Бугунги кунда мавзули карта ва планларни яратиш, уларни қайта ишлаш, маълумотлар базаларини шакллантириш, интегрaциялаш ҳамда визуаллаштириш каби ишлар ГАТ технологиясининг асосий мақсадли вазифаларидан бири деб қабул қилинди. Электрон демографик карталарини тузишда маълумотларини тўплаш, уларга мувофиқ маълумотлар базасини шакллантириш ишлари ArcGis, MapInfo, Panorama, GeoDraw, GeoGraph, Atlas Gis, Win Gis, ArcInfo ва бошқа дастурлар асосида олиб борилмоқда. Ушбу мақолада электрон карталарини тузишда маълумотлар тўплаш ва унда замонавий методлардан фойдаланиш, фазовий маълумотларни ГАТларда интегрatsiялаш ҳамда ижтимоий-иқтисодий карталарни тузиш ишлари юзасидан фикр-мулоҳазалар келтирилган.
Ўзбекистонда тегишли институционал асослар ва етарли даражада ишлайдиган тартибга солиш тизимига эга кўчмас мулк бозорини яратиш мамлакатдаги ишбилармонлик муҳити ва иқтисодиётдаги инвестиция фаоллигига бевосита таъсир кўрсатадиган энг муҳим вазифалардан биридир.
Мақолада Олмалиқ тоғ-кон металлургия комбинати мисолида NDVI таҳлили асосида тоғ-кон металлургия мажмуалари чиқитларининг ландшафтларга таъсирини баҳолаш ишларини технологияси асосланган. Унга кўра Landsat 8 сунъий йўлдошини кўп йиллик масофадан олинган суратларини ArcGIS дастурида ишлаш орқали ландшафтларга таъсири аниқланди ва асосланди.
В статье показана роль реального сектора промышленности и сельского хозяйства в экономике, структурные изменения в валовом региональном продукте, различия в уровне технологического развития, положительные результаты, достигнутые за годы независимости, выявлены научно обоснованные рекомендации по повышению эффективности и интеграции этих секторов в краткосрочной и долгосрочной перспективе.
Сегодня сельское хозяйство играет важную роль в развитии экономики Узбекистана . На долю этого сектора приходится 27% ВВП страны по факторным затратам и 27% общей занятости. По прогнозам, к 2025 году ВВП страны достигнет 100 миллиардов долларов, а ежегодный экспорт, по прогнозам, достигнет 30 миллиардов долларов. Для достижения этих показателей необходимо использовать неиспользованный потенциал сельского хозяйства для создания дополнительных доходов и возможностей трудоустройства. По мере изменения мировых стандартов, производства с высокой добавленной стоимостью, массового роста спроса на сельскохозяйственные товары, кластеризации агро промышленные предприятия позволили бы этому сектору стать движущей силой экономического развития, аналогичной ИКТ, электронике, промышленному производству и нефтегазовой промышленности.
Maqolada qishloq xo‘jaligi yerlaridan oqilona foydalanishni tashkil etishning zamonaviy muammolari keltirilgan. Qishloq xo‘jaligi yerlaridan foydalanish amaliyotining kamchiliklari va qishloq xo‘jaligi yerlarini boshqarish tizimining funksiyalari tarkibi aniqlandi. Qishloq xo‘jaligidan foydalanishning asosiy muammolarini zaif agrar siyosati, yerni boshqarish tizimining yo‘qligi, yerni boshqarishning ayrim funksiyalarining rivojlanmaganligi, qishloq xo‘jaligi ishlab chiqaruvchilarining moliyaviy ba’zasining zaifligi, agrobiznesning jiddiy xavflari deb atashadi. Yerdan foydalanishni tashkil etish muammolarini hal qilish bo‘yicha takliflar asoslanadi qishloq xo‘jaligi maqsadlari: qishloq xo‘jaligi yerlarini boshqarishning samarali tizimini tiklash; yerni boshqarishning asosiy funksiyasi sifatida yerni boshqarishni loyihalash amaliyotini tiklash imkoniyatini ta’minlash; yerlarning holatini samarali monitoring qilish va yer fondidagi sifat o‘zgarishlarini baholash tizimini yaratish; qishloq xo‘jaligi ishlab chiqaruvchilarini moliyaviy qo‘llab quvvatlash, belgilangan yer massivlaridan oqilona foydalanish; qishloq xo‘jaligining investitsion jozibadorligini oshirish.
Long Short-Term Memory (LSTM) modeli bir tur neyron tarmoq modellash algoritmi bo'lib, matematikaviy model hisoblanadi. U o'quvni o'zlashtiradi va murakkab, o'quvni modellari yaratish va aniqlash uchun ishlatiladi. LSTM modeli o'quvning uzluksiz, qo'shimcha o'rganish modelini o'zlashtirishda samarali bo'lib, xotirada turli holatlarni saqlash imkonini beradi.
Компетентлик тушунчаси психологик нуқтаи назардан ноанъанавий вазиятлар, кутилмаган ҳолларда мутахассиснинг ўзини қандай тутиши, мулоқотга киришиши, рақиблар билан ўзаро муносабатларда янги йўл тутиши, ноаниқ вазифаларни бажаришда, зиддиятларга тўла маълумотлардан фойдаланишда ҳаракат режасига эгалик сифатида тавсифланади.
Мақолада бўлажак мутахассислар ўзининг ижтимоий барқарорлигини, ҳаракатчанлигини кафолатлаш ва ўз тақдирини ўзи белгилашни ҳамда кейинги ривожланиши учун аралаш таълим муҳитида бўлажак мутахассислар касбий компетентлигини шакллантириш масалалари ёритиб берилган.
