Премедикация, применяемая при операциях субтотальной гистерэктомии у женщин в менопаузе

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
115-119
26
6
Поделиться
Худойбердиева, Г., Хамдамова, Э., & Пардаев, Ш. (2022). Премедикация, применяемая при операциях субтотальной гистерэктомии у женщин в менопаузе. Журнал вестник врача, 1(4), 115–119. https://doi.org/10.38095/2181-466X-2020974-114-118
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В сочетании с хирургическими заболеваниями страдают многие пациенты распространенными сердечно-сосудистыми заболеваниями (20%). артериальной гипертензией (60%). сосудистой дистонией (70%). нарушениями мозгового кровообращения или инсультом в анамнезе. Возросла важность подготовки больных к оперативному вмешательству, в частности, возросла потребность в терапевтической премедикации [1-3]. Аналогичная ситуация в оперативной гинекологии возникает у женщин в возрасте 40-55 лет с миомой матки в период менопаузы. Целью исследования является определение эффективности применения климадинона и грандаксина в качестве компонента лечебной премедикации.

Похожие статьи


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (97)—2020

114

Долзарблиги.

Жарроҳлик касалликлари билан бирга тобора кенг тарқалган юрак-қон

томир касалликлари (20%), артериал гипертензия (60%), қон томир дистонияси (70%), мия
қон айланишининг бузилиши ѐки анамнезида инсульт бўлган беморлар кўп учрамоқда. Бе-
морларни операциядан олдин тайѐрлашнинг аҳамияти, хусусан, даволовчи премедикацияга
бўлган талаб ошди [1-3]. Оператив гинекологияда шунга ўхшаш ҳолат менопаузада бачадон
миомаси бўлган 40-55 ѐшгача бўлган аѐлларда учрамоқда.

Климактерий - бу аѐл ҳаѐтидаги физиологик босқич, бу даврда танадаги ѐшга боғлиқ

ўзгаришлар фонида репродуктив тизимда инволюция жараѐнлари устун туради [4, 5]. Веге-
татив қон томир, метаболик эндокрин ва психоэмоционал бузилишлар мажмуаси билан ке-
чадиган менопаузадаги гормонал ўзгаришлар "климактерик синдром" тушунчаси билан
бирлаштирилган. Унинг частотаси, турли хил муаллифларнинг фикрига кўра, 40 дан 70%
гача ўзгариб туради [4-6]. Ушбу синдромдаги патологик ўзгаришлар танадаги адаптив жа-
раѐнларни сезиларли даражада камайтиради, гомеостазда безовталикларни келтириб чиқа-
ради ва аѐлларнинг ҳаѐт сифатига таъсир қилади. Ҳаѐт давомида тўпланган генитал ва экс-

DOI: 10.38095/2181-466X-2020974-114-118 УДК 616:617-089.5

МЕНОПАУЗА ЁШИДАГИ АЁЛЛАРДА СУБТОТАЛ ГИСТЕРЭКТОМИЯ

ОПЕРАЦИЯСИДА ҚЎЛЛАНИЛАДИГАН ПРЕМЕДИКАЦИЯ

Г. С. Худойбердиева, Э. Г. Хамдамова, Ш. К. Пардаев

Самарқанд Давлат тиббиѐт институти, Самарқанд, Ўзбекистон

Таянч сўзлар:

премедикация, бачадон миомаси, климактерик синдром, психоэмоционал бузилишлар,

гемодинамика, климадинон, грандаксин, операциядан олдинги тайѐргарлик.

Ключевые слова:

премедикация, миома матки, климактерический синдром, психоэмоциональные нарушения,

гемодинамика, климадинон, грандаксин, предоперационная подготовка.

Key words:

premedication, uterine myoma, menopausal syndrome, psychoemotional disorders, hemodynamics,

klimadynon, grandaxin, preoperative preparation.

