CULTURE OF CENTRAL FERGANA NEOLITHIC COMMUNITIES

HAC
Google Scholar
Branch of knowledge
To share
Kandaxrov, I. (2023). CULTURE OF CENTRAL FERGANA NEOLITHIC COMMUNITIES. Modern Science and Research, 2(7), 81–83. Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/science-research/article/view/21784
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Abstract

In this Makola, the Neolithic communities and monuments of Central Fergana are illuminated.


background image

ISSN:

2181-3906

2023

International scientific journal

«MODERN SCIENCE АND RESEARCH»

VOLUME 2 / ISSUE 7 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

81

МАРКАЗИЙ ФАРҒОНА НЕОЛИТ ДАВРИ ЖАМОАЛАРИ МАДАНИЯТИ

Кандахров Ифтихор Абдумурот ўғли

Ўзбекистон Республикаси маданий мерос агентлиги Я.Ғуломов номидаги самарқанд

археология институтининг тош даври археологияси бўлими

кичик илмий ходими

https://doi.org/10.5281/zenodo.8118936

Аннотация.

Ушбу маколада Марказий Фарғона неолит жамоалари ва

ёдгорликлари ёритилган.

Калит сўзлар:

Ю.А. Заднепровский, Г.Ф. Коробкова, Ў.И. Исломов, неолит, Мадёр,

Обишир маданияти, микропластина, нуклеус.

CULTURE OF CENTRAL FERGANA NEOLITHIC COMMUNITIES

Abstract.

In this Makola, the Neolithic communities and monuments of Central Fergana

are illuminated.

Key words:

Yu.A. Zadneprovsky, G.F. Korobkova, O.I. Islamov, Neolithic, Madyor,

Obishir culture, microplastina, nucleus.

КУЛЬТУРА НЕОЛИТИЧЕСКИХ ОБЩИН ЦЕНТРАЛЬНОЙ ФЕРГАНЫ

Аннотация.

В этой статье рассматриваются неолитические общины и

памятники центральной Ферганы.

Ключевые слова:

Ю.А. Заднепровский, Г.Ф. Коробкова, О.I. Исламова, неолита,

мадьярской, Обиширской культур, микропластина, ядрышко.

Фарғона водийси кишилик тарихи тош асри неолит даври жамоалари моддий

маданиятини ўрганишда истиқболли ўлкадир. Марказий Фарғонадаги бу даврга оид
дастлабки топилмалар 1958 йили Б.З. Гамбург ва Н.Г. Горбуновалар томонидан қуриган
Дамкўл ва Марказий Фарғонанинг шимолий қисмларида топилган. Улар томонидан
аниқланган материаллар В.М. Массон ҳамда В.А. Рановларнинг асарларида ўз аксини
топган. 1963 ва 1964 йилларда Марказий Фарғонада қидирув ишлари Ю.А. Заднепровский
томонидан амалга оширилган. Натижада, Қорақалпоқ даштидан микролитоид кўринишга
эга 21 та топилмажой аниқланди.

Топилмалар Марказий Фарғонанинг жанубий, шарқий ва шимолий қисмларидан

ҳам топилган. Ю.А. Заднепровский томонидан Марказий Фарғонадан аниқланган неолит
даврига оид материаллар кейинги қатор йиллар мобайнида Г.Ф. Коробкова томонидан
илмий жиҳатдан тўлиқ ва синчиклаб ўрганилган. 1965 йили Ў.И. Исломов бошчилигидаги
Ўзбекистон Республикаси археология институти экспедицияси томонидан 23 та
топилмажой аниқланган. Кейинчалик. Марказий Фарғонада Фарғона ва Россия археологик
экспедициялари тадқиқот ишлари олиб борди. Бу изланишлар 1967, 1969, 1970 йилларда
амалга оширилган. Барча тадқиқотлар умумийлашган ҳолда Ў.И. Исломов ва В.И.
Тимофеевларнинг қатор мақолалари ва монографиясида ўз аксини топган. Натижада, бу
ердан 120 дан зиёд маконлар топиб ўрганилган.

Марказий Фарғонанинг неолит даврига оид топилмажойлари қаторига Замбар 1-3

пунктлари, Янгиқадам 1-28, Дорозкўл, Тойпоқ 1-15, Узункўл 1-5, Янгисув, Гўртепа,
Сигирчилик, Мадёр 1 15, Дамкўл топилма жойлари ва бошқаларни киритиш мумкин.
Адабиётларда Ҳисор маданиятининг тарқалиши нафақат Ғарбий Тожикистон, балки Олой


background image

ISSN:

2181-3906

2023

International scientific journal

«MODERN SCIENCE АND RESEARCH»

VOLUME 2 / ISSUE 7 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

82

водийси ва Тян-Шан ҳудудларига ҳам тарқалганлиги таъкидланган. Шубҳасиз бундай
материаллар Фарғона водийсидан ҳам топилган.

