Ushbu maqolada boshlang'ich sinflarda o'quvchilarning til o'rganishga bo'lgan qiziqishini oshirish uchun ingliz tili o'qitishning samarali, zamonaviy va innovatsionmetodlari haqida to'xtalib o'tiladi
Мақолада ички ишлар органлари (бундан кейин матнда - ИИО) томонидан етказилган зарарни қоплашга оид нормаларнинг шаклланиши, деликт муносабатларда ИИОнинг“давлат органи” ҳамда “юридик шахс” сифатида иштироки вабунинг аҳамияти ёритиб берилди. Шунингдек, ИИОнинг давлат органи ва юридик шахс сифатида фаолиятиоқибатида етказилган зарар учун жавобгарликнинг фарқланиши тушунтириб берилди.Давлат органи сифатидаги фаолияти оқибатида етказилган зарарни қоплаш мажбуриятидавлатбюджетидан, юридик шахс сифатидаги фаолияти натижасида етказилган зарарни қоплашмажбурияти эса, ИИОнинг бюджетдан ташқари маблағлари ҳисобидан тўланиши кераклиги асослантирилди.
Цивилист олимларнинг ИИО ва мансабдор шахсларининг қонунга хилоф қарорлари, ғайриқонуний ҳаракатлари (ҳаракатсизлиги) оқибатида етказилган зарарни қоплаш масаласида билдирган фикрлари таҳлил қилинди.Хорижий давлатлардан, масалан Германия, Англия, Туркия, Украина, Россия Федерацияси ва МДҲнинг бир қатор мамлакатлари қонунчилиги ўрганилди.
Миллий қонунчилигимизда ИИОнинг маъмурий ва жиноий-ҳуқуқий нормаларни қонунга хилоф тарзда қўллаш натижасида етказилган зарарни қоплаш механизмини такомиллаштириш бўйича таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилди.ИИО ва уларнинг мансабдор шахслари томонидан ҳокимият ваколатларини амалга ошириш жараёнида фуқарога ва юридик шахсга етказилган зарарни ўз вақтида ва тўлиқ қоплашни таъминлаш мақсадида давлатнинг махсус жамғармасини ташкил этиш кераклиги илмий асослаб берилди
Ушбу мақола Бобурийлар даврида мавжуд бўлган етти турдаги адабиёт ва шу адабиётлар ичида етакчи ўринни эгаллаган ва энг катта адабий меросни ташкил этган бҳакти адабиёти ва бхакт шоирлар ижодига бағишланган.
Целью этого национального исследования было определение распространенности кариеса, опыта кариеса и индекса значительного кариеса (SiC) у 12-летних детей в Узбекистане.
Оценка и анализ рынка Республики Узбекистан стоматологической продукции
Туркия кутубхоналари ва архивларида Ўзбекистон тарихи ва маданияти тўғрисида бир қанча манбаа мавжуд. Мазкур иш, Усмонли архивидаги бир мактуб устида олиб борилди. Усмонли архивларидаги Ўзбекистон тарихи билан боғлиқ ҳужжатлар асосан XVI асрнинг ўрталаридан бошланади ва мунтазам ортишда давом этади. Алоқалар натижаси сифатида ҳозирги кунда Усмонли архивларида жуда кўп ҳужжат мавжуд. Ўз навбатида Ўзбекистондаги кутубхона ва архивларда ҳам Туркия тарихи ва маданиятига оид кўплаб маълумотлар сақланмоқда. Бу ҳужжатлар устида илмий ишлар кўпайтирилиши ва илм аҳлига танитилиши керак. Биз устида ишлаган мактуб Бухоро хонлиги ҳукмдорларидан Убайдуллахон II нинг Усмонли подишоҳларидан Аҳмад III га 1706 йил 6 апрель санада юборилган. Мактуб ҳозирда Туркия Республикаси Президент девони ҳузуридаги давлат архивлари бошқармасига қарашли Усмонли архивида сақланмоқда. Мактуб ўша даврнинг ёзишма тили, услуби, дипломатик хусусиятлари ва тарихий ҳодисалари ҳақида муҳим маълумот беради. Ёзилиш сабаби эса, Убайдуллахоннинг тахтга чиққанлигини билдириш ва шу билан бирга Султон Аҳмаднинг тахтга чиққанлигини қутлашдир. Шунингдек, Убайдуллахон амалга оширган ишлар ва икки давлат ўртасидаги алоқаларнинг аҳамиятига ҳам тўхталган ва муносабатларни ривожлантиришга доир тилаклари келтирилган. Мактуб туркийда ўта оғир тилда ёзилган. Матнда кўп миқдорда арабча ва форсча сўзлар ва балоғатли, юқори даражадаги адабий усул қўлланилган. Ўша давр ёзув хусусиятларидан бири пунктуациянинг ишлатилмаганлиги. Мактубнинг тил ва услуб хусусиятларидан яна бири эса, фикрлар баён қилинаётганда уни дастаклаш ва далиллаш мақсадида ўша гапнинг ўзида бир нечта тафсилот берилишидир. Бу хусуслар гапларнинг бошланиш ва тугаш жойларини белгилашни қийинлаштирганидек, тушунишни ҳам анча мушкуллаштиради. Фикр ва мулоҳазаларни дастаклаш ва далиллаш мақсадида берилган тафсилотлар, ўша давр маданий ва эътиқод хусусиятларини ва даражасини ҳам кўрсатади. Мазкур иқтибослар асосан Қуръон оятлари ва Ҳадиси шарифлардир. Ушбу иш биринчи қўл манбага таянган бўлиб, XVII аср охири ва XVIII аср бошларидаги турк-ўзбек муносабатлари ҳамда ўша давр ўзбек тили, тарихи ва маданияти ҳақида айрим маълумотларни илм дунёсига таништиради.