Жарроҳлик касалликлари билан бирга тобора кенг тарқалган юрак-қон томир касалликлари (20%),

артериал гипертензия (60%), қон томир дистонияси (70%), мия қон айланишининг бузилиши ѐки анамнезида
инсульт бўлган бемордар кўп учрамоқда. Беморларни операциядан олдин тайѐрлашнинг аҳамияти, хусусан,
даволовчи премедикацияга бўлган талаб ошди [1-3]. Оператив гинекологияда шунга ўхшаш ҳолат
менопаузада бачадон миомаси бўлган 40-55 ѐшгача бўлган аѐлларда учрамоқда. Ишнинг мақсади терапевтик
премедикациянинг таркибий қисми сифатида климадинон ва грандаксиндан фойдаланиш самарадорлигини
аниқлаш.

ПРЕМЕДИКАЦИЯ, ПРИМЕНЯЕМАЯ ПРИ ОПЕРАЦИЯХ СУБТОТАЛЬНОЙ ГИСТЕРЭКТОМИИ У

ЖЕНЩИН В МЕНОПАУЗЕ

Г. С. Худойбердиева, Э. Г. Хамдамова, Ш. К. Пардаев

Самаркандский Государственный медицинский институт, Самарканд, Узбекистан

В сочетании с хирургическими заболеваниями страдают многие пациенты распространенными

сердечно-сосудистыми заболеваниями (20%), артериальной гипертензией (60%), сосудистой дистонией (70%),
нарушениями мозгового кровообращения или инсультом в анамнезе. Возросла важность подготовки больных
к оперативному вмешательству, в частности, возросла потребность в терапевтической премедикации [1-3].
Аналогичная ситуация в оперативной гинекологии возникает у женщин в возрасте 40-55 лет с миомой матки в
период менопаузы. Целью исследования является определение эффективности применения климадинона и
грандаксина в качестве компонента лечебной премедикации.

PREMEDICATION USED IN SUBTOTAL HYSTERECTOMIC SURGERY IN MENOPAUSE WOMEN

G. S. Hudayberdieva, E. G. Hamdamova, Sh. K. Pardaev

Samarkand state medical institute, Samarkand, Uzbekistan

Along with surgical diseases, patients with an increasingly common cardiovascular disease (20%), arterial hy-

pertension (60%), vascular dystonia (70%), cerebral circulatory disorders, or a history of stroke are more common.
The importance of preoperative preparation of patients has increased, in particular, the demand for therapeutic pre-
medication has increased [1-3]. In operative gynecology, a similar situation occurs in women aged 40-55 years with
menopausal uterine fibroids. The aim of the study was to determine the effectiveness of the use of climadynon and
grandaxine as part of therapeutic premedication.

Оригинальная статья


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (97)—2020

115

Изоҳ: БМ - бачадон миомаси; КС - климактерик синдром; ФКД - физиологик климактерик давр; ФСГ - гипо-

физ фолликуласини стимуляция қилувчи гормон; ЛГ - гипофиз лютеинизация қилувчи гормон; Э - эст-
радиол;МE / Л - литрдаги халқаро бирликлар; ПМол / Л - литрдаги пикомол.

трагенитал патология ушбу синдром намоѐн бўлишининг оғирлигини сезиларли даражада
кучайтиради [4, 5, 7, 8].

