Jamiyatdagi o‘zaro ta’sir odamlar o‘rtasidagi o‘zaro ta’sirni o‘z ichiga oladi, bu madaniyatlararo muloqot sifatida belgilanishi mumkin. Ma’ruzachilar turli xil kelib chiqishi mumkin bo‘lgan spontan muloqot til ko‘nikmalarida
moslashuvchan o‘zaro ta’sirni talab qiladi, ya’ni.nafaqat tilni, balki suhbat ishtirokchilarining an’analari, ye’tiqodlari, aql-zakovati va tafakkurini ham hisobga olgan holda. Zamonaviy tilni o‘rganish va o‘qitish o‘quv jarayonida ona tilida
so‘zlashuvchilar ishtirokidagi qisqa videokliplar va ularning madaniyati va an’analarining turli xil kelib chiqishi ko‘rinishidagi zamonaviy texnologiyalardan foydalanishni o‘z ichiga oladi. Chet tili darslarida video topshiriqlardan
foydalanish madaniyatlararo muloqot ko‘nikmalarini o‘rgatish va rivojlantirishda samarali yondashuv hisoblanadi.
Тадқиқот объекти: Физика таълими жараёни.
Тадқиқот мақсади: физика таълими даврийлиги қонунияти ва шу қонуниятга мувофик физика таълими даврларини асослаш.
Тадқиқот методлари: Тадқикот мавзуси билан боғлиқ адабиётларни ўрганиш; ўкув жараёнини кузатиш, ўқитувчи ва ўқувчи билан суҳбат; мактабдаги илғор ўқитувчилар тажрибасини умумлаштириш; сўровнома ўтказиш; педагогик тажрибани ташкил қилиш, ўтказиш ва тажриба натижаларини статистик қайта ишлаш.
Тадқиқотнинг илмий янгилиги: Таълимнинг даврийлиги қонуниятини алоҳида тадкикот предмета сифатида ажратиб, физика таълими даврлари методик жиҳатдан тавсифланди, физика таълими даврларини ўзаро фарк килиш ўлчовлари таҳлил килинди, физика таълимини даврий ташкил этиш амалиёти ёритилди, ўрта мактабда физика таълимини даврий бошқариш, физикадан ўқув материалини тўлик ўзлаштириш технологиясига асос солинди.
Тадқиқотнинг амалий аҳамияти: Тадқиқот натижасида ишлаб чиқилган физика таълимининг даврийлик технологиясидан ўрта мактаб физика таълимида; дарслик ва ўқув адабиётларини яратишда, мустақил ва масофавий таълимнинг янги шаклларини ишлаб чиқиш ва ўқитувчилар малакасини ошириш тизимида фойдаланилади. Физика таълимида даврийлик технологияси ғояларини умумий ўрта мактабдаги бошқа ўқув предметларини ўқитишда ва таълимнинг бошка босқичларида ҳам қўллаш мумкин.
Татбиқ этиш даражаси ва самарадорлиги: Диссертация юзасидан монография, рисолалар, 30 дан ортик мақолалар эълон қилинган. Тадқикот натижалари Халқаро ва республика миқёсидаги катор анжуманлар (Бухоро, 2000, 2001, 2002, 2003; Қарши, 2003, 2004; Гулистон, 2002, 2005; Самарканд, 2003, 2004; Тошкент, 2003, 2005; Термиз, 2003, 2004; Наманган, 2005; Фарғона, 2002, 2004), Бухоро давлат университета профессор-
ўқитувчиларининг анжуманларида муҳокама этилди. Умумий таълим мактабларида физика таълими даврийлик конуниятлари асосида ташкил этилганда самарадорлик ўртача 20,8 % га етади.
Қўлланиш даражаси: Тадқиқот натижалари ўрта мактабда физика ўқитиш жараёнида, ўқитувчилар малакасини ошириш тизимида, дарслик ва қўлланмалар ёзишда ҳамда ушбу муаммо билан боғлик тадкиқотларни олиб боришда қўлланилиши мумкин.
