Semantic derivation and semantic word formation are closely related concepts that reflect different functions in the formation of a semantic system. Semantic derivation characterizes lexical-semantic processes in a language, and semantic word formation is typical of grammatical semantic processes. Semantic derivation is a quantitative factor of semantic changes since the emerging new connotations of words increase their semantic scope. First of all, this is a phenomenon of speech, not a language, because the actualization of different connotations of words depends on the context in which the unit of language is used. Thus, the text plays an important role in the functioning of semantically filled elements (syncretes). The text describes the meaning of the word.
Ushbu tezis ingliz va o’zbek tillaridagi taqlid fe’llarning semantic aspectual klassifikatsiyasi hamda ushbu fe’llarning tilshunos olimlar tomonidan semantic turkumlanishini tavsiflaydi
The target article presents the semantic features of euphemisms in English and Uzbek languages by the
help of comparative analysis. The concept “euphemism” has not been studied thoroughly in Uzbek language
yet. Especially, while classifying euphemisms according to their semantic and structural features, we will
face up to some challenges in both languages. Therefore, we try to support some valid information by
comparing this phenomenon according to its semantic features
Ушбу мақолада замонавий урду тилида ҳарбий терминология соҳасига тегишли инглизчадан ўзлашган сўзларнинг ишлатилиши кўриб чиқилади. Мақола Покистонда нашр этиладиган Daily Pakistan, Daily Jang газеталари ва Покистон Мудофаа вазирлигининг расмий “Hilal” журналидан тўпланган ашёвий материалларга асосланган. Инглизча ўзлашмаларни тавсифлаш асосини дефиниция тушунчаси ташкил қилади. Бу ишда замонавий урду тилида ҳарбий терминологиянинг асосий хусусиятларини ўрганишга ҳаракат қилинди. Тўпланган ашёвий материаллар ҳарбий лавозимларни билдирувчи, ҳарбий ташкилотларни билдирувчи атамалар, ҳарбий соҳага оид қисқартмалар, ҳарбий қурол-аслаҳалар, ҳарбий кийимлар, ҳарбий ҳаракатларга оид сўзлар ва ҳарбий техника-жиҳозлар каби семантик гуруҳларга ажратиб таҳлил қилинди. Инглизчадан ўзлашган ҳарбий атамаларга оид сўзлар нафақат ҳарбий соҳада, балки адабий тилда ҳам қўлланилади. Бундай сўзлар ҳарбий соҳада қўлланилганида алоҳида мазмунга эга бўлади. Семантик гуруҳлардаги инглизча ўзлашма сўзларни таҳлил қилиш натижасида аён бўлдики, Покистоннинг ҳарбий соҳасига инглиз тилидан ҳарбий лавозимларни билдирувчи атамалар, ҳарбий ташкилотларнинг номлари ва у билан боғлиқ қисқартмалар гуруҳига жуда кўп сўзлар ўзлашган. Ҳарбий ҳаракатларга оид ва ҳарбий кийимларга оид инглизча ўзлашмалар семантик гуруҳига нисбатан камроқ сўзлар кириб келганини сезиш мумкин. Покистон ҳарбий соҳасида қўлланиладиган инглизча ўзлашмалар ҳам фонетик, ҳам график жиҳатдан урду тилига мослаштирилгани алоҳида аҳамият касб этади. Бир қарашда, бундай инглизча сўзларни урдуча сўз деб ўйлаш ҳам мумкин. Демак, инглизча ўзлашмалар Покистоннинг ҳарбий соҳасида маҳаллийлашиш жараёнини юқори даражада амалга оширмоқда дейиш муболаға бўлмайди. Aшёвий материалнинг ҳар бир таҳлили урду тилида нашр этиладиган замонавий матбуотдан олинган мисоллар билан тасдиқланган. Таҳлилларга асосланиб, инглиз тилидан ўзлашган сўзлар матбуотда кенг қўлланилиши тасодифий ҳодиса эмас деган хулосага келинди. Мисолларда учраган инглиз ўзлашмалари бир тилли ва икки тилли луғатларда мавжуд бўлиб, уларнинг урду тилидаги эквиваленти йўқ.
