ЎЗБЕКИСТОН
ҚОНУНЧИЛИГИ
ТАҲЛИЛИ
♦
UZBEK LAW REVIEW
♦
ОБЗОР
ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА
УЗБЕКИСТАНА
2016
№
2
♦
ЎЗБЕКИСТОН
ҚОНУНЧИЛИГИ
ТАҲЛИЛИ
♦
UZBEK LAW REVIEW
♦
ОБЗОР
ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА
УЗБЕКИСТАНА
46
қандай
оммавий
тадбир
,
йиғилиш
,
митинг
,
ва
намойи
-
шлар
ҳамда
уларни
ўтказиш
даврида
фуқароларнинг
шахсий
хавфсизлиги
,
жамоат
тартибини
сақлаш
ва
жамоат
хавфсизлигини
таъминлаш
қонун
асосида
бўлиши
лозим
.
Адабиётлар
руйхати
:
1.
Каримов
И
.
А
.
Мамлакатимизда
демократик
ислоҳотларни
янада
чуқурлаштириш
ва
фуқаролик
жамиятини
ривожлантириш
концепцияси
. –
Т
., 2010, 6-
бет
.
2.
Колонтаевский
Ф
.
Е
.
Организация
и
совершен
-
ствование
деятельности
милиции
общественной
без
-
опасности
.
Учебное
пособие
. –
М
.
Академия
МВД
Рос
-
сии
. 1995. – 245
с
.
3.
Россинский
Б
.
В
.,
Старилов
Ю
.
Н
.
Административ
-
ное
право
. –
М
.:
Норма
, 2010. – 98
с
.
Ш
.
Файзиев
,
ТДЮУ
катта
илмий
ходими
изланувчиси
,
юридик
фанлар
номзоди
,
доцент
ЖИНОЯТ
ИШЛАРИ
ЮРИТУВИДА
СУРИШТИРУВНИНГ
ЯНГИ
АЛГОРИТМИНИ
РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ
ЗАМОНАВИЙ
ТЕНДЕНЦИЯЛАРИ
Аннотация
:
мазкур
мақолада
амалдаги
суриштирув
фаолиятини
олиб
бориш
тартибини
танқидий
таҳлил
қилган
ҳолда
ҳамда
хорижий
давлатларнинг
тажрибасини
чуқур
ўрганган
ҳолда
янги
суриштирув
фаолиятини
шакллантиришга
қаратилган
таклифлар
илгари
сурилган
.
Калит
сўзлар
:
суриштирув
алгоритми
,
суриштирув
,
суриштирувчи
,
судгача
текширув
,
қисқартирилган
суд
фаолиятини
олиб
бориш
жараёни
.
Аннотация
:
в
данной
статье
на
основе
критическо
-
го
анализа
действующего
порядка
дознания
и
тща
-
тельного
рассмотрения
зарубежного
опыта
выдвинуты
конструктивные
предложения
по
совершенствованию
нового
алгоритма
дознания
.
Ключевые
слова
:
алгоритм
дознания
,
дознание
,
дознаватель
,
досудебные
стадии
,
упрощенное
произ
-
водство
.
Annotation
: in this article, based on a critical analysis
of existing order inquiries and careful consideration of in-
ternational experience made constructive proposals for
improving the new algorithm inquiry.
Key words:
algorithm inquiry, the inquiry, the pre-trial
stages, simplified production.
Амалдаги
Жиноят
-
процессуал
кодексининг
суриштирувни
тартибга
солувчи
нормалари
таҳлили
шуни
кўрсатдики
, 339-434
моддалар
гальванизация
тушунчасининг
суриштирув
фаолиятига
киритилишидан
дарак
беради
.
Суриштирув
ишлари
жиноят
ишини
тергов
қилиш
жараёнининг
илк
босқичида
амалга
ошириладиган
фаолиятдир
.
Суриштирув
жиноятни
тергов
қилишда
катта
аҳамият
касб
этади
.
Шундай
экан
,
суриштирувнинг
қандай
олиб
борилиши
кўп
жиҳатдан
жиноят
ишининг
ижобий
ёки
салбий
якун
топишига
асос
бўла
олади
.
Маълум
жиноят
иши
юзасидан
маълумотларни
аниқлаш
суриштирув
ишлари
орқали
амалга
оширилиб
,
айнан
ушбу
фаолият
орқали
керакли
маълумотга
эришилади
.
Тергов
ҳаракатлари
ва
тезкор
-
қидирув
чораларини
биргаликда
олиб
бориш
суриштирувнинг
ўзига
хос
жиҳати
ҳисобланади
.
Дастлабки
тергов
ҳамда
суриштирув
доимо
жиноят
ишларини
тергов
қилиш
ҳуқуқига
эга
бўлган
давлат
органлари
ва
мансабдор
шахслар
доираси
катта
бўлишини
тақозо
этган
.
Бу
илгари
ҳам
бўлган
[1],
ҳозир
ҳам
шундай
.
Хорижий
тажриба
амалиётини
тўғридан
-
тўғри
миллий
қонунчиликка
имплементация
қилиш
жиноятчилик
билан
кураш
масалаларига
чек
қўймади
.
Жиноят
судлов
иш
юритувида
суриштирувнинг
классик
шаклларини
дифференциал
таҳлил
қилиш
йўли
билан
,
ушбу
муаммони
ҳал
этиш
мумкин
назаримизда
.
Жиноят
процесси
шакллари
типологияси
жаҳонда
суриштирувнинг
асосан
уч
модели
амал
қилишидан
далолат
беради
.
ЎЗБЕКИСТОН
ҚОНУНЧИЛИГИ
ТАҲЛИЛИ
♦
UZBEK LAW REVIEW
♦
ОБЗОР
ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА
УЗБЕКИСТАНА
2016
№
2
♦
ЎЗБЕКИСТОН
ҚОНУНЧИЛИГИ
ТАҲЛИЛИ
♦
UZBEK LAW REVIEW
♦
ОБЗОР
ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА
УЗБЕКИСТАНА
47
1)
Романо
-
герман
модели
(
энг
кенг
тарқалган
модел
–
Европанинг
бир
қатор
мамлакатларида
амал
қилади
);
2)
Англо
-
саксон
модели
(
АҚШ
,
Англия
,
Канада
ва
бошқ
.);
3)
Мусулмон
модели
(
мусулмон
давлатлари
жиноят
процессида
—
Эрон
,
Покистон
,
Судан
ва
бошқ
.).
Юқоридаги
дастлабки
икки
модель
турли
муаллифлар
томонидан
кўплаб
тадқиқ
этилганлиги
сабабли
,
жиноят
процессининг
мусулмон
ҳуқуқи
моделининг
асосий
белгиларини
ўрганиш
мақсадга
мувофиқ
деб
ўйлаймиз
.
Мусулмон
ҳуқуқи
моделидаги
жиноят
процессининг
асосий
жиҳатларини
кўриб
чиқадиган
бўлсак
,
у
инсонпарварлик
ва
инкор
этиб
бўлмаслик
каби
принципларга
асосланади
.
Мусулмон
ҳуқуқининг
ўзига
хос
жиҳати
сифатида
далилларни
баҳолаш
тизими
шариат
нормаларига
асосланишини
алоҳида
таъкидлаш
мумкин
.
Мусулмон
ҳуқуқида
барча
жиноятлар
3
та
гуруҳга
бўлинган
:
«
Ҳудуд
», «
Кисас
ва
Дийя
»
ва
«
Тазир
».
Алоҳида
эътироф
этиш
керакки
, “
Ҳудуд
”
тоифасидаги
жиноят
ишларида
исбот
қилиш
тизими
шариат
қоидаларига
қатъий
риоя
қилинган
ҳолатда
Қуръон
ва
Суннада
кўрсатилган
усулларга
асосланади
.
Қуръон
ва
Суннада
акс
эттирилган
асосий
далил
манбаига
гувоҳларнинг
кўрсатувлари
ва
қасам
ичиш
киради
.
Одатда
ушбу
икки
далил
манбалари
мусулмон
жиноят
процессида
марказий
ўринни
эгаллайди
[2].
Муҳим
жиҳати
шундаки
,
судья
суддан
ташқари
маълумотлардан
фойдаланилишига
йўл
қўйилмайди
.
Бунинг
сабаби
–
олдиндан
олинган
маълумотлар
асосида
ҳукм
қилиш
–
далилларсиз
қарор
қабул
қилишга
тенглаштирилади
.
Яъни
,
далилларнинг
мақбуллиги
ва
алоқадорлиги
судья
томонидан
фақатгина
суд
жараёнида
таъминланиши
керак
.
Мусулмон
ҳуқуқида
судья
жиноят
иши
юритувини
олиб
борувчи
ягона
процессуал
шахслигини
инобатга
олиб
айтиш
жоизки
,
судьянинг
ички
ишонч
мезонлари
судда
тақдим
этилган
далиллар
асосидагина
шаклланади
.