Бачадон миомаси (БМ) кенг тарқалган гинекологик касалликдир. 35 ѐшдан кейин ҳар

бешинчи аѐл бундан азият чекади, баъзи маълумотларга кўра ҳар тўртинчи аѐл [9]. Бемор-
ларнинг аксарият қисмида ўсманинг аниқ ўсиши ва тегишли симптомларнинг пайдо бўли-
ши 40-45 йилдан сўнг, ѐшга боғлиқ дисгормонал бузилишлар миометриядаги патологик жа-
раѐннинг янада ривожланишига ҳисса қўшганда намоѐн бўлади. Бачадон миомаси билан
оғриган беморлар гинекологик шифохоналарда сезиларли кўпчиликни ташкил қилади ва
ушбу касаллик учун жарроҳлик аралашувларнинг улуши режали операциялар умумий сони-
нинг тахминан 30-50% ни ташкил қилади. Гормонал соҳадаги эстроген етишмовчилиги ѐки
мувозанат фонида нафақат юрак-қон томир тизимига, балки бошқа тизимларга, хусусан,
психоэмоционал соҳага ва гемостазга тегишли климакс белгилари ва унинг асоратларини
аниқлайдиган гомеостатик, тўқима ва тизимли касалликлар мажмуаси ривожланади [6, 8,
10]. Бачадон миомаси бўлган аѐлларда менопауза синдромидаги функционал бузилишлар-
нинг оғирлиги тўғрисидаги маълумотлар қарама-қарши бўлиб, операциядан олдинги тайѐр-
гарликни жуда қийинлаштиради [3, 4, 11,13]. Операциядан олдинги даврда психоэмоционал
ҳолат ва юрак-қон томир тизимининг бузилишларини даволаш бўйича тадқиқотлар, асосан,
фақат симптоматик антигипертензив терапия ва седатив воситалардан фойдаланишга
аҳамият берилган [11, 13].Демак, бачадон миомасининг тез-тез учраб туриши, климактерик
синдром фонида жарроҳлик муолажага муҳтожлиги, шунингдек анестезия бўйича анесте-
зиолог - реаниматологга амалий патогенетик жиҳатдан асосланган тавсияларнинг етишмас-
лиги ушбу тадқиқотнинг долзарблиги ва мақсадини белгилайди.

Материаллар ва тадқиқот усуллари.

СамМИ №1 клиникасининг гинекология бўли-

мида менапауза давридаги 41-52 ѐшли 80 аѐл текширилди. Барча беморлар кузатув ва
таққослаш гуруҳларига бўлинган. 1-гуруҳ (40 бемор) - бачадон миомаси ва климактерик
синдром билан касалланган беморлар - кейинчалик иккита кичик гуруҳга бўлинган. А гу-
руҳи - терапевтик премедикация сифатида стандарт терапия билан биргаликда 5 кун даво-
мида кунига 2 марта перорал климадинон ва грандаксин билан терапевтик премедикация
ўтказилган беморлар. Бу кичик гуруҳдаги барча аѐллар ушбу дориларга қарши кўрсатмалар
бўлмаган, даволаниш ҳақида хабардор бўлиб, бунга ѐзма равишда розилик бердилар.

Эстроген терапияси операциядан кейинги даврда касалхонадан чиққунга қадар давом

эттирилди ва йил давомида юқорида кўрсатилган дозаларда амбулатория шароитида тавсия
этилди (Халқаро Менопауз Қўмитасининг кўрсатмаларига биноан). Б кичик гуруҳига кли-
мактерик синдромга чалинган 20 нафар аѐл кирган, улар одатдаги анъанавий премедикация
ва операциядан кейинги терапияни олганлар. Беморларнинг 2-гуруҳига (40 бемор) физиоло-
гик климактерик давридаги (ФКД) ва бачадон миомаси (БМ) бўлган беморлар киритилган.
Тадқиқотлар операциядан 5-7 кун олдин, асосан клиникада (80%) тиббий даволанишни тай-
инлаш пайтида, операциядан олдин, шунингдек, беморлар 7-8-куни касалхонадан
чиқарилгандан сўнг ўтказилди. Стандарт премедикацияга антигипертензив ва седативлар
дорилар киритилган. Беморни операция хонасига олиб боришдан олдин промедол 1% - 1
мл, димедрол 1%-1 мл ва атропин 0,1% - 0,5 мл мушак ичига юборилди. Иккала гуруҳдаги
беморларга бир хил операция, ўпка сунъий вентиляцияси ва тотал миоплегия билан умумий

Беморлар гуруҳи

ФСГ(МE/Л)

ФГ (МЕ/Л)

Э (Пмол/л)

1. БМ + КС

23,81±4,63

15,28±2,01

145,13±14,25

2.БМ + ФКД

14,23±1,16

10,01±0,39

212,09±37,11

р

р2,3<0,05

р2,3<0,05

р2,3<0,05

1 жадвал.

Пременопаузада бачадон миомаси бўлган беморларда гормонлар миқдори.

Г. С. Худойбердиева, Э. Г. Хамдамова,...


