В статье рассмотрены вопросы развития электронного правительства в аспекте правового регулирования национального сегмента сети Интернет. Автор раскрывает Интернет-отношения в различных аспектах и указывает на востребованность их правового регулирования. В заключении автор приводит выводы о направлениях совершенствования правового регулирования сети Интернет.
Мақола Ўзбекистонда “электрон ҳукумат” тизимининг ҳуқуқий асосларини такомиллаштириш масалаларига бағишланган. Мақолада давлат бошқарувига “электрон ҳукумат” тизимини жорий қилиш шароитида давлат хизматларини баҳолашда учрайдиган терминлар ҳамда тушунчалар келтирилган.
Мазкур мақолада глобаллашув жараёнлари шароитида ахборот-коммуникация технологияларининг ривожланиши натижасида давлат бошқаруви соҳасида кечаётган мураккаб жараёнлар, электрон ҳукумат тизими ва унинг ривожланиши масалалари таҳлил этилган. Электрон ҳукумат тизимининг ҳуқуқий асослари тадрижий ривожланишга қараб чиқилган. Илмий манбаларда кўрсатилганидек бугунги кунда электрон бошқариш тизими нафақат ҳукумат, балки ҳуқуқ ижодкорлик жараёни ва суд органлари фаолиятида ҳам катта ўрин эгаллаётганлиги боис, электрон давлат тизими ҳақида сўз юритиш мақсадга мувофиқлиги асослантирилган.
Преимущества использования электронного портфолио в качестве инструмента оценки заключаются в том, что оно способствует обучению на протяжении всей жизни, поскольку оно помогает собирать, контролировать и изучать опыт обучения студентов, с его помощью преподаватели и студенты могут улучшить метапознание, передать истинную концепцию или новую информацию и использовать анализ данных (Chang, Chou & Liang, 2018); студенты могут использовать мультимедийные артефакты, включая видео и аудио, чтобы сделать портфолио более интересным; кроме того, электронное портфолио более практично по сравнению с обычными методами, потому что оно хранится на флэш- или виртуальных накопителях и не требует большого пространства (Mohamad, Embi & Nordin, 2016)
Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёевнинг 2017 йил 22 декабрь куни Олий Мажлисга Мурожаатномасида қонунлар муҳокамасига кенг халқ оммасини жалб қилиш, бунинг учун замонавий ахборот коммуникация технологияларини жорий этиш, жумладан, Интернет тармоғида махсус “майдон”лар яратиш зарурлигини таъкидлайди[1].
The article discusses the importance of ensuring information security in e-government systems, especially in today's digital era, when these systems are increasingly used. The article discusses the various tools and techniques available to secure an e-government system, including authentication protocols, encryption technologies, firewalls, intrusion detection systems, anti-virus software, vulnerability assessments, and penetration testing.
Данная статья рассматривает важность и преимущества внедрения цифровых технологий в механизм
государственного управления Республики Узбекистан. В рамках реализации Стратегии развития «Узбекистан - 2030», цифровизация государственного механизма в Республике Узбекистан является необходимым шагом для создания справедливого и современного государства. Именно поэтому «Цифровое правительство» может стать эффективным инструментом для повышения качества предоставляемых государством услуг и сервисов, а также для укрепления доверия граждан к правительству. В данной статье мы постараемся изучить возможность использования разных методов и практик в сфере создания электронного правительства, для их адаптации под особенности Республики Узбекистан.
This article will talk about the concept of e-government, its formation, aspects of convenience, and prospects for the use and development of international experience.
Ушбу мақолада ахборот ривожланишининг замонавий шароитида давлат бошқаруви ва турли хил ҳуқуқий фаолият турларининг самарадорлиги, ҳозирги ҳолатини ўрганиш ва ахборот технологияларини жорий этиш соҳасидаги қатор муаммоларни аниқлаш муҳокама қилинади. Ҳуқуқий фаолиятни амалга оширишда рақамли технологияларнинг таъсири, “электрон суд”ни жорий этишнинг бугунги ҳолати ваистиқболлари баҳоланади. Давлат бошқарувига рақамли технологияларни жорий этиш таҳлили ўтказилиб, юридик фаолиятда инновацион технологияларни ривожлантиришнинг асосий жиҳатлари баён этилган.
Мақолада коррупсияга қарши курашишда рақамли технологиялардан фойдаланиш бўйича хорижий мамлакатларнинг тажрибаси таҳлил қилинади. Ўрганишла кўрсатганидек бир қатор хорижий мамлакатларда қўлланиладиган технологиялар билан бир қаторда (електрон ҳукумат, ахборот ва краудорсинг платформалари) замонавий ахборот технологиялари фаол равишда жорий этилаётгани аниқланди, масалан: катта ҳажмдаги маълумотларни қайта ишлаш технологиялари (Big Data), тарқатилган китоб (DLT), блокчейн, маълумотлар қазиб олиш (Data Mining), давлат харидларида коррупсияга қарши кураш соҳасидаги интеллектуал таҳлил, аудиторлар учун аналитик воситалар (суд-тиббиёт воситалари), давлат хизматчиларининг даромадлари, харажатлари, активлари ва манфаатлари тўғрисидаги декларацияларни электрон текшириш тизимлари, сайлов жараёнини амалга оширишда коррупсияга қарши электрон технологиялар ва бошқалар.
Рақамлаштиришнинг афзалликлари фақат тегишли инфратузилмалар, қоидалар, молиявий ресурслар ва АКТ бўйича ўқитилган ходимлар ёрдамида амалга оширилиши мумкинлиги аниқланди.
Ҳуқуқни муҳофаза қилиш органлари фаолиятини рақамлаштириш жараёнлари коррупсияга қарши сиёсат самарадорлигини оширишга, унинг самарадорлигини, объективлигини таъминлашга, қонунийлик ва тартибни сақлаш харажатларини камайтиришга, инсон омили таъсирининг ушбу соҳадаги таъсирини минималлаштиришга ёрдам беради, деб исботланди.
Таъкидланишича, нейрон тармоқлари ва марказлашмаган, синхронлаштирилган маълумотлар базаларига асосланган технологиялар давлат бошқарувининг моҳиятини тубдан ўзгартиради ва келажакда коррупсияга оид ҳуқуқбузарликлар хавфини сезиларли даражада камайтириши мумкин
Мазкур илмий ишда давлат хизматитушунчасинбинг моҳияти ва унинг асосий ҳусусиятларини ошиб беришга қаратилган. Шунингдек, илмий мақолада хорижий мамлакатлар қонунчилигини ҳамда ҳуқуқшунос ва сиёсатшунос олимларнинг илмий ишлари ҳамда бу соҳада Ўзбекистон Республикасида олиб борилаётган ислоҳотлар ва қонунчилик қиёсий таҳлил этилди.
Мақола ҳозирги кунни долзарб масаласи – электрон ҳукуматни қонунчилик асослари ривожланишига бағишланган. Муаллифлар бир қатор норматив актлар келтириб, улар “Электрон ҳукумат тўғрисида”ги қонун қабул қилиниши ИКТ қонунчиликни такомиллаштиришда катта қадам, деб ҳисоблашади. Мақолада “Электрон ҳуқумат тўғрисида”ги Қонуннинг тузилиши ва моҳияти таҳлили келтирилган.
Ушбу мақолада пандемия, яъни CОВИД-19 даврида жаҳонда ва мамлакатдаги иқтисодий ҳолатлар, иқтисодий-молиявий инқирозлар туфайли банклардаги ҳолат ҳамда уни бартараф этишда халқаро молиявий институлар, шу жумладан, Жаҳон банкининг мамлакат банкларига кўмаги ҳақида муҳокама қилинган ва таклифлар келтирилган.
Мақола электрон демократия асослари ва шароитларини яратиш асносида Ўзбекистон Республикасида давлат ва фуқаронинг ўзаро алоқалари тизимининг баъзи назарий ва амалий жиҳатларини таҳлил қилишга бағишланган. Мақоланинг долзарблиги замонавий жамиятни жадал рақамлаштириш ва давлат даражасида электрон демократияни ривожлантирилиши билан тавсифланади. Бу эса давлат ва фуқаролик жамияти ўртасида тўғридан-тўғри ва билвосита алоқаларни яратишга ҳамда аҳолининг бошқарувдаги фаол иштирокига хизмат қилади. Ушбу мақола Ўзбекистондаги электрон демократиянинг ҳозирги ҳолатини таҳлил қилади.
Унда электрон демократия фуқароларнинг давлат ишларини демократик бошқаришдаги иштирокини кенгайтириш, давлат органлари фаолиятининг шаффофлигини таъминлаш ҳамда уларнинг аҳоли билан ўзаро алоқаларини таъминлаш жараёни кўриб чиқилади. Муаллиф электрон демократия элементларининг давлат ва жамиятнинг ўзаро алоқалари амалиётида яққол намоён бўлишини таъкидлайди.
Mazkur darslikda raqamli iqtisodiyotning shakllanib borishi, uning texnologik asoslari, jahonda va O‘zbekistonda raqamli iqtisodiyotning shakllanishi, oliy ta’lim va statistika faoliyatida raqamli texnologiyalardan foydalanish jarayonlari keltirilgan. Bundan tashqari milliy va xalqaro darajada kiberxavfsizlik, elektron hukumat, raqamli demokratiya, raqamli transformatsiya sharoitida elektron hukumatdan raqamli davlatga o‘tish, O‘zbekistonda raqamli davlat istiqbollari va raqamli transformatsiya jarayonlarida kelib chiqishi mumkin bo‘lgan xavflar bayon etilgan.
Respublikamizdagi oliy o‘quv yurtlarining bakalavriat bosqichi barcha ta’lim yo‘nalishlari bo‘yicha ta’lim olayotgan talabalar uchun darslik sifatida tavsiya etilgan. Shuningdek, iqtisodiyot tarmoqlarida raqamli iqtisodiyot masalalari bilan shug‘ullanuvchi mutaxassislar, professor o‘qituvchilar, izlanuvchilar, magistrantlar va shu sohaga qiziquvchi kitobxonlarga mo‘ljallangan.
Олий Maжлис Сенати ва Қонунчилик палатасига мурожаатномада Ўзбекистон Президенти Ш.М. Мирзиёев 2020 йилни мамлакатимизда илм-маърифат ва рақамли иқтисодиётни ривожлантириш йили деб эълон қилди. Бугунги кунда давлатимиз раҳбари томонидан илгари сурилган рақамли иқтисодиёт йўналишида чуқур илмий
изланишлар мавжуд эмаслиги ва хусусан, рақамли иқтисодиёт ва Ўзбекистонда унинг ривожланиш тенденциялари ва хусусиятлари етарли даражада ўрганилмаганлиги ва илмий асосланмаганлиги мавзунинг долзарблигини белгилайди. Тадқиқотда қиёсий таҳлил усуллари ва тизимли ёндашув, статистик, абстракт-таҳлилий усулларидан фойдаланилган. Таҳлил қилиниб ишлаб чиқилган назарий хулоса ва амалий тавсиялар
Ўзбекистонда рақамли иқтисодиёт назариясини ривожлантиришда, амалиётда унинг шаклланишида муҳим аҳамият касб этади.