Феъл семантикасини тасвирлаш анча қийин вазифа саналади. Чунки феъл мазмуни унинг дистрибуциясига кўп жиҳатдан боғлиқ. Шуни эътиборга олган ҳолда феъллар ўзаро билдирган маъно йўналиши ҳамда улар алоқага киришган субъект-объектлар бор-йўқлиги ва агар бор бўлса, уларнинг миқдорига қараб тасниф қилинади. Хитой тили тадқиқотчилари томонидан ҳаракат феъллари гуруҳи таркибида ҳаракат йўналиши феъллари ажратилади. Бу феъллар гапда мустақил феъл предикати вазифасида ҳам, модификатор ёки йўналиш морфемаси сифатида қўшимча гап бўлаги вазифасида ҳам кела олади. 来[lái] келмоқ va 去 [qù] кетмоқ ҳаракат йўналишини ифодаловчи содда феъллардир. Булар иштирокида айни маънодаги қўшма феъллар ҳосил қилинади. Ҳаракат сўзловчи (ёки объект)га йўналган бўлса, 来 (келмоқ), аксинча, сўзловчи (ёки объект)дан узоқлашиш маъноси ифодаланса, 去 (кетмоқ) феъли қўлланилади. Ориентир ўз навбатида объект ёки субъект томонидан белгиланиши мумкин: гапда ориентир аниқ кўрсатилганда – объект, кўрсатилмаган бўлса – субъект томонидан белгиланади. 来 [lái] феъли хитой тилида асосий содда ҳаракат йўналиши феъллари гуруҳига киритилган. 来[lái] кўп маъноли ва гапда мустақил феъл, кўмакчи феъл ҳамда ёрдамчи сўз вазифаларида қўлланила олади. 来[lái] келмоқ феъли семантикасидаги ўзига хос жиҳат шуки, бу феъл орқали ҳаракат ориентири ёки йўналишидан ташқари хабарнинг баён қилиниш нуқтаси, вазиятнинг ким (ёки нима) нуқтаи назаридан тавсифланаётгани ҳам белгиланади. Мақолада来 [lái] ҳаракат йўналиши феълининг семантик хусусиятлари ўрганилган ва таржима жараёнида ўзбек тилидаги эквивалентлари аниқланган. Люй Шусянгнинг «现代汉语八百词吕叔湘» (Ҳозирги хитой тилининг 800 та сўзи) китобидаги материаллар асосида来 [lái] феълининг мустақил ва кўмакчи феъл ҳамда ёрдамчи сўз вазифасидаги моделлари таҳлил қилинган. Хитой тилидаги 来 [lái] ва ўзбек тилидаги келмоқ феълларининг ўзаро ўхшаш ва фарқли хусусиятлари ёритилган.
Тадқиқот объекта: техника йўналишидаги академик лицейларда ўқув-тарбия жараёни, предмети эса ихтисосий табақалаштиришга йўналтирилган математик таълим мазмунини танлашнинг илмий-методик мезонларини ишлаб чикиш ва уни жорий этишнинг шакл, метод ва воситаларини аниқлаш.
Ишнинг мақсади: техника йўналишидаги академик лицейларда математик таълим мазмунини ихтисосий табақалаштириш йўли билан ўқувчиларнинг техникавий фикрлаш услубларини ривожлантиришнинг методик системасини такомиллаштириш.
Тадқиқот методлари: тадқикот муаммосига дойр мавжуд илмий-методик манба(адабиёт, диссертация, рисола, макола)ларни танқидий нуқтаи назардан ўрганиш ва таҳлил қилиш; илғор педагогик тажрибаларни ўрганиш ва умумлаштириш; ўқувчи, ўқитувчи ва ишлаб чиқариш соҳалари ходимлари орасида сўров варақалари тўлдириш, улар билан суҳбатлар ўтказиш; ўқув топшириқлари тузиш ва уларнинг самарадорлигини тажриба-синов йўли билан текшириш ва ҳоказо.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: техника йўналишидаги академик лицейлар учуй ихтисослаштирилган математик таълим мазмуни зарурлиги асослаб берилди ва уни танлашнинг илмий-методик мезонлари ишлаб чикилди; ўқувчиларининг психологик ва психофизиологик хусусиятларини ҳисобга олган ҳолда математик таълим мазмуни ойдинлаштирилди; ўрганилди; техникавий тафаккурнинг ташкил этувчилари аникланди; бундай турдаги ўкув муассасалари учун математик таълим мазмунини танлаш мезонлари ишлаб чиқилиб, шу асосда математик таълим мазмуни ойдинлаштирилди; ўқитувчилар учун методик тавсиялар ишлаб чикилди. Амалий ахамияти: тадқиқот натижаларидан техника йўналишидаги академик лицейлар ўқув дастурлари, ўқув-методика комплексларини яратишда, малака ошириш курслари профессор-ўқитувчилари маъруза матнларини тайёрлашда фойдаланишлари мумкин.
Татбиқ этиш даражаси ва иқтисодий самарадорлиги: нафақат техника йўналишидаги, балки табиий-илмий фанлар йўналишидаги академик лицейларда ўкув-методика таъминотини яратишда намуна сифатида хизмат қилиши мумкин. Қўлланиш сохаси: узлуксиз таълим тизимининг тармоқ ўкув муассасалари(академик лицейлар, касб-хунар коллежлари.
В статье рассмотрены концепция цифровой трансформации туристической отрасли и основные компоненты смарт туризма такие как: умный бизнес, умные туристические направления и умный опыт. На основе анализа международного опыта обосновывается необходимость развития «умного» туризма в регионах и внедрения цифровых технологий в сектор туризма. Автором выдвинуты рекомендации по цифровой трансформации туристической отрасли.
В статье раскрывается проблематика гендерного дисбаланса среди школьников и студентов ВУЗов, поступающих на STEM направления. Анализируется гендерная статистика поступивших студентов в сфере образования на уровне Нукусской Президентской школы и Каракалпакского Государственного университета им. Бердаха в Каракалпакстане. Статистические данные демонстрируют гендерный разрыв на всех ступенях образования- как на уровне среднего, так и в сфере высшего образования. Результаты исследования доказывают, что количество девушек, выбирающих STEM направления существенно отстают от показателей представителей мужского пола.
Цель исследования: изучение биохимического состава слюны у детей после лечения несъёмными ортодонтическими аппаратами.
Мақолада қонунчилик ва ҳуқуқни қўллаш амалиёти асосида маҳаллий ҳокимият органларида давлат хизматларининг ўзига хос жиҳатлари таҳлил қилинган, мазкур йўналишда такомиллаштиришнинг устувор йўналишлар белгилаб берилган
Hozirgi kunda Facebook, Twitter va LinkedIn kabi ijtimoiy media platformalari juda keng tarqalgan. Odamlar shunchaki shaxsiy profillarni va ulardan onlayn va oflayn ulanishlarning virtual tarmoqlarini yaratish uchun foydalanishlari mumkin. Facebook bugungi kunda 890 milliondan ortiq faol foydalanuvchiga ega, Twitter va LinkedIn esa mos ravishda 284 million va 300 millionga yaqin. Garchi odamlar orasida ijtimoiy mediadan foydalanish Qoʻshma Shtatlarda paydo boʻlgan boʻlsa-da, ijtimoiy media foydalanuvchilarining 80 %dan ortig’i hozirda Qoʻshma Shtatlarning norezidentlari boʻlib, ijtimoiy medianing global jozibadorligini va uning biznes va servis sohasidagi hayotiy ahamiyatini namoyish etadi. Ushbu loyiha akademiklar, tadqiqotchilar, turizm sanoatidagi tadbirkorlarga va hukumat amaldorlariga ijtimoiy media marketingning ahamiyati ko‘rsatishdan iborat.
Ушбу мақолада туризмни давлат томонидан тартибга солишнинг мазмуни, туризм соҳасида давлат сиёсатини амалга оширишнинг устувор йўналишлари, воситалари ва усуллари, соҳани самарали ривожлантиришнинг асосий тамойиллари ва қулай рақобатчилик муҳитни шакллантириш йўналишлари, туризмни давлат
томонидан тартибга солиш воситалари ва босқичлар ҳамда туризм индустрияси ривожланишини қўллаб-қувватлаш даражалари бўйича омиллари тадқиқ қилинган.
Мазкур мақола тиббий таълим жараёнида талабаларни ўз-ўзини рағбатлантириш ва ўз-ўзини фаоллаштиришга йўналтириш муаммосига бағишланади. Мақолада тиббиёт талабаларида ўз-ўзини рағбатлантириш ва ўз ўзини фаоллаштиришни ривожлантиришга, шунингдек, билим даражасини оширишга ёрдам берадиган метод ва технологиялар тавсифланган. Мақолада ўқитишнинг фаол усулларидан, жумладан, ролли ўйинлар, амалий тадқиқотлар, симуляциялар ва вебинарлардан фойдаланиш тиббиёт талабалари ўртасида мотивация ва фаолликни ривожлантиришга ёрдам беришини кўрсатадиган тадқиқот натижалари келтирилган. Мақола маълумотлари тиббиёт олий ўқув юртлари ўқитувчилари, шунингдек, ўқув жараёнида ўз-ўзини рағбатлантириш ва ўзини фаоллаштиришни ривожлантирмоқчи бўлган талабалар учун фойдали бўлиши мумкин.
Ушбу мақолада реалистик услуб шаклланишининг ўзига хос хусусиятлари, шунингдек Саудия адабиётида янги турдаги насрда реалистик йўналишнинг ривожланиши ҳақида сўз боради. Таҳлилар орқали ХХ асрнинг иккинчи ярми Саудия реалистик ҳикоя поэтикасининг ўзига хос хусусиятлари кўриб чиқилади. Реалистик услубнинг шаклланишидаги ўзига хос хусусиятлари ва босқичларининг вақт оралиғи кўп жиҳатдан ҳар бир жамиятда бадиий ижоднинг ривожланган тарихий шароитига боғлиқ. Турли мамлакатларда реализмнинг нотекис ривожланишини миллий- тарихий шароит белгилаб беради. ХХ асрнинг биринчи ярмида аксарият араб давлатларида маърифатчилик даври бошланмаган даврда Арабистон ярим оролига туташ Миср адабиётида насрда реалистик услуб ривожлана бошлади. Миср ҳикоя жанрининг асосчиларидан бири Муҳаммад Теймурнинг “Кўзлар нимани кўради” (1917-1918 й) номли илк тўпламида реализмнинг асосий хусусиятлари кўрсатилган: “Ҳаётни унинг зиддиятида кўрсатиш”. Саудия адабиётида янги турдаги насрда реалистик услубнинг ривожланиши маърифатчиликнинг илк босқичларига тўғри келади. Мерос қилиб олинган эски ҳаёт нормаларига қарши курашда ва маърифатчилик адабиёти муаллифларида ўрта аср анъаналари ва ғояларини сақлашга бўлган янги зулм шаклларига қарши норозиликларини кўрсата олдилар. Шунинг учун Саудия маърифатпарварларининг кўплаб асарларида сентиментализм ва романтизмнинг ўзига хос хусусиятлари мавжудлигига қарамай, реализм тенденцияларининг излари кузатилади.
Мақолада Хитойда қишлоқ хўжалигини ислоҳ этиш ва озиқ-овқат бозорларини ривожлантиришнинг асосий йўналишлари мамлакатда озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлаш нуқтаи назаридан таҳлил этилган.