Минтақанинг инвестицион стратегиясини ишлаб чиқиш минтақа жозибадорлигининг чуқур таҳлилий тадқиқотларини ва минтақанинг инвестицион жозибадорлигини солиштирма таҳлилини назарда тутади.
Purpose of the study. Estimate the functional status of patients using the PCFS (Post-COVID-19 Functional Status) scale.
Material and research methods. There were 281 patients under observation, with the presence of clinical manifestations of post covid-19 syndrome. As a control group (CG), 20 patients who had undergone COVID-19 and whose disease ended in full recovery were examined. The assessment of the functional status of patients after suffering COVID-19 was carried out using the PCFS method - Post-COVID-19 Functional Status (https://osf.io/qgpdv/).
Research results. In the main group of patients, the average score of the questionnaire was 13.34 ± 0.83 points. Patients who have identified a violation of their functional status at 1 point were 13 patients (4.63%), at 2 points - 90 people (32.03%), at 3 points - 117 people (41.64%), at 4 points - 61 people. (21.71%). In the control group, the patients assessed violations of their functional status at 0 points. The number of patients with extremely severe, severe and moderately severe COVID-19 was significantly higher in the main group than in the control group (30.61% versus 20%, 35.94% versus 30%, 33.45 versus 30%, respectively) In the main group of patients, the average number of background diseases was significantly higher than in the control group (p <0.05).
Conclusion. Patients with post covid syndrome have a higher score on the functional status scale (PCFS). Among the patients who scored 3 and 4 points on the PCFS test (significant limitation of daily activity due to symptoms associated with the previous infection and the need for help in self-care), there were more patients with a severe course of COVID-19 and background cardiovascular pathology and obesity.
Purpose of the study: assessment of the study cardiovascular status in patients with postcovid syndrome and to determine their relationship with the functional status of patients.
Material and research methods. There were 281 patients under observation, with the presence of clinical manifestations of postcovid syndrome. The comparison group (CG) consisted of 20 patients who had undergone COVID-19 and whose disease ended in full recovery. All patients underwent electrocardiographic (ECG) and echocardiographic (EchoCG) studies. The assessment of the functional status of patients after suffering COVID-19 was carried out using the PCFS method - Post-COVID-19 Functional Status (https://osf.io/qgpdv/).
Research results. The study revealed signs of cardiovascular pathology according to ECG and EchoCG data in 255 (90.75%) patients with postcovid syndrome. According to the ECG results, cardiac arrhythmias were recorded significantly more often in patients in the main group than in the comparison group (p <0.001). The results of the echocardiography of the study showed that in the patients of the main group, compared with the comparison group, there was a significant increase in the size of the LV and RV of the heart (p <0.05), a decrease in LVEF (p <0.01) and a higher value of the mean pressure in the PA (p <0.05). Patients with a higher PCFS score are characterized by large sizes of both ventricles (p <0.05 for LV and p <0.01 for RV) and low LV ejection fraction (p <0.001).
Conclusion. The present study showed that 255 (90.75%) patients who underwent COVID-19 in the early rehabilitation period have signs of cardiovascular pathology according to ECG and EchoCG data. Patients with a higher PCFS score (significant restriction of daily activity due to symptoms associated with the previous infection and the need for assistance in self-care) had more enlarged sizes of both ventricles and a lower LVEF.
Жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилоти маълумотларига кўра, шикастланишнинг техноген омиллари интенсивлигининг ошиши туфайли қўшма шикастланишларга олиб келадиган политравмаларнинг улуши доимий равишда ошиб бормоқда. Борган сари ушбу жароҳатлар қўшма шикастланишлар характерига эга бўлиб қолмоқда. Жароҳатлар хирургиясининг сезиларли ютуқларига қарамай, политравма бўлган беморларда ногиронлик ва ўлим даражаси, «...уларнинг катта қисми чаноқ суяклари ва узун суякларнинг синиши 3,8дан 45,3%гача…»[1] тўғри келиб, шок, тромбоэмболия, пневмония ва нейротрофик асоратлар тез-тез кузатилмоқда. Ушбу жарроҳлик амалиёти самарасини яхшилаш зарурияти ва ушбу муаммонинг долзарблигини тасдиқлайди.
Ҳозирги кунда дунёда чаноқ ва сон суякларининг қўшма шикастланишларини ташҳислаш ва даволаш бўйича қатор илмий тадқиқотлар олиб борилмоқда. Бу борада чаноқ суяги ва сон суягининг қўшма шикастланишларии билан организмдаги метаболик бузилишларнинг умумий ривожланишида комплекс диагностика, эрта аниқлаш, асоратларни олдини олиш ва даволаш сифатини оширишга асосий эътибор қаратилган. Кегайли қурилмалар орқали ташқи ва ички остеосинтез усуллари ишлаб чиқилмоқда; суяк трансплантати ёрдамида жарроҳлик усуллари; чаноқ ҳалқасининг олд ва орқа қисмларини комбинацияланган остеосинтез усуллари такомиллаштирилмоқда; суяк остеосинтезининг минимал инвазив тежамкор усуллари; блокланган интрамедуляр гамма штифтларидан фойдаланиш; сакроилиак бўғимларнинг шикастланишлари учун жарроҳлик усулида даволашнинг транспедикуляр тизими қўлланилмоқда. Сўнгги йилларда каминвазив жарохлик усулларининг кенгайиши ва янги ахборотларга асосланган юқори технологияли диагностиква даволашнинг самарадорлиги хамда тез тиббий ёрдам кўрсатиш сифати тўғрисида операцияларни амалга оширишнинг мураккаблик даражасининг таъсири масаласига тобора кўпроқ эътибор қаратилмоқда. Беморларда чаноқ ва сон суяклари қўшмашикастланишларини аниқлашдаянада самарали, каминвазив усуллар ёрдамида ташхислаш ва хирургик даволашга оид такомиллаштирилган усулларни ишлаб чиқиш, ушбу оғир тоифадаги жабрланувчиларни даволаш натижаларини яхшилаш зарурияти борлигини тасдиқлайди.