Ушбу мақола юртимизда Ислом дининг ажралмас бўлаги бўлган тасаввуф илми йўналишида шаклланган мактаби ва унинг ўзига хос хусусиятларига бағишланган. Бугунги илм-фан ютуқлари доирасида Ислом оламининг тасаввуфий мактаблари қаторида Мовароуннаҳр зикр этилмайди ва уни Хуросон мактабига қўшиб юбориш анъанаси мавжуд. Мовароуннаҳрнинг тасаввуф мактаби асосан Абдухолиқ Ғиждувоний, етти пир силсиласи ва Баҳоуддин Нақшбанд фаолияти доирасида машҳур. Аммо ушбу соҳада тамал тошини қўйган дастлабки намоёндаларидан бири сифатида Муҳаммад Ҳаким Термизий омили жуда муҳим бўлиб, уларнинг бари бирлаштирилиши ушбу йўналишнинг ўзига хос белгиларга эга мактаб сифатида асосланишида ўзига хос аҳамият касб этади. Зеро, аниқланишича, ушбу мактаб вакиллари, хусусан, Ғиждувоний ва Нақшбанддек улуғ пешво зотлар ва Муҳаммад Ҳаким Термизий қарашларида маслак жиҳатидан юқорида даражадаги уйғунлик мавжуд. Бу умумийликнинг эса Ислом оламининг бошқа жойларидаги мактабларидан кескин фарқлари мавжуд. Ана шу фарқли жиҳатлар ва ўзига хосликлар эса Мовароуннаҳр сулук йўналишини “мактаб” сифатида ўрганишни тақозо этмоқдаки, ушбу масала ҳали юртимиз ва жаҳон миқёсида етарли даражада тадқиқ этилиши лозим бўлиб қолмоқда. Мовароуннаҳр тасаввуф мактабининг ўзига хос белгилари Муҳаммад Ҳаким Термизий томонидан етарли даражада назарий жиҳатдан пишитилганидан сўнг Абдухолиқ Ғиждувоний ва Баҳоуддин Нақшбандлар фаолияти орқали амалий тарзда ўз чўққисига кўтарилди, дейиш мумкин. Ушбу мактаб ўз даврида бутун Ислом дунёси миқёсида диннинг асл мақсад-мазмунини ифодаловчи ислоҳотчилик ҳаракатларини намоён этган. Жумладан, Ғиждувоний илк бор махфий зикрни амалиётга киритган шахс, Баҳоуддин Нақшбанд эса ушбу амалиётни қатъийлаштирган ва тасаввуфнинг шахсий камолот пойдеворида ижтимоийлашувини суҳбат, касб лозимияти каби омиллар орқали мустаҳкамлаган пешво сифатида намоён бўлади. Бу икки шахс ҳам илм-фан йўлида барча мусулмонлар саъй-ҳаракат қилиши лозимлигини асосий қоида сифатида тасаввуф доирасига қайтарган ва соликлар учун рашҳалар тизимини ишлаб чиқиш орқали юксак ғоявий асос, тартиб-интизомли амалиёт – аниқ мақсадли ҳаракатлар доирасини аниқлаштирган. Энг муҳими эса, улар жорий этган ушбу қоидаларнинг бари Мовароуннаҳрда X-XI асрларда алоҳида мактаб сифатида эътироф этилган ва Муҳаммад Ҳаким Термизий томонидан асос солинган “ҳакимия” мактабининг назарияси устида бино қилинган. Хусусан, рашҳалар, касб, илм-фаннинг бирламчилиги ва бошқа кўплаб жиҳатлар айнан ушбу мактаб белгилари эди.
Ushbu maqolada nutqiy akt va uning o‘ziga xos xususiyatlari haqida ma’lumotlar keltirilgan. Minnatdorchilik ma’nolari turli xil asarlar yordamida ochib berilgan. Bu borada tilshunos olimlarning bir qator fikrlari ilmiy ishlari vositasida ochib berilgan. O‘zbek, rus va xitoy tillarida minnatdorchilikni ifodalovchi lisoniy birliklar (so‘zlar) bilan birga qo‘llanidigan noverbal vositalar sezilarli darajada farqlanishi keng yoritilgan. Nutqiy muloqot jarayonida minnatdorchilik bir nechta pragmatik ma’no: suhbatni yakunlash, samimiy munosabat, shukronalik, rozilik kabilarni ifodalab kelishi haqida fikr yuritilgan.
