Тадкиқот объектлари: болалар, оила ва мактабгача болалар муассасаларидаги овқат рационлари, биологик фаол овқат қўшимчалари, тажриба остидаги ҳайвонлар.
Ишнинг мақсади: Мактабгача болалар муассасаларида биологик фаол овқат қўшимчаларини қўллаш йўли билан болаларнинг овқат рационларини мутаносиблашнинг самарали услубларини ишлаб чиқиш.
Тадқиқот усуллари: гигиеник, токсикологик, биокимёвий, кимёвий ва статистик.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: болалар кундалик овқат рационларининг озуқавий ва биологик қийматлари оиладаги овқатланиш ва мактабгача тарбия муассасаларидаги овқатланиш билан боғлиқлиги ва микронутриентларга бўлган эҳтиёжни озиқ-овқат маҳсулотларини истеъмол қилиш микдорини ошириш йўли билаи қондириб бўлмаслиги аниқланган.
Биологик фаол овқат кўшимчаларини гигиеник ва токсикологик тскшириш натижасида мактабгача болалар муассасаларидаги овқат рационларида танқис бўлган С, А, В6, В12 витаминлари, фолат кислотаси, кальций, магний, алмаштириб бўлмайдиган аминокислоталарга бой бўлган маҳаллий «Биовит» биологик фаол қўшимчаси танлаб олииди ва қўлланилди. Натижада, болалар овқатларининг биологик қиймати ошишига, азот баланси, оқсил сўрилиши, сийдикдаги азот моддалари, С витамини алмашинувининг биокимёвий кўрсаткичлари мсъёрий ҳолатга келишига эришилди.
Мактабгача тарбия муассасаларида биологик фаол овқат қўшимчаларини қўллашни гигиеник асослаш ва уларнинг самарадорлигини баҳолаш бўйича янги услубий ёндашув ишлаб чиқилди.
Амалий ахамияти: изланишлар натижасида соғликни саклаш амалиёти учун Ўзбскистон Рсспубликаси СанҚМ, 2 та услубий қўлланма, 1 та овқатланиш ҳолатини баҳолаш услуби ишлаб чиқилган ва тасдиқланган.
Тадбиқ этиш даражаси ва иқтисодий самарадорлиги: олинган натижалар Республика миқёсида тадбиқ этилган ва аҳоли саломатлигини сақлашда муҳим роль ўйнаб, халқ хўжалигида, умумпрофилактик, ижтимоий, экологик-гигисник ахамиятга эга.
Қўллаииш (фойдаланиш) соҳаси: профилактик тиббиётда ва гигиена амалиётида, ўқув жараёнида.
Мазкур мақолада суюлтирувчи АЦФ ёки САФА ва ёғ-мой саноати чиқиндиси асосида олинган пластификатор СОАПСТОН - мажмуали қўшимчанинг қуйма бетон мустаҳкалигига, бир жинслигига, зичлигига ва ультратовушнинг қуйма бетонга тарқалиш тезлигига таъсири кўриб чиқилди.
Тадқиқот объектлари: болалар, оила ва мактабгача болалар муас-сасаларидаги овқат рационлари, биологик фаол овқат қўшимчалари, тажриба остидаги ҳайвонлар.
Ишнинг мақсади: Мактабгача болалар муассасаларида биологик фаол овқат қўшимчаларини қўллаш йўли билан болаларнинг овқат рационларини мутаносиблашиинг самарали услубларини ишлаб чиқиш.
Тадқиқот усуллари: гигиеиик, тиббий-биологик, токсикологик, биоки-мёвий, кимёвий, сўров ва статистик.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: болалар кундалик овкат рационларининг озуқавий ва биологик қийматлари оилавий овқатланиш ва мактабгача болалар муассасаларидаги овқатланиш билан боғлиқлиги ва микронутриентларга бўлган эҳтиёжни озиқ-овқат маҳсулотларини истеъмол қилиш микдорини ошириш билан кондириб бўлмаслиги аниқланган.
Биологик фаол овқат қўшимчаларини гигисник ва токсикологик текшириш натижасида мактабгача болалар муассасаларидаги овқат рацион-ларида танқис бўлган С, А, В6, В,2 ва Д витаминлари, фолат кислотаси, кальций, магний, алмаштириб бўлмайдиган аминокислоталарга бой бўлган маҳаллий «Биовит» биологик фаол қўшимчаси танлаб олинди ва кўлланилди. Натижада, болалар овқатларининг биологик киймати ошишига, азот баланси, оқсил сўрилиши, сийдикдаги азот моддалари, С витамини алмашинувининг биокимёвий кўрсаткичлари меъёрий ҳолатга келишига эришилди.
Мактабгача болалар муассасаларида биологик фаол овкат қўшимчаларини қўллашни гигиеник асослаш ва уларнинг самарадорлигини баҳолаш бўйича янги услубий ёндашув ишлаб чиқилди.
Амалий ахамияти: изланишлар натижасида соғлиқни сақлаш амалиёти учун Узбекистан Республикаси СанҚМ, 2 та услубий қўлланма, ва овқатланиш ҳолатини баҳолаш услуби ишлаб чиқилган ва тасдиқланган.