Шунинг билан бирга Фарғонанинг ўзида бошқаларга ўхшамайдиган чақмоқтошли

индустриялар аниқланган. Марказий Фарғонадаги Қорақалпоқ чўли қадимда чўл
ландшафтига эга бўлган неолит қабилаларининг маконлари кўллар бўйларида жойлашган.
Марказий Фарғона неолити индустриялари микролит кўринишга эга бўлиб қуроллари
салмогининг кўплиги билан, Ўрта Осиёдаги барча неолит ёдгорликларидан фарқ қилади.
Ҳатто уларнинг конуссимон ва қаламсимон нуклеуслари ўта миттилиги билан ажралиб
туради. Кўплаб тош буюмлар орасида кўпинча бир қирраси вентрал томонидан берилган
бир тарафли ретушланган микропарахалар учрайди. Бироқ материалларнинг табиий
таъсирлар натижасида емирилиб кетганлиги уларнинг функционал хусусиятини аниқлаш
имконини бермайди. Бундан ташқари, бу ерда кертилган пластиналар, турли хил
қирғиччалар, тешгичлар ва айрим баргсимон пойнаклар ҳам мавжуд. Бироқ Марказий
Фарғона ёдгорликларининг биронтасида сопол буюмлар топилмаган.

Фарғона материалларининг ҳаддан ташқари ўзига хослиги ва ўта миттилиги уларни

бошқа неолит комплекслари билан таққослаш имконини бермайди. Фақат айрим
микролитларгина Калтаминор материалларига ўхшаб кетади. Эҳтимол, хронологик
жиҳатдан ҳам улар бир-бирига яқин бўлиши мумкин. Шуни айтиш мумкинки, уларнинг
ҳар иккаласи ҳам дашт ва чўл ҳайвонларини ва ўша пайтлардаги суви кўпроқ кўлларда
балиқ овлаш билан шуғилланган жамоалардир.

Марказий Фарғона неолити даври ёдгорликларида ёрқин ифодаланган

микролитизм ва унинг маҳаллий Обишир маданиятидан ўсиб чиққанлигининг кузатилиши
бу ердаги ёдгорликларни мезолитдан янги тош асрига ўтиш ёки илк неолит даври билан
саналаш имконинини беради. Анча кейинги даврларга Шимолий Фарғонадаги айрим
ёдгорликларгина хос бўлиши мумкин ва улар йирик пластиналар, неолитга тўла хос бўлган
тош рандалари ва бошқа буюмлари билан ажралиб тур ади (Мадёр 3, 4 ва бошқалар).
Айтиш жоизки, Обишир ва Марказий Фарғона маданиятларининг кейинги ривожи аниқ
эмас, яъни унинг моддий қолдиқлари топилган йўқ.

Шундай қилиб, голоцен даврида Марказий Фарғона ҳудудлари мезолитнинг

иккинчи ярмида, жанубий ғарбдан Сух водийси бўйлаб кириб борган Обишир маданияти
вакиллари томонидан эгалланган. Кўпроқ Марказий Фарғонанинг жануби-ғарбий қисмида
жойлашган 30 дан зиёд Обишир маданияти ёдгорликлари аниқланган. Неолит даврига
келиб, барча жойларда бўлгани каби бир қатор кашфиётлар қилинади ва тош асри
маданияти гуллаб яшнайди.

Бу даврда чайлалар типидаги уй жойлар ўрнинеи каркас типидаги ярим ертўлали

турар жойлар эгаллайди, бу ўша давр учун мураккаб конструкцияли меьморий қурилиш
фаолиятининг пайдо бўлиши эди (Қават 7 уйи). Айрим жойлардагина чайла типидаги
мавсумий уйлар сақланиб қолади (Дорбазақир уйи). Хўжаликда ўта муҳим тармоқ инсон
организми учун зарур протеинларни берувчи балиқчилик ривож топади. Кейинги
маълумотларга кўра чорвачилик пайдо бўлади. Яна бир энг муҳим янгилик неолит
давридан бошлаб ҳозиргача сақланиб келаётган сопол идишлар ишлаб чиқариш кашф
қилинади. Бу буюмлар бадиий нақшлар бериш, уларнинг симметрик тарзда ишланишига
харакат қилиш ва ёдгорликлардан топилган кўплаб тақинчоқлар, табиий бўёқлар бу


background image

ISSN:

2181-3906

2023

International scientific journal

«MODERN SCIENCE АND RESEARCH»

VOLUME 2 / ISSUE 7 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

83

даврда эстетик ва тасвирий санъатининг шаклланганлиги ва ривожланишда
бўлганлигидан далолат беради.

Ўзбекистонда тош асри ёдгорликлари қатор ўзига хосликлари билан қўшни

ҳудудлар материалларидан ажралиб туради. Бу нарса аввало, уларнинг хронологиясида
намоён бўлади. Дунёнинг бошқа қитъалари учун қабул қилинган хронологик ишланмалар
юртимиз ёдгорликларига мос келмайди.

REFERENCES

1.

Мирсоатова.С “Ўзбекистонда тош даври маданиятлари муаммолари” Самарқанд.
2010.

2.

Заднепропетровский Ю.А. Неолит Центральной Ферганы. КСИА, вып. 7. М.: 1966

3.

Исламов У.И., Тимофеев В.И. Культура каменного века Центральной Ферганы.
Ташкент. 1986.

4.

Коробкова Г.Ф. Орудия труда и хозяйство неолитических племен Средней Азии.
МИА, № 158. Л.: 1969

References

Мирсоатова.С “Ўзбекистонда тош даври маданиятлари муаммолари” Самарқанд. 2010.

Заднепропетровский Ю.А. Неолит Центральной Ферганы. КСИА, вып. 7. М.: 1966

Исламов У.И., Тимофеев В.И. Культура каменного века Центральной Ферганы. Ташкент. 1986.

Коробкова Г.Ф. Орудия труда и хозяйство неолитических племен Средней Азии. МИА, № 158. Л.: 1969

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов