мақолада камбағаллик даражаси, унинг халқаро мезонлари, камбағаллик чегарасини аниқлаш услубиёти, камбағалликнинг келиб чиқиш сабаблари ва ижтимоий-иқтисодий оқибатлари, давлатнинг кам- бағалликни қисқартиришдаги асосий функциялари, жумладан, ривожланган мамлакатларда камбағаллик- ни кщсцартириш борасидаги тажрибалар ўрганилган ва таҳпил қилинган. Шунингдек, мамлакатимизда кам- бағалликни қисқартириш бўйича амалга оширилаётган институционал ислоҳотлар ёритилган.
The article defines the tasks of the development of agriculture in the system of territorial division of labor for the future, taking into account the emerging conditions of increasing water scarcity and environmental tension, and developed proposals for reorienting the territorial and intersectoral structure of the agro-industrial complex of the republic on the basis of increasing the specialization of agricultural production. At the same time, the main principles of the mechanism of economic regulation in the agro-industrial complex, which are capable of ensuring intersectoral changes, taking into account the interests of the republic, regions and producers, are revealed. The main purpose of the study is to determine the task in the areas of poverty reduction, socio-economic development of regions, transformation of enterprises with state participation, formation and implementation of investment policy, development of entrepreneurship in the country.
Мазкур мақолада мамлакатимизда оилавий тадбиркорликни ривожлантириш, уни иқтисодиётдаги роли ва камбағалликни қисқартиришда барқарор иқтисодий ривожлантириш бўйича таклиф ҳамда тавсиялар баён қилинган.
Ushbu maqolada kambag‘allik tushunchasi, kambag‘allik muammosi va uni mamlakatda bartaraf etishning o‘zigaxos xususiyatlari yoritilgan.
Мазкур мақолада қамбағаллик, унинг юзага келиши сабаблари, ижтимоий-иқтисодий оқибатлари, жаҳон ва Ўзбекистон Республикасидаги таснифий ҳолат, камбағаллик даражасини аниқлашнинг ижтимоий – иқтисодий моҳияти ва уни қисқартириш юзасидан илмий таклиф ва амалий тавсиялар берилган.
В статье рассматриваются проблемы оценки рынка труда и занятости населения в Республике Узбекистан. Анализируются направления и размеры расходов на внедрение новой системы по профессиональному обучению безработных и бедных слоев населения и повышению их трудовой активности. Так как последствия
бедности населения является сдерживающим фактором развития человеческого потенциала. Проведено анализ динамика структуры трудовых ресурсов, уровень участия
населения Республики Узбекистан в трудовых ресурсах по полу, динамика уровня занятости и безработных в Республике Узбекистан. Основным выводом авторов
является, что изменяющиеся условия различных сфер общественной жизни требуют от государства нового подхода к обучению молодежи и женщин, помощи в организации ее взаимодействия с работодателями.
Маҳатма Ганди дунёқарашининг шакилланиш ғоявий асоси, ўзиндан аввалги мутафаккирларнинг илгари сурган ғояларига бориб тақалади. Шу даврга назар ташлашлаб, назарий-ғоявий жиҳатдан қараганда, ҳинд миллий озодлик ҳаракатига ҳос таълимотнинг кўзга ташланадиган томонларидан бири, унинг диний-ақидавий мазмунидир. Ҳинд миллий озодлик ҳаракати жароёнида диний-фалсафий таълимотларни долзарб сиёсий муаммоларга мослаштириш мақ¬садида уларни замонавийлаштириш ва ушбу ҳаракат талабларига мувофиқлаштириш, айниқса, ўта долзарб вазифа бўлиб юзага келган эди. Ҳамда, ижтимоий тенгсизлик, кастачилик ва миллий бирлик масалалари ҳам ўрганилган. Ҳиндистоннинг илк миллий-аърифатпарварлик мутафаккири Рам Мохан Рой бўлиб, Ҳиндистонда миллий озодлик ҳаракати туғилишида катта аҳамиятга эга бўлган. ХИХ асрнинг иккинчи ярми – ХХ асрнинг бошларида фаолият олиб борган миллий мутафаккирлардан бири Дадабхай Наороджи ҳиндларнинг давлат бошқарувида иштирок
этишларини талаб қилган ва Ҳиндистон давлатини, ҳинд миллати барпо этиш кераклигини такидлаган. Бонкимчондро Чоттопаддҳай мамлакат ривожланишидаги энг
асосий тўсиқ – бу халқ юқори ва қуйи табақалари манфаатларининг умумий эмаслигида деб билган. Ҳиндувийлик динининг фалсафий жиҳатлари Свама Вивеканда қарашларида ўз аксини топган, Умумий дин ғоясини илгари сурган. Бал Гангадхар Тилак қашошоқлик иллатларини қоралаб чиққан. Рабиндранат Тагор қишлоқ жамиятини «халқ таянчи ва онаси», деб атаган. Бу мутафаккирларнинг илгари сурган ғоялари Маҳатама Гандини миллий озодлик ҳаракати майдонига келишга туртки берди, унинг ижтимоий-ғоявий қарашларининг асосини ташкил этди.
В настоящее время международная система учета и отчетности позволяет проводить систематический анализ логистических затрат в системе национальных счетов каждой страны, включая транспортные расходы, как по
внешнеторговым операциям, так и по обороту на внутреннем рынке, который служит важным источником изучения роли и места транспорта и логистики в обеспечении устойчивого роста экономики страны. В этом контексте необходимо оценить добавленную стоимость, которую транспортировка «получила» в конкретном регионе. Использование критерия снижения транспортоемкости экономики рекомендовано
авторами для оценки влияния уровня развития транспортной логистики на конкурентоспособность и экономический рост страны.
Корейс адабиёти шарҳи шуни кўрсатадики, энг олижаноб фазилатлар, энг юксак, энг эзгу хислатларга эга бўлган қаҳрамонларнинг ижтимоий аҳволи, уларнинг жамиятда эгаллаб турган мавқелари, мақомларига мувофиқ келмас эди. Улар ўз ҳаётларида кўп нарсадан маҳрум этиладилар, қувғин, қатағонларга дучор бўладилар, таҳқирланадилар, қашшоқликда турмуш кечирадилар. Шунга қарамасдан, ўрта асрларда яратилган қиссаларда қаҳрамонлар ёлғончи дунёнинг кулфатларидан тушкунликка тушмайди, пессимизмга берилмайди. Бу эса ўша даврда яратилган асарларнинг муҳим хусусияти ҳисобланади. Жумладан, болаликдан ўз ақли билан ҳаммани лол қолдирган Хон Кил Дон паст табақадан етишиб чиққани учун турли қувғин ва камситишларга тоқат қилишга мажбур бўлади. Шунга ўхшаш туйғуларни бошқа бир қисса қаҳрамони – табиатан одобли ва андишали қиз бўлган Чхунхян ҳам ҳис этади. Аслзода бўлишига қарамай, худди шундай қисматга «Хинбу ҳақида қисса қаҳрамони ҳам дучор бўлади. Мазкур қаҳрамонларнинг фаолияти мисолида яхшилик ва ёмонлик тушунчаларининг бадиий талқини аниқ кўзга ташланади. Айни ҳолда корейс адабиётида бутун корейс маданиятининг тадрижий асоси сифатида қараладиган хан категорияси амал қилади. Бу категорияга кўра, инсонни шахс сифатида белгилайдиган бош омиллар бу итоаткорлик, кўнгли очиқлик, некбинликдир. Ўрта асрларда яратилган қиссаларда етакчилик қилувчи хан категорияси замонавий романнавис, аёл адиба Шин Кёнг Сукнинг “Онамни ўз паноҳингда асра” романида ҳам кўзга ташланади. Романнинг сюжет чизиғи шундай: асар хотираси сустлашиб қолган онанинг Сеул поезди бекатида адашиб қолиши билан бошланади, тинч-осуда яшаётган оиланинг бошига кутилмаганда катта кулфат ёғилади. Чунки она умри бино бўлиб ҳеч кимга, ҳатто фарзандларига ҳам оғирлиги солмаган, бирор маротаба соғлиғидан шикоят қилмаган, ҳаётидан бирор кимса нолимаган, уй-рўзғор ишларини бекаму-кўст бажариб юрган. Романда конфликт онанинг фарзандларининг ўзи орзу қилганидек улғайиб, мактабни муваффақиятли тугатиб, танлаган касбларининг етук мутахассиси бўлиб етишганида, жумладан, қизининг жаҳонга машҳур ёзувчи бўлиб етишишида, қишлоқдаги оғир меҳнатдан қутулиб, шаҳарда яшай бошлаганида ўз ечимини топади. Аммо адиба романи қаҳрамони – онани бахтсиз қилиб қўйдим, деб ўйлайди. Аслида она бошқаларга, эрига, қайн укасига, фарзандларига, қўшнининг тирик етим болаларига, меҳрибонлик уйи болаларига бахт улашиб яшади. Мана бу романнинг лейтмоти ҳисобланади.
Xususiy sektor sohasida raqobatdoshlikni oshirishning muhim vositalaridan biri bu – kooperatsiya faoliyatini rivojlantirish hisoblanadi. Bu borada O‘zbekistonning xududlarida tarmoq va sohalarda kooperatsiya jarayonlarini yana-da rivojlantirish hamda qo‘llab-quvvatlashga davlat darajasida eʼtibor qaratilmoqda. Bu yo‘nalish ayniqsa qishloq xo‘jaligida boshqa tarmoqlarga nisbatan sezilarli ravishda faollashib bormoqda paxta-to‘qimachilik, meva-sabzavot, dehqonchilik va chorvachilik hamda boshqa sohalarda kooperatsiya jarayonlari nisbatan rivojlangan. Shuning uchun kooperatsiya faoliyatini har tomonlama rivojlantirish maqsadida mazkur tizimni rag‘batlantirish, uning ishchan mexanizmlarini ishlab chiqish hamda qulay institutsional muhitini yaratish lozim bo‘ladi