Мақолада корпоратив секторнинг бозор муносабатлари шароитида ташқи молиялаштириш манбаларига бўлган эҳтиёжининг ортиши ва бунда миллий ва халқаро капитал бозорларининг ўрни борасида фикрлар юритиш билан бирга, жалб этиладиган маблағлар ва улардан фойдаланиш жараёнида юзага келадиган рисклар,
уларни гуруҳлаш асосида юз бериш эҳтимоллигини пасайтириш масалалари масалалари таҳлил этилган.
Мақолада банк рискларини доимий равишда мониторинг қилиш ва хавфлилик даражаси тўғрисида олдиндан огоҳлантиришга имкон берадиган кўрсаткичлар тўплами, маълум бир сценарий бўйича белгиланган аҳамиятлилик меъёридан ошиб, банк нуфузига жиддий зарар етказадиган ёки банк стратегиясини ўз вақтида амалга оширишга тўсиқ бўладиган банк учун йўқотишларга олиб келиши мумкин бўлган риск турлари ҳамда банк ўз бизнес мақсадларига эришиш учун банк қабул қилишга рози бўлган ёки воз кечишини ежалаштирган муҳим рисклар тўғрсида фикр юритилган. Шунингдек риск-аппетити ва
риск профили кўрсаткичларини ишлаб чиқиш жараёни, механизми ва тизимлар мажмуи бўйича илмий таклиф ва хулосалар берилган.
Ушбу мақолада Ўзбекистонда ва жаҳон амалиётида синдициялаштирилган кредитлашнинг ташкилий ва хуқуқий асослари таққосий тадқиқ этилиб, мавжуд муаммолар баён этилган ва муаммоларни бартараф
этиш ҳамда синдицияли кредитлаш тизимини такомиллаштириш бўйича муллифлик хулоса ва таклифлари берилган.
Iqtisodiy jarayonlarni raqamlashtirishning muhim yo‘nalishlaridan biri bu davlat xaridlari tizimiga elektron tijorat tizimlarini joriy etishdir. Tadqiqot maqsadi davlat xaridlari tizimini raqamlashtirish bosqichlarini tahlil qilishdan iborat. Savdo maydonchasining o'rni, uning tashkiliy-huquqiy shakllari va funktsiyalarini amalga oshirishda tovar birjasi orqali davlat xaridlari. Maqolada davlat xaridlari bosqichida buyurtma berish jarayoni, shuningdek, etkazib beruvchi tomonidan shartnomani bajarish jarayoni batafsil tavsiflanadi. Qayd etilishicha, davlat xaridlari jarayoni xavf-xatarlarga xos bo‘lgan oddiy biznes jarayonidir. Davlat xaridlari sohasidagi shartnoma shartlarini to‘liq yoki qisman bajarmaslik davlat byudjeti mablag‘larining samarasiz ishlatilishiga olib kelishi mumkin. Shu bois tovar-xom ashyo birjasi orqali davlat xaridlari uchun kafolatlar, komissiya to‘lovlari va bo‘lib-bo‘lib to‘lash tizimini joriy etish maqsadga muvofiqdir. Elektron savdodan foydalangan holda davlat xaridlari tizimini tashkil etishda xarid qilinadigan tovarlarni lotlarga bo‘lish amaliyoti risklarni kamaytirish va xarajatlarni kamaytirish imkonini beradi. Maqolada tenderlarni tashkil etish tartibi, ularda ishtirok etish shartlari va tartibi bayon etilgan. Davlat xaridlari tizimini yanada takomillashtirish yuzasidan takliflar kiritiladi: xalqaro va milliy standartlarga javob beradigan tovarlar (ishlar, xizmatlar)ning milliy tasnifini ishlab chiqish va joriy etish; davlat xaridlari axborot portali operatorlari sonining ko‘payishi va buning natijasida ular o‘rtasida raqobat muhitining oshishi va h.k.
Қишлоқ хўжалиги кўплаб хавфларга дуч келадиган соҳа саналади. Қишлоқ хўжалиги хавфлари давлатнинг озиқ-овқат хавфсизлигига ва бу орқали аҳолининг
турмуш даражасига тўғридан-тўғри таъсир қилиши оқибатида кўплаб илмий тадқиқотларининг объектига айланиб улгурган. Қишлоқ хўжалиги хафвлари ўзига хос
хусусиятларга эга. Шунингдек қишлоқ хўжалиги хавфларини таснифлаш тармоқ хавфларига хосдир. Мақолада хавфларни таснифлашнинг иккита асосий тамойили кўриб чиқилган ва гураҳларга бўлиш тамойили асосида таснифлаш модели таклиф этилган.
Ўзбекистон Республиксида коррупциявий хавф-хатарларни аниқлаш ишлари 2019 йилгача норматив-ҳуқуқий ҳужжатлардаги коррупциявий омилларни аниқлаш орқали амалга ошириб келинган
Мақолада давлат ташкилотлари томонидан ўз зиммасига юклатилган функцияларни амалга ошириш жараёнида юзага келаётган ёки юзага келиши мумкин бўлган коррупциявий хавф-хатарларни аниқлаш ва уларни бартараф қилиш бўйича муқобил ва самарали чораларни амалга ошириш натижасида, содир этилиши мумкин бўлган коррупцияга оид хаттиҳаракатларнинг олди олиниши борасида фикрлар билдирилади.