шбу мақолада бошқарув қарорлари самарадорлигини баҳолаш йўналишлари ва жихатлари ёритилган. Муоммонинг ахборот майдони, муоммони қўйилишига таъсир этувчи омиллар ҳамда бошқарув қарорларининг самарадорлик кўрсаткичларининг синфланиши баён этилган. Бошқарув қарорларининг самарадорлигини баҳолаш бўйича қатор назарий фикрлар асосида бошқарув қарорларини ижросини таъминлаш ва уни бошқарув самарадорлигига таъсирини ошириш масаларига хулосалар берилган.
Ўзбекистон Республикасида иқтисодий ва сиёсий ислоҳотлар йилида янги иқтисодий-ижтимоий муносабатларни тартибга солувчи ҳуқуқий база шакллантирилди. Шунинг билан бирга қатор қонун ва қонун ости норматив актлари қабул қилиндики, натижада мазкур қонунларни тўлақонли ижро этиш масалалари долзарб аҳамиятга эга бўлиб бормоқда.
Қарорлар инсон ҳаётида муҳим аҳамият касб этади. Бошқарув қарорлари эса менежментнинг асосий ўзаги десак адашмаймиз. Корхона раҳбари бошқарув
қарорларини қабул қилиш бўйича масъулиятни ўз бўйнига олар экан, қарор қабул қилиш учун таъсир этаётган барча омилларни инобатга олиши зарур. Шу нуқтаи назардан ушбу мақолада бошқарув қарорларини қабул қилишнинг назарий асослари келтириб ўтилган.
Ushbu maqolada quyidagi ko'rinishdagi bo'lakli-uzluksiz o‘zgarmas argumentli ikinchi tartibli differensial tenglamalarning 2- davriy yechimlarini yechish usuli ko'rib chiqildi. Bunda eng katta butun funksiyani bildirib, va noldan farqli haqiqiy sonlar va haqiqiy qiymatli davriy funksiyadir. Magolada dastlab ikkinchi tartibli differensial tenglamalarning 2 -davriy echimlari uchun mavjudlik shartlari ko‘rinishida, so‘ngra muammo algebraik tenglamalarning chiziqli tizimi ko ‘rinishiga keltirildi.
Maqolada xalqaro tijorat nizolarini muqobil hal etish usullarini raqamlashtirish, jumladan O‘zbekistonda online va elektron arbitraj tizimlarini joriy etish hamda ularning huquqiy asoslarini yaratish, shuningdek shunday arbitrajlarning qarorlarini tan olish va ijro etish masalalari muhokama qilingan.
Мақолада Америка Қўшма Штатлар (АҚШ)да замонавий неоконсерватизм сиёсий мафкурасининг шаклланиши ва ғоявий асослари илмий адабиётлар таҳлили асосида ёритилиб берилган. XX аср охири ва XXI аср бошларига келиб неоконсерватизм мафкурасининг АҚШ сиёсий ҳаётида ўзига хос ўринга эга бўлди. Муайян даврларда давлат бошқаруви ва сиёсий қарорлар қабул қилишга сезиларли таъсир кўрсатиб келди. Хусусан, АҚШда Республикачилар партияси ҳукумати бошқаруви даврларида неоконсерватизм ички ва ташқи сиёсий концепциялар шаклланишида устуворликка эга бўлиб келмоқда. АҚШ неоконсерватизм мафкураси глобал мафкуравий жараёнлар тизимида дунёда демократияни тарғиб қилиш, турли минтақалардаги сиёсий жараёнларга аралашиш, ҳарбий воситалардан кенг фойдаланиш каби хусусиятлари билан ажралиб туради. Хусусан, охирги ўн йилликларда АҚШнинг турли минтақалардаги ташқи сиёсати кўпроқ неоконсерватив мазмунга эга бўлди. Терроризмга қарши кураш ва авторитар режимга эга давлатларда демократик қадриятларни қарор топтиришга қаратилган ташқи сиёсий ёндашувлар шаклланишига неоконсерватизм мафкурачиларининг таъсири кучли бўлиб, Яқин Шарқ минтақасидаги мафкуравий-сиёсий жараёнлар, геомафкуравий кураш дискурсида ҳам неокон-серватизм ўз таъсирига эга эканлигини намоён қилди. Неоконсерватизм борасидаги тадқиқотлар асосан хорижий тадқиқот марказлари, илмий муассасалар ҳамда “ақлий марказлар” томонидан амалга оширилиб келинмоқда. Асосий эътибор неоконсерватизмнинг ташқи сиёсий мафкураси ривожи эволюциясига қаратилади. Мақолада АҚШ неоконсерватизм мафкурасининг шаклланиши эволюцияси, сиёсий мафкура сифатида ички ва ташқи сиёсий жараёнларга таъсири, неоконсерватизм асосчилари қарашларининг ривожланиш тенденциялари, неоконсерватив тузилмаларнинг шаклланиши ҳамда институтционаллашуви ривожи масалалари хорижий тадқиқотлар, илмий адабиётлар, интернет манбалари асосида таҳлил қилинган. Мақолада АҚШ неоконсерватизм мафкураси ғоявий-назарий асослари шаклланишининг интегратив хусусиятлари ҳам ёритилади.
Ушбу тадқиқот орқали Қашқадарё вилоятида тўғридан-тўғри хорижий инвестицияларнинг асосий омиллари ва устувор йўналишлари иерархик таҳлил усули (ИТУ) ёрдамида таҳлил қилинди. Таҳлил натижаларига кўра, мавжуд хом-ашё заҳиралари, институционал ва ҳуқуқий ислоҳотларнинг самарадорлиги, ҳудуднинг бозор ҳажми, инфратузилма объектларининг мавжудлиги ва ҳолати хорижий инвесторлар учун энг муҳим омиллар сифатида қайд этилган. Шунингдек, Қашқадарё вилоятига инвестиция жалб қилишнинг устувор сектори сифатида саноат соҳаси танланди.
Ушбу мақолада халқаро тижорат низолари бўйича суд қарорларини ижро этишда давлатларнинг ҳуқуқий ёрдами тушунчаси ва моҳияти ёритилган, халқаро ҳужжатлар ва Ўзбекистон Республикаси қонунчилиги таҳлил қилинган.
Мақолада муаллиф халқаро тижорат арбитражлари қарорларини тан олиш ва ижро қилишни тартибга солиш механизмларини, халқаро тажриба қа қонунчиликни, ривожланган мамлакатлар амалиётини таҳлил қилган.
Мазкур мақолада алимент ундириш тўғрисидаги суд қарорларини ижро этиш тартиби, ўзига хос процессуал хусусиятлари, суд амалиёти ва қонунчиликдаги муаммолар ва уларни бартараф этиш бўйича таклиф ва тавсиялар илгари сурилган.
Hozirgi kunda Facebook, Twitter va LinkedIn kabi ijtimoiy media platformalari juda keng tarqalgan. Odamlar shunchaki shaxsiy profillarni va ulardan onlayn va oflayn ulanishlarning virtual tarmoqlarini yaratish uchun foydalanishlari mumkin. Facebook bugungi kunda 890 milliondan ortiq faol foydalanuvchiga ega, Twitter va LinkedIn esa mos ravishda 284 million va 300 millionga yaqin. Garchi odamlar orasida ijtimoiy mediadan foydalanish Qoʻshma Shtatlarda paydo boʻlgan boʻlsa-da, ijtimoiy media foydalanuvchilarining 80 %dan ortig’i hozirda Qoʻshma Shtatlarning norezidentlari boʻlib, ijtimoiy medianing global jozibadorligini va uning biznes va servis sohasidagi hayotiy ahamiyatini namoyish etadi. Ushbu loyiha akademiklar, tadqiqotchilar, turizm sanoatidagi tadbirkorlarga va hukumat amaldorlariga ijtimoiy media marketingning ahamiyati ko‘rsatishdan iborat.
Мазкур мақола маҳаллий давлатҳокимияти органларининг норматив тусдаги қарорларини экспертизадан ўтказиш тизими таҳлил қилинган ва уни такомиллаштириш борасида тавсиялар ишлаб чиқилган.