The abstract discusses various techniques for teaching vocabulary to adults. It underlines the significance of vocabulary acquisition in adult language learning and examines different approaches for improving vocabulary learning results. Adult language learning relies heavily on vocabulary acquisition as it leads to enhanced communication and overall language skills. However, adults may encounter challenges when learning new words due to their busy schedules, cognitive abilities, or prior language learning experiences. Therefore, employing effective methods to acquire and retain new vocabulary is crucial. One commonly used method involves using context and contextual hints. By learning new vocabulary in sentences or texts that have meaning, adults can comprehend and remember the meaning of unfamiliar words based on their surrounding context. Strategies such as extensive reading, watching movies or TV shows, and engaging in genuine conversations can provide diverse and rich contexts for learning vocabulary.
Ушбу мақола бир оилага мансуб бўлган, ҳам грамматик жиҳатдан ҳам сўзлашиш жиҳатдан ўзбек тилига ўхшаш бўлган турк тилининг ўқитилишига ва шу жараёнда дуч келинадиган муаммоларга бағишланган. Мақолада турк тилининг сингармонизм ҳодисаси ва бу қоида тилда қай даражада аҳамиятли эканлиги кўрсатилган. Турк тилидаги сўроқ, кўплик қўшимчалари ўзбек тилидаги қўшимчалар билан деярли бир хил бўлишига қарамай уларда сингармонизм ҳодисаси бўлмагани сабаб сўзларга қўшилиш тартиби мисоллар ёрдамида кўрсатилган. Бундан ташқари турк тилидаги келишиклар қўшимчаларида ҳам анча фарқли жиҳатлар мавжудлиги, уларнинг турлари батафсил ёритилган. Мақолада бундан ташқари сўзлашувдаги баъзи хусуслар қаламга олинган. Ўзбек ва турк тилида қўлланиладиган ўхшаш ибораларнинг қўлланиш ҳолатидаги фарқлилиги келтирилган. Баъзи қолип сўзлар ҳам ўзбек тили билан айни бўлишига қарамай бошқа вазиятларда қўлланилиши мисоллар ёрдамида кўрсатилган.
The topic of speech acts and their unique attributes is delved into in this article. Taking inspiration from a variety of sources, the numerous layers of meaning behind gratitude are explored in detail. Linguistic experts have made significant contributions to the scientific understanding of this topic, offering up a range of perspectives on the matter. One fascinating finding that has been thoroughly researched is how nonverbal cues, when combined with verbal expressions of gratitude, can differ greatly across languages such as Uzbek, Russian and Chinese. It's widely accepted that gratitude serves multiple pragmatic purposes in communication, including but not limited to: ending a conversation, expressing genuine emotions or appreciation and reaching mutual agreement.
Haqiqiy materiallarning ona tilida so’zlashuvchilar uchun tayyorlangan va kundalik suhbatda foydalaniladigan manbalarning til o’rganishdagi ahamiyati ushbu bo ’limda yoritilgan. U til o‘rganuvchilarga asl materiallarni samarali tanlash va ulardan foydalanish bo ‘yicha ko ‘rsatmalar beradi.
Мазкур мақолада “шахсий ҳаёт дахлсизлигига ишонч” ("REP") тушунчасининг генезиси, зарур ҳуқуқий асосларини аниқлаш ва ўтмишдаги шахсий ҳаёт дахлсизлиги концепциясининг қандай ўзгарганлиги таҳлил қилиниб, мансабдор шахсларнинг далилларни санкциясиз излаш ва олиб қўйиш юзасидан чегаралари ва имкониятлари баён қилинган.
The demand for teaching and learning a foreign language is increasing year by year in our country. Language teaching is carried out by qualified teachers not only in higher educational institutions, but also in preschool education, schools, colleges and vocational schools. At the same time, research is being conducted to improve the skills of speaking in foreign languages more perfectly and fluently. In this regard, the semantic appearance of words, especially synonyms, is very important in conversation. Through synonyms, ideas are expressed more meaningfully and beautifully. This article also discusses the use of synonyms in the field of translation.
Zamonaviy dunyoda, globallashuv fonida, xalqlarning madaniy assimilyatsiyasi va o'zaro ta'siri tadqiqot uchun tobora dolzarb mavzularga aylanib bormoqda. Bu ta’sirning ko‘rinishlaridan biri xalq maqol va matallari tilidir. Biz ushbu ilovada rus va oʻzbek madaniyati oʻrtasidagi munosabatni ix maqollarni qiyosiy tahlil qilish va taʼriflash orqali yoritishni taklif qilamiz.