The article talks about the development of innovative activities of universities, examines the directions of this activity and the participation of universities in the innovative activities of industries.
История развития общества определяет необходимость интеграции новых цифровых технологий во всех сферах жизни, и особенно в системе образования. Однако реакция самих обучаемых на использование данных технологий в учебном процессе может быть неоднозначной, ведь на неё влияют множество факторов
Жаҳон мамлакатлари ўртасида интеграция жараёнлари кундан-кунга ривожланиб, такомиллашиб бораётган бугунги кунда ички ва ташқи коммуникация алоқалари, инфратузилма масалаларини тадқиқ этиш долзарб вазифага айланиб бормоқда. Йўловчи ва юк қатновида энг қулай ва нисбатан ресурс тежовчи тармоқ шубҳасиз темир йўллар тизимидир. Айниқса, халқаро транзит савдо йўлларидан узоқда жойлашган минтақа ва мамлакатлар иқтисодиётида темир йўллар аҳамияти янада юқорироқдир.
Maqolada umumta'lim tizimidagi o‘quv jarayonidagi fanlarni integratsiyalashuvining samaradorligi ko‘rib chiqilgan va asoslangani, integrativ yondashuv sharoitida o‘quvchilarning axborotni idrok etish jarayonida reaktsiyalari va ularning xotiraga ta'siri tavsiflanadi. Maqolada "Leningrad qamali" mavzusida tarix va musiqa bo‘yicha integratsiyalashgan darsni tashkil etish tajribasi keltirib o‘tilgan. Dars mavzusiga musiqiy materialni kiritish va uni to‘g‘ri taqdim etish o‘quvchilarning barcha aqliy faoliyati turlarini o‘z ichiga olishi asoslanadi.
Xalqaro tadqiqotlarda ishtirok etish o‘quvchi-yoshlarning ijodiy va tanqidiy fikrlashi, olgan bilimlarini hayotda qo‘llay olish qobiliyatlariga baho berish va keyinchalik bu ko‘nikmalarni ularda hosil qilishga yordam beradi. Bu dasturda qatnashish, testlarni o‘tkazish yoki o‘quvchilarni testga tayyorlash emas, bugungi kun talablariga javob beradigan, raqobatbardosh kadrlarni tayyorlashni nazarda tutadi.
Ҳозирги кунда мамлакатимизда демократии қуқуқий давлат ва фуқаролик жамияти барпо этишга доир амалга оширилаётган ислоҳотларнинг натижалари фуқароларнинг бу жараёнларда фаол иштирок этишлари баробарида давлат бошқаруви тизимидаги раҳбар кадрларнинг хам бошқарувчилик салохияти билан узвий боғлиқ эканлиги давлат сиёсатининг устувор йўналишларини бслгилаб бсрди. Шунингдек, мамлакатдаги сиёсийэлитанингжамият ва давлат тузил мал аридаги фаолиятининг қандай характер касб этиши ҳам кўп жиҳатдан кадрлар сиёсатини ишлаб чиқилиши, шунингдек, унинг нечоғлик халқчиллик тамойилларига таянганлиги билан боғлик холда ривожланади. Бунинг сабаби кабул қилинадиган қарорлар ва Олий Мажлис томонидан қабул қилинган конунлар миллионлаб инсонлар тақдирига бевосита таъсир этиб, халкнинг бунёдкорлик сифатларининг юксалишига шарт лшароитлар яратиши ёки турли беқарорликларни келтириб чиқариши мумкин.