Шу
билан
биргаликда
,
мусулмон
процессида
қатъий
исботлаш
мажбурияти
жабрланувчи
ва
прокурорга
юклатилган
.
Хусусан
, “
бир
айбсиз
инсонга
айб
қўйгандан
кўра
бир
неча
айбдорлар
жавобгарликдан
холи
бўлгани
маъқул
”
деган
қатъий
принципдан
келиб
чиқиб
,
уларга
жуда
катта
талаблар
қўяди
.
Мусулмон
ҳуқуқни
қўллаш
амалиётида
шундай
фикр
шаклланганки
,
оғзаки
кўрсатмалар
шартлиги
қоидаси
айблов
тарафига
ниҳоятда
катта
иш
ҳажмини
юклайди
,
зеро
аксарият
жиноятлар
ўзининг
маънавий
ва
жисмоний
етуклиги
билан
эътироф
этилган
икки
эркак
олдида
содир
этилмайди
.
ГИБРИД
–
жиноятларни
фош
этиш
бўйича
муфассал
модель
.
Жиноят
ишлари
юритуви
доирасига
янги
процессуал
фигурани
- «
соддалаштирилган
суриштирув
қўлланилаётган
шахс
»
ни
жалб
қилиш
зарур
.
мазкур
процессуал
фигурага
аналогия
сифатида
қонунчиликда
назарда
тутилган
“
амнистия
акти
қўлланилаётган
шахс
”
ни
кўрсатиш
мумкин
.
Шу
тариқа
,
жиноят
процесси
иштирокчилари
иерархиясида
мазкур
процессуал
шахс
гумон
қилинувчи
ва
айбланувчи
ўртасида
бўлиб
,
соддалаштирилган
иш
юритуви
қўлланилганда
шахс
келгусида
айбланувчи
процессуал
ҳолатига
ўтмаслиги
ҳам
мумкин
(
айбланувчи
мақоми
билан
боғлиқ
барча
ҳуқуқий
оқибатлар
ҳам
юзага
келмайди
).
Жиноятларни
изидан
фош
этиш
муаммосининг
оптимал
ҳал
этиш
йўлларидан
бири
бу
–
интернет
тармоғидан
холи
равишда
(
интранет
тизимида
)
суриштирувчиларнинг
ягона
электрон
порталини
яратиш
бўлиб
,
у
тажриба
ва
маълумот
алмашинуви
(
пароль
орқали
)
асосий
майдони
сифатида
хизмат
қилади
ва
истиқболда
республиканинг
турли
ҳудудларида
процессуал
ва
тергов
ҳаракатларини
масофавий
ўтказилишини
ҳам
таъминлайди
.
Бу
шаклдаги
тизим
тергов
қилиш
соҳасида
янги
имконятларни
яратади
,
лекин
шунинг
билан
бирга
тергов
материалларининг
конфиденциал
характарини
инобатга
олиб
,
махсус
хавфсизлик
чораларини
кўриш
мақсадга
мувофиқ
(
ҳар
бир
суриштирувчи
индивидуал
кириш
кодига
эга
бўлади
).
Жумладан
,
мазкур
масала
юзасидан
айрим
процессуалистларнинг
фикрини
келтириш
мақсадга
мувофиқ
.
Л
.
В
.
Головконинг
фикрича
,
дастлабки
терговнинг
“
совет
”
модели
тамоман
ўз
аҳамиятини
йўқотди
,
лекин
ўрнига
янги
модель
жорий
этилмади
.
“
Ўтиш
ҳолати
”
дан
,
яъни
“
постсовет
даври
”
дан
кутилаётган
чиқишнинг
ва
дастлабки
янги
барқарор
шаклининг
ўрнига
аксинча
тинимсиз
“
ваколат
учун
кураш
”
ларга
бой
“
институционал
ботқоққа
”
янада
чуқур
ботиб
кетдик
[3, 10-
бет
].
А
.
В
.
Смирнов
эса
“de lege ferenda”
тартибида
дастлабки
терговнинг
синтезлашган
янги
модели
таклиф
этиб
,
мазкур
модель
Россия
жиноят
процессининг
ўзини
тўла
оқлаган
таомилларини
инкор
этмаган
ҳолда
,
амалдаги
процессуал
шаклларнинг
камчиликларини
ҳисобга
олиб
,
унинг
ижобий
жиҳатларини
ўзида
намоён
қилади
[4].
Ҳозирда
энг
кенг
тарқалган
тенденциялардан
бири
дастлабки
терговдан
суриштирув
фойдасига
воз
кечиш
тенденцияси
бўлсада
,
А
.
