maqolada ushbu tizimning asosiy tamoyillari va afzalliklari ko‘rib chiqiladi, shuningdek, uni tibbiyot maktablarida qo‘llash natijalari tahlil qilinadi. Tadqiqot shuni ko‘rsatadiki, kredit-modulli ta’lim tizimi tibbiy ta’lim sifatini sezilarli darajada oshirishi mumkin. Bu talabalarga o‘qishni yanada moslashuvchan rejalashtirish, o‘z qiziqishlari va ehtiyojlariga mos fanlarni tanlash imkonini beradi. Bundan tashqari, ushbu tizim o‘qituvchilarga o‘quv jarayonini yanada samarali tashkil etish, o‘quvchilar bilimini baholash imkonini beradi.