Maqolada zamonaviy sharoitda xotin-qizlarga nisbatan umuman jamiyatda kamchiliklarga barham berish yo‘lida olib borilayotgan ishlar muhim o’rin tutadi. Shu jumladan ayollarga yanada yaxshi sharoitlar yaratish, ularning oʻz intilish
va qobiliyatlarini toʻlaqonli roʻyobga chiqara olishlari uchun imkoniyatlarni kengaytirish masalasi jahonda ham, respublikamizda ham diqqat markazida ekanligi yoritilgan.
Maqolada oilaviy munosabatlarda xotin-qizlarga nisbatan umuman jamiyatda kamchiliklarga barham berish yo‘lida olib borilayotgan ishlar muhim o’rin tutadi. Shu jihatdan ayollarning bandligini taʼminlash, ularning oʻz intilish va qobiliyatlarini toʻlaqonli roʻyobga chiqara olishlari uchun imkoniyatlarni kengaytirish masalasi butun dunyoda ham, davlatimizning ham doimiy diqqat markazida ekanligi yoritilgan.
Вопросы гендерной проблематики и обеспечения равных прав и возможностей для женщин и мужчин является приоритетной задачей в политике многих государств.
O'tgan bir nechta tadqiqotlarda turizm industuriyasidagi gender muammolari ta'kidlangan va turizm, mehmondo'stlik sohalarida gender tengligini targ'ib qilish bo'yicha turistik tashkilotlarga tavsiyalar berilgan. Shunga qaramay mustaqil izlanuvchilar tomonidan “Gender muammosi” haqida olib borilgan akademik tadqiqotlar qanday amalga oshirilganligi haqida sezilarli darajada kam. Ko'pgina madaniy hududlardagi an'anaviy qadriyatlar ayollarning turistik biznesga xodim sifatida jalb qilinishiga to'sqinlik qilishi va gender muammosini keltirib chiqarishi hamda industriyada ko'payshiga sabab bo'lishi, ish hayotida muhim rol o'ynashi mumkin. Dunyoda gender tengligi turizm destinatsiyalarida ijtimoiy-madaniy barqarorlikni ta'minlashning asosiy chora-tadbirlaridan biri sifatida qaraladi. Natijada, bu maqolada ayollar tengligi holatini baholash uchun intervyulardan foydalanildi, bu tadqiqotda asosiy rollardan biri hisoblanadi. Intervyular (Samarqand) O'zbekistondagi turli sayyohlik agentliklaridan olingan
В данной статье рассмотрен зарубежный опыт формирования гендерного разнообразия в совете директоров, выполнено исследование нескольких рейтинговых агентств и инвестиционных фондов, использующих гендерное разнообразие как один из их инвестиционных критериев лидирующих компаний Фортуна-500, влияние женщин в совете директоров для повышения динамики совета и самого предприятия.
Бугунги кунда иқтисодий ўсиш кўрсаткичи аҳолининг реал турмуш даражасини акс эттирмайди ва ривожланган ҳамда ривожланаётган мамлакатлар аҳолиси ўртасидаги тенгсизликка қарши чораларни рағбатлантирмайди. Инклюзив ўсиш концепцияси тўғрисидаги назариялар ушбу муаммони ҳал этишга интилади.
Бугунги кунда иқтисодий ўсиш кўрсаткичи аҳолининг реал турмуш даражасини акс эттирмайди ва ривожланган ҳамда ривожланаётган мамлакатлар аҳолиси ўртасидаги тенгсизликка қарши чораларни рағбатлантирмайди. Инклюзив ўсиш концепцияси тўғрисидаги назариялар ушбу муаммони ҳал этишга интилади.
Мақолада замонавий cаудия адабиётида аёллар ижодининг шаклланиши кўриб чиқилиб, бугунги кундаги машҳур аёл ёзувчиларининг асарлари кўлами тақдим этилган. Саудия аёл ёзувчилари ижодининг марказини умумараб адабиётига хос бўлган, шунингдек, Саудия адабиётида эркак кишининг оиладаги асосий ўринини сақлаб қолиш билан боғлиқ ўзига хос жиҳатларига эга “аёллар масаласи” эгаллайди.
Важнейшими причинами многочисленных конфликтов в современном мире являются социальное неравенство населения и отсутствие эффективных государственных механизмов социальной защиты личности, которые признаются в настоящее время главной проблемой многих государств. Именно поэтому разработка эффективной социальной правовой политики становится не только приоритетным направлением государственно-правового развития, но и необходимым условием обеспечения национальной безопасности Узбекистана.
