Maqolada buyuk shoir va mutafakkir Alisher Navoiy ijodiy kamolotining ijtimoiy-ma’rifiy va badiiy-estetik omillari, birinchidan, Qur’on va Sunnatni mukammal o‘rganib, butun hayoti davomida islom shariatining bu ikki mo‘tabar manbasiga og‘ishmay amal qilgani, ikkinchidan, buyuk islom mutafakkirlari, tasavvuf allomalari asarlarini mutolaa qilgani hamda ulardagi g‘oyalarni muttasil rivojlantirib, asarlarida yuksak badiiy talqin etgani, uchinchidan, o‘zi mansub turkiy xalq tarixini mukammal bilgani, butun ijodiy-ilmiy salohiyatini millatning oru nomusi, shonu sharafini himoya qilish, yuksaltirish yo‘liga safarbar eta olganida namoyon bo‘lishi tadqiq qilingan.
Alisher Navoiyning e’tiqod, shariat arkonlariga qanday amal qilgani, buyuk mutafakkir o‘qib o‘rgangan tafsir va hadis kitoblari, tasavvuf allomalarining asarlari haqida so‘z yuritiladi. Diniy-ma’rifiy va falsafiyirfoniy g‘oyalarni yuksak darajada badiiy talqin etgani asarlarining tahlili orqali dalillanadi. “Xamsa” asarining hamd, munojot va na’t qismlari mohiyati tadqiq qilinadi. Buyuk shoirning ijod konsepsiyasi islom ma’rifatiga tayanishi asarlarining milliy ruhni ifodalashiga monelik qilmasligi aksincha, islomiylik va milliylik bir-birini to‘ldirishiga doir tahliliy qarashlar ilgari suriladi. Tahlillar natijasida nazariy umumlashmalar chiqariladi.
XVIII асрнинг иккинчи ярмида юзага келган Бухоро амирлигининг маъмурий тузилиши ва ижтимоий-иқтисодий тарихи ўтган асрдан буён хорижлик сайёҳларни ва ўртаосиёшунос мутахассисларнинг эътиборини тортиб келган. Аксарият тадқиқотчилар муаммони ўрганишда европалик элчилар ва Россия империяси маъмурларининг кундаликлари ҳамда расмий ахборотларига таянганлар. Бундай ёндашувнинг таъсири бугунги кундаги тадқиқотларда ҳам сезилади. Албатта маҳаллий нарратив ва тарихий манбаларга асосланган фикр-мулоҳазалар ҳам кам эмас. Умуман олганда, амалга оширилган тадқиқотларда Бухоро амирлигининг маъмурий ҳудудий тузилиши ҳақида асосий тушунча ва хулосалар шаклланиб бўлган. Масалан, тадқиқотларда билдирилган хулосаларни умумлаштирганда амирликнинг вилоят ва туман мақомидаги маъмурий бирликлардан, қишлоқлардаги амлок ва оқсақоллик бошқарув тизими каби муаммолар яхши ёритилган. Лекин билдирилган фикрлар умумий бўлиб, яхлит бир микроҳудуд бўйича махсус таҳлилий тадқиқот амалга оширилмаган. Тақдим этилаётган мақолада амирликнинг маъмурий-ҳудудий тузилиши, бошқарув ва ундаги ижтимоий-иқтисодий муаммоларни Вобкент тумани мисолида очиб беришга ҳаракат қилинган. Бухоро амирлиги туманлари ҳақида гап кетганда, энг аввало туман мақомига эга бўлган ҳудудларни ўзига оид мажбуриятлари ва ўлчов бирликларига қараб номланиши, масалани долзарб томонларидан биридир. Маъмурий-ҳудудлар қория , туман, ҳазора, обхўрларга бўлиниши мақоладаги асосий этиборга олинган жихатларини биридир. Албатта бу бежиз эмас. Биринчидан, Вобкент ёки Комот номи билан юритилган ушбу маъмурий бирлик мамлакатдаги тўққизта тумандан бири, минтақадаги қадимий аҳоли масканларини ўз ичига олган қишлоқ хўжалиги ривожланган муҳим иқтисодий ҳудуд эди. Иккинчидан, муаммони конкрет бир ҳудуд мисолидаги таҳлилини амалга ошириш амирликнинг маъмурий-ҳудудий бошқарувининг минтақавий хусусиятлари, қуйи тизимдаги муаммолари, ижтимоий-иқтисодий тараққиёти асослари билан боғлиқ хос жиҳатларини кўриш имконини беради. Шунингдек туманнинг вақф мулклари акс этган ҳужжатлар ҳам талайгина бўлиб, уларга ҳам тўхтаб ўтилган. Туманда ирригатция сохасининг ривожлангани ушбу ҳудуднинг деҳқончиликда илғор бўлиб, амирлик ҳаётида алоҳида ўрин тутган.
В статье рассказывается о компетентности и результатах эффективности использования культуры умственного труда при преподавании предмета информатика. Написано, что умственным трудом могут пользоваться все, от школьников до студентов, аспирантов, учителей, инженеров, врачей, художников, поэтов, композиторов, ученых, политиков и многих других. По мере того, как наука развивается по мере роста техники, по мере роста общественного прогресса значение, тип умственного труда будет увеличиваться. Можно с уверенностью сказать, что будущее-это время умственного труда. Поскольку предмет информатики сосредоточен на компьютерных технологиях, ум означает, что культура труда и современные технологии дополняют друг друга. В эпоху цифровизации образования мы говорим о влиянии культуры интеллектуального труда на использование цифровых технологий во всех сферах жизни.
Мақола янги «Эпилепсия регистри»- тиббиёт технологиясининг автоматизациялашган информацион аналитик тизимининг икки йиллик ишлатилган тажрибасига бағишланган. Эпилепсия билан касалланган 104 беморларга малакали тиббий ёрдамни стандартларга асосланган холда клиник аудити ўтказилган. Ушбу текширувда ўтказилган клиник аудитни натижаларини ўрганиш тахлили килинган ва кўрсатилиб турган малакали тиббий ёрдам сифати кўрсатгичларини яхшилашга олиб келиши мумкин.
Мақолада республикада фармацевтика маҳсулотлари бозорининг ривожланишининг ўзгариш суръатлари базисли ва занжирсимон усуллар орқали статистик таҳлил қилинган ва тренд моделининг қаторларни аналитик текислаш усули орқали прогноз қийматлари аниқланган. Шунингдек, тренд моделининг аҳамиятлилик даражаси баҳоланган.
Ingliz va rus tillari ikki turdagi tillarga misol bo'la oladi: analitik va sintetik. Ushbu turdagi tillarning nomining o'zi shuni ko'rsatadiki, ular nafaqat o'z mohiyatiga ko'ra, qurilish printsipiga ko'ra farq qiladi, balki aksincha. Biroq, bu qarama-qarshilik rasmiydir, chunki u xuddi shu mazmunni ifodalashga tegishli. Yangi tilni bilish uning aynan mana shu rasmiy, o'ziga xos, sifat jihatini egallashdir. Shu sababli, bitta turdagi ona tilida so'zlashuvchi qanday muhim ruhiy to'siqni engib o'tishini osongina tasavvur qilish mumkin. qarama-qarshi tizim tilini o'zlashtirganda, chunki til tizimlari orasidagi asosiy farqlarni bilish kerak.
Мазкур илмий мақолада қуйидаги масалаларни ўзаро таҳлил этилган: давлат ва жамият муносабатлари тизимида демократик жараёнларнинг босқичма –босқич ўзгарувчанлик характерга эгалиги, иккинчи жаҳон урушидан кейин дунёнинг икки
қутбга бўлиниши, уруш оқибатларидан тўғри хулоса чиқармаслик натижасида етакчи
давлатларнинг қайтадан гегемонлик туйғусига қарши “халқ бошқарувига” асосланган
тузумнинг кўпчилик давлатлар томонидан танланиши каби масалалар ёритиб беришга
ҳаракат қилинди. Қолаверса, кўпчилик сиёсатшунос олимлар томонидан ХХI асрда
демократия мезонларида бузилиш кузатилиб, янгича назарий ғоялар шаклланганданлиги
ўрганиб, таҳлил қилиб чиқилган. Шунингдек, мақолада демократик жараёнларга таъсир этувчи янги технологияларни қўллаб ноқонуний йўлда фойдаланиши, халқаро майдонда интеграция жараёнларига
таъсир этиши, инсоният олдида демократияга, унинг сиёсий қарашларига ишончнинг
йўқолишига сабаб бўлганлиги келтирилган. Маълумки кўплаб мамлакатлар ўзининг
демократик тузумини сақлаш йўлида ахборот хавфсизлиги стратегиясини ишлаб чиққан.
Бунга сабаб янги даврда ахборот технологиялари орқали киберхужумларнинг ортиб боришидир. Айниқса охирги пайтларда сайлов жараёнларига технологиялар орқали
хакерлар томонидан ҳужумларни тез – тез бўлиб туриши, демократик қадриятларга
ўзининг салбий таъсирини кўрсатмоқда. Бунинг оқибатида демократия, унинг мезон-
ларига ишонч камайганлигини тадқиқот натижасида кўриш мумкин. Шунга қарамасдан
сиёсатшунос олимлар тадқиқотларида демократияда қанчалик нуқсон бўлмасин
инсоният бунданда яхши тузумни тополмаганлиги, уларнинг тадқиқотларини ўрганиш орқали асослаб беришга ҳаракат қилинди. Маълумки, вакиллик демократияси ХХI асрда барча соҳаларда фуқароларга тенг
имкониятлар берувчи янги кўринишга олиб чиқилиши муҳим воқеалик бўлди. Шу
муносабат билан олимлар давлат органлари, вакиллик демократияси институти билан
фуқаролик жамияти институтларининг ўзига хослиги ҳақидаги ғояларни янги кўринишлари ҳақида мақолада таҳлилий фикрлар ёритилган.
Тадқиқот натижасида демократия тушунчасига, демократик бошқарувга асосланган тузумга ишониш масаласидаги ўтказилган мустақил сўровнома Европада (шимолий, ғарбий, жанубий қисми), постсовет давлатларида ҳамда Россиядаги аҳоли орасида билдирилган фикрлар натижалари инфографика кўринишда берилган. Жадвалда берилган фоизлар, рейтинг кўрсаткичлар демократия мавзусига қизиқувчи сиёсат-шунослар учун манба бўлиб хизмат қилади.
Мақолада аналитик таҳлил ва монографик тадқиқот усулларига суянган ҳолда давлат ер кадастрининг асосий таркибий қисмларидан бири ҳисобланган ерларнинг миқдорий ҳисобини юритиш ва унинг ҳар йилги натижаси бўлган туман ер баланси (ҳисоботи)ни тузишда йўл қўйилаётган хато-камчиликлар кўрсатиб берилган, шунингдек, уларни бартараф этган ҳолда тузилаётган ер баланси (ҳисоботи)нинг сифатини ошириш, ерларнинг ҳисобини тўлиқ ва тўғри юритишда, унинг шаффофлигини таъминлашда республика туман (шаҳар)ларида ўтказилаётган ер ресурслари хатлови натижаларини асос сифатида қабул қилиниши бўйича амалий таклиф ва тавсиялар берилган.
Таҳлилий маълумотларга кўра бугунги кунда меҳнат ресурсларнинг сони бўйича Хитой дунёда биринчи ўринни қўлга кирит-ганлиги бутун дунё мутахассис ва иқтисодчиларнинг эътиборини ўзига жалб қилган. Унинг асосий сабаби Хитой бугунги кунда бундай салоҳиятга эга ҳолатида 30, 50 ва қолаверса 100 йилдан сўнг Хитойнинг меҳнат ресурсларининг сифати қандай даражада бўлишини башоратлаш ва Хитойнинг ушбу салоҳияти жаҳон иқтисодиётининг истиқболда ривожланишига қандай таъсир кўрсатиши бўйича жуда кўплаб баҳслар ва тахминлар билдирилмоқда.
Мазкур илмий мақолада ХХI асрнинг дастлабки ўн йилликларига келиб инсоният хавфсизлигига дахлдор бўлган глобал муаммолар ҳажмини янада ортиб кетганлиги ҳамда унинг сабаблари, шунингдек янги дунёвий тартиботнинг шаклланиб улгурмаганлиги, халқаро муносабатларнинг демократлашуви ҳам ниҳоятда мураккаб ва қийин кечаётганлиги ҳамда унга сунъий тўсиқ бўлаётган омиллар тўғрисида таҳлилий фикрлар баён қилинган. Мақолада асосий эътибор Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош Ассамблеясининг 75-юбилей сессияси ва унда Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М. Мирзиёев томонидан сўзланган тарихий аҳамиятга молик нутқда илгари сурилган янги конструктив ғоялар ва ташаббусларнинг адолатли халқаро тизимни яратиш ва бунда БМТ фаолиятининг институционал имкониятлари ҳамда самарадорлигини оширишдаги улкан аҳамияти билан боғлиқ фикрлар ва хулосалар баён қилинган. Мақолада, Ўзбекистон Республикаси Президентининг БМТ сессиясидаги нутқида ифодаланган янги концептуал хулосалар ва тавсияларнинг БМТ шафелигида амалга оширилиши билан инсоният олдида турган глобал муаммоларнинг катта қисми ўзининг ижобий ечимини топиши ва бунинг натижасида янги адолатли, инсонпарвар ва демократик дунёвий тартиботни шаклланиши жадал равишда рўй бериши учун кенг кўламли имкониятлар очилиши хусусидаги хулослар билдирилган. Мақолада, давлатимиз раҳбарининг нутқида илгари сурилган муҳим ташаббуслар моҳиятига кўра, ҳозирги дунёни ижобий янгилаш ва бунинг учун халқаро ҳамжамиятнинг масалага ёндашувларини демократик тарзда янгилаш, дунё муаммолари бўйича масъулияти оширишдек ўта муҳим глобал вазифаларни ҳал этишга қаратилганлиги билан дунё халқлари учун ҳам алоҳида улкан аҳамиятига эга эканлиги таъкидланган. Мақолада Давлатимиз раҳбарининг халқаро тизимни янгиланишида миллий парламентларнинг ўрни беқиёс эканлиги ва шу боис ҳам БМТ нинг парламентлар ролини оширишга доир махсус Қарорини қабул қилиниши лозимлиги тўғрисидаги таклифининг ниҳоятда муҳим аҳамияти, шу муносабат билан парламент дипломатиясининг замонавий асосларини вужудга келтирилишида мазкур ғоянинг ҳал қилувчи роль ўйнаши тўғрисидаги хулосалар баён этилган. Шу билан бир қаторда мақолада, Ўзбекистон Республикаси Президенти томонидан Афғон муаммосини замонавий талаблар даражасида ҳал қилиш бўйича принципиал жиҳатдан янги, том маънодаги самарали прагматик ғояларни илгари сурилганлиги ва уларни Афғонистондаги барча муаммоларни ҳал этилишида муҳим аҳамиятга эга бўлиши ҳақидаги фикрлар баён қилинган.