В статье рассматриваются условия внедрения инноваций в аграрную сферу с целью развития сельского хозяйства в нашей стране, ускорения этого процесса, внедрения в науку, в знания и производство. В связанном порядке, в частно- сти участникам республиканского агропромышленного комплекса, необходимо развивать деятельность центров знаний и инноваций, предоставляющих достоверную, полную и оперативную информацию для принятия решений, необходимых в произ- водственных процессах.
Мақолада ер участкаларини ажратиш, улардан фойдаланиш ва уларни муҳофаза қилиш устидан назоратни амалга оширишнинг ҳуқуқий тартиби тўғрисида мулоҳаза юритилган.
Ер участкаларидан мақсадли фойдаланилиши устидан, ер участкаларига бўлган ҳуқуқларни давлат рўйхатидан ўтказишни амалга оширмасликка, ўзбошимчалик билан ер участкаларини эгаллаб олишга ёки уларнинг чегараларини ўзгартиришга, ерларнинг тоифасидан қатъи назар, барча турдаги бинолар ва иншоотларни ўзбошимчалик билан қуришга йўл қўймаслик устидан давлат назорати ҳамда ер участкаларини ажратиш, улардан фойдаланиш ҳамда уларни муҳофаза қилиш устидан жамоатчилик назоратини амалга оширишга оид тушунчалар тадқиқ этилган.
Шунингдек, мазкур соҳага оид норматив ҳужжатларни ўрганиш ва уларни таҳлил қилиш орқали ер қонунчилигини такомиллаштиришга оид баъзи таклиф ва тавсиялар ҳам берилган.
Tadqiqot nutqni avtomatik tanib olish (NATO)ning nutqni avtomatik tanib olishning neyron tarmoqlariga bag‘ishlangan. O‘tkazilgan tajriba ma'lum test to‘plami tanlanmalaridan foydalanib, nutqni tanib olishda bir nechta ilovalar taqqoslangan. Ma'lumotlar to‘plami har bir tizim tomonidan Python dasturlash tili ilovalari yordamida tahlil qilindi, chiqish ma'lumotlari normallashtiriladi va WER standartiga muvofiq oldindan transkripsiya qilingan etalon ma'lumotlari bilan taqqoslanadi. Sinov natijalari tahlili o‘tkazilgan, nutqni avtomatik tanib olish tizimining samaradorligi uning elementlarini optimallashtirish va kerakli ma'lumotlar to‘plamidan foydalangan holda o‘qitishga bog‘liqligi to‘g‘risida xulosalar chiqarilgan.
Барча мамлакатларда экинлардан юқори ҳосил олиш учун ресурстежамкор иш унуми юқори, бажарилаётган ишнинг сифати талаб даражасида бўлувчи қишлоқ хўжалик машиналарини ишлаб чиқишга эътибор берилмоқда.
Республикамизда асосий экинлардан бири бўлган пахтанинг хосилдорлигини орттириш учун янги-янги технологиялар қўлланилмоқда ва шу технология асосида ишловчи фермерларбоб бўлган техникалар ишлаб чиқилмоқда. Охирги йиллдарда пахта етиштириш технологиясига кирибкелаётган технология ғўза қатор ораларига чуқур ишлов берувчи технологиядир. Бу технологияни амалга ошириш учун қатор орасида ишлай оладиган тракторга агрегатланган чуқур юмшаткичлар ғўза қатор ораларига алохида кириб юмшатмоқда. Мазкур мақола комбинациялашган чопиқ култиватор чукур-юмшаткич тўғрисида.
Мақолада аналитик таҳлил ва илмий мушоҳада усулларидан фойдаланилган ҳолда республика қишлоқ хўжалиги ерларидан оқилона ва самарали фойдаланишни ташкил этиш, қишлоқ хўжалиги айланмасидан чиқиб кетган суғориладиган экин майдонларини қайтариш, турли˗туман қишлоқ хўжалиги ердан фойдаланишларни ташкил этиш ва қайта ташкил этиш бўйича бажариладиган ер тузиш ишларини рақамлаштиришга доир қатор илмий˗амалий тавсиялар берилган, уларни амалга ошириш механизмлари асосланган.
Bashoratlash algoritmlari bir narsani kategoriyalash, tahlil qilish yoki bashorat berish uchun ishlatiladi. Ular masalan, ta’lim, marketing, tadbirkorlik, va boshqa sohalar bo‘yicha amal qiladi. Bashoratlash algoritmlaming qay birini tanlash sizning maqsadingiz va masalangizga bog‘liq.
Мақолада кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик фаолиятининг моҳияти ва мазмуни, иқтисодиётни ривожлантиришдаги ўрни каби масалалар ёритиб ўтилган. Шунингдек, мамлакат иқтисодиёти ўсиш суръатларини жадаллаштиришда олиб борилаётган ижтимоий-иқтисодий ислоҳотлар орқали аҳоли эҳтиёжларини қондириш, уларнинг даромадларини ошириш масалаларини ҳал этиш, фаровон яшашини
таъминлаш, бандлик, соғлом рақобат муҳитини яратиш, бозордаги талаб ва таклифга самарали таъсир кўрсатиш, аёллар ва ёшларнинг ижтимоий фаоллигини ошириш
мақсадида кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик корхоналарини ривожлантириш устувор йўналишлардан биридир.