Мазкур мақолада саноат корхоналарида тадбиркорлик фаолиятни ривожлантиришнинг иқтисодий механизми ва унинг зарурлиги, замонавий стратегияларни режалаштиришда фойдаланиладиган моделлар ҳақида фикр юритилган. Саноат тармоғини ривожланишига қаратилган чора-тадбирлар корхоналарнинг иқтисодий самарадорлигининг ошишига, саноат тармоғида тадбиркорлик фаолиятини ривожлантириш ва бу жараёнларни ташкил этиш билан боғлиқ тушунчалар, кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик фаолиятини
ривожлантиришни белгиловчи омиллар, саноат тармоғи ва уларда фаолият кўрсатаётган корхоналарда тадбиркорлик лаёқатини мужассамлаштиришдаги
омилларга таъриф берилган.
Ушбу мақолада давлат-хусусий шерикчилиги, унинг моҳияти, туризм соҳасида давлат-хусусий шерикчилигидан фойдаланишнинг афзалликлари масалалари ўрганилиб, таҳлил қилинган. Шунингдек, давлат-хусусий шерикчилик асосида эркин туристик ҳудудларни самарали ривожлантиришнинг ташкилий-иқтисодий механизми ишлаб чиқилган ҳамда мазкур механизм асосида туризм соҳасини янада ривожлантириш бўйича таклифлар тайёрланган.
Ҳаракатланаётган автомобиллар билан тўқнашувда турли хил жароҳат олган пиёдаболаларга оид 302 та ҳолат бўйича суд-тиббий экспертиза (СТЭ) натижалари ўрганилди. Энг кўп жароҳат олган болалар 8-10 ва 11-14 ёшдаги пиёда- болаларга тўғри келади (60%). Пиёда- болаларда қўшма бош мия жароҳати (ҚБМЖ) 90 тани ташкил этиб, шулардан 62 таси мия чайқалиши ва 28тасида турли даражали мия лати ҳамда бош асос ва гумбаз суяклари синиши қайд қилинди. 12 та ҳолатда пиёда болаларда гумбаз ва асос суяклари синишидан ташқари юз суяклари синишлари (ёноқ суяклари - 6, бурун суяклари - 4, пастки жаг - 2) кузатилди. Пиёда-болаларга етказилган жароҳатлар оғирлик даражалари бўйича: оғир тан жароҳатлари - 56, ўртача оғирликдаги -37, енгил, қисқа муддатли соғлиқнинг бузилишига олиб келган - 53, соғлиқнинг бузилишига олиб келмайдиган енгил тан жароҳат – 154 тани ташкил этди. Жароҳатларнинг оғирлик даражасини баҳолашда асосан ҳаёт учун хавфлилик ва соғлиқнинг бузилиши давомийлиги мезонлари қўлланилган.
Пиёда-болаларда нолетал ҳолатларда аниқланган ҚЖ ларнинг таркибида қайси соҳа жароҳатланишлари мазкур турдаги АТ ларга хослигини аниқлаш юзасидан ўтказилган корреляцион регрессияни таҳлилида коррекцион боғланиш даражаси (R) БМҚЖ лари ва оёққўл узун найсимон суякларидаги синишларда ишончлилик коэфициенти R-0,8 дан 1,0 гача қийматни ташкил этди ва айнан шу соҳа жароҳатлари шикастланиш механизмига ойдинлик киритиш мумкинлиги кўрсатилди.
Илмий мақолада турли олимлар томонидан стратегияга берилган илмий таърифлар келтириб ўтилган, саноат корхоналарида иқтисодий самарадорликни ошириш мақсадида корхонанинг ресурс тежамкорлиги бўйича ташкилий – иқтисодий стратегияни ишлаб чиқиш зарурияти тадқиқ этилган. Шунингдек, ресурс тежамкорлиги стратегиясини шакллантиришда муҳим жиҳатлар кўриб чиқилган ҳамда ресурс самарадор стратегиянинг элементлари ўрганилиб, шу йўналишда олимлар томонидан таклиф этилган иқтисодий модел таҳлил этилган.
Ўзбекистонда амалга оширилаётган иқтисодий ислоҳотларда озиқ- овқат саноати корхоналарида бошқариш механизмига таъсир этувчи омиллар алоҳида ўринга эга. Чунки озиқ-овқат саноати корхоналарида бошқариш механизмини ривожлантириш, унинг таъсир этувчи омилларни ўрганиш, иқтисодиётни диверсификациялаш, саноатнинг етакчи тармоқларини модернизация қилиш ва техник жиҳатдан янгилаш, пандемия шароитида ишлаб чиқарувчи корхоналарни ҳар томонлама қўллаб-қувватлаш республикада амалга оширилаётган асосий вазифалардан бири сифатида белгиланади.
Maqolada oziq-ovqat bilan ta’minlashning ustuvor yo’nalishlari va agrosanoat majmuasini rivojlantirish strategiyalarining o’zaro ta’siri mexanizmi ko’rib chiqildi. “Import qilingan oziq-ovqat” tushunchasi, shuningdek, ushbu siyosatning ijobiy va salbiy oqibatlari umuman milliy iqtisodiyotga ta’sirini o’rganib chiqildi. Qishloq xo’jaligida import o’rnini bosish siyosati va hududlarning oziq-ovqat xavfsizligi o’rtasidagi o’zaro bog’liqlikni o’rganildi. Muallif “oziq-ovqat bilan ta’minlash” tushunchasining mohiyatini, shuningdek, mintaqa darajasida oziq-ovqat xavfsizligini ta’minlash bilan bog’liq savollar va mezonlar yoritildi. Oziq-ovqat xavfsizligini ta’minlash uchun import o’rnini bosish siyosatining asosiy maqsadlarini belgilashda muallif mamlakatning oziq-ovqat xavfsizligini ta’minlash uchun import o’rnini bosish siyosatida ishlatiladigan oziq-ovqat xavfsizligi doktrinasini takomillashtirish yo’nalishlarini tahlil qilindi.
Мамлакатнинг ривожланиш даражаси унинг иқтисодий, сиёсий ва технологик тараққиёти, шунингдек, ундаги урбанизация жараёнларининг қай даражада ўсиши билан чамбарчас боғлиқ. Шу нуқтаи назардан, мақолада урбанизация жараёни иқтисодий механизм объекти сифатида олинган бўлиб, муаллиф тадқиқот давомида анализ ва синтез, индукция ва дедукция, омилли ва статистик баҳолаш, қиёсий таҳлил ҳамда эксперт каби услублардан фойдаланиб хулоса қилган ҳамда ўз таклифларини баён этган
The article considers the issues of public debt management, the importance of economic growth and reduction of debt servicing costs. The conditions of observance of debt management, the negative impact of public debt on the economy, the issues of borrowing, the effectiveness of borrowing, sources of debt coverage, the impact of borrowing on the socio-economic development of the state are studied.
Ушбу мақолада бугунги кунда деградацияга учраган суғориладиган ерларни тиклаш ва фойдаланишга киритиш ва қайта тикланган ерлардан фойдаланиш барқарорлигини таъминлашнинг муҳим йўналишлари бўйича олиб борилган тадқиқот натижалари бўйича таклифлар асосланган.
Иқтисодиётни рақамлаштириш дунё сиёсатидаги сўнгги ўн йилликнинг асосий тенденцияларидан бири бўлиб келмоқда. Айниқса, кибермаконда иқтисодий алоқаларнинг долзарблиги ортмоқда. Виртуал дунё тобора кўпроқ ҳақиқий ҳаётнинг бир қисмига айланиб бормоқда. Виртуал иқтисодиёт эса ҳақиқий иқтисодиётнинг бир қисмига айланмоқда.