Monografiyada umurtqa pog'onasi va orqa miya anomaliyalari tarkibida miyelodisplaziyaning ayrim turlarini aniqlash, o'murtqa disrafizm bilan og'rigan bemorlarni tashxislash, davolash va reabilitatsiya qilish bo'yicha chora-tadbirlar ko'rib chiqiladi; tos a'zolarining disfunktsiyasining diagnostik mezonlarini ishlab chiqish; kompleks davolash bosqichlarida qoldiq buzilishlar genezisi va nevrologik kasalliklar dinamikasida "fiksatsiyalangan orqa miya" sindromining ahamiyatini baholash; funktsional tabiatning nevrologik ko'rinishlari va qoldiq buzilishlarning oldini olish va bolalarda orqa miya patologiyasini davolashni takomillashtirish. Monografiya nevropatologlar va tegishli mutaxassisliklar shifokorlari, shuningdek, magistrantlar va klinik ordinatorlar uchun moʻljallangan.
Мақолада 321 нафар туғилгандан 18 ёшгача бўлган, спинал мальформация яширин спинал дисрафизмнинг турли шакллари билан кечган 156 (48,6%) ўғил ва 165 (51,4%) қиз болаларни ташҳислаш ва даволашнинг натижалари келтирилган. Орқа мия чурраси 219 (68,2%) та беморда; spina bifida occulta 102 (31,8%) беморда аниқланиб: у аноректал нуқсонлар билан 51 (50 %), урогенитал нуқсонлар билан 13 (12,75%); йўғон ичак нуқсонлари билан – 30 (29,41%) ва 8 (7,84%) болада ўзи алоҳида учраган. Мақолада орқа мия ва умуртқа поғонасининг нуқсонларини ташҳислашга, неврологик бузилишларнинг сабабини аниқлашга комплекс ёндошиш кераклиги таъкидланган.
Умуртқа аксиал деформациялар бўлган 229 беморда текширув ўтказилди. Қуидаги неврологик синдромлар аникланди: вегетатив, рефлектор, радикуляр ва спинал. Беморларда умуртқа деформацияси даражаси ошгани сайин неврологик ўзгаришларининг жиддий ошиши аникланди.
Orqa miya behushligi (SA) bolalarda intraoperatif og'riqni yo'qotish uchun ishlatiladigan cheklangan texnika bo'lib qolmoqda. Pediatriyada uning asosiy ko'rsatkichi operatsiyadan keyingi apnea, bradikardiya yoki kindik ostidagi jarrohlik aralashuvlar rivojlanishiga moyil bo'lgan erta tug'ilgan chaqaloqlarda urologik operatsiyalar edi [1,2]. Ushbu ishlardan so'ng, SA o'lim xavfi yuqori bo'lgan yangi tug'ilgan chaqaloqlar uchun tasdiqlangan standartga aylandi [3]. SA ning xavfsizligi SA ostida piloromiyotomiya, sunnat va orxidopeksiyadan o'tgan bolalar va chaqaloqlarda ko'rsatildi. Tadqiqot natijalari AS bilan og'rigan bolalarda operatsiya davomiyligi va boshlang'ich maktabda ishlash o'rtasida hech qanday bog'liqlik topilmadi [6]
Холецистэктомиядан кейин операциядан кейинги эрта даврда ўт-сафро оқиши кузатилган беморларда хирургик тктикани ишлаб чиқиш ва даволаш натижаларинияхшилаш. Тадқиқот материаллари ва текшириш усуллари. СамМИ клиникасида 2005-2014 йилларда холе-цистэктомия ўтказган 2247 нафар беморнинг хирургик даволаш натижалари таҳлил этилди. Опера-циядан кейинги эрта даврда 52 (2,31%) нафар беморда ўт-сафро оқиши кузатилди. Ўт-сафро оқиши сабабини аниқлаш мақсадида УТТ, КТ, фистулография ва ЭРПХГ қўлланилди. Натижалар. Операциядан кейинги ўт-сафро оқишини баҳолаш учун L. Morgenstern (2006) клас-сификацияси ва магистрал ўт йўлларининг жароҳатини аниқлаш мақсадида Э.И. Гальперин (2002) классификацияси қўлланилди. Қорин бўшлиғидаги дренаж най орқали оқаётган ўт-сафронинг нафақат суткалик дебити, балки УТТ ёрдамида ўт пуфаги ётоғи проекциясида йиғилган суюқлик ха-жми ва қорин бўшлиғидаги эркин суюқлик инобатга олинди. Хулоса. Холецистэктомиядан кейин ўт-сафро оқиши 0,74%ни ташкил этади. Операциядан кейин ўт-сафро оқишининг манбаини 54,72% холларда ўт йўлларининг «кичик» жароҳатлари, 25,26% холларда эса магистрал ўт йўлларининг жарохатлари ташкил этади. 20,02% холда манба анқланмади. Операциядан кейин ўт-сафро оқишининг диагностикасида УТТ бошланғич усул ҳисобланади. Ўт-сафро оқишининг 1 даражасида, қорин парда таъсирланиш ва интоксикация белгилари бўлмаганда динамик кузатиш тактикаси қулланилди. Ўт-сафро оқишининг 2-3 даражаларида кўрсатмага кўра қайта лапароскопия ва лапаротомия тавсия этилади.