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (97)—2020

116

комбинацияланган анестезия фонида бачадон суправагинал ампутацияси ўтказилди. Кета-
мин қон айланишининг гипердинамик реакцияларини ва уларга мос келадиган дориларни
юбориб бошқариш билан тана вазнига 4-6 мг/кг дозада умумий анестезия учун асосий воси-
та сифатида ишлатилди.

Климактерик синдром билан касалланган беморларни кузатиш жараѐнида климакте-

рик синдром ва айниқса терапевтик таъсирини кузатиш мақсадида турли шкала ва тестлар-
дан фойдаланилди. Ушбу усуллар ѐрдамида климактерик синдромнинг барча хусусиятлари-
ни жумладан, нейровегетатив, эндокрин ва психоэмоционал ўзгаришлар ҳақида маълумот
олиш мумкин. Метаболик эндокрин ва психоэмоционал 1-7 балл оралиғидаги бузилишлар -
енгил даража; 8-14 балл – ўрта даража; 14 баллдан юқори - оғир даража. Хотира ҳолати 10
та сўзни ѐд олиш орқали ўрганилди [14]. Бу хотиранинг динамикасини баҳолашга имкон
берди - қисқа муддатли хотира (биринчи ўринишдан кейинги сўзлар сони), ѐдлаш самара-
дорлиги ҳақида (10 марта такрорлангандан кейинги жами сўзлар сони), узоқ муддатли хоти-
ра (30 дақиқадан сўнг ижро этилган сўзлар сони).

Фикрлаш Равенна тестини тақдим этиш орқали ўрганилди [14,15], бу фикрлаш ман-

тиғини, фаол эътиборнинг жамланмасини, унинг тақсимланишини, шунингдек, тизим-
лаштирилган, режалаштирилган интеллектуал фаолият қобилиятини ўрганишга имкон бер-
ди. Диққатни ўрганиш учун Шульте жадвалларидан фойдаланилди.[14, 15], бу диққатнинг
миқдорини, қарашнинг тахминий қидирув ҳаракатларининг тезлигини, асосий нерв ҳужай-
раларининг ҳаракатчанлигини (қўзғалиш ва тормозланиш) ва мия ярим шарларининг ху-
сусиятларини ифодолашга имкон берди. Тажрибалар ҳар бир бемор учун стандарт шароит-
ларда ўтказилди: тинч, ѐруғ хона, оғриқ, шовқин стимуллари ва бошқа чалғитувчи омиллар
таъсирисиз амалга оширилди. Марказий гемодинамика электрокардиография ва эхокардио-
графия билан текширилди Бундан ташқари, бир қатор нисбий гемодинамик кўрсаткичлар
ҳисоблаб чиқилган: систолик ва диастолик артериал қон босими, пулс, ўртача динамик (АД
сист., диаст., пулс., ўртача), юрак уриш сони (ЮУС), юракнинг зарб ҳажми (ЗҲ), қоннинг
бир дақиқалик ҳажми (ҚДҲ), юрак индекси (ЮИ), умумий периферик қон томир қаршилиги
(УҚТҚ) кўрсатгичлар ўрганилди. Олинган натижаларни статистик қайта ишлаш Микрософт
Экзел электрон жадваллари учун статистик дастурий таъминот тўплами ѐрдамида амалга
оширилди. Тафовутлар р <0,05 да муҳим деб ҳисобланди.

Олинган натижалар ва муҳокамаси.