Мақолада ХХI аср сиёсий тизимларнинг ва жараёнларнинг ўзгаришида замонавий сиёсий стратегияларни белгиловчи ва доктринал хусусиятга эга "бошқариладиган хаос" назариясининг ўрни ва аҳамияти таҳлил этилади. Биринчи навбатда қатор муаллифлар стратегик режалаштириш ва бошқарув амалиёти жорий халқаро жараёнларнинг ночизиқлилиги ва нобарқарорлигини ҳисобга олган ҳолда ихтисослашган мониторингини киритишни таклиф қиладилар. Бу каби мониторингни универсал халқаро ташкилотлар (БМТ), минтақавий иттифоқлар (ЕИ), халқаро иқтисодий молия институтлари (ХВФ), мақсадларига нисбатан қўллаш мумкин. Бундай жараёнларнинг хусусиятларини ҳисобга олиш халқаро ўзаро ҳамкорликнинг кўрсатилган нормаларидан келиб чиққан холда танқидий амалга оширилиши лозим. Масалан, жаҳон бозорлари ўзўзини аниқ "мўлжал" билан ташкиллаштириши ёки халқаро куч ишлатиш билан боғлиқ жазоларни (интервенцияларни) пухта ўйлаб қўллаш. Ҳозирча яқин келажакда халқаро бошқарувнинг тўлиқ марказлаштирилган ва самарали тизими яратилиши эҳтимоли ҳақиқатдан анча йироқ. Бундан ташқари, глобаллашув синергетика адабиётларида мураккаб динамик тизимлар ичида энг қудратлиси сифатида намоён бўлади. Юзага келган "кўп векторли тенгсизлик" "совуқ уруш" давридаги тенглик динамикаси ўрнини эгаллади. Ягона асосий конфликт (Шарқ-Ғарб, Шимол-Жануб) ўрнини кўплаб маҳаллий можаролар, улар глобал фалокатга олиб келишлари мумкин (масалан, Яқин Шарқ, Сурия, Ливия, Украина). Дахшат мувозанат ўрнини мувозанатсизлик дахшати эгаллайди. Қатор муаллифлар фикрига кўра, глобаллашув шароитларида бирор-бир алоҳида "бутун жаҳонни бошқарувчи давлат" мавқеига интилиш ўта ҳавфли: биронта ҳам давла тпланетар глобаллашув каби мураккаб динамик тизимда мувофиқлаштириш функцияларини якка ўзи бошқара олмайди. Ниҳоят, баъзи муаллифлар замонавий оламнинг глобал нобарқарорлигини АҚШнинг етакчилигидаги кучлар маркази феномени билан боғлайдилар. Тадқиқотчилар "хаос кучлари", "бошқарилагидан кризислар" стратегияси ва “бошқарувчилик хаоси” тўғрисида ёзадилар. Балки ночизиқлилик динамикаси ва хаос назариясининг концепцияларини "буюртмачининг бошқариладиган хаос"га бўлган буюртмаси манфаатларида ишлатиш, яъни ягона ўта қудратли давлатнинг устувор ҳолатини кучайтириш мумкин бўлар. Глобаллашувнинг энг жиддий хавф-хатарларидан бири – молия бозорларининг ўз-ўзини ташкиллаштириш жараёнидаги беқарорлиги. Глобал молиявий кризис минтақалар бозорида кетмакет синишлар, хонавайрон бўлишларни келтириб чиқариши мумкин. Шу сабабли иқтисодиёт соҳасидаги "бошқариладиган кризислар" стратегияси (масалан, АҚШ ёки Россия каби қудратли давлатлар учун) бутун жаҳон иқтисодиёти учун хавф туғдирмаган ҳолда энг хавфли потенциал рақобатчиларни кучсизлантиришдан иборат.
Ushbu ilmiy maqola xotin-qizlarning huquq va erkinliklarini davlat siyosati darajasiga olib chiqqan holda kuchli himoya qilish hamda ularning konstitutsion huquqlarini mustahkamlash va shu bilan birga amaliyotda ularning poymol etilishini oldini olish kabi masalalarni, chet el qonunchiligining samarali faoliyatidan foydalanish asosida hamda Yangi O‘zbekistonimizdagi sa’y-harakatalar zamirida ushbu faoliyatni qanday yo‘sinda amalga oshirilayotgani va qanday o‘zgarishlar bo‘lsa yanada ko‘zlangan maqsadimizga erishishimiz osonlashishini nazarda tutadi