С
.
Золотарев
ва
С
.
И
.
Гирьконинг
[5, 25-
бет
]
суриштирув
ва
дастлабки
терговнинг
кетма
-
кетлигини
тиклаш
зарурлиги
тўғрисидаги
фикрига
қўшилиб
бўлмайди
.
Зеро
назаримизда
,
ҳозирда
жиноят
ишини
қўзғатиш
босқичига
тегишли
барча
фаолиятни
суриштирувга
киритиш
зарурлиги
тўғрисидаги
фикр
асослидир
[5].
Суриштирув
давлатнинг
жиноятчиликка
қарши
курашда
самарали
инструмент
ҳисобланади
.
Суриштирув
органларининг
асосий
вазифалари
фақатгина
суриштирув
фаолиятидан
иборат
эмас
,
масалан
,
милиция
ёки
полиция
жамоат
тартиби
ва
хавфсизлиги
учун
масъул
.
С
.
В
.
Лаврухина
ва
Ю
.
С
.
Комягинанинг
фикрича
,
терговчи
жиноят
иши
бўйича
“
локомотив
”
вазифасини
бажаради
[6, 17-
бет
].
Бугунги
кун
тергов
амалиётидан
келиб
чиқиб
,
ушбу
ўхшатиш
билан
келишиб
бўлмайди
,
зеро
терговчи
–
формализация
(persona
de
formalization),
ёхуд
кабинет
кишиси
бўлиб
,
унинг
асосий
иш
фаолияти
кабинетдан
чиқмасдан
тергов
фаолиятини
процессуал
расмийлаштиришдир
,
бошқача
қилиб
айтганда
,
тезкор
-
қидирув
ходимлари
томонидан
амалга
оширилган
процессуал
ва
тергов
ҳаракатларини
процессуал
қайд
этадиган
,
кўп
ҳолларда
эса
такрорлайдиган
процесс
иштирокчисидир
.
Ўтказилган
таҳлил
шундан
дадолат
берадики
,
инновациялар
ва
синтез
жараёни
муқаррардир
,
лекин
бунинг
учун
аввало
,
қонунни
қўллаш
юзасидан
билим
ва
кўникмалар
,
тактик
усулларни
қўллаш
тажрибаси
зарур
бўлиб
,
ҳозирда
информацион
технологиялар
шиддат
билан
ривожланиши
муносабати
билан
тергов
ЎЗБЕКИСТОН
ҚОНУНЧИЛИГИ
ТАҲЛИЛИ
♦
UZBEK LAW REVIEW
♦
ОБЗОР
ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА
УЗБЕКИСТАНА
2016
№
2
♦
ЎЗБЕКИСТОН
ҚОНУНЧИЛИГИ
ТАҲЛИЛИ
♦
UZBEK LAW REVIEW
♦
ОБЗОР
ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА
УЗБЕКИСТАНА
48
қилишнинг
янги
инновацион
услубларини
татбиқ
этиш
жоиз
.
Барча
тергов
материалининг
асоси
- “
ярим
чала
пишган
ош
”,
тезкор
-
қидирув
ходимлари
томонидан
тайёрланиб
,
далиллар
базаси
айнан
шу
босқичда
шакллантирилади
.
Назаримизда
,
тезкор
-
қидирув
ходимлари
ва
суриштирув
органлари
,
тергов
органларидан
фарқли
равишда
,
тезкор
,
жиноят
ҳодисаси
бўйича
кенгроқ
ва
батафсилроқ
маълумотга
эгадирлар
,
лекин
афсуски
,
мазкур
маълумотни
ишга
солиш
бўйича
етарлича
процессуал
воситалардан
фойдаланиш
имкониятлари
чекланган
.
Адабиётлар
рўйхати
:
1.
Ўзбекистон
Республикасининг
1926
йилги
ЖПКнинг
97-
моддаси
, 1929
йилги
ЖПКнинг
4-
моддаси
,
1959
йилги
ЖПКнинг
97-
моддаси
.
2.
Гусенова
П
.
А
.
Особенности
доказывания
по
мусульманскому
праву
/
Евразийский
юридический
журнал
. –
№
9 (76) 2014 (
дата
обращения
: 10.04.2015.
http://www.eurasia-allnews.ru/)
3.
Головко
Л
.
В
.
Архетипы
досудебного
производства
,
возможные
перспективы
развития
отечественного
предварительного
следствия
.
Уголовное
судопроизводство
. –
№
2. 2014. –
Б
.10.