Тадбиқ этиш даражаси ва иктисодий самарадорлиги: олинган натижалар Республика миқёсида тадбиқ этилган ва аҳоли саломатлигини сақлашда муҳим роль ўйнаб, халқ хўжалигида, умумпрофилактик, ижтимоий, экологик-гигисник аҳамиятга эга.
Қўлланиш (фойдаланиш) соҳаси: профилактик тиббиётда ва гигиена амалиётида, ўқув жараёнида.
Sholini tozalashda maydalangan donidan glyukoza olish va uni biotexnologik yo‘l bilan ferentatsiyalab O‘zbekistonda kamyob mahsulotni turini ko‘paytirish dolzar muammolardan biri hisoblanadi.
The choice of apparatus for obtaining finely dispersed powders with maximum grinding efficiency is the most important problem. As a rule, for this purpose, installations are used, which are a complex of grinding units. When designing grinding units, in addition to dispersion, size of pieces and mechanical properties of the initial material, it is necessary to take into account the requirements for the final product. A prerequisite for the implementation of developments in the industry are: the minimum possible cost of electricity and the duration of the technological process, the simplicity of design and operational reliability of the units.
Ushbu maqolada avtomobil yo’lllarida ishlatiladigan asfaltbeton qoplamalarining mustahkamligini oshirish bo’yicha tadqiqot natijalari keltirilgan. Asfaltbeton qoplamasining mustahkamligini oshirish uchun turli-xil sirt-faol qo’shimchalarini qo’shib laboratoriya sharoitida o’tqazilgan sinov natijalari havola etiladi.
Андижанский государственный медицинский институт. Была исследована 241 кормящая женщина с различной
тяжелой степенью железодефицитной анемии, в грудном молоке наблюдалось снижение содержания пищевых ингредиентов (все добавки, масла, углеводы) и калорийности в зависимости от возраста женщины, соотношения родов, периода лактации и тяжелой степени патологии
В работе приведены физико-химические исследования оптимальных составов полистиролбетонов на основе вторичного полистирола. Ввиду необходимости получения полистиролбетонов с высокими механическими и физическими свойствами нами была поставлена задача изучить процессы их твердения.
Ushbu maqolada chaqiqtosh-mastikali asfaltbeton qoplamasining afzalliklari va uni O’zbekiston iqlim sharoitiga moslashtirish uchun uning qaysi xususiyatlariga chuqur e’tibor berilishi to’g’risida hamda qorishmani fizik-mexanik xossalariga turli xil barqarorlashtiruvchi qo’shimchalarning ta’sirini tadqiqot natijalari yordamida ko’rishimiz mumkin.
Alkaloidlar fiziologik taʼsiriga koʻra har xil: ularning baʼzilari asab tizimini susaytiradi yoki qoʻzgʻatadi, boshqalari nerv uchlarini falaj qiladi, qon tomirlarini kengaytiradi yoki toraytiradi, boshqalari ogʻriq qoldiruvchi taʼsirga ega hisoblanadi. Xromatografiya, spetoskopiya kabi usullar orqali o`rganilib kelinmoqda, va bu usullarda yuqori natijalarga ega bo`lib kelinmoqda. Bu usulning afzallikari shundaki, alkaloidlarni o`rganayotganizda, alkaloidlar tarkibidagi qo`shimchalar, organik va meniral moddalarni hamda biologik obʼyektlarning analizini o`rganish uchun nihoyatda zarur hisoblanadi. Xromatografiya usulida alkaloidlar tarkibidagi birikmalarni aniqlash, ajratib olishni oʻrganishda keng qoʻllanadi. Spetoskopiya usulida esa alkaloidlarga nur orqali ta`sir qilish orqali o`rganiladi. Ultrabinafsha nurlari orqali va bazi reagentlar orqali alkaloidlarning kimyoviy tarkibi o`rganilib kelinmoqda.
Ushbu maqolada dunyoning yetakchi ilmiy markazlari va oliy o‘quv yurtlari ilmiy
laboratoriyalarida mineral bog‘lovchi moddalar va ular asosidagi materiallarni tadqiq qilish, atrof-muhitga karbonat
angidrid gazining chiqishini kamaytirish bilan shug‘ullanuvchi sementlarning kam suv talab etiladiganligi haqida so‘z
boradi. sement ishlab chiqarish, sement ishlab chiqarishda mahalliy xomashyo va sanoat chiqindilaridan foydalanish,
kimyoviy qo‘shimchalar va mexanika faollashtirishdan samarali foydalanish bo‘yicha ko‘plab ilmiy-tadqiqot ishlari olib
borilmoqda. Shu munosabat bilan mahalliy xomashyo va texnogen chiqindilar, shuningdek sirt faol moddalardan
foydalangan holda sement ishlab chiqarishda portlend tsement klinkeri tejamkorligini ta'minlash imkonini beruvchi energiya tejamkor qurilish materiallari, suvni kam talab qiluvchi bog'lovchilarning optimal kompozitsiyalarini ishlab chiqish muhim ahamiyatga ega. , bu borada olib borilgan ilmiy tadqiqotlarda.