Бачадон миомасидан азият чекадиган турли гу-

руҳдаги беморларда жинсий ва гонадотропик гормонлар контцентрациясини ўрганаѐтганда,
нормал менапауза даври бўлган аѐлларга қараганда менопауза синдроми бўлган беморларда
ФСГ даражаси юқори бўлганлиги, (23,8 МЕ /Л га нисбатан 14,2 МЕ/Л). ЛГ даражасидаги
фарқлар унчалик катта бўлмаган (15МЕ/Л га нисбатан 10 МЕ/Л) фарқлар аниқланди. Эстра-
диол даражасининг пасайиши бачадон миомаси ва унга ҳамроҳ климактерик синдром билан
оғриган беморларда катта аҳамиятга эга эканлиги аниқланди. Климактерик даврнинг кли-
ник курсига қараб, ҳам этиологик, ҳам патогенетик жиҳатдан асосланиб, терапевтик преме-
дикация схемасида эстрадиол ўрнини босувчи гормонал терапиядан фойдаланишга тўғри
келди. Лекин баъзи беморлар гормон ўрнини босувчи гормонал терапиядан фойдаланиш
истаги бўлмаслиги ва қарши кўрсатмаларнинг мавжудлиги фитоэстерогенлардан фойдала-
нишга имкон яратди. Деярли барча беморларда премедикациядан олдин текширувларнинг
биринчи этапида хотиранинг сустлиги, фикрлаш ва диққатнинг бузилиши, юқори даражада-
ги хавотирлик аниқланди. Узоқ муддатли хотиранинг ва ѐдлаш самарадорлигининг сезилар-
ли даражада пасайиши кузатилди. Беморлар 10 дақиқа давомида 8 сўздан кўп бўлмаган
сўзларни ѐд олдилар.

Гемодинамик тадқиқотларни таҳлилида шу нарса аниқ бўлдики, патологик климакс

билан касалланган бачадон миомаси бор бўлган беморлар даволовчи премедикациядан ол-
дин гипертоник-гиподинамик диссоцациядан(63.4%) ва гипертензиядан азият чекишганлиги
маълум бўлди. Гемодинамик силжишларни ҳисобга олган ҳолда фитоэстроген ва транкви-
лизатор билан терапевтик премедикация пайтида марказий гемодинамик кўрсатгичлар жум-

Оригинальная статья


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (97)—2020

117

ладан, гипертоник гиподинамик диссоцацияланишнинг частотаси 24,7% гача, ажратилган
гипертензия - 12,0% гача 1А кичик гуруҳида 31,2%, таққослаш кичик гуруҳида эса мос ра-
вишда 31,2% дан 17,6% гача пасайиш кузатилди. 1 Б кичик гуруҳида 30,3% пасайиш куза-
тилди. Ҳар икки усулда ҳам яъни гемодинамиканинг турини ҳисобга олган ҳолда опера-
циядан олдинги даволаш ва терапевтик премедикация гипотензив ҳолатни пасайтирмади.
Бундан ташқари, биринчи кичик гуруҳда унинг частотаси камроқ ошиши аниқланди (3,6%
гача), иккинчи кичик гуруҳда унинг ўсиши 8,6% гача. Иккинчи кичик гуруҳга нисбатан,
(мос равишда 2,3 ва 3,3%) даволаш натижасида изоляция қилинган гиподинамия билан ка-
салланиш камайди. Биринчи кичик гуруҳдаги гипотензив гипердинамик диссоцация
фақатгина 3,6% да сақланиб қолди, бунга солиштирма кичик гуруҳда эришиб бўлмади, бу
ерда 8,6% гача ўсиш қайд этилди.

Шуни таъкидлаш керакки, климактерик синдромнинг оғирлиги нафақат қон босими-

нинг қийматида, балки ЮИ ва УҚҚ даги селектив ўзгаришларда ҳам акс этади. Климакте-
рик синдромда гемодинамик бузилишларнинг ривожланиши гипертензив ҳолатга тўғридан-
тўғри пропорционалдир (УҚҚ ўсиши, барқарор ЮИ билан) ва гипертоник гиподинамия
диссоцация (бир вақтнинг ўзида ЮИ пасайиши билан УҚҚ ўсишининг прогрессияси). Мак-

Кўрсатгичлар

Гуруҳ ва кичик

гуруҳлар

Шифохонага

келгандаги

Премедикациянинг

5-7 кунидан сўнг

P

AҚБсис.
мм.сим.уст.

AҚБдиас.
мм.сим.уст.

AҚБпульс
мм.сим.уст.

AҚБ

ўрт.

мм.сим.уст.

ЮУС дақ.