4.
Смирнов
А
.
В
.
Российский
уголовный
процесс
:
необходима
новая
модель
http://rapsinews.ru/judicial_analyst/20150122/273010035.
html.
Также
, http://www.iuaj.net/node/1700
5.
Гирько
С
.
И
.
Сбываются
ли
прогнозы
и
опасения
о
перспективах
дознания
в
сокращенной
форме
?
Рос
-
сийский
следователь
. –
№
5. 2014. –
Б
. 25.
6.
Лаврухин
С
.
В
.
Комягина
Ю
.
С
.
Процессуальные
функции
следователя
. //
Российский
следователь
.
2014. –
№
9. –
Б
. 17.
Қ
.
Маткаримов
,
ТДЮУ
катта
илмий
ходим
изланувчиси
МЕДИАЦИЯ
ИНСТИТУТИ
–
ЖИНОЯТ
ИШЛАРИ
ЮРИТУВИНИ
ГУМАНИЗАЦИЯЛАШТИРИШНИНГ
МУҲИМ
ЙЎНАЛИШИ
Аннотация
:
мазкур
мақолада
медиация
институти
жиноят
ишлари
бўйича
иш
юритишни
гуманизациялаштиришнинг
муҳим
йўналиши
сифатида
тадқиқ
этилиб
,
медиация
институни
хорижда
қўлланилиши
ва
унинг
ижобий
жиҳатлари
,
жиноят
ишлари
юритувига
таъсири
каби
масалалар
очиб
берилган
.
Медиация
институтининг
хорижий
мамлакатлардаги
ҳуқуқий
асослари
билан
бирга
халқаро
ҳуқуқий
асосларига
ҳам
ўрганилган
.
Ушбу
таҳлил
натижасида
мамлакатимизда
мазкур
институтни
жорий
қилишга
доир
илмий
тавсиялар
ишлаб
чиқилган
.
Калит
сўзлар
:
гуманизациялаштириш
,
ярашув
институти
,
ярашув
-
медиация
,
хусусий
айблов
,
низони
ҳал
қилишнинг
суддан
ташқари
воситалари
,
айбсизлик
презумпцияси
,
жиноятда
жабрланувчи
,
воситачи
.
Аннотация
:
в
данной
статье
исследованы
вопросы
института
медиации
,
как
важного
направления
гуманизации
уголовного
судопроизводства
;
раскрыты
вопросы
приминения
института
медиации
и
его
положительные
аспекты
в
зарубежных
странах
;
проанализированы
международно
-
правовые
основы
института
медиации
.
В
результате
данного
исследования
были
разработаны
рекомендации
по
внедрению
данного
института
в
законодательство
Республики
Узбекистан
.
Ключевые
слова
:
гуманизация
,
институт
прими
-
рения
,
примирение
-
медиация
,
частное
определение
,
внесудебные
средства
,
разрешение
споров
,
презумп
-
ция
невиновности
,
потерпевший
в
преступлении
,
по
-
средник
.
Annotation:
In this article was held the analyses of the
issues of Institute of mediation as an important direction
for the humanization of criminal justice. It disclosure
questions demonstrate how the institute of mediation and
its positive aspects in foreign countries, the impact of this
institution to ugolovonomu proceedings. Together with
foreign experience, also analyzed the international legal
basis institu- mediation. As a result of this study
recommendations for the implementation of this institution
in the country were developed.
Key words:
humanization, Institute of conciliation, the
conciliation-mediation, private prosecution, is legal means
of dispute resolution, the presumption of innocence, the
victim of a crime, the mediator.
Мамлакатимизда
жиноят
-
процессуал
қонунчиликка
2001
йилда
ярашув
институтининг
киритилиши
жиноят
ишлари
юритувини
гуманизациялаштиришда
муҳим
тарихий
босқич
бўлганлигини
алоҳида
эътироф
этиш
лозим
.
Ўз
навбатида
,
мазкур
масала
юзасидан
халқаро
тажрибаларга
мурожаат
қилиш
фойдадан
холи
эмас
.
Айтиб
ўтиш
лозимки
,
жиноят
процессида
ярашувнинг
икки
тури
мавжуд
: 1)
оддий
ярашув
[1]
ва
2)
ярашув
-
медиация
[2].
Миллий
жиноят
ишларини
юритишга
жорий
этилган
ярашув
институти
юқорида
кўрсатиб
ўтилган
ярашувнинг
биринчи
тури
,
яъни
оддий
ярашувга
киради
[3].
Ўз
навбатида
,
хорижий