Тилдаги фразеологик бирликлар ҳар бир ҳалқнинг ўзига хос психологияси, турмуш тарзи, менталитети, урф-одатлари кабилар билан боғлиқдир. Фразеология бўлими – хорижий тилнинг фразеологиясини ўрганиш – бу нафақат сўз бойлигини ўрганиш самарадорлигини оширади, балки у тилнинг луғатшунослик соҳаси хусусиятлари билан яқиндан танишишга имконият беради. Чет тилининг фразеологик қатламига мансуб ФБларнинг турли лисоний жиҳатларини ҳиндий тили мисолида кўриб чиқиш ҳиндий тилидаги фразеологизмларни чуқур ўрганиш, фразеологизмларни бадиий матнларда ўқиб таҳлил қила олишда ҳам катта аҳамият касб этади. Ушбу мақолани ёзишдан кўзланган асосий мақсад ҳиндий тилида соматик отлардан ясалган фразеологизмларни семантик таҳлил этишдан иборат. Мақсадни амалга оширишда қуйидаги вазифалар белгилаб олинди: - даставвал асосий манба В.М. Бескровныйнинг «Хинди-русский словарь» луғатининг биринчи томида берилган барча соматик отларни белгилаб чиқиш ва қўшимча луғатлардан соматик фразеологизмларни йиғиш; - жамланган мисолларни семантик жиҳатдан ўрганиб чиқиш; - дунё тилшунослигида соматик фразеологизмлар қай даражада тадқиқ қилинганлиги; - уларнинг ўзига хос ифодаланиш жиҳатларини мисоллар талқинида очиб бериш; Соматик сўзлардан янги лексемалар ҳам ясалади ва ҳиндий тили лексик системасини бойитади. Бундаги натижалар эса ҳиндий тили лексикологиясида, этнолингвистика, ҳиндий тили дарсликларда, ўқув қўлланмаларда, ҳиндий тили фразеологик луғат тузишда бериладиган тартибга солинган янги маълумотлар сифатида қўлланилиши мумкин. Асосий масала ҳиндий тилидаги соматик фразеологизмларни турли хил гуруҳларга семантик жиҳатдан ажратиш. Фразеологик бирликларнинг аксариятини соматик фразеологизмлар ташкил этади ва шу ўринда кўпгина олимлар ушбу таснифни турлича ўрганиб кўпгина хулосаларга келишган. Йиғилган мисоллар семантик жиҳатдан таҳлилга тортилди ва кўзланган мақсадга борилди.
This paper aims to conduct a structural and semantic analysis of English metaphors in transport terminology. Structural analysis involves identifying the different elements that make up the metaphor and examining how they relate to each other. Semantic analysis involves examining the meaning and implications of the metaphor in the context of its use.
Хитойда қарийб 40 йилдан бери кенг ислоҳотлар ва очиқлик сиёсати амалга оширилиб келинмоқда. Бу эса ўз навбатида замонавий инсон фаолиятининг барча жабҳаларида ўз аксини топади. Бугунги кунда Хитой нафақат ишлаб чиқаришнинг ҳамма соҳаларида етакчи ўринларни эгаллаб келмоқда, балки ҳарбий саноати ҳам тез суръатларда ривожланмоқда. Шундай экан, ҳарбий соҳанинг равнақ топиши ўз-ўзидан хитой тилига янгидан-янги терминларнинг кириб келишига замин яратади. Ушбу мақола хитой тили ҳарбий терминларининг ташқи омиллар таъсирида ясалиши ва уларнинг таҳлилига бағишланган. Муаллиф дефиницион таҳлил методидан фойдаланган ҳолда, ўзлашмаларнинг чет тилидан хитой ҳарбий терминлари тизимига кириб бориши, уларнинг ясалиш усуллари, лексиканинг бойиш йўллари ҳамда фонетик калькаларнинг ҳосил бўлишидаги чекловлар юзасидан фикр билдирган. Шунингдек, фонетик ва семантик калька усуллари қиёсий ўрганилиб, замонавий хитой тили ҳарбий лексикасида семантик кальканинг фаоллиги мисоллар билан исботланди. Мақолада инглиз ва рус тиллари таъсирида ҳосил бўлган ўзлашмаларнинг тавсифий таҳлили ва улар асосида пайдо бўлган хитойча ҳарбий терминлар юзасидан хулосалар келтирилади.