Ushbu maqolada al-Hakim at-Termiziy ta’limotining mazmuni, uning xorijda o‘rganilishi tahlili bayon etilgan. O‘quvchilarda al-Hakim at-Termiziyning xorijiy mamlakatlarda o‘rganilishi asosida ularda nazariy va metodologik ko‘nikmalarini shakllantirish, alloma merosini bilish, asarlarini qiyosiy tahlil qilish asosida ko‘nikmalarini namoyish etish, xorijiy tadqiqotchilar tomonidan taqdim etilgan yangi ma’lumotlar asosida ma‘lumotlarni qayta ishlash, tasniflash kabi xususiyatlar rivojlantirilgan. Al-Hakim at-Termiziy ta’limotining xorijda o‘rganilshi bo‘yicha ilmiy tadqiqotlar o‘rganilib, qiyosiy tahlil qilingan. Tahlil natijalari asosida alloma asarlarining: Qur’on tafsiri, hadislar, kalom, fiqh, huquq falsafasi, so‘fiylik tarixi, so‘fiylik ta’limot yo‘nalishlariga ajratilgan tasnifi keltirilgan.
Bugungi kunda o‘simlik moylarini ishlab chiqarishda ekstraksion benzin qo‘llanib kelinmoqda. Ushbu erituvchi bir necha yillar davomida o‘simlik moylarini ishlab chiqarish samaradorligini oshirish uchun xech bir qo‘shimchalar bilan boyitilmagan yoki uning o‘rniga boshqa turdagi erituvchi qo‘llanilayotgani yo‘q. Shu sababdan ushbu tadqiqot ishimizda ekstraksion benzin o‘rniga uning analogini taklif etdik. Olingan natijalar asosida taklif etilayotgan analogda an’anaviy ekstraksion benzinga nisbatan ham jarayonni jadallashtirish, ham olinadigan moyning sifatini oshirish mumkinligi aniqlangan.
Мақолада аналитик таҳлил ва монографик тадқиқот усулларига суянган ҳолда давлат ер кадастрининг асосий таркибий қисмларидан бири ҳисобланган ерларнинг миқдорий ҳисобини юритиш ва унинг ҳар йилги натижаси бўлган туман ер баланси (ҳисоботи)ни тузишда йўл қўйилаётган хато-камчиликлар кўрсатиб берилган, шунингдек, уларни бартараф этган ҳолда тузилаётган ер баланси (ҳисоботи)нинг сифатини ошириш, ерларнинг ҳисобини тўлиқ ва тўғри юритишда, унинг шаффофлигини таъминлашда республика туман (шаҳар)ларида ўтказилаётган ер ресурслари хатлови натижаларини асос сифатида қабул қилиниши бўйича амалий таклиф ва тавсиялар берилган.
Ushbu maqolada Xalil Sultoning davlatchilik faoliyatidagi xatolari, boshqaruv tizimiga Shodmulk og‘oning ta’sir doirasi borasida mulohazalar bildirilgan. Shuningdek, uning siyosiy faoliyatida dinamik o‘sish yuz bermagani, mamlakatning iqtisodiy ahvoliga ham yetarli darajada e’tibor qaratmagani tarixiy manbalar asosida tahlil qilingan.