ЗҲ ml



ЗИ ml/m

2


ДҚҲ l/дақ


ЮИ l/дақ/m

2


УПҚТҚ

дин/с/

см2

AПҚТҚ
дин/с/см

2

1a
1b

2

1 a

1 b

2

1a
1b

2

1a
1b

2

1a
1b

2

1a
1b

2

1a
1b

2

1a
1b

2

1a
1b
1a
1b

2

1a
1b

150,5±2,4
150,8±3,1
142.2±2.2

90.3±1.6
90.1±1.3
87.1±1.9
60.2±1.9
60.7±1.3
57.1±1.9

110.4±2.4
110.1±3.1
106.1±1.9

76.1±2.9
76.4±2.1
74.2±1.3
66.7±2.4
66.3±3.2
67.1±1.6
32.2±0.1
32.1±0.9
32.1±0.7

5.0±0.1
5.0±0.1
5.0±0.1
2.4±0.3
2.4±0.2

1759.3±42.1
1599.6±32.9
1584.2±37.1
4486.1±54.6
4493.2±49.1
4032.4±32.3

130.2±2.1
146.3±3.2
142.2±2.4

80.1±1.6
84.0±2.0
80.0±2.3
50.1±1.6
52.5±1.1
59.2±1.8
96.4±1.6

101.3±2.0

99.8±2.3
72.0±1.2
76.4±2.0
76.3±2.2
65.6±1.6
65.3±2.3
67.1±1.6
31.6±0.9
31.7±0.1
31,8±1.1

4.7±0.1
4.9±0.1
5.1±0.1
2.2±0.1
2.4±0.1

1626±38.1
1518±32.6

1616.2±41.7
4094.1±34.2
4374.2±53.4
4176.2±43.2

<0.001

>0.05
>0.05
<0.05
>0.05
<0.01
<0.05
>0.05
<0.01
<0.05
>0.05
<0.05
>0.05
>0.01
>0.05
>0.05
>0.05
>0.05
>0.05
>0.05
>0.05
>0.05
>0.05
>0.05
>0.05
>0.05
<0.05
>0.05
>0.05
<0.05
>0.05
>0.05

2 жадвал.

Бачадон миомаси ва ҳамроҳ климактерик синдроми бўлган беморларни операциядан олдинги

тайѐргарлиги натижасида марказий гемодинамик кўрсаткичларининг ўзгариши.

Г. С. Худойбердиева, Э. Г. Хамдамова,...


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (97)—2020

118

рогемодинамик ўзгаришларни тавсия этилган барқарорлаштириш тизимида қўллаш, шунин-
гдек, гипоэстрогенемияни меъѐрлаштириш, марказий гемодинамик кўрсатгичларни тезроқ
нормаллашишига ѐрдам беради. Натижада, бу гемодинамик беқарорлик шунингдек гипер-
тоник кризлар ва аритмияларни камайишига олиб келади.

Хулоса.

Ҳамроҳ климактерик синдромли беморларни операциядан олдин тайѐрлаш

самарадорлигини баҳолашда, терапевтик премедикациянинг таркибий қисми сифатида 5-7
кун давомида фойдаланилган климадинон ва грандаксиндан кунига 2 марта фойдаланиш,
ҳам психоэмоционал, ҳам гемодинамик афзалликларга эга эканлигини кўриш мумкин. Муа-
йян гормонал ва седатив таъсир, ҳамда эстроген терапияси психоэмоционал бузилишларни
барқарорлаштиришга, шунингдек юрак-қон томир фаолиятини нормаллаштиришга ѐрдам
беради. Буларнинг барчаси операцияни силлиқ кечишига ва операциядан кейинги асо-
ратларни камайишига олиб келади.





Фойдаланилган адабиѐтлар:

1. Вихляева Е. М. Климактерический синдром. В кн.: Вихляева Е. М. (ред.) Руководство по эндокринной ги-

некологии. М.:МИА; 2008. 603—650.

2. Горбаченков А. А., Буткевич Н. М. Заместительная гормональная терапия при сердечно сосудистых забо-

леваниях у женщин. Пособие для врачей. М.: Медицина; 2011.

