Мазкур мақолада Фуқаролик ҳуқуқи қоидалари ва
кредит соҳасидаги иқтисодий фан ҳулосаларига асосланиб, кредитнинг иқтисодий категория сифатида хусусиятлари таҳлил қилинади, кредит муносабатларининг мазмунини очиб бериш орқали кредитнинг ҳуқуқий табиати тўғрисида хулосалар чиқарилади
Respublikamizda hozirgi kunda tijorat banklari tomonidan mijozlarni kreditlashda kredit tarixi va ish haqi daromadlarini hisobga olgan holda kreditlar ajratilmoqda. Biroq xorij tajribasidan ma’lumki bu usulda kreditlashning bir qator kamchiliklari mavjud. Maqolada kredit skoring tizimini xulq-atvor iqtisodiyotini xorij tajribasi asosida joriy etishning ahamiyati va istiqbollari yoritilgan.
Kazakhstan has been carrying out cardinal reforms in the higher education system in recent years. One of them is the introduction of a credit system of education in universities. In the modern world, the main goal of the transition to a credit system of education is the integration of the education system with the global educational space and the creation of opportunities to increase competitiveness, global demand for professionals in changing times of production and market situation. The problem of improving the individual work of students in pedagogical universities has formed the basis for the research of many specialists, including teachers and methodologists [1].
Мазкур мақолада шартномавий ҳуқуқий муносабатлардан келиб чиқадиган мажбуриятларни бажарилишини таъминлаш бўйича банк кафолати ва ҳужжатли аккредитивни қўллаш масалалари муҳокама этилган.
Мақолада банкларнинг муддати ўтган қарз билан ишлаш механизмларини такомиллаштириш масалалари муҳокама қилинган. Муаммоли кредитларнинг салмоғини камайтириш, уларни вужудга келиш омилларини бартараф этиш ва кредит портфелини соғломлаштиришдаги энг самарали усуллар очиб берилган. Шунингдек, кредит портфелидаги мавжуд муаммоли кредитлар таҳлил қилинган ҳамда уларни бартараф этиш бўйича амалий таклифлар берилган.
Мақолада корпоратив секторнинг бозор муносабатлари шароитида ташқи молиялаштириш манбаларига бўлган эҳтиёжининг ортиши ва бунда миллий ва халқаро капитал бозорларининг ўрни борасида фикрлар юритиш билан бирга, тижорат банклари кредит маблағларидан фойдаланиш ва фонд биржалари орқали маблағлар жалб этиш масалалари таҳлил этилган.
Мақолада тижорат банкларининг овердрафт кредитлаш амалиётини такомиллаштириш билан боғлиқ бўлган муаммолар аниқланган ва уларни ҳал қилишга қаратилган илмий таклифлар ишлаб чиқилган.