Бугунги кунда мамлакатимизда соғлиқни сақлаш тизими, хусусан, шошилинч тиббий ёрдам кўрсатиш соҳасида амалга оширилаётган ислоҳотлар нуқтаи назаридан, шошилинч тиббий ёрдам сифатини оширишга қаратилган «...тиббий-ижтимоий ёрдам кўрсатиш даражаси ва сифатини ошириш, шу жумладан, аҳолига тиббий хизмат кўрсатиш даражасини янги босқичга кўтариш...»[2] каби вазифалари белгиланган. Уш бу вазифаларниамалга оширишда янада чуқуроқ аниқлаш ҳамда такомиллаштириш ва мохиятиникенгайтириш муҳим аҳамият касб этамоқда. Оёқ-қўллар узун суяклари жароҳатларида шок ва леталлик хамда чаноқ-сон суякларининг қўшма жароҳатлари туфайли ногиронлик даражасини пасайтиришда тиббий хизмат кўрсатиш даражасини ошириш, диагностика ва даволашда замонавий технологиялардан фойдаланиш катта аҳамиятга эга.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сон «Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги Фармони, 2017 йил 16 мартдаги ПҚ-4985-сон «2017-2021-йилларда ихтисослаштирилган тиббий ёрдам кўрсатишни янада ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида», 2017 йил 20 июндаги ПҚ-3071-сон «Ўзбекистон Республикаси аҳолисига 2017-2021 йилларда ихтисослаштирилган тиббий ёрдам кўрсатишни янада ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида», 2021 йил 26 июлдаги ПҚ–5198-сон «Аҳолига кўрсатилаётган тиббий ёрдам сифатини янада яхшилаш чора-тадбирлари тўғрисида»ги қарорлари ҳамда мазкур соҳада қабул қилинган бошқа меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни бажаришда ушбу диссертация тадқиқоти муайян даражада хизмат қилади.
Тадқиқот республика фан ва технологиялари ривожлантиришнинг устувор йўналишларига мослиги. Мазкур тадқиқот республика фан ва технологиялари ривожланишининг VI. «Тиббиёт ва фармакология» устувор йўналишларига мувофиқ амалга оширилган.
Муаммонинг ўрганилганлик даражаси. Чаноқ ва сон суякларининг қўшма шикастланишларида асосий муаммони назорат қилиш жуда қийин бўлган ностабил гемодинамика ва қорин бўшлиғида массив қон кетиш, плевра ва чаноқ аъзоларидан қон кетиши фонида травматик шок холатлари ҳисобланади (Petrone P., Rodriguez-Perdomo M., Perez-Jimenez A., Ali F., 2019; Загородний Н.В., Колесник А.И., Лазарев А.Ф., 2020). Чаноқ ва сон суякларининг гемодинамик жиҳатдан ностабил шикастланишлари мураккаб юқори энергияли шикастланишлардир. Кўпгина ҳолларда, оғир жароҳати бўлган бу беморларда қўшимча жароҳатлар мавжуд бўлиб, улар ҳам травматологнинг эътиборини талаб қилади (Чегуров О.К., Менщиков И.Н., 2018; Mikdad S., van Erp I.A.M., El Moheb M., Fawley J., Saillant N., King D.R., 2020; Do W.S., Forte D.M., Sheldon R.R., Weiss J.B., 2019). Бироқ, бу беморлар кўпинча оғир ҳолатда бўлиб, бир неча дақиқада ўрнатилиши керак бўлган мультидисиплинар ёндашувга муҳтож. Бу эса далилларга асосланган даволаш алгоритмини талаб қилади. Шу муносабат билан, ностабил чаноқ суяклари синишларини даволаш биринчи навбатда гемодинамик жиҳатдан эҳтиёткорлик билан реанимация қилиш, механик стабилизация керак деб хисобланади (Jarvis S., Kelly M., Mains C., Corrigan C., Patel N., Carrick M., 2019; Mi M., Kanakaris N.K., Wu X., et al., 2016).
Муаллифларнинг фикрича, чаноқ ва оёқ-қўл суяклари синиши билан оғриган беморларни даволашда муҳим масала гемодинамикаси ностабил бўлмаган беморларда синишларни эрта барқарорлаштиришнинг мақсадга мувофиқлиги ҳисобланади (Valiev E., Muminov Sh., Ismailov A., Mirdjalilov F., Karimov B., 2021). Муаллифлар жароҳатдан кейинги соатларда жарроҳлик усулида даволашни тавсия қиладилар. Чаноқ суяги ва оёқ-қўл суяклари синишларини жарроҳлик йўли билан даволашда кенг тарқалган ташқи фиксатор қурилмалари билан маҳкамлаш интрамедуллар остеосинтез усули (Дурсунов А.М., Саидиахматхонов С.С., Раҳимов А.М., Каримов Х.М., Қобилов Р.К., Хошимов Р.А., 2018) нисбатан соддалиги ва минимал травма етказиши билан ажралиб туради. Адабиёт маълумотларини ўрганиб чиқиб, шундай хулосага келишимиз мумкинки, қўшимча шикастланишда чаноқ ва сон суякларининг шикастланиши диагностикаси ва даволаш сифати сезиларли даражада яхшиланган (Мусаев Т.С., 2013; Хажибоев А.М., Тиляков А.Б., Валиев Э.Ю., 2017).
Ҳозирги вақтда дунёда қўшма травмада қўл-оёқ жароҳатларининг диагностикаси ва даволашини такомиллаштириш бўйича тадқиқотлар давом этмоқда, жумладан, қўшимча жароҳати бўлган беморларга шошилинч тиббий ёрдам кўрсатишда минимал инвазив жарроҳлик аралашувларни оптималлаштириш; шок билан боғлиқ жароҳатлари бўлган беморларга жарроҳлик ёрдами кетма-кетлиги ва ҳажмини яхшилаш (Борозда И.В., Борозда М.И., 2021; Rommens P.M., Nolte E.M., Hopf J., Wagner D., Hofmann A., Hessmann M., 2020; Berger-Groch J., Lueers M., Rueger J.M., 2020); турли тиббий ёндашувлар орқали тез тиббий ёрдам кўрсатиш самарадорлигини ошириш; тез тиббий ёрдамнинг турли босқичларида эрта ва сифатли тиббий ёрдамни такомиллаштириш (Stahel P.F., Burlew C.C., Moore E.E., 2017; Lee M.A., Yu B., Lee J., Park J.J., Lee G.J., Choi K.K., 2019); ёғли ва тромбоэмболик ва юқумли асоратларнинг патогенетик механизмида жарроҳлик аралашувларни эрта прогнозлаш, ташҳислаш ва такомиллаштириш орқали асоратларни камайтириш муҳим аҳамиятга эга. Шу билан бирга, чаноқ ва сон суяклари синганлигини аниқлашнинг янада самарали, хавфсиз ва арзон усулларини ишлаб чиқиш ва такомиллаштириш, жарроҳлик аралашувлар вақтини аниқлаш, шунингдек, даволаш ва диагностика босқичларини оптималлаштириш даволаш натижаларини яхшилаш учун муҳим ҳисобланади (Bruns B.R., Morris D.S., Zielinski M., 2016; Lindsay A., Tornetta P., 2016; Kim E.M., Luke P.H., 2020).
Диссертация тадқиқотининг диссертация бажарилган олий таълим муассасасининг илмий-тадқиқот ишлари режалари билан боғлиқлиги. Диссертация тадқиқоти Республика шошилинч тиббий ёрдам илмий марказининг АДСС 4.3 «Чаноқ суягининг комбинацияланган шикастланишлари ва сон суяги синишларини комплекс диагностика ва даволаш усулларини ишлаб чиқиш ва тадбиқ этиш» илмий-тадқиқот режаси хамда Самарқанд давлат тиббиёт университети илмий тадқиқотлари режалари доирасида амалга оширилган.
Тадқиқотнинг мақсади чаноқ ва сон суяклари қўшма шикастланиши билан бўлган беморларда жароҳат ва беморнинг умумий ҳолатининг оғирлик даражасини ҳисобга олган ҳолда жарроҳлик йўли билан даволашнинг тактик ва техник жиҳатларини такомиллаштиришдан иборат.
Тадқиқотнинг вазифалари: чаноқ ва сон суяклари қўшма шикастланишларининг тузилиши ва статистикаси, даволаш натижасига таъсир қилувчи сабаблар ва омилларни таҳлил қилиш; жабрланувчиларни эрта госпитал босқичида - жароҳатнинг оғирлиги ва аҳволининг оғирлигини ҳисобга олган ҳолда тез тиббий ёрдам кўрсатиш кўламининг, вақти ва усулларига қараб даволаш тактикасини ишлаб чиқиш; чаноқ ва сон суяклари қўшма шикастланишларида тиббий ёрдам кўрсатишнинг дастлабки босқичида минимал инвазив остеосинтезни амалга ошириш учун такомиллаштирилган ташқи фиксацион қурилма ишлаб чиқиш; даволашнинг турли босқичларида чаноқ ва сон суяги қўшма жароҳатлари билан бўлган жабрланувчиларга ёрдам бериш учун тиббий ва диагностика алгоритмини ишлаб чиқиш; чаноқ суяги ва сон суягининг қўшма жароҳатлари билан жабрланганларга ёрдам кўрсатишда анъанавий ва тавсия этилган даволаш тактикасининг эрта ва узоқ муддатли натижаларини қиёсий баҳолаш;
Тадқиқотнинг объекти Республика шошилинч тиббий ёрдам илмий маркази ва унинг Самарқанд филиалида 2016-2021 йилларда чаноқ ва сон суякларининг қўшма шикастланишлари билан даволанаётган 130 нафар бемор олинган.
Тадқиқотнинг предмети Жарохатнинг оғирлик даражасини баҳолаш тизими, стерженли ташқи фиксация қурилмалари, каминвазив остеосинтез усулларидан фойдаланган ҳолда бажарилган дифференциялшган даволаш-диагностик тактикаси натижалари ҳисобланади.
Тадқиқотнинг усуллари клиник, инструментал (рентгенологик, мультиспирал компьютер томографияси, ультратовуш, лаборатория) ва статистик усулларидан фойдаланилган.
Тадқиқотнинг илмий янгилиги қуйидагилардан иборат: чаноқ ва сон суяклари қўшма шикастланишлари, ҳамда уларнинг алоҳида синишларининг тузилиши ва частотасини бахолаш орқали амалга ошириладиган асосий тактик ва техник жиҳатлари аниқланган; анъанавий клиник ва диагностика стандартлари асосида, чаноқ ва сон суякларининг қўшма шикастланишларини даволашдаги қониқарсиз натижаларнинг ривожланиш белгилари аниқланган, шунга биноан сегментар жароҳатларнинг тури ва характерини ҳисобга олган ҳолда жабрланганларнинг динамикадаги ахволи ва кутиладиган натижаларда тўғридан-тўғри боғлиқлик мавжудлиги исботланган; чаноқ ва сон суякларининг қўшма шикастланишларини эрта даврида барқарор функционал миниинвазив остеосинтези учун ташқи фиксация қурилмаси такомиллаштирилган, шунингдек жаррохлик амалиётига кўрсатмаларни кенгайтириш имкониятлари исботланган; такомиллаштирилган ташқи фиксацияловчи стерженли қурилма комплектацияси техник афзалликлари исботланган, унинг чаноқ ва сон суяклари синишларида алоҳида қўлланиладиган вариантлари ёрдамида шокка қарши шошилинч муолажаларнинг самарали стабилизацияси ва суяк бўлакларини якуний репозиция қилиш имкониятлари ишлаб чиқилган.
Тадқиқотнинг амалий натижалари: қўйидагилардан иборат чаноқ ва сон суякларининг қўшма шикастланишларида такомиллаштирилган диагностик мезонлари комплексидан фойдаланилган ҳолда жароҳатлар характерини баҳолаш, сифатини ошириш ва оптимал равишда даволаш тактикаси исботланган; чаноқ ва сон суякларининг қўшма шикастланишларида ташқи ва ички остеосинтезнинг миниинвазив усулларини қўллашга асосланган даволаш тактикаси беморларда асоратларнинг келиб чиқиши ва частотасига таъсир қилувчи асосий омиллари аниқланган; чаноқ ва сон суякларининг қўшма шикастланишларини даволашда, чаноқ суяги синишларининг нафақат олд қисми, балки чаноқ ҳалқасининг ён ва орқа қисмларида барқарор фиксацияга эришишга, хамда, бир вақтнинг ўзида суяк синиқлари репозиция усулини амалга оширишга имкон берувчи махсус ташқи фиксацион қурилмаси ишлаб чиқилган; чаноқ ва сон суякларининг қўшма шикастланишлари учун жарроҳлик усулида даволашнинг кетма-кетлиги ва тактик алгоритми ишлаб чиқилган бўлиб ушбу тоифадаги беморларда яхши ва қониқарли натижаларга эришиш имконияти исботланган;
Тадқиқот натижаларининг ишончлилиги. Клиник текширувлар натижаларининг ҳаққонийлиги, беморлар сонининг етарлилиги, диагностика ва даволашнинг замонавий усуллари, нурли (рентгенологик ва МСКТ), ультратовушли текширув натижалари ва статистик таҳлил қилинганлиги билан асосланади.
Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти. Тадқиқот натижаларининг илмий аҳамияти чаноқ ва сон суякларининг қўшма шикастланишларида ташқи фиксацияловчи стерженли қурилманинг такомиллаштирилиши хамда барқарор функционал миниинвазив остеосинтезни амалга оширишга имкон берувчи, даволаш тактикасини танлаш ва кейинги турли асоратларнинг ривожланиш эҳтимолини камайтириши билан изоҳланади.
Тадқиқот натижаларининг амалий аҳамияти чаноқ ва сон суякларининг қўшма шикастланишларини самарали ташхислаш ва даволашнинг эрта даврида тактик жихатларини ишлаб чиқиш ҳамда амалиётга жорий этиш, бунинг натижасида операциядан кейинги асоратларини сезиларли даражада камайтириш, ўз навбатида ногиронлик ва стационарда даволашнинг умумий давомийлигини қисқариши билан изоҳланади.
Тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши. Чаноқ ва сон суякларининг қўшма шикастланишларида беморларга ёрдам кўрсатишнинг жарроҳлик жиҳатларини такомиллаштириш бўйича олиб борилган илмий тадқиқотлар натижалари асосида: чаноқ ва сон суякларининг қўшма шикастланишларида даволаш учун ишлаб чиқилган «Чаноқ ва сон суякларининг қўшма шикастланишларда даволашда қўлланиладиган қурилма»га Россия Федерациясининг Интеллектуал мулк агентлиги патенти олинган (патент IAP 2749897 18.06.2020). Олинган натижалар беморларни жарроҳлик даволаш тактикасини такомиллаштириш, касалхонага ётқизиш муддатини ва операциядан кейинги реабилитация даврини қисқартириш, беморларни минимал иқтисодий ҳаражатлар билан даволаш имкониятини таъминлаш имконини берган; чаноқ ва сон суякларининг қўшма шикастланишларини диагностикаси ва даволаш бўйича олиб борилган илмий тадқиқот натижалари асосида «Чаноқ суяги ва сон суягининг қўшма жароҳатлари билан жабрланганларни даволаш методикаси» услубий тавсияномаси тасдиқланган (Соғлиқни сақлаш вазирлигининг 2021 йил 31 августидаги 8н-з/288-сон маълумотномаси). Олинган натижалар чаноқ суяги ва сон суяклари жароҳати билан оғриган беморларни диагностикаси ва реабилитацияси сифатини яхшилаш имконини берган; чаноқ ва сон суякларининг қўшма шикастланишларини диагностикаси ва даволаш бўйича олиб борилган илмий тадқиқот натижалари асосида «Чаноқ ва сон суягининг қўшма жароҳатлари билан жабрланганларга аҳволининг оғирлигини ҳисобга олган ҳолда ёрдам кўрсатиш тактикаси» услубий тавсияномаси тасдиқланган (Соғлиқни сақлаш вазирлигининг 2020 йил 31 августидаги 8н-з/288-сон маълумотномаси). Олинган натижалар жароҳатнинг оғирлиги ва бемор аҳволининг оғирлигига қараб чаноқ ва сон суяклари жароҳатларини даволашда тактик ва техник жиҳатларни яхшилаш имконини берди.
Чаноқ ва сон суякларининг қўшма шикастланишларини диагностикаси ва даволаш натижаларини яхшилаш бўйича тадқиқот натижалари соғлиқни сақлаш амалий фаолиятига, жумладан Республика ихтисослаштирилган травматология ва ортопедия илмий-амалий тиббиёт маркази Самарқанд филиали, Республика шошилинч тиббий ёрдам илмий маркази Жиззах филиали, Республика шошилинч тиббий ёрдам илмий маркази Самарқанд филиаллари амалиётига тадбиқ этилган (Соғлиқни сақлаш вазирлигининг 2021 йил 2 декабрдаги 08-09/18979-сон хулосаси). Олинган натижалар чаноқ ва сон суякларининг қўшма шикастланишларини ташҳислаш ва даволашнинг замонавий самарадор усулларини такомиллаштиришга ҳамда узоқ муддатли функционал натижаларнинг 66,1% дан 92,6% гача яхшилаш имконини берган.
Тадқиқот натижаларининг апробацияси. Тадқиқот натижалари 7 та илмий-амалий конференцияларда, жумладан 3 та халқаро ва 4 та республика конференцияларида муҳокама қилинган.
Тадқиқот натижаларининг эълон қилинганлиги. Диссертатсия мавзуси бўйича 14 та илмий ишлар чоп этилган, шундан 6 та мақола Ўзбекистон Республикаси Олий аттестация комиссияси томонидан докторлик диссертацияларининг асосий илмий натижаларини чоп этиш учун тавсия этилган илмий нашрларда, шундан 4 таси республика ва 2 таси ҳорижий журналда чоп этилган.
Диссертация тузилиши ва ҳажми. Диссертация кириш, бешта боб, хотима, хулосалар, фойдаланилган адабиётлар рўйхати ва иловалардан иборат. Диссертация хажми 111 бетни ташкил этади.
Maqolada byudjetni markazlashtirish va markazsizlashtirish muammosi o'rganiladi. Markazsizlashtirish tarafdori va unga qarshi barcha dalillarni qamrab olishga harakat qilindi. Fiskal markazlashtirish va markazsizlashtirish afzalliklarining qiyosiy tahlili.
So'nggi o'n yillikda "markazlashtirish - markazsizlashtirish" muammosiga e'tiborning ortishi unitar boshqaruvdan federal boshqaruvga o'tish va fiskal federalizm munosabatlarining jadal rivojlanishi bilan bog'liq bo'lgan jiddiy amaliy qiziqish bilan bog'liq.
Iqtisodiy jarayonlarni raqamlashtirishning muhim yo‘nalishlaridan biri bu davlat xaridlari tizimiga elektron tijorat tizimlarini joriy etishdir. Tadqiqot maqsadi davlat xaridlari tizimini raqamlashtirish bosqichlarini tahlil qilishdan iborat. Savdo maydonchasining o'rni, uning tashkiliy-huquqiy shakllari va funktsiyalarini amalga oshirishda tovar birjasi orqali davlat xaridlari. Maqolada davlat xaridlari bosqichida buyurtma berish jarayoni, shuningdek, etkazib beruvchi tomonidan shartnomani bajarish jarayoni batafsil tavsiflanadi. Qayd etilishicha, davlat xaridlari jarayoni xavf-xatarlarga xos bo‘lgan oddiy biznes jarayonidir. Davlat xaridlari sohasidagi shartnoma shartlarini to‘liq yoki qisman bajarmaslik davlat byudjeti mablag‘larining samarasiz ishlatilishiga olib kelishi mumkin. Shu bois tovar-xom ashyo birjasi orqali davlat xaridlari uchun kafolatlar, komissiya to‘lovlari va bo‘lib-bo‘lib to‘lash tizimini joriy etish maqsadga muvofiqdir. Elektron savdodan foydalangan holda davlat xaridlari tizimini tashkil etishda xarid qilinadigan tovarlarni lotlarga bo‘lish amaliyoti risklarni kamaytirish va xarajatlarni kamaytirish imkonini beradi. Maqolada tenderlarni tashkil etish tartibi, ularda ishtirok etish shartlari va tartibi bayon etilgan. Davlat xaridlari tizimini yanada takomillashtirish yuzasidan takliflar kiritiladi: xalqaro va milliy standartlarga javob beradigan tovarlar (ishlar, xizmatlar)ning milliy tasnifini ishlab chiqish va joriy etish; davlat xaridlari axborot portali operatorlari sonining ko‘payishi va buning natijasida ular o‘rtasida raqobat muhitining oshishi va h.k.
Ривожланган мамлакатлардан фарқли ўлароқ Хитойда “натижага йўналтирилган бюджетлаштириш” (НЙБ) бўйича ислоҳотлар социалистик сиёсий-иқтисодий тизим шароитида амалга оширилди. НЙБ инструментлари биринчи бўлиб Ғарбда ишлаб чиқилган бўлиб маҳаллий ҳокимиятлар дуч
келадиган бюджет ресурсларини бошқаришдаги қийинчиликларни енгишга
қаратилган эди. Аммо, социалистик тузум шароитида давлат молиясини бошқариш учун “сарф-ишлаб чиқариш” таҳлилига асосланган мураккаб методдан фойдаланилади.
Мақолада тадбиркорлик даромадининг моҳияти унга хос бўлган функциялар ёритиб берилган.
Тадбиркорлик даромади жамиятнинг ажралмас элементи ҳисобланиши таъкидланган. Тадбиркорлик даромадининг асосий белгилари таҳлил этилган. Тадбиркорлик даромадини амалга ошириш
нинг ташкилийҳуқуқий шакллари кўриб чиқилган.
Ushbu maqolada energiya tejamkorlik chora tadbirlarini amalga oshirilishini qoplanish muddati bo’yicha tadbirlar qo'llash masalalari muhokama qilinadi. Ushbu echimlar energiya sarfini kamaytiradi. Chora-tadbirlar qaytarilish muddatiga qarab tuzilgan guruhlarga bo'linadi, ulardan foydalanish samaradorligini baholash ko'rib chiqiladi. Eng oddiy chora-tadbirlar qoplash muddatini qisqartirishi va energiya sarfini kamaytirishga kamroq ta'sir ko'rsatishi ko'rsatilgan. Energiyani tejaydigan loyihalarni amalga oshirish uchun investitsiyalarning samaradorligini baholash va taqqoslash natijalari tahlil qilingan.
Ўрта муддатли харажатларни режалаштиришга ўтиш Ўзбекистон Республикасида ҳам амалга оширилиш арафасидадир. Албатта, ушбу жараён ҳозирги вақтда тажриба даражасида бўлиши мумкин. Лекин унга ўтиш муқаррардир. Бу борада Туркия тажрибасини ўрганиб таҳлил этиш ва ундан ўз амалиётимизда ижобий фойдаланиш ўз натижаларини беради, деган умиддамиз.
The article defines the tasks of the development of agriculture in the system of territorial division of labor for the future, taking into account the emerging conditions of increasing water scarcity and environmental tension, and developed proposals for reorienting the territorial and intersectoral structure of the agro-industrial complex of the republic on the basis of increasing the specialization of agricultural production. At the same time, the main principles of the mechanism of economic regulation in the agro-industrial complex, which are capable of ensuring intersectoral changes, taking into account the interests of the republic, regions and producers, are revealed. The main purpose of the study is to determine the task in the areas of poverty reduction, socio-economic development of regions, transformation of enterprises with state participation, formation and implementation of investment policy, development of entrepreneurship in the country.
Ushbu maqola xususiy sektorda markazsizlashtirish muammosiga bag'ishlangan. Markazsizlashtirishning afzalliklari va kamchiliklari aniqlanadi. Xususiy sektor tashkilotini markazsizlashtirish bilan tashkilot tuzilmasi darajalarining gorizontal va vertikal o'zaro ta'siri katta ahamiyatga ega. Tadqiqot shuni ko'rsatdiki, daromadlar to'g'risidagi hisobotni segmentlash segmentlarning rentabelligini tahlil qilish va segment menejerlari samaradorligini o'lchash imkonini beradi. Markazlashtirilmagan kompaniyalar o'z biznes segmentlarini segment menejerlarining mas'uliyatiga qarab ixtisoslashgan markazlarga ajratadilar.
Мамлакат аҳолисини сони билан ҳудуддаги экин майдонлари ўртасидаги тарихан шаклланган диспропорция узоқ йилларга Хитойнинг давлат сиёсатини йўналишларини белгилаб берди. Қишлоқ хўжалиги билан шуғулланувчиларни катта ҳажмда давлат томонидан молиявий қўллабқувватлаш ва
қишлоқ хўжалигини кимёлаштиришни кенг миқёсда ўсиб бориши XXI асрнинг биринчи ўн йиллигидаёқ тўйиб овқатланмаслик ва очарчиликни енгиш имконини берди. Бунда ўзи ишлаб чиқарган озиқовқат маҳсулотлари билан ўзини ўзи таъминлашнинг юқори даражасига эришиш ХХРни миллий озиқовқат хавфсизлигини таъминлашдаги бир босқичи ҳисобланади. Охирги йиллар учун озиқовқат маҳсулотларини формал мавжудлигидан уларни аҳолини кенг қатламларини истеъмолига яраши учун арзонлаштирилиши характерлидир. Хитой АСК интенсификациялашувининг бошқа жиҳати экологик муаммоларни чуқурлашуви, ва буни натижасида ерларни фойдаланишдан чиқиб кетиши эвазига экин майдонларини қисқаришидир. Ушбу омил узоқ муддатли истиқболда мамлакатни озиқ овқат импортига боғлиқлигини ошиб боришини прогнозлаш имконини беради.
Мақолада Хитой ва Австралия ўртасидаги савдо-иқтисодий муносабатларнинг шаклланиш хусусиятлари ва ХХ асрнинг бошларига қадар уни ривожланиш босқичлари таҳлил этилган. Шу икки мамлакат ўртасидаги
иқтисодий муносабатлар Осиё-Тинч океани минтақасидаги иқтисодий муҳитни яратиши қайд этилган.
Keng qamrovli islohotlar sharoitida jahon moliyaviy-iqtisodiy inqirozi oqibatlarini bartaraf etishning muhim nazariy xabari bozor iqtisodiyotida davlatning o‘rni masalasi bo‘lib qolmoqda. Bozor iqtisodiyotini qurishning “o‘zbek modeli” doirasida amalga oshirilayotgan islohotlarning tashabbuskori va olib boruvchisi aynan davlatdir. Inqiroz bilan bog'liq keskinlashgan muammolar sharoitida davlatning roli nafaqat O'zbekistonda, balki tartibga solishda asosiy rolga aylanadi.
Mazkur darslikda predmet, bilish metodlari, rivojlanish davrlari, jamiyatda iqtisodiy munosabatlarning tuzilishi va bozorning harakat qilishi; butun jahon va alohida mamlakatlar miqyosida mikro-, mezo-, makro-, mega iqtisodiyotning asosiy muammolari ko‘rib chiqilgan. Material ommabop, yaqqol, keng va ko‘p sonli sxemalar, jadvallar, grafik-rasmlar orqali bayon etilgan. Mualliflar o‘ziga xos dizayn orqali o‘quvchi tomonidan kitob mazmunini qabul qilish va asosiy jihatlarini yodda saqlashni yengillashtirishni ko‘zda tutadi. Mazkur darslik oxirida iqtisodiy tarixni xronologiyasi, jahon davlatlarining asosiy iqtisodiy ko‘rsatkichlari, iqtisodiyot fani bo‘yicha A.Nobel mukofoti sovrindorlari ro‘yxati keltirilgan.
Сув хўжалигини давлат томонидан молиялаштиришнинг хозирги ҳолати таҳлил қилинган ва мавжуд муаммолар келтирилган. Сув хўжалиги тизимини молиялаштиришнинг бозор механизмлари сифатида суғорма деҳқончиликда суғориш сувини етказиб бериш хизмати учун тўлов тизимини жорий қилишнинг иқтисодий моҳияти асосланган ва таклифлар ишлаб чиқилган.
Hududiy boshqaruv amaliyotida qo‘llaniladigan modellar markaziy hokimiyatdan mustaqil ravishda siyosiy qarorlar qabul qilish uchun hududiy darajadagi boshqaruvning avtonomligi va zarur resurslarning yetarliligi bilan farqlanadi.
Mahalliy o'zini o'zi boshqarishning ideal avtonom modeli - bu gorizontal boshqaruv tizimi bo'lib, unda har bir hududiy darajadagi hokimiyat hokimiyatning yuqori bo'g'inlari bilan vakolatlari va majburiyatlari bilan kesishmaydigan o'ziga xos, mutlaq vakolatlarga ega.
Chast naseleniya, zanyatye rabotoy, a shunga o'xshash te ludi, kotorye hotyat rabotat, ishchut rabotu, lekin po raznym prichinam poka ee ne imeyut, predstavlyayut soboy trudovye resurs. Ix izuchenie imeet bolshoe znachenie pri otsenke rynka truda iprovedenii gosudarstvom sootvetstvuyuschey demoqraficheskoy politiki s selyu vozdeystviya na protsessy vosproizvodstva naseleniya va ego zanyatosti. Davlat siyosati - bu davlat ijtimoiy-iqtisodiy siyosati, napravlennaya na razreshenie problem zanyatosti naseleniya v ekonomike na osnove povysheniya effektivnosti programm. obespecheniya zanyatosti, razvitiya sistemy sotsialnogo partnerstva, stimulirovanie mobilnosti ekonomycheski aktivnogo naseleniya va usileniya gibkosti rynka truda. [1, 188-bet] Nastoyashchee issledovanie napravleno na reshenie sleduyushchix задаch: obzor sovremennoy literatury po tematike trudovye resursy va obespechenie regionalnoy zanyatosti; statistikcheskiy analiz zanyatosti i urovnya bezrabottsy v Republice Uzbekistan; izuchenie i otsenka vliyaniya faktorov, vlyayushchix na zanyatost trudovyx resursov Republici Uzbekistan, s celyu vyyavleniya naibolee znachimyx iz nix. Ob'ektom issledovaniya trudovye resursy Republici Uzbekistan, predmetom — faktor, povyshayushchie ee zanyatost. Issledovanie osnovano na ispolzovanii qanday kachestvennyx, tak i kolichestvennyx metodov tahlili. Kachestvennyy tahlil osnovan na sovremennyh issledovaniyax faktorov, opredelyayushchix trudovye resursy v tselom. Kolichestvennyy tahlil osnovan na dannyx Davlat Komiteti Respublikasi Uzbekistan po Statistika, Vazirlar vazirliklari va trudovyx otnosheniy Respublikasi O'zbekiston, Nauchnogo trudovyx otnosheniy Republici, Nauchnogo tsentra zanyatosti naseleniya va zashchity truda priestsve trudastve truda truda truda trujutsja, ix organizatsiy. Teoreticheskaya znachimost issledovaniya predstavlena v razvernutom kolichestvennom i kachestvennom analize i v podrobnom sravnenii faktorov regionalnoy zanyatosti trudovyx resursov Republici Uzbekistan.
Давлат ижтимоий суғуртаси биринчи бўлиб Германияда пайдо бўлган. Бу ҳол 19 асрда Отто фон Бисмарк бошчилигида юз берган эди. Ижтимоий суғурта принципи жуда оддий тузилганди: пенсионерлар меҳнат қилаётган фуқаролар қарамоғида бўлишади, бунинг учун улар ўз иш ҳақларидан маълум бир қисмини давлат пенсия фондига ўтказишади. Маблағлар тақсимланарди ва дарҳол пенсионерларга бериларди. 1981 йилда ажратмалар ҳажми иккала томонни ҳам қондирувчи ҳажмда бўлиб, 1,7%ни ташкил этарди. Ўша даврда ишсизлик мавжуд эмас эди, умр кўриш узунлиги ҳозиргига нисбатан қисқа эди. Ўша даврдан бери кўп нарса ўзгарди – жамият қариди, пенсия жамғармасига ажратмалар 18,9%ни ташкил этмоқда.
Тадбиркорлик фаолияти турли олимлар ва иқтисодиёт мактабларида ифодаланиши муҳокама қилинган. Ушбу фаолият ҳозирда иқтисодий тараққиётнинг ва қатор иқтисодий ва ижтимоий муаммоларни ҳал қилишнинг асосий омили сифатида кўрилиши қай даражада тўғрилиги муҳокама қилинган.
Ilmiy maqola ishlab chiqarish binolarining energiya sarfini kamaytirish bo'yicha amaliyotda optimal foydalanishni ta'minlaydi. O’zbekiston Respublikasi hududida tabiiy yoritish tizimlarini qo’llash orqali ishlab chiqarish binolarida tabiiy yoritishni ta’minlash orqali binolardagi yoritilish uchun sarflanadigan energiya sarfini kamaytirish yo’li yoritilgan. Binoning tabiiy yoritilish ko’rsatkichlari ҚМҚ 2.01.05-19 “Табиий васунъий ёритилиш” me’yoriy hujjati asosida tahlil o'tkazildi.
Мақолада дастлабки терговда мутахассис хулосасидан фойдаланиш муаммолари қайд қилиниб, мазкур муаммоларни ҳал қилиш юзасидан таклифлар киритилган. Мулоҳазалар натижасида, мутахассис хулосасининг далиллар тўплаш воситаси сифатида моҳияти белгиланган.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиѐев 2017 йил 22 декабрь куни Олий Мажлисга тақдим этган Мурожаатномасида ―тадбиркорликни ривожлантириш давлатимиз эътибори марказида бўлиши, бу соҳани қўллаб-қувватлаш, бизнес субъектларини жадал ва барқарор ривожлантириш йўлидаги тўсиқ ва ғовларни бартараф этиш бўйича зарур чоралар кўрилиши, божхона тартиб-таомилларининг соддалаштирилиши ва
тадбиркорлик субъектлари фаолиятини текшириш тизимини тубдан қайта кўриб чиқишни тақозо этмоқда деб таъкидлаб ўтган.