3. Кулаков В. И., Селезнѐва Н. Д., Краснопольский В. И. Оперативная гинекология. М.: Медицина; 2014.
4. Кулаков В. И., Серов В. Н., Абубакирова А. М. и соавт. Анестезия и реанимация в акушерстве и гинеколо-

гии. М.: Триада Х; 2011.

5. Мельниченко Г. А., Чазова Т. Е. Особенности заместительной гормональной терапии у женщин с эндо-

кринными заболеваниями. Рус. мед. журн. 2012; 8: 764—767.

6. Нехотина И. В. Предоперационный период. В кн.: Долина О. А. (ред.) Анестезиология и реаниматология.

М.: Медицина; 2014. 194—200.

7. Осипова Н. А. Подготовка больного к анестезии и операции. В кн.: Бунатян А. А. (ред). Руководство по

анестезиологии. М.: Медицина; 2013. 116—143.

8. Сметник В. П., Ткаченко Н. М., Глезер Г. А., Москаленко Н. П. Климактерический синдром. М.: Медици-

на; 2009.

9. Тювина Н. А. Психические нарушения у женщин в период климакса. Журн. невропатологии и психиатрии

им. С. С. Корсакова 2013; 91 (2): 96—100.

10. Щеглова И. Ю. Психические расстройства в акушерско гинекологической клинике Соц. и клинич. психи-

атрия 2014; 4 (3): 26—29.

11. Barratt:Connor E., Wingard D., Criqui M. Postmenopausal estrogen use and heart disease risk factories in 1980s.

Amer. Med. Ass. 2012; 261 (14): 2095—2100.

12. Rudolf I., Zimmermann T., Kaminsky K. et al. Chenges in psihcic and somatic wellbeing and cognitive capabili-

ties of peri and post menopausal women after the use of hormone replacement drag contain ing estradiol valerate
and levonorgestrel. Methods Find. Exp. Clin. Pharmacol. 2013; 22 (1): 51—56.

Оригинальная статья

Библиографические ссылки

Вихляева Е. М. Климактерический синдром. В кн.: Вихляева Е. М. (ред.) Руководство по эндокринной гинекологии. М.:МИА; 2008. 603—650.

Горбаченков А. А., Буткевич Н. М. Заместительная гормональная терапия при сердечно сосудистых заболеваниях у женщин. Пособие для врачей. М.: Медицина; 2011.

Кулаков В. И., Селезнёва Н. Д„ Краснопольский В. И. Оперативная гинекология. М.: Медицина; 2014.

Кулаков В. И., Серов В. Н., Абубакирова А. М. и соавт. Анестезия и реанимация в акушерстве и гинекологии. М.: Триада X; 2011.

Мельниченко Г. А., Чазова Т. Е. Особенности заместительной гормональной терапии у женщин с эндокринными заболеваниями. Рус. мед. журн. 2012; 8: 764—767.

Нсхотина И. В. Предоперационный период. В кн.: Долина О. А. (ред.) Анестезиология и реаниматология. М.: Медицина; 2014. 194—200.

Осипова II. А. Подготовка больного к анестезии и операции. В кн.: Бунатян А. А. (ред). Руководство по анестезиологии. М.: Медицина; 2013. 116—143.

Сметник В. П., Ткаченко Н. М., Глезер Г. А., Москаленко Н. П. Климактерический синдром. М.: Медицина; 2009.

Тювина Н. А. Психические нарушения у женщин в период климакса. Журн. невропатологии и психиатрии им. С. С. Корсакова 2013; 91 (2): 96—100.

Щеглова И. 1О. Психические расстройства в акушерско гинекологической клинике Соц. и клинич. психиатрия 2014; 4(3): 26—29.

Barratt:Connor Е., Wingard D., Criqui М. Postmenopausal estrogen use and heart disease risk factories in 1980s. Amer. Med. Ass. 2012; 261 (14): 2095—2100.

Rudolf I.. Zimmermann T.. Kaminsky K. et al. Chengcs in psihcic and somatic wellbeing and cognitive capabilities of peri and post menopausal women after the use of hormone replacement drag contain ing estradiol valerate and levonorgestrel. Methods Find. Exp. Clin. Pharmacol. 2013; 22